Манастир Ждребаоник, 28. септембар 2011.
 |
Епископи су најприје заблагодарили Богу на благословеном животу Цркве Божије у Црној Гори и непрекидно унапријеђивање њеног свакодневног дјеловања, које је осјетно међу вјерним народом и уопште у друштвеном животу Црне Горе. Поздравили су и коначан престанак неправедне забране слободе кретања на територији Црне Горе Епископу милешевском Филарету, које му је омогућило да присуствује данашњој сједници, с надом да се оваква врста неприличног односа према високим јерарсима било које Цркве или вјерске заједнице неће поновити у Црној Гори.
Имајући у виду потребу правног уређења односа Српске православне Цркве и државе Црне Горе, нарочито због бројних злонамјерних тумачења појединаца из државне и локалне управе, Епископи изражавају своју заједничку вољу да се ови односи уреде на начин обостраног уважавања и поштовања, сагласно уставном начелу одвојености Цркве и државе и немијешања државе у вјековно канонско устројство Цркве и њена аутономна права. У том погледу, и овога пута скрећу пажњу да је Православна Црква у Црној Гори оличена у епархијама Српске Патријаршије (Митрополији црногорско-приморској и епархијама, будимљанско-никшићкој, милешевској и захумско-херцеговачкој) и да она има неспорно историјско и канонско право да самостално уређује свој организациони живот. Ову чињеницу, по једногласном мишљењу свих присутних архијереја, све државне адресе морају неизоставно имати као полазну тачку будућег Уговора између Цркве и државе. Архијереји исказују своју забринутост у погледу непримјерених изјава појединих високих политичких адреса, који, иако потпуно ненадлежни за таква питања, показују зачуђујуће амбиције за унутрашње преуређење Цркве. Овакав притисак на највећу Цркву у једној модерној, секуларној држави је без преседана у Европи, којој се, макар номинално, тежи. Нарочито су бесмислене, злонамјерне и правно неутемељене изјаве о томе да би договори државе Црне Горе и Српске православне Цркве били незаконити и невалидни. С њима се могу мјерити и већ учестали позиви на развлашћивање Православне Цркве и неразумно и противправно подржављење њене имовине, који нису и засигурно да неће ни у будућности допринијети смиривању напетости између Цркве и државе, нити допринијети укупној друштвеној стабилности, преко потребној у овим кризним временима.
Православни архијереји, у име свога свештенства, вјерника и пуноће Цркве, изражавају спремност и вољу да сарађују са свим надлежним институцијама државе Црне Горе на превазилажењу отворених питања, подсјећајући на то да је држава Црна Гора већ потписала Темељни Уговор са Светом Столицом, те да у једном и јединственом правном систему не може бити повлашћених.
Српска православна Црква се старала и наставиће да се стара о свим православним вјерницима у Црној Гори, без обзира на њихове националне, идеолошке, политичке и друге разлике, остајући такође отворена за сарадњу са свим добронамјерним људима на унапријеђењу општег добра и напретка свих без разлике.
Народ Божији позивамо да не поклекне пред духом времена, пред бесплодним дјелима, распрама и подјелама, које, без икакве сумње, не доносе никакво добро Црној Гори, већ да остане стамен у својој вјери у Распетога и Васкрслога Господа нашега Исуса Христа , који је једини наш камен темељац, наш Пут, Истина и Живот.
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
Епископ милешевски Филарет
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије
Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије
Епископ умировљени захумско-херцеговачки и приморски Атанасије
