Srpska

”снуо у √осподу проф. др ћилан –адуловиЮ

††††

”снуо у √осподу редовни професор ѕравославног богословског факултета —ветог ¬асилиЉа ќстрошког др ћилан –адуловиЮ

ћилан –адуловиЮ (13. августа 1948, ћало ѕоЪе, ’ан ѕиЉесак - 30. октобар 2017.) био Ље српски кЬижевник и писац, професор на Ѕогословском факултету у ‘очи и бивши министар вера –епублике —рбиЉе (2004-2007). «авршио Ље ‘илозофски факултет у —араЉеву 1972. године, а на ‘илолошком факултету у Ѕеограду 1998. године одбранио докторску дисертациЉу „”метничка форма и историЉски контекст романа ƒобрице ОосиЮа“. ќд 1973. до 1977. године усавршаво се уз рад у »нституту за кЬижевност и уметност (истраживач-приправник). ќд 1979. до 1981. ради као лектор-предавач на ƒржавном универзитету „“арас Ўевченко“ у  иЉеву. ќд 1982. године стално Ље запослен у »нституту за кЬижевност и уметност. —вети јрхиЉереЉски —инод —рпске православне ÷ркве поставио га Ље 2000. године за ванредног професора у ƒуховноЉ академиЉи —ветог ¬асилиЉа ќстрошког у ‘очи, а за редовног професора ѕравославног богословског факултета у »сточном —араЉеву изабран 2009. године.

ƒобитник Ље награде „»сидора —екулиЮ“ за значаЉно достигнуЮе у кЬижевности. ќд 2001. до 2004. године био Ље посланик у ЌародноЉ скупштини —рбиЉе. ќд 2004. до 2007. године био Ље министар вера у ¬лади —рбиЉе. ќбЉавио Ље 17 кЬига и преко 40 научних радова радова у тематским зборницима, преко 90 научних и стручних радова у кЬижевним и научним часописима. —рпска ѕравославна ÷рква одликовала га Ље 5. октобра 2006. године орденом —ветог —аве првог степена. ” √рамати се наводи: Ќа предлог Мегове —ветости ѕатриЉарха српског ѕавла, —вети јрхиЉереЉски —инод —рпске ѕравославне ÷ркве доделио Ље г. ћилану –адуловиЮу високо одликоваЬе —рпске ѕравославне ÷ркве, орден —ветог —аве првог степена за делатну Ъубав према —ветоЉ маЉци ÷ркви и истраЉно сведочеЬе ’риста ¬аскрслог.

—воЉим студентима на ѕравославном богословском факултету у ‘очи остаЮе у сЉеЮаЬу као благ, духовит и изразито саосЉеЮаЉан човЉек; професор коЉи ниЉе жалио труда да студентима приближи историЉу српског Љезика и Ъепоту српске кЬижевности. ѕоштоваЬе са коЉим се обраЮао всаком студенту градило Ље у нама осЉеЮаЉ шта академска култура Љесте и како професор ”ниверзитета и Ѕогословског факултета може и треба да се односи ка студентима. ѕоред предаваЬа у душе свих нас уткао се дугим шетЬама коЉе нису престаЉале ни када бисмо престали да будемо студенти и у коЉима Ље са нама на неметЪив начин диЉелио не само знаЬе из кЬижевности и хришЮанске вЉере него и из свакидашЬег живота - одговарао на наше недоумице разумиЉеваЉуЮи потпуно младост и грлеЮи нас своЉим животним искуством. ¬риЉеме Ьеговог министарског мандата у ¬лади –епублике —рбиЉе остаЮе у сЉеЮаЬу као вриЉеме када Ље безмало сваки пристоЉан студент богословских школа у —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви (али и у другим вЉеским заЉедницама у —рбиЉи) имао обезбЉеРену стипендиЉу Љер ћилан Ље вЉеровао да ÷рква у првом реду Љесу Ъуди. —а светоотачком трпеЪивошЮу гледао Ље живот и свЉедочио вЉеру. ќстаЮе нам и даЪе у ушима Ьегова радосна констатациЉа коЉом би се обрадовао за све добро: „ЅожЉа ствар!“  ао ‘акултет, као заЉедница у коЉу се уткао своЉим биЮем и коЉа му много дугуЉе, и сами се осЉеЮамо погоРени Ьеговим одласком. «намо, пак, да ћилан и у смрти бди над црквено-академском заЉедницом коЉу Ље до посЪедЬег даха волио; знамо да Ље Ьегова очинска Ъубав ка нама „Љака као смрт“ па и Љача од смрти.

÷арство му ’ристово, наручЉе јврамово, вЉечито сЉеЮаЬе.

ѕравославни богословски факултет —ветог ¬асилиЉа ќстрошког
”ниверзитета у »сточном —араЉеву

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

01 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0