Послије свете архијерејске Литургије у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици и свечане Светосимеоновске литије до Немањиног града на обали Рибнице, архијереји, чланови Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори, одржали су своје братско сабрање и размотрили актуелне проблеме Цркве.
Посебна пажња је посвећена најновијем покушају оспоравања правног статуса Православне Цркве и прогона православних свештеника и монаха који немају црногорско држављанство, а који скоро двије деценије служе Богу, Цркви и народу у Црној Гори.
Оспоравање правног статуса Цркве кроз наводне „аргументе” да „није регистрована” по Закону о правном положају вјерских заједница из 1977. године и упућивање Цркве која вјековима постоји у Црној Гори на некакву „регистрацију” која није прописана законом не представља ништа друго него продужетак идеолошке борбе против Цркве. Таква обавеза не постоји по закону, те нико није дужан, па ни Црква, да поступа и чини радње које законом нијесу прописане. Бројна важећа решења, одлуке и правоснажне судске пресуде утврђују и потврђују да Митрополија и све епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори имају неспоран правни статус. Ту чињеницу, познату свима и свакоме, потврдила је управо Влада Црне Горе у одговорима на додатна питања на упитник Европске комисије кроз јасну и тачну констатацију да је Српска Православна Црква регистрована у Црној Гори.
Још једном и изнова позивамо МУП Црне Горе да прекине са прогоном и изгоном више свештеника и монаха који немају црногорско држављанство. Упорно се пренебрегава чињеница да је ријеч о људима који никада нијесу имали проблем са законом и који су лојални грађани Црне Горе. И овај проблем је вјештачки изазван јер су свим свештеницима и монасима без црногорског држављанства годинама уназад редовно одобравани привремени боравци управо по прописима који су и данас на снази.
Од надлежних државних органа Црне Горе очекујемо да се што прије приступи припреми и доношењу новог закона о слободи вјероисповијести и Црквама и вјерским заједницама, закона о реституцији одузете имовине Цркава и вјерских заједница и припреми уговора са Српском Православном Црквом у истом обиму правâ као што је већ учињено у случају Римокатоличке Цркве, као и Исламске и Јеврејске заједнице.
Оспоравање Цркве, и то само Православне, унијело је и уноси велико узнемирење вјерникâ широм Црне Горе, а и много шире. Са овог мјеста, у данима пред почетак васкршњег поста, својој духовној дјеци и свим људима добре воље упућујемо поруку мира. И себе и друге подјсећамо да нам је као хришћанима дужност да останемо у миру са Богом и једни са другима. Црна Гора је наша отаџбина и у њој смо сви, без обзира на национална и политичка увјерења, дужни да на истинским и правим темељима еванђелске вјере и Предања првенствено изграђујемо, обнављамо и утврђујемо себе и једни друге на дјелу Господњем.
У Цркви Божијој, која је по својој природи Тијело Христово, има мјеста за све. Црква као Мајка прима своју дјецу и не разликује их по томе како се национално и политички изјашњавају нити национално или политичко увјерење представља сметњу било коме да се оствари као истински човјек и истински вјерник-хришћанин.
Све православне вјернике позивамо да се у предстојећем васкршњем посту посвете молитви и чињењу добрих дјела, богољубљу и човјекољубљу по којима ће нас наш Распети и Васкрсли Господ Христос препознати као Своје ученике.
У Подгорици,
25. фебруара 2012.
Чланови Епископског савјета:
Архиепископ цетињски и
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
Епископ милешевски Филарет
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије
Епископ захумско-херцеговачки Григорије
Епископ ум. захумско-херцеговачки Атанасије
