Јубилеј Руског центра за науку и културу «Руски дом» у Београду, односно прослава 80 година његовог рада, исто као и 1150 година од настанка ћирилице, били су повод доласка делегације из Русије коју је предводио Константин Косачов, руководилац руске Државне агенције за међународну друштвену сарадњу и истовремено специјални представник председника Русије.
 |
Делегација из Руске Федерације је имала краће званичне сусрете са председником Србије Томиславом Николићем, премијером Ивицом Дачићем и двојицом његових министара задуженим за образовање и културу, а такође и са Патријархом Српским, при чему су изразили задовољство због постигнутих договора, а ради се пре свега о обнови Руског гробља у Београду, која треба да буде завршена до средине следеће године, али било је речи и о другим заједничким српско-руским пројектима.
У простору слављеничког «Руског дома», на конференцији за штампу, Константин Косачов је саопштио и податак да ће већ ове недеље почети са радом мешовита српско-руска група која ће имати задатак да одреди на који начин ће Русија учествовати у радовима на довршетку Храма Светог Саве у Београду.
Такође, он је том приликом изјавио и да су од српских власти добили «уверавања да ће подстаћи развој руског језика у Србији и да ће у скоријој будућности бити врло конкретно реализована идеја о отварању једне или више двојезичних школа или одељења», а истакао је и то да су на поменутим разговорима размотрене могућности да се прошири програм путовања у Русију за студенте из Србије.
Напослетку,
Константин Косачов је у друштву Валерија Рјазанског,
који је председник Одбора за социјалну политику у
руском Савету Федерације, поручио да «Русија
увек треба да пружа подршку пријатељској Србији, с
којом има величанствену прошлост и
блискост».
На конференцији за новинаре, делегација из Руске Федерације је навела и то да је у плану формирање државне фондације која би помагала друштва српско-руских пријатељстава у Србији и Русији, а како је још изјавио шеф руске Државне агенције за дијаспору и међународну друштвену сарадњу, «ова фондација ће добијати средства из буџета и финансијски ће подржати реализацију пројеката», а потом је изразио наду да ће и бизнисмени из обе земље имати слуха за српско-руска друштва.
Занимњиво је било и мишљење које је такође изречено на поменутој конференцији за штампу у београдском Руском дому, а тиче се средстава јавног информисања у свету и савременој Србији, и оно гласи да «већина вести које носе негативне информације о Русији бивају тренутно објављене, а оне позитивне се прећуткују или скривају, што није фер однос према онима којима су медији намењени».
А када је реч о овом последњем, читаоци и слушаоци штампаних и електронских медија у Србији углавном и сами вероватно увиђају да констатација коју је изнео високи гост из Русије, у потпуности одговара истини.
