Материалы 13 января 2012 г.

Марковић Милан

31 декабря / 13 января. Пятница 31-й седмицы по Пятидесятнице. Сретенский монастырь. Великая вечерня, утреня. Хор Сретенского монастыря. (MP3 файл. Продолжительность 2:08:15 мин. Размер 61.6 Mb)

Воинствующие безбожники беспрепятственно похитили честные останки всероссийского молитвенника. Кощунники заметали следы: от Сарова в четыре разные стороны разлетались тройки с пьяными седоками, и одна из них увозила синий ящик с «косточками» преподобного Серафима. Последним эхом преступления был набатный звон, грянувший с колокольни села Кременки, когда мимо проезжали похитители святых мощей. После того – никаких сведений. Казалось, святыня утрачена безвозвратно...

Особенно тяжки скорби тех, кому дал Господь провидеть судьбы народа Божия. Скорбел обо всем мире, о Церкви и ее иерархах, о каждом приходящем к нему человеке преподобный Серафим Саровский. В молитве, на морозе, примерзая к земле, плакали в судьбоносные моменты жизни России воспитанницы преподобного – юродивые Христа ради. Но обещали они сквозь слезы и грядущее за горем облегчение.

Человек похож, например, на дерево. Нужно плод приносить, а иначе – срубят. Или – на свечу. Нужно от рождения до конца земной жизни гореть перед Богом ровным огнем без копоти. А еще похож человек на самолет. Да-да, на самолет, который «провожают совсем не так, как поезда», под крылом которого «о чем-то поет зеленое море тайги» и так далее.

Тема детства важна для каждого из нас: она затрагивает глубокие струны души, связанные с нашим собственным детством, с семьей и домом, с тем, что дорого каждому человеку. Поскольку нам бывает трудно сопоставить такие разные, внеположные слова, как «ребенок» и «правовое регулирование», то используется туманное выражение «ювенальная юстиция», убаюкивающее своей отстраненной научностью. Кажется, скажи прямо: «детский суд» – и это выражение хлестнет своей жесткостью, заставит задуматься.

Погребен архимандрит Серафим в Богом зданных пещерах, рядом с отцом своим духовным, схииеромонахом Симеоном, богомудрым учителем монастырского благочестия.

Миладин Митровић, jереj

Миладин Митровић, свештеник

В первые дни Января, когда мы праздновали Рождество Христово, внимание европейских СМИ было привлечено к конфликту, вызванному рядом законов, принятых в Венгрии. Премьер-министр Виктор Орбан, несмотря на уже звучавшую критику, настоял на религиозных и национальных акцентах в новой Конституции. Венгерский Парламент также принял ряд законов, лежащих в том же, националистическом и консервативном ключе.

Образовательный центр «Праксис-Карьера» отказался от судебного иска к Архангельской и Холмогорской епархии. Арбитражный суд Архангельской области принял отказ от иска, о чем было объявлено на предварительном судебном заседании 12 января. Производство по делу прекращено. Таким образом, директор «Праксис-Карьеры», член Международной ассоциации сайентологов и Всемирного института сайентологических предприятий (WISE) Райля Фофанова решила больше не оспаривать связь образовательного центра с сектой сайентологии.

“The Lord of all endures circumcision, and He circumcises man’s sins, for He is good.” This is the meaning of today’s Church feast. The Circumcision was established by God and commanded through Abraham to all the chosen people of the Jews. It was a sign of entering into the Covenant with God, the seal of the promise to be always in Obedience to Him from childhood, to be faithful to Him unto the shedding of blood.

On January, eight days after the Holy Nativity of our Lord, we celebrate His Circumcision, one of the Feasts of the Lord, on which—in accordance with Hebrew tradition—He received the name "Jesus": "And when eight days were accomplished for the circumcising of the Child, His name was called Jesus, which was so named of the Angel before He was conceived in the womb" (St. Luke 2:21).

Скоро као поклич, којег овако искрено до сада нисам чуо, потпуно ме заокупи, па размишљајући шта бих ја у овом могао припомоћи, кретох у акцију. Пажљиво сам, више пута, прочитао објављен чланак у „Политици“ 21. новемра па сам прво хтео дознати који су то, сем Академика проф.др Драгана Шкорића. као председника Одбора за село САНУ, а наведено је да су се окупили академици, професори универзитета, чланови Привредне коморе Србије, аграрни економисти, правници, социјолози, један глумац (Радош Бајић) и један владика (епископ шабачи Лаврентије). Њих 21 свако из свог домена. Сем глумца и црквеног преставника друга се имена не знају.

Владика је обишао породилишта и честитао младим мајкама које су се породиле у свете дане, 6. и 7. јануара.

Деветорица богослова, професори и свештеник са породицом повећали су број српских становника Призрена за 100 одсто.

Свети Владика Николај и Преподобни Отац Јустин велики су благослов и дар Божји, како, нашој, Српској Цркви, тако и целом Православљу. У њима видимо Божје промислитељно старање за наш народ. Ово старање, међутим, било је далекосежно, више генерацијско, више временско. Они су живели, писали и говорили за тадашњег човека, али исто тако и за садашњег и будућег. Њихов допринос нашој Помесној Цркви, као и Свеправославној Цркви Христовој, јесте немерљив. Немерљив у теологији, у духовности и култури, својим вредновањем исконског народног осветосављеног, охристовљеног наслеђа и стваралаштва од вечне вредности.

Данас треба препознати подвиг савременог хришћанина, поготову у градској средини – тај подвиг треба да буде ослобођен моралистичког, односно религијско-казненог менталитета и препознат у разноврсности врлине.

Историјски пут познања свијета и човјека, њиховога смисла, значаја и предодређења представља многовјековну традицију широког и комплексног разматрања цијелога спектра различитих питања, који су резултирали и доприњели стварању не само различитих теорија и хипотеза о човјеку, него и опредјелили даљи ток развоја самих научних дисциплина. Данас када се говори о историјским процесима познања личности човјека, већина научника склона је издвајати три основне области човјековог познања: филозофију, теологију и науку, свака од којих данас претендује не само на абсолутну истинитост и тачност, него и на узајмну контрадикторност.

Дан послије експлозије, која се десила у италијанском ресторану IlPittore , на југу Москве, представници Цркве – свештеници и милосрдне сестре нашли су се у осам болница у којима су смјештени пострадали.

Митрополит мински и слуцки Филарет примијетио је погоршање ситуације која је повезана са дјелатношћу, на територији Белорусије, псеудорелигиозних и расколничких заједница.

У Владикавказу је положен камен темељац за будући храм посвећен светом благовјерном Александру Невском, који ће бити најкрупнији у сјевернокавкаском региону.

С благословом Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, Епархија прослеђује апел Зорана и Станке Милутиновић из Лепосавића за прикупљање новчане помоћи ради лечења њихове дванаестогодишње кћерке Кристине, која већ дуго болује од тешког облика леукемије.

По благослову Његове светости Патријарха московског и све Русије Кирила 10. јануара мошти светих преподобномученица велике кнегиње Јелисавете и инокиње Варваре пренијете су у Казахстан.

Служба Милосрђе Смољенске епархије одлучила је да бескућницима уприличи празник и да их уочи Божића нахрани топлом храном. Православни волонтери су жртвовали своје слободно вријеме, саопштава ТВ канал Вијести.

Експозиција је смјештена у иложбеном салону „Перегрино“, образовног, културног и поклоничког центра „Свети Мартин Пинарио“ (Plaza de la Inmaculada, 3), у близини катедралног саборног храма, гдје се налазе мошти светог апостола Јакова Заведејева. Изложба ће бити отворена до 31. јануара.