|
Материалы 28 июня 2011 г.
[Сретенский монастырь / Издательство Сретенского монастыря] Святитель Феофан Затворник Книга «Путь ко спасению» — итоговое произведение святителя в серии его трудов под названием «Начертание христианского нравоучения». Эта серия была задумана как руководство на пути становления христианских добродетелей человека в течение всей его жизни — от рождения и до смерти. [Интернет-журнал / Общество] Протоиерей Максим Обухов В Москве с 29 по 30 июня пройдет беспрецендентный по своему масштабу и значению научный форум: Демографический Саммит «Семья и будущее человечества». О том, какую роль он сыграет в развитии российского пролайф-движения рассказывает член российского оргкомитета саммита, руководитель православного медико-просветительского центра «Жизнь» протоиерей Максим Обухов. [Гость сайта] Государственная академия славянской культуры – уникальный вуз, который был создан с целью изучения и развития многонациональной культуры России. Однако неожиданно именитое учебное заведение оказалось на грани закрытия: закончился срок аренды здания, в котором располагалась академия, и студентов готовы выселить прямо на улицу. [Встреча с Православием / Православная библиотека] Раздражительность постом не укрощается, а смирением и самоукорением и сознанием, что мы достойны такого неприятного положения. Мониторинг СМИВалерий Фатеев Родился он, когда СССР только что возглавил Никита Хрущёв, пообещавший показать по телевизору в 1980 году последнего попа. Вроде бы всё к этому и шло. Сейчас трудно представить, но в 1954 году в Ленинграде, бывшей столице Российской Империи, действовало всего 4 (!) храма. В одном из них Михаила и крестили в восьмимесячном возрасте. Кто тогда знал, что этот младенец станет священником и в конце 80-х в двухстах километрах от Ленинграда, на родине своей матери, построит храм удивительной красоты, изображение которого потом появится на юбилейных монетах новой России? Василий Ирзабеков ...С детства я пытался понять, почему о тугодумах говорят: «Эх, ты, деревня!»... И никогда в этой связи не говорят «село»?... Почему собственно «деревня»? Алексей Харитонов Мы можем выразить такому человеку нашу любовь, уважение и признательность за его или ее вклад в культуру и засвидетельствовать, что пока он (или она) находится вне Церкви. Именно это нам и стоит сделать в отношении Бориса Гребенщикова – он не является православным человеком, и нам следует это просто отметить. Обозначение границ Церкви – тоже часть ее миссии. Српска верзиjа[Духовни источници] Светлана Замљелова Пре 665 година у шумском честару северно од Москве синови ростовског бојарина, Стефан и Варфоломеј, истесали су келију-брвнару и „црквицу малу“, посвећену Светој Тројици. Тако је утемељена Светотроицка Сергијева Лавра, која је, као и све велико, почела од малог и неприметног дела.Тешко да би неки савременик, нашавши се на том месту, могао наслутити да се иза тесарског труда браће крију силуете будућег манастира, једне од главних светиња Православног света! [Друштво] Милован Балабан Косовска битка из 1389. године за Србе представља знатно више од самог боја. Она је много комплекснија и значајнија од иначе круцијалних последица које је сам бој имао по егзистенцију српске средњовековне државе. Видовдан је централни нерв српске националне историје. Ко њега схвати схватио је Србе као народ. Ко њега разуме лакше ће рaзумети и поступке Срба у свим околностима, укључујући и актуелни тренутак српске друштвено-политичке збиље. [Разговор] Судски процеси, покушаји одузимања црквене имовине, захтеви да се руше цркве на Румији и на Светом Стефану, оптужбе да су митрополит црногорско-приморски и свештенство „окупатори“ и узурпатори, протеривање свештеника који немају боравишну дозволу и остали атаци на једину канонску православну цркву у Црној Гори, део су смишљеног плана прогона Митрополије црногорско-приморске. Тако митрополит црногорски Амфилохије у разговору за „Новости“ коментарише не само процес који се против њега води у Подгорици због „говора мржње“, већ и очигледну паљбу, често и из самог државног врха, на Цетињску митрополију, разним поводима. [Вести] Централна манифестација обиљежавања Видовдана - крсне славе Војске Републике Српске, коју организује Трећи пјешадијски РС пук, одржава се у порти манастира Успенија Пресвете Богородице у Добруну. [Вести] 27.jуна у вечерњим часовима пред манастирским храмом Епискп Рашко-призренски је отворио овогодишње традиционално Видовданско песничко вече на коме је настсупило око 30 песника. [Вести] Под отвореним небом над Шарановом jамом у Јадовну, 26. јуна је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим, уз саслужење свештенства и монаштва Епископије горњокарловачке, началствовао Светом Архијерејском Литургијом, а потом и парастосом свим убијеним православним Србима у јамама Јадовна и на другим стратиштима у Хрватској. [Вести] У оквиру обележавања видовданских свечаности у Грачаници као и широм Косова и Метохије у току су разноврсни културни и спортски догађаји. Вечерас ће у манастиру Грачаници бити одржано традиционално песничко вече. Наступиће преко 30 песника којима ће бити додељене награде: Златни крст Кнеза Лазара, Грачаничка пчовеља, Кондир Косовке девојке, и Перо деспота Стефана Лазаревића. [Вести] Два дана уочи Видовдана, великог црквеног празника и једног од најзначајнијих датума српске историје, у манастиру Савина одржан је Видовдански сабор црквених хорова. [Разговор] Kао мали гледао сам бомбардовање, испоставиће се касније, само једно у низу које долази из истог центра. Иза тих бомби остале су да зјапе наше ране. Отуда је несхватљива посета НАТО-а Београду. Схватам да се ми понашамо као затвореници који пуштени из затвора не могу да се привикну на слободу, већ се својевољно враћају на робију, каже за „Печат" Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. [Разговор] Африканци не могу живети без Исуса Христа. Обожавају га читавог дана. Дошавши у храм, не желе да се врате кући. Могу сатима певати и славити Бога. Могу после службе плесати и певати и све време захваљивати Богу за све што Он даје. Богослужење Православне Цркве веома прија Африканцима. Певање, тамјан, иконе, одежде - све то има везе с афричком културом. И најважније: Православље никада није било вера колонизатора, зато је сада јако добро што ми у Африци ништа од њих не узимамо, већ им дајемо, делимо са њима искуство живота у Христу, прикупљено током последњих две хиљаде година.
|
|