Београд, 4. Август 2012
„Тешко је наћи речи оправдања за тешке злочине који су се десили пре седамнаест година, када је 250.000 Срба, а како неки кажу можда и 350.000, прогнано, расуто и расељено из Далмације, Лике, Кордуна и Баније. Они још увек живе далеко од својих кућних прагова. Данас се - поред њих - сећамо и пострадалих, односно оних који су своје кости оставили у завичају или у току бекства и тражења спаса у Србији. Сви су они изгубили своје домове у којима су вековима живели и оставили их онима који су им били непријатељи. Десетине хиљада њих чекају да се врате, очекујући правду. Али, у данашњем свету правде за наш народ изгледа да нема.”