Москва, 13. септембар 2011. г.
Поводом многобројних апела, који стижу на адресу Руске Православне Цркве у вези с питањима пропаганде хомосексуализма и делатности ЛГБТ организације, председник Синодалног одељења за односе између Цркве и друштва, протојереј Всеволод Чаплин је низу аутора поменутих обраћања упутио доле наведени одговор.
 |
Хомосексуализам, содомија, педофилија, инцест и многи други грехови повезани с полном разузданошћу дуго времена прате људско друштво. Као и сваки грех, у недостатку покајања, они лишавају човека будућности у вечном животу. У Светом Писму се недвосмислено каже: „Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наслиједити Царство Божије“ (1 Кор. 6, 9-10).
У Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве (XII.9) каже се: „Дискусија о положају такозваних сексуалних мањина у савременом друштву иде ка томе да се хомосексуализам не признаје за полну изопаченост, већ за само једну од „сексуалних оријентација“, које имају једнако право на јавно испољавање и поштовање. Такође се тврди да је хомосексуална жеља условљена индивидуалном природном предиспозицијом. Православна Црква полази из свагдашњег убеђења да се од Бога установљени брачни савез мушкарца и жене не може поредити с изопаченим појавама сексуалности. Она хомосексуализам сматра греховним оштећењем људске природе, које се преовладава у духовном напору, који води ка исцелењу и расту човекове личности. Хомосексуалне склоности, као и друге страсти које муче палог човека лече се Тајнама, молитвом, постом, покајањем, читањем Светог Писма и светоотачких дела, као и хришћанским општењем с верујућим људима, који су спремни да пруже духовну подршку.“
Позицију Руске Православне Цркве у вези с овим питањем деле све традиционалне религиозне заједнице у Русији. У документу који је усвојен на седници Међурелигиозног савета Русије 13. априла 2011. године каже се: „Нажалост, постоје групе људи, чак и ако нису велике, које ове греховне појаве сматрају нормалнима, дозвољенима, да се могу јавно приказивати и наметљиво рекламирати, што изазива протесте у многим европским и другим државама. Међутим, ми се залажемо за заштиту права оне апсолутне већине која хомосексуализам сматра грехом или пороком и не жели да се људима намеће супротна тачка гледишта кроз различите акције, медије, образовање, „правне“ или политичке одлуке. Молимо државну власт Руске Федерације да не брани само интересе различитих мањина, већ и права већине становништва земље и да не дозвољава да се одржавају акције, очигледно увредљиве по морална осећања грађана Русије, који схватају да само савез између мушкарца и жене ствара пуновредну породицу.
Још у земаљском животу се наводно задовољство, које грешници добијају, ускоро претвара у разочарење, патњу и даљи морални пад. Напокон, он човека води ка потпуном губитку перспективе да буде срећан. Пастирско искуство показује колико је опустошена и пуна очаја душа оних који су доживели грех истополних сексуалних веза. Управо унутрашња несигурност у лажно задовољство стечено на један трен приморава гомиле духовно нездравих људи да одржавају параде и друге бучне манифестације. Код њих се ствара илузија колективне среће, они иза громких речи покушавају да сакрију своје проблеме и своју усамљеност. Зато Црква као и много векова уназад, овим људима у борби с погубном страшћу пружа руку помоћи коју су они више пута одбацивали.
Посебну опасност пропаганда хомосексуализма представља за децу и младиће, који су понекад врло подложни сугестијама. Познато је да је ова пропаганда данас пре свега усмерена на омладину и адолесценте. Агресивност пропагирања хомосексуалних погледа, укључујући и ону која се крије иза заштите човекових права, носи очигледно провокативан карактер. Активисти поменутог покрета најмање обраћају пажњу на права других лица, чак ни не размишљајући о томе да њихово понашање може бити увредљиво за околину. Истовремено, међународно право допушта ограничавање права човека у интересу заштите права других лица истичући да сваки човек има право на заштиту својих моралних интереса. Приликом остварења својих права и слобода сваки човек мора бити подвргнут ограничењима која су законом утврђена искључиво у циљу обезбеђења дужног признања и поштовања права и слобода других и задовољавања праведних захтева морала, друштвеног поретка и општег благостања у демократском друштву (чл. 29 Свеопште декларације права човека чл. 9 и 10 Европске конвенције о заштити права човека и основних слобода, чл. 19 Међународног пакта о грађанским и политичким правима).
Истичем да демонстрација светковине порока, чије оличење представља делатност ЛГБТ-организација, противречи праведним захтевима морала која дуго година одређују живот нашег друштва. У вези с тим подржавам здраве снаге друштва, које намеравају да пруже миран и законит отпор људима који покушавају да нас натерају да живимо насупрот истинитим представама о добру и злу.
Свима искрено желим срећу, мир и Божију помоћ у добрим делима.
