Међународна
Фондација словенске писмености и културе представља
изложбу фотографија „Био је такав
момак…“ посвећену делу народног уметника
Русије, скулптору Вјачеславу Михајловичу Кликову.
Назив изложбе је фраза Василија Шукшина, великог
друга Вјачеслава Кликова. Кликов је за себе, баш као
и Шукшин, говорио да је сасвим обичан руски
младић.
Међународну Фондацију словенске писмености и културе основали су 1989. године познати руски писци и уметници В.Распутин, В.Белов, В. Крупин, В. Маслов, академик Н.И. Толстој, В. Кликов. Ова заједница је формирана као резултат напора да се обнови традиција прославе Дана словенске писмености и културе у знак сећања на Сввету браћу Ћирила и Методија, који су дали духовно упориште словенској култури – Реч Божија. Од 1991. године, захваљујући Фондацији, Дан словенске писмености и културе постао је државни празник у Русији, а 1992. године, у центру Москве, на Словенском тргу, отворен је прелеп споменик светој браћи Ћирилу и Методију. Овај споменик урадио је уметник и вајар Вјачеслав Кликова.
У граду Херсонесу 1993. године подигнут је бронзани споменик Светом кнезу Владимиру, крститељу Русије. Затим су подигнути споменици Илији Муромцу у Мурому, споменик Александру Невском у Курску, споменик кнегињи Олги у Пскову, Светом Серафиму Саровском у Сарову и у Курској Кореној пустињи, великој војвоткињи Елизабети Фјодоровној у Марфо-Маринском манастиру у Москви, споменик Светом Николи Чудотворцу у Барију (Италија), Светом Ђорђу Победоносцу у Рјазану. Аутор свих споменика био је одличах скулптор Вјачеслав Кликов, велика јавна личност Русије, председник Међународне Фондације словенске писмености и културе.
Вјачеслав Кликов родио се у селу Мармижи у Курској области, у сељачкој породици, 19. октобра 1939. године. Завршио је Московски уметнички универзитет „В.И Суриков“, на одсеку за монументално вајарство. Популарност је стекао вајарском поставком у Централном дечијем музичком позоришту (1979) и фигуром „Бога трговине“ у Центру за међународну трговину у Москви.
У Прохоровском пољу 1995. године под Курском, где је била велика тенковска битка у Другом светском рату, постављен је величанствен споменик, Храм-звоник у знак сећања на битку код Курска, чији је аутор био велики руски патриота Кликов. Скица споменика добила је признање за најбољу, у конкурсу за национални споменик. Године 1995. у Москви на Манежном тргу постављен је његов споменик маршалу-победнику Г.К.Жукову, а у Курску маршалу К.К.Рокоссовском.
У центру Саратова 2002. године пред зградом Саратовске регионалне Думе, отворен је споменик реформатору Русије – Петру Столипину.
Кликов био је позната јавна личност, изузетно талентован и образован човек. Аутор је споменика песнику Н.Рубцову у Тотми, споменика К.Батјушкову у Вологди, И. Бунину у Орелу, А. Пушкину у Тираспољу и Перму, В.Шушкину у селу Сроски на Алтају, песнику Вениамину Хлебникову, песнику и певачу Игору Талкову.
 |
Вајарство, сликарство и музику, велики руски писац Николај Гогољ зове три „Краљице света“. „Сензуална, очаравајућа скулптура одушевљава, слика је тиха радост и снови, музика је страст и конфузија душе „- написао је Николај Гогољ. Народни уметник Русије, еминентни вајар Вјачеслав Михајлович Кликов, цео свој живот служио је овим „краљицама“. Његове талентоване слике и вајарске композиције красе многе градове и села, не само у Русији већ и у Европи. Он је савршено владао уметношћу скулптуре, сликарства и добро се сналазио у музици, волео је и поезију.
Имао је тешко детињство, али срећну судбину. Још у школи важио је за правдољубца и лидера. Био је храбар и поштен момак. Стекао је признање за своју интелигенцију и таленат, напорним радом. Цео свој живот посветио је скулптури. Подигао је споменике у знак сећања на све који су помогли на историјском, духовном и културном путу Русије. Његови прелепи споменици постали су симболи Русије!
Вјачеслав Кликов живео је и стварао у време економских, социјалних, грађанских и политичких немира. Годинама се борио са званичном пропагандом, са критичарима који су покушавали да потисну креативне и иницијативе истакнутог уметника Русије, незаменљивог председника оформљене Међународне Фондације словенске писмености и културе, челника Руског Саборног покрета, копредседавајућег Патриотске уније Народне Русије, главног уредника часописа “Држава“.
Његов рад подвргаван је критикама, његове споменике су чак уништавали, као што се догодило са споменика Николају II у селу Тајницком. Aли Вјачеслав Кликов га је поново поставио!
Вјачеслав Кликов – велики патриота Русије! Велики вајар и велики ратник за Русију! Био је прави православни хришћанин и био први руски вајар, који се окренуо православним темама и остао им веран до последњег дана. Омиљена молитва била је му је: „Боже спаси Русију и помози нам свима…”. Имао је 67 година, када је 2. јуна 2006 године преминуо.
На станици Мармижи 20, јуна 2008. године, у његовом родном месту, отворен је музеј скулптора Кликова, филијала Курске уметничке галерије под именом А. Дејнеки. В.М. Кликов сахрањен је у свом родном месту, на гробљу Храма Покрова Пресвете Богородице, оног Храма који је обновио сам Кликов својом личном уштеђевином и донацијама људи.
Кликов је био искрено забринут за будућност Русије, за цео словенски свет, који је одувек био мета иностранстраних непријатеља. Као велики верник, направио је велики допринос у културном развоју руског народа. Створио им је галерију споменика, камени летопис историје Русије, руске културе и руске људскости!
У домовини уметника, у граду Курску, у Улици Кликова, 19. октобра 2007. године откивен је споменик великом скулптору. Аутор је Андреј Вјачеслав Кликов, син прослављеног скулптора.
