Srpska

—тарац —вете –усиЉе

∆ивотни подвиг схиархимандрита «осиме (—окура)

††

ƒана 29. августа навршава се 17 година од упокоЉеЬа схиархимандрита «осиме, чиЉи Ље живот представЪао истакнути пример служеЬа и Ъубави према Ѕогу у наЉнеповоЪниЉим друштвеним околностима.

††††

ќн Ље живео у време кад Ље православЪе било прогаЬано, а верници су угЬетавани на наЉразличитиЉе начине. ћеРутим, отац «осима Ље у овом мраку безбожности горео као таква Љарка свеЮа молитвеног пламена да Ьена светлост и дан-данас греЉе наше душе и срца.

¬аЬа (ово име Ље старац «осима добио у детиЬству на крштеЬу) Ље роРен на свет ЅожиЉи у затворскоЉ болници 1944. године. Мегов отац јлексеЉ Ље погинуо не видевши своЉе дете. ј маЉка ћариЉа Ље била на робиЉи у ѕоправно-радном логору због учествоваЬа у контрареволуционарноЉ организациЉи „ѕравославна црква“ и антисовЉетске делатности. ѕо овом члану су тада затварани Ъуди коЉи се нису стидели да Љавно исповедаЉу своЉу веру у Ѕога. ћариЉа се више ниЉе удавала.  асниЉе Ље примила монашки постриг и мирно Ље умрла у току читаЬа ѕсалтира 1981. године.

” детиЬству Ље ¬аЬа трпео хладноЮу и глад. ∆ивео Ље с мамом и тетком (монахиЬом јнтонином). ќд ових гладних година старац се врло брижЪиво односио према свакоЉ мрви хлеба на столу. “оме Ље учио и своЉу духовну децу.  олико год да Ље тешко живела Ьихова породица, увек су оно што су могли делили са сиромашнима и потребитима. ѕрву кофу ископаног кромпира ¬аЬа Ље носио у храм, другу и треЮу Ц сиромашнима и болеснима, и тек после тога су вадили кромпир за себе.

¬аЬа Ље веЮ са седам година течно читао текстове на црквенословенском Љезику и прислуживао Ље у храму. ” истим годинама Ље одржао своЉе прво „Љавно богослужеЬе“.

£едном Ље неко замолио ¬аЬу да чита ѕсалтир за покоЉника. ќн Ље обукао панталоне сашивене од мамине сукЬе, умотао Ље ноге у крпе, Љер ниЉе имао обуЮе и отишао Ље да чита. Ѕио Ље ниског раста, подметнули су му столичицу да би досегао до стола » ¬аЬа Ље гласно и изражаЉно почео да чита седамнаесту катизму. ќво Ље толико дирнуло Ъуде да су му дали неку новчаницу. ” породици касниЉе нису знали шта да раде с Ьом, Љер тих година нису држали новац у рукама.

»ван —окур. ‘ото: zosima-nikolskoe.ru »ван —окур. ‘ото: zosima-nikolskoe.ru »ван Ље веЮ од првог разреда био исповедник вере. —ви, почевши од директора и учитеЪа, па све до другова из разреда, покушавали су да му избиЉу „религиЉу“ из главе. »збиЉали су и наговорима, и песницама. ј он се „за инат“ Ьима крстио и Ъубио Ље крстиЮ. ”читеЪица га Ље пратила да не би ишао у храм све док ¬аЬа ниЉе обеЮао да Юе Ље гаРати у чело мастионицом ако не престане. ”читеЪица Ље знала: ако Ље ¬аЬа рекао - урадиЮе тако.

ј у храм Ље ¬аЬа долазио кришом, кроз воЮЬаке и повртЬаке, дуго пре почетка службе да га нико не примети. —вештеник Ље упозорио: ако неко примети да долази у цркву, она може бити затворена због „развраЮаЬа омладине у религиЉу.“ ¬аЬа Ље веома волео да звони у звона за празнике. “ада Ље то било забраЬено, зато се ¬аЬа трудио да звони гласно и дуго „да се сви у комуналним становима пробуде“, како Ље касниЉе обЉашЬавао парохиЉском свештенику.

 ад Ље ¬аЬа одрастао волео Ље да обилази лавре и манастире. “ако Ље у  иЉевопечерскоЉ лаври срео свог првог духовника, прозорЪивог старца схиигумана ¬алентина (—емисала). ќтац «осима се сеЮао како су шездесетих година затворили лавру.

ƒошао Ље митрополит ‘иларет (ƒенисенко) с  √Ѕ-овцима и почео Ље да истеруЉе монахе говореЮи да се лавра затвара због ремонта. ћеРутим, свима Ље било Љасно да се не затвара због ремонта Ц одузимаЉу Ље ÷ркви.

ј старац ¬алентин Ље на то рекао ‘иларету: „«бог твоЉе нечастивости одступиЮеш од Ѕога и биЮеш неприЉатеЪ ÷ркве. ƒоЮи Юе време и постаЮеш издаЉник. Ѕог ти неЮе дати нормалну смрт, умреЮеш као £уда.“

—тарац ¬алентин Ље благословио »вана да прво стекне световно образоваЬе, па затим духовно. ѕошто Ље завршио поЪопривредну школу ¬аЬа Ље отишао да се упише на богословиЉу. »споставило се да то ниЉе тако Љедноставно, Љер  √Ѕ ниЉе дозвоЪавао школоваЬе онима коЉи су имали дипломе световних установа. ћорао Ље да путуЉе у Ќовосибирск, да извесно време служи као искушеник код владике ѕавла (√олишева), па да отуда буде упуЮен на богословиЉу.

” то време »ван Ље одлучио да своЉе стопе упути монашким путем, без обзира на то што Ље сатана на сваки начин покушао да га скрене с овог пута. ” Ќовосибирску се чак десило нешто смешно.

ƒве девоЉке коЉе су биле заЪубЪене у »вана нису му давале мира, али никако нису могле да постигну да им он узврати на исти начин. «ато су своЉа дубока осеЮаЬа према Ьему изразиле огромним натписом од угЪа на окреченом зиду архиЉереЉске куЮе: „¬аЬа, ми те волимо! ¬аЬа, не можемо да живимо без тебе!“ » ¬аЬа Ље на минус 40 морао све то брзо да опере и обрише да архиЉереЉ не види.

√одине 1969. »ван се уписао у ЋеЬинградску богословску школу, а по Ьеном завршетку на богословску академиЉу. ”чио Ље одлично и био Ље Љедан од наЉбоЪих Рака. ќтац «осима се с великом топлином и захвалношЮу сеЮао година свог школоваЬа. “амо се упознао с многим истакнутим богословима, а веЮина Ьегових другова из школе касниЉе су постали познати црквени Љерарси. ћеРутим, »ван Ље одлучио да изабере наЉужи и наЉтрновитиЉи пут ка Ќебу.  ренуо Ље монашком стазом.

«а време школоваЬа на академиЉи »ван Ље имао чудесно виРеЬе праведног £ована  ронштатског. —ветац се Љавио будуЮем подвижнику у огЬеним одорама, с митром, с крстом и кропилом.  ронштатски старац Ље благословио »вана и нестао Ље изненада као што се и поЉавио.

ќтац —аватиЉе (—окур). ‘ото: zosima-nikolskoe.ru ќтац —аватиЉе (—окур). ‘ото: zosima-nikolskoe.ru »ван Ље 1975. године примио монашки постриг с именом —аватиЉе. »сте године Ље примио и свештенство.

ѕо завршетку академиЉе Љеромонах —аватиЉе Ље упуЮен у ќдеску епархиЉу, а отуда у насеЪе јлександровка у ƒоЬецкоЉ области.

“ако Ље сЉаЉни студент ƒуховне академиЉе постао обичан сеоски свештеник. јли управо то Ље било оно ка чему Ље увек стремила Ьегова душа. ’рам у коЉи Ље отац —аватиЉе долазио да служи био Ље сиромашан, иконе су биле од картона и било Ље опасно газити по старим подним даскама.

«аконом Ље било забраЬено да се гради нешто ново и зато Ље отац —аватиЉе почео да „поправЪа“ храм правеЮи око Ьега темеЪе за нове зидове. ƒок су власти схватиле о чему се ради на месту старог храма веЮ Ље стаЉао нов и лепо уреРени храм. ѕосле тога Ље отац —аватиЉе почео да уреРуЉе порту, засадио Ље дрвеЮе, виноград и цвеЮе.

ЌаЉлепша су била Ьегова богослужеЬа, чинило се да у Ьима пламти сва Ьегова душа. ќтац —аватиЉе Ље сваког Љутра у храму почиЬао да чита ЉутарЬе монашко правило, затим Ље служио полуноЮницу, молебане и акатисте, све што су Ъуди наручивали. ЌиЉе тражио новац за требе. —лава Ѕогу и ако Ъуди даЉу нешто и ако не даЉу. јли Ѕог га никад ниЉе оставио, Ъуди су заволели ревносног свештеника и помагали су му у свим Ьеговим потребама.

£едном приликом у ћоскви, кад Ље отац —аватиЉе отишао да купи ствари за цркву, двоЉица криминалаца су хтела да га опЪачкаЉу. ¬еЮ су му се приближавали на степеницама за подземни пролаз. —хвативши да Ље доспео у невоЪу отац Ље почео усрдно да се моли. ќдЉедном као и земЪе изронише два милиционера.  риминалци су брзо отишли, а милиционери после тога као да су се растворили у ваздуху.

ќтац —аватиЉе Ље касниЉе погледао календар и видео Ље да Ље тог дана био празник светих  озме и ƒамЉана. —хватио Ље да су му они помогли.

¬еЮ у то време су почела да се поЉавЪуЉу прва сведочанства о прозорЪивости оца —аватиЉа. £едне ноЮи Ље почео усрдно да се моли за свог парохиЉанина —ергеЉа коЉи Ље у то време служио у јвганистану. »споставило се да Ље баш те ноЮи —ергеЉев живот висио о концу и само Ље захваЪуЉуЮи молитвама старца успео да се спаси од неминовне погибиЉе.

√одине 1978. храм у јлександровки више ниЉе могао да прими све оне коЉи су желели да уРу у Ьега, Ъуди су се молили напоЪу. ќтац —аватиЉе Ље много волео да проповеда.  од Ьега Ље почео да долази народ, не само из родног села, веЮ и из читавог округа. ќсим проповеди отац Ље сваке недеЪе после службе окупЪао Ъуде на разговор. ¬еома велику пажЬу Ље посвеЮивао уцрквЪиваЬу омладине, што Ље у оно време било подвиг.

ќтац —аватиЉе Ље почео да побоЪева. «бог дугих молитвених бдеЬа прво се поЉавила варикоза вена, а после тога су му се на ногама отвориле трофичке ране коЉе су биле мученичке вериге старца до самог краЉа Ьеговог живота.

ѕопуларност ревносног свештеника, наравно, ниЉе могла да се свиди совЉетским властима. Ќа Ьега су вршили притисак, претили су му. £едном Ље неки пуковник  √Ѕ-а псуЉуЮи и машуЮи песницом испред лица оца —аватиЉа рекао: „£а Юу тебе, лудог попа да размажем по зиду.“ Ќа то Ље отац одговорио: „Ѕог одузима разум богоборцима и онда они не размазуЉу човека по зиду, веЮ нечистоте по поду.“

ћного година касниЉе, кад Ље оваЉ човек постао генерал, Ьегова жена Ље дошла код оца «осиме по савет. ѕитала Ље шта да ради са своЉим безумним мужем коЉи размазуЉе нечистоте свуда по стану.

Куди су све чешЮе почели да примеЮуЉу случаЉеве прозорЪивости код оца —аватиЉа. ѕо Ьеговим молитвама почели су да се исцеЪуЉу неизлечиво болесни Ъуди. ћеРутим, дар чудотворства Ље изазвао Љош веЮу сатанску мржЬу према старцу и послужио Ље као повод за Љош веЮе прогоне. —амо у 1986. години отац —аватиЉе Ље променио четири парохиЉе, све Љедна сиромашниЉа од друге. јли нигде отац ниЉе седео скрштених руку, нигде ниЉе очаЉавао, веЮ се из све снаге трудио обнавЪаЉуЮи храмове и молеЮи се за своЉе прогонитеЪе. Ќа краЉу краЉева, 1986. године Ље послат у село за коЉе се чинило да Юе бити тешко доЮи до Ьега. Ќадали су се да Юе Ъуди бар сад престати да долазе код Ьега.

ќтац «осима. ‘ото: zosima-nikolskoe.ru ќтац «осима. ‘ото: zosima-nikolskoe.ru “о Ље била последЬа обитеЪ оца —аватиЉа Ц село ЌикоЪско. јли тамо, у овоЉ забити, старац не само да Ље обновио храм, веЮ Ље уз ЅожиЉу помоЮ подигао манастир при коЉем Ље организовао ƒом милосрРа. «ахваЪуЉуЮи старцу «осими —вето-”спеЬски ЌикоЪски манастир данас ниЉе познат само у нашоЉ земЪи, веЮ и далеко ван Ьених граница.

ј у оно далеко време болестан свештеник долази у ово село зими, по наЉЪуЮем мразу. Ќема где да живи, у полуразрушеном храму Ље Љезиво хладно, а зидови су му покривени леденом кором. «а време литургиЉе старчеве руке су се од студени лепиле за путир. ќтац —аватиЉе Ље спавао у шупи чиЉи су прозори урасли у земЪу, а код избиЉених врата Ље стаЉала гомила труле старудиЉе. £едног прозора уопште ниЉе било, морао Ље да затвара рупу душеком. ј само петнаест година касниЉе овде Юе веЮ стаЉати уреРени манастирски конаци, а у ƒому милосрРа Юе монаси неговати сиромашне и болесне Ъуде коЉи више никоме нису потребни и коЉи Юе овде дочекати краЉ живота.

ќ животном подвигу старца «осиме се може више прочитати у кЬизи „«бог чега тугуЉе душа“ Ц ћ. 2012. Мени аутори су духовна деца оца «осиме: Љеромонах “ихон (¬асиЪев), Љеромонах «осима (ћеЪник) и схимонахиЬа ≈фросиниЉа (Ѕондаренко). «бог обима публикациЉе немамо могуЮности да детаЪно опишемо ни мали део важних догаРаЉа из старчевог живота.

ћи Юемо само додати да су болест старца и огроман терет служеЬа Ѕогу коЉи Ље преузео на себе заиста учинили да постане велики исповедник и бескрвни мученик. ѕосебно треба истаЮи старчеву Ъубав према ћаЉци ЅожиЉоЉ и ’ристовоЉ ÷ркви и Ьегово одлучно одбиЉаЬе аутокефалног раскола.  ао Љедан од главних захтева у свом «авештаЬу монасима манастира старац «осима Ље истакао верност ћаЉци ÷ркви.

ѕошто Ље по духу био смирени монах старац «осима се трудио да ништа важно не предузима, а да се не посаветуЉе с неким од искусних и угледних монаха. ” вези с односом према аутокефалном расколу у ”краЉини старац се обратио духовнику познатом у целом свету Ц архимандриту —офрониЉу (—ахарову), ученику старца —илуана јтонског. Ќа Ьегово питаЬе старац —офрониЉе Ље одговорио следеЮе:

„ѕреклиЬем ¬ашу —ветиЬу да послушате моЉ глас, глас грешног човека: држите се свим силама само ѕатриЉаршиЉске ÷ркве. ƒржите се чак и ако буде потребно исповедништво, да не кажем мучеништво. —пасеЬе Ље само у ЬоЉ. —ви други покрети, колико год да изгледаЉу благочестиво Ц неприЉатеЪска су замка.  роз Ьих Юе доЮи само раскол, мржЬа и свеопшта погибеЪ. ѕишем вам ово потпуно свестан своЉе одговорности пред Ѕогом и ÷рквом коЉа Ље искупЪена драгоценом крвЪу оваплоЮеног —ина ЅожиЉег.  акви год били неизбежни недостаци Ц ќна и само ќна Юе пронаЮи прави пут... ѕреклиЬем ¬ас Ц нипошто се не одваЉаЉте од ѕатриЉаршиЉске ÷ркве.“

 ад Ље митрополит ‘иларет ƒенисенко одржао састанак савештеника ƒоЬецке епархиЉе на коЉем Ље наговарао клир на аутокефалиЉу отац —аватиЉе га Ље упитао:

Ц ¬ладико, да ли сте питали народ? ƒа ли Ље народу ЅожиЉем потребна ова аутокефалиЉа?

Ц Ќарод Ље стока, Ц уследио Ље ‘иларетов одговор.

Ц јко Ље наш народ Ц ¬аш хранитеЪ Ц стока, ви за мене нисте архиЉереЉ! Ц одговорио Ље отац —аватиЉе и напустио састанак.

ќпроштаЉ од оца «осиме. ‘ото: zosima-nikolskoe.ru ќпроштаЉ од оца «осиме. ‘ото: zosima-nikolskoe.ru ќд световних празника отац —аватиЉе Ље поштовао само ƒан победе Ц 9. маЉ. «а Ьега то ниЉе био световни, веЮ црквени празник и зато Ље оваЉ дан обележавао изузетно свечано.

” августу 1992. године архимандрит —аватиЉе Ље примио постриг у схиму с именом «осима. ѕоследЬе године Ьеговог живота биле су право мучеништво. ћного пута Ље био на ивици смрти, али му Ље Ѕог по молитвама Ъуди коЉи су га волели дао прилику да Љош поживи на добробит ÷ркве.

—тарцу су потпуно отказали бубрези и све време Ље требало да прима диЉализу. ћеРутим, чим би старцу било лакше журио Ље у храм на богослужеЬе.

ћаЉка ЅожиЉа  оЉу Ље старац веома волео позвала га Ље у ÷арство —ина —вог следеЮег дана после празника ”спеЬа, 29. августа 2002. године, управо у време кад се у манастиру служио чин ѕогребеЬа ћаЉке ЅожиЉе.

”покоЉ, Ѕоже, преподобног старца «осиму, и по Ьеговим светим молитвама помилуЉ и спаси нас грешне.

ѕротоЉереЉ »гор –Љабко
—а руског ћарина “одиЮ

—авез православних новинара

06 / 09 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0