Критичар престоничког „Вашингтон поста“ је хор Сретенског манастира назвао „елитним уметничким специјалним јединицама“ – „због увежбаности и беспрекорне професионалне уиграности“. The Sretensky Monastiry Choir: A Special Force – тако је гласио наслов великог чланка у рубрици Style („Стил“).
Наравно, овако звучна карактеристика се може и оспорити – у смислу, о каквим „специјалцима“ може бити реч, ако се ради о људима чије је главно призвање да певањем славе Бога? Ипак, могуће је да се ради о шифрованој алузији аутора, који је упознат с улогом коју намесник Сретенског манастира, архимандрит Тихон, игра у савременој руској стварности. Али, о томе ћемо нешто касније.
У октобру хор изводи концертни програм у градовима САД. Долазак хора је уприличен поводом пете годишњице уједињења Цркава – Руске Заграничне (РПЗЦ) и Руске Православне (РПЦ).
 |
А увече је уследио наступ у Великој сали библиотеке – и то такав да је бивши конгресмен и председник Фонда за америчко-руску културну сарадњу, Џејмс Сајмингтон“ рекао: „Једноставно су нас оборили с ногу својим извођењем!“
Уследио је још тријумфални концерт у центру „Кенеди“, који је завршен уз повике „браво“ и дуге овације...
То је, да тако кажемо, световни део програма у Вашингтону. Међутим, хор је учествовао и на богослужењима у храму светог Николе (Православна Црква у Америци) и у храму светог Јована Претече (Руска Загранична Црква).
Ево низа фотографија са служби у два храма.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Настојатеља Сретенског манастира познајем одавно, још из ВГИК (Сверуски државни универзитет кинематографије), који смо пре много година завршавали у исто време. Можда је ово одиграло одређену позитивну улогу у његовој спремности да дâ интервју за „Глас Америке“.
 |
Тим је парадоксалније што презентација књиге намесника Сретенског манастира није одржана на другом месту, већ баш у Библиотеци Конгреса – главној библиотеци земље и тим више задивљује феноменални успех хора у САД. Узгред, речено, отац Тихон је у интервјуу и сам хор назвао „колосалним инструментом проповеди и за вернике и за људе апсолутно далеке од Цркве, чак и за оне који уопште не верују у Бога“.
О блискости намесника Сретенског манастира с кулама Кремља, па чак, како се прича, и с првим човеком у држави – колају легенде. Архимандрит ово никад не коментарише. Ја сам наравно, због новинарске упорности, а нема разлога да кријем, и због радозналости, у нашем разговору пуном поверења, држао ову мисао у глави, сматрајући да питање „о теми његових односа с...“ треба поставити као последње другу са студија, - можда ће објаснити о чему се ради.
Шта се од моје замисли остварило, читалац ће сазнати кад прочита интервју „Земаљско и небеско“ архимандрита Тихона (Шевкунова).“
P.S. Иако фантазирам на тему – откуд је отац Тихон могао знати које сам питање спремио, јер питање је могло бити било које?
