Луганск, 5. јул 2014.г.
4. јула 2014. године нешто после три сата ујутру украјинска војска која се сасвим приближила Луганску започела је артиљеријски удар по Луганском обласном клиничком онколошком диспанзеру на чијој територији се налази женски манастир Свете Олге. Ово је саопштено на сајту свете обитељи.
Очигледно, то је одговор на молитвено супротстављање свештенослужитеља и сестара обитељи братоубилачком рату, - каже се у саопштењу. – Јер, сестре у манастиру свакодневно узносе Богу молитве за слогу и непрестано читају Псалтир с молитвеним правилом Пахомија Великог који је, као што је познато, пре крштења био војник, али је после крштења постао монах и основао је први хришћански општежитељни манастир.
Свештеници храма Светог Пантелејмона ове обитељи свакодневно служе Свете литургије, као и молебане и акатисте (до 40 сваког дана) с молитвама за заштиту свих становника Донбаса од пуцњаве и погибије.
Божија је милост то што храм и манастирска порта нису настрадали у пуцњави.
По заступништву Пресвете Богородице, као и царске страдалнице велике кнегиње Олге, у чију част је основан женски манастир, и великомученика и исцелитеља Пантелејмона, у чију част је саграђен храм на територији ЛОКОД, није било људских жртава.
Међутим, пројектили и гелери су оштетили зграде поликлинике и неких одељења диспанзера. А међу овим зидовима се налази много болесника у тешким стадијумима онколошких болести који не могу сами да напусте болничке собе како би прешли у склоништа.
„Ипак, судећи по свему, украјинска војска није ни имала намеру да се брине за то, пошто нико никога није унапред обавестио о томе да ће ноћу по болници и манастиру бити отворена ватра, - пише на сајту обитељи.
Али, као што је познато, у рату нема атеиста...
И кад се човек нађе у условима рата он почиње да цени време и услове у којима је живео пре тога. Почиње да благодари Богу увече за сваки проживљени дан и да Га моли за то да преживи и ноћ, а ујутру поново са захвалношћу и молитвеним молбама вапије ка Њему. Живот за човека стиче посебну вредност, а општење с Богом постаје крајње неопходно.
Због тога данас позивамо све, а пре свега оне који се тренутно налазе ван ратних дејстава, да цене и да сматрају драгоценим сваки тренутак живота који им је Бог дао, да не остају равнодушни према ближњима и онима који се налазе у невољи и несрећи, да се њихова вера, љубав и молитва никад не охладе, како се не би и њих дотакле велике невоље рата. И нека нам свима Господ буде упомоћ!“
