Srpska

ѕреображеЬе у —евастопоЪу

ќƒЋќћј  »«  М»√≈ ѕ”“ќѕ»—ј "–”— »  –—“"

ѕред зору, кад Ље помрчина наЉгушЮа, узнемире се пси у £алтанскоЉ улици изнад Љужног залива у —евастопоЪу. «емЪу гризу. Михов страшни лавеж цепа ноЮну тишину и тера страх у кости.

††††

Ќа ѕреображеЬе √осподЬе у £алтанскоЉ улици, у мраку густом као тесто, узнемире их заштитнице ¬рангелових пукова коЉе су ту сваке ноЮи и не мисле да оду. ЋутаЉу у свеопштем ноЮном миру.

»ли, можда, себи Љош траже смираЉа! », одговор на питаЬе Ц шта им се то десило, како Ље она силна земЪа, царевина, тако лако и брзо пропала?  ако се она силна, велика воЉска, тако лако и брзо предала и распала?  ако им Ље тако лако и брзо почупано кореЬе и накалемЪено ново? «ашто Ље ЬиховоЉ –усиЉи требало стотину и више година да се врати себи и може ли се оно што им се Љедном догодило поновити? ќна пропаст.

–етко Ље где као у сокацима око £алтанске улице помрчина тако густа и тако тешка. ќвде сокаци и нису сокаци, него су тунели омеРени и са Љедне и са друге стране високим дрвеним тарабама, а одозго густим крошЬама кестенова, светла нема ни на Ьиховим краЉевима, па се у Ьима мрак тако сабиЉе да Ље и непробоЉан и непрозиран, калдрма испод Ље неравна и тврда и учини се да из тих сокака излаза и нема него су Љедан невероватан лавиринт без почетка и краЉа. » кад се у зору поЉаве пламени Љезици светла од истока, мрак у тим сокацима наЉдуже потраЉе и наЉдуже се бори и последЬи се преда.

††††

ѕреко, на ћалаховом кургану помрчина Ље исто тако густа, по ЬоЉ ходаЉу сени Љунака  орниловЪевих и ЌахимовЪевих чета коЉе су пре 164 лета, 349 дана браниле —евастопоЪ. ћеРу Ьима Ље била и Љедна српска.

£езива Ље ЉутарЬа помрчина у —евастопоЪу. ” ЬоЉ се све измеша и све се згусне. ” овом граду ниЉе обичан ни Љедан Љедини дан, а камоли ноЮ кад чула постану преосетЪива, кад улицама и сокацима, бреговима, загосподаре прошла времена.

” —евастопоЪу нема ниЉедне стопе на коЉоЉ ниЉе боравила Ъудска трагедиЉа. ЌиЉедног камена на коме се насилно нису угасили нечиЉи снови и наде.

ќвде молитва „—вЉати Ѕоже, свЉати крЉепки, свЉати бесмертни, помилуЉ нас...” долази сама од себе.

ќвде Ље, гледано кроз историЉу, патЬа била природно стаЬе. ќвде Ље више мртвих него живих. Ќи они коЉи ходаЉу улицама града нису до краЉа сигурни да ли су меРу живима или су меРу мртвима.

††††

”очи ѕреображеЬа гледао сам ѕанораму ѕрве одбране —евастопоЪа.

ћного се тешкоЮе накупи у човеку у —евастопоЪу. » на фасадама наЉлепших граРевина у овом граду много Ље више туге него лепоте.

” овом граду ниЉе било обичних битака, чарки, све су биле грандиозне и страшне? «ашто Ље —евастопоЪ толико посебан, шта Ље то у Ьему због чега овде ни смрт ниЉе обична, него тако посебна?

††††

ѕанорама одбране —евастопоЪа 1854Ц1855. године Ље слика дуга више од 110 и широка 14 метара коЉоЉ треЮу димензиЉу у продужетку даЉу реЪеф, ровови, разрушени домови, топови, воштане фигуре тела погинулих. Ќа слици су представЪене сцене борби око —евастопоЪа када су се на град 1854. године обрушиле француско-енглеска, турска, италиЉанска воЉска од 70 па све до 200.000 Ъуди, а браниоци, под командом адмирала  орнилова и Ќахимова, »стомина, генерала “отлбена, Ьих Љедва 70-так хиЪада, више од 340 дана хероЉски су одолевали.

 ад Ље 1942. године немачка бомба пала на зграду у коЉоЉ Ље ѕанорама, морнари су своЉим шиЬелима угасили пожар. ќнда су баЉонетима исекли слику и пренели Ље на брод, последЬи коЉи Ље изашао из луке —евастопоЪ. Ќа пристаништу Ље остало много Ъуди да чекаЉу немачку воЉску и ропство, своЉу тешку судбину и смрт, али, слику су спасили.

††††

«аиста, каква Ље то земЪа у коЉоЉ Ъуди спасаваЉу слику, а своЉе животе свесно жртвуЉу?  аква Ље то земЪа у коЉоЉ никада до краЉа не преброЉе своЉе мртве воЉнике и морнаре изгинуле у ратовима, а не пропусте да вам испричаЉу како су у тим истим ратовима спасавали слике, део своЉе културе, традициЉе?

Ќа грандиозноЉ кружноЉ слици су лица 4.000 бранилаца града и сва изгледаЉу као светачка, а Љедино ‘ранцузи и ≈нглези немаЉу лица, а и зашто би када су сва Ьихова била иста, безлична.

††††

ƒуше 102.000 –уса и животи 128.000 ‘ранцуза и ≈нглеза остали су у рововима око —евастопоЪа. ” мрачним августовским ноЮима душе ‘ранцуза и ≈нглеза лутаЉу туРом земЪом, пустим поЪима око града у коЉима Ље ровове покрила тек трава. “раже смисла своЉим погибиЉама у далекоЉ, Ьима страноЉ и тако туРоЉ земЪи!

ѕосле опасаде у граду ниЉе остао ни камен на камену. ¬иктор »го опсаду —евастопоЪа упоредио Ље у своЉе време са опсадом “роЉе.

Ц —ве се то издешавало на делиЮу земЪе на граници изеРу јзиЉе и ≈вропе где су се сусреле велике империЉе. ƒесет година пред “роЉом, десет месеци пред —евастопоЪем Ц разЉаснио Ље »гоову метафору историчар  амил –усе.

ѕосле Ље на рушеванама —евастопоЪа био и ћарк “вен. ѕисао о нечувеним, човеку несхватЪивим, чудовишним разараЬима, о тврдим каменим куЮама коЉе су претворене у прах и пепео, као да Ље градом прошао чудовишни земЪотрес.

»спод зграде ѕанораме Ље споменик генералу “отлбену. „уваЉу га Ьегови морнари. ƒмитриЉ ми Ље данас показао фотографиЉу из 1942. године, немачки воЉници краЉ споменика “отлбену, иза Ьих споменик у рушевинама. Ќемци су после отишли, “отлбен се вратио, данас гледа своЉ град и не мисли скоро поново да оде.

“а фотографиЉа веома Ље, историЉски гледано, поучна. »з Ье се тако много може научити. ќна и данас вреди много. √овори о томе како Ље све пролазно, а само Ље —евастопоЪ са своЉом славом и своЉом тугом вечан.

Ќа ѕреображеЬе уЉутру звоне звона севастопоЪских цркава. ” Ьиховом звуку Ље небеска –усиЉа. ” тренутку, уз звуке звона коЉи се полако подижу ка небу, и црква се подигне са земЪе и лебди неколико метара изнад док се около чуЉе само мили звук литургиЉе.

††††

” —евастопоЪу на ѕреображеЬе, с –усима слушам анРеоски глас ƒивне КубоЉевиЮ како пева „ќче наш, иже Љеси на небесЉе...”, Юутимо и само што не заплачемо.

»ма ли иЉедног места, и Љедног града на свету, где анРеоски глас и молитва овако звуче? √де Ље у Ьима оволико туге, радости, узвишености, усхиЮеЬа, погружености? ƒивну песму, молитву, понесе ветар, однесе Ље низ главну улицу —евастопоЪа према ÷рном мору и она затим Љош дуго лебди у ваздуху.

Ц ќче наш, иже Љеси на небесЉе... ƒа свЉатитсЉа имЉа твоЉе...

ƒивно Ље ѕреображеЬе у —евастопоЪу.

Ќа ћалаховом кургану изнад града, на месту на коме Ље погинуо командант одбране, адмирал  орнилов, историЉа Ље опипЪива рукама.  ад Ље неколико дана касниЉе, ту близу, погинуо и адмирал Ќахимов, француски и енглески топови Юутали су на дан сахране. »з дубоког поштоваЬа.

ќбоЉица су сахраЬени у ¬ладимирском сабору у —евастопоЪу, краЉ свог учитеЪа, адмирала Ћазарова, славног –уса коЉи Ље три пута опловио земаЪску куглу и коЉи Ље открио јнтарктик. ” —абор, да се поклони сенима Љунака ѕрве одбране —евастопоЪа 1916. године долазио Ље и цар ЌиколаЉ ƒруги. —ад Ље Ьегова икона у ¬ладимирском сабору.

††††

«а 150 година гробове адмирала оскрнавили су тек ‘ранцузи, Ќемци 1942. и боЪшевици. ѕокрали су адмиралске еполете и златне дугмиЮе.

 ако Ље историЉа сурова! ¬елики западни осваЉачи коЉи краду дугмиЮе са адмиралских униформи руских воЉсковоРа! ј шта су друго и могли да ураде? ƒа освоЉе руску земЪу? Ќе! ћогли су Љедино са собом, повлачеЮи се и бежеЮи, да понесу украдене дугмиЮе! —лаву и част никако.

ѕриче коЉе слушам у —евастопоЪу су као баЉке. Ќестварне. ≈пске.

††††

Ќа ¬ладимирски сабор Ќемци су 1942. бацили бомбу од 500 килограма. ќна Ље пала на пар метара од зидова цркве и ниЉе експлодирала. —таЉала Ље на том месту до 1988. године, краЉ ЉоЉ мало вирио из земЪе, а нико ниЉе знао да Ље испод пет товара експлозива. ƒеца су се играла и скакала по ЬоЉ, углачани метал бомбе сиЉао Ље на сунцу као да Ље од злата, а она неким чудом ниЉе експлодирала.

 ада су морнари после ископали и однели бомбу, на страни цркве на коЉоЉ Ље била, поставили су икону —ветог Ќиколе „удотворца, покровитеЪа морнара. ƒа сведочи о великом чуду у —евастопоЪу.

Ц  ад Ље адмирал  орнилов, погоРен метком, тешко раЬен рекао Ље тек Ц „Ѕлагослови боже –усиЉу и »мператора, спаси √осподе —евастопоЪ и ‘лоту”, а онда Ље умро. »мао Ље само 48 година Ц прича у крипти ¬ладимирског сабора кустос ≈лена ¬алентиЉева, а Ьен глас истовремено Ље и тужан и радостан.

ѕосле, од гробнице адмирала Љунака нови владари направили су сметлиште. “ек 1991. године у храму Ље одржана литургиЉа. ѕоказало се да Ѕога можеш истерати из Ъуди, али не и из Ьихове душе.

“е године земне остатке четворице адмирала однели су Љош Љедном из цркве на ћалахов курган. ƒа их мине жеЪа. ƒа виде своЉе чете, ровове и своЉе славне дане. ѕосле су их пренели преко залива, па на рукама морнара ÷рноморске флоте до цркве. ƒа их сахране и да ту остану заувек.

ƒок Ље пролазио чамац са костима адмирала, у заливу су стаЉали построЉени бродови ÷рноморске флоте и испаЪивали плотуне у знак почасти. —ваком од адмирала животни циЪ био Ље управо да –усиЉа има флоту на ÷рном мору. “ом циЪу посветили су животе.

††††

Ќа ћалаховом кургану, ка северноЉ бухти Ље и мали споменик, само крст на постаменту. »спод су кости воЉника са кургана, и –уса и Ѕританаца и ‘ранцуза. ѕомешане. “ела на фронту била су тако измешана и изломЪена, самлевена, ниЉе ни имало смисла раздваЉати их, па су их после боЉа заЉедно сахранили. “ако Ље наредио  орнилов.

ѕреображеЬе у —евастопоЪу. ” дану кад се помешаЉу и прошлост и садашЬост и будуЮност. Ќа брегу преко залива виЉори велика руска застава, а испод на мору, лагано се на таласима ЪуЪа ракетна крстарица „ћосква”.

ћогу ли векови да исцеле ране —евастопоЪа?

ћоже ли Љедног дана у овом граду пасти киша, тако силна и тако Љака, да спере крв и сузе са Ьегових камених улица?

23 / 07 / 2019

     оментари:

    2019-09-25
    00:43
    дамЉан:
    ќво Ље заиста Љедна ода достоЉна ’омера или ¬иргилиЉа!ќда поштоваЬа онима коЉи су се "»ћјЋ» –јЎ“ј » –ќƒ»“»"
    ¬ечнаЉа ѕамЉат!

    2019-07-25
    15:10
    Oliver Nikolic:
    Briljantno! Bravo Saponja!!!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0