Srpska

ќ животу старца £ефрема јризонског - ‘илотеЉског (1927-2019)

††††

”покоЉио се у √осподу познати изданак светогорског монаштва и велики делатник наше ÷ркве на тлу —еверне јмерике старац £ефрем јризонски (‘илотеЉски)

£утрос (8.12.2019.) око 6:00 часова по средЬеевропском времену упокоЉио се знаменити светогорски старац £ефрем.

¬елики савремени подвижник, проигумaн светогорског манастира ‘илотеЉ, старац £ефрем ‘илотеЉски (у свету £оанис ћораитис) се родио 24. Љуна 1928. године у граду ¬олос (√рчка). —а 19 година се одрекао света и преселио на —вету √ору јтос, поставши послушник светог старца £осифа »сихасте, безмолвника и пустиЬака.

¬еличина личности и дела —тарца £ефрема достоЉна су Ьеговог духовног оца. ќбновио Ље обитеЪ ‘илотеЉ на јтосу, а после тога Ље за кратко време на јмеричком континенту основао деветнаест манастира коЉи су постали духовна оаза за јмериканце жедне благодати ЅожиЉе. ѕреминуо Ље у обитеЪи —ветог јнтониЉа у јризони (—јƒ) коЉу Ље сам основао вршеЮи непрестану молитву за своЉа духовна чеда и спасеЬе целог света.

1960.године Љедан од наЉвеЮих православних богослова ’’ века, отац £ован –оманидис (1927-2001) Ље у писму атонском монаху и црковном писцу “еоклиту ƒионисиЉатском писао: ”—ветогорци мораЉу да одмах пошаЪу своЉе представнике у —јƒ и да оснуЉу тамо монашке обитеЪи, у супротном случаЉу ѕравославЪе на јмеричком континенту очекуЉе неизбежна погибао”. Ќеколико година после тога, да оствари замишЪено напорима тек Љедног човека, рекло би се немогуЮе.

ќтац £ефрем (ћораитис) Ље први пут дошао у  анаду 1972. године на позив своЉих духовних чеда. ѕосле неколико година овакве посете у —јƒ и  анаду су постале честе. —тарац Ље разговарао са Ъудима, учио их, тешио, проповедао... ѕостепено Ље све више постаЉала очигледна потреба јмериканаца за живу реч £еванРеЪа и Ьихова потреба за правим духовним животом.

«а основу своЉе мисионарске делатности старац £ефрем Ље поставио отвараЬе мушких и женских манастира, коЉи су постаЉали духовни центри, коЉи су привлачили хиЪаде неравнодушних Ъуди, коЉи су гледали на обитеЪ као на “делиЮ Ќеба на земЪи”.

ѕрема речима познатог грчког историчара и богослова оца √еоргиЉа ћеталиноса, “православни манастири постаЉу наЉефективниЉи мисионарски центри. ∆ивот у обитеЪи, посматраЬе живота монаха и учествоваЬе у богослужеЬима много ефективниЉе делуЉу на оне коЉи пролазе кроз процес оглашеЬа од сувопарних схоластичких речи. »нославни желе да упознаЉу живо ѕравославЪе и да га виде изнутра”.

ћанастири старца £ефрема су се поЉавили у многим регионима —јƒ и  анаде: МуЉорку, “ексасу, ‘лориди, ¬ашингтону, £ужноЉ  аролини, ѕенсилваниЉи, »линоису,  алифорниЉи, ћичигену, ћонтреалу и “оронту. ”купан броЉ обитеЪи коЉе Ље основао старац £ефрем у овом тренутку износи деветнаест, а Љош два манастира се налазе у изградЬи. “аЉ броЉ се може Љош повеЮати, пошто многи мирЉани поклаЬаЉу земЪу и иступаЉу са инициЉативом да се оснуЉе Љош више нових обитеЪи.
—ви манастири старца £ефрема су са конаком. ќни се руководе атонским уставом и као основу свог живота изабрали су завете £осифа »сихасте. ћноги житеЪи америчких и канадских обитеЪи су више пута посеЮивали —вету √ору и чак су неко време живели у атонским манастирима, желеЮи да се упознаЉу са монашким предаЬем на Ьеговом извору.

” броЉ Ъуди коЉи живе у обитеЪима коЉе Ље основао £ефрем ‘илотеЉски убраЉаЉу се Ъуди разних социЉалних слоЉева и националности: поред грчких имиграната у —јƒ, ту спадаЉу и разни представници различитих народа и религиЉа коЉи су прешли у ѕравославЪе (мормони, муслимани,индуси, будисти, ЉудеЉци, католици и протестанти).

јмеричка ѕравославна ÷рква се у тренутку пресеЪеЬа старца £ефрема у —јƒ налазила у дубокоЉ кризи. ћодернистичка новотареЬа архиепископа (касниЉе ¬асеЪенског патриЉарха) јтинагоре(—пиру) довела су до лишаваЬа ÷ркве Ьеног исихастичког и аскетског карактера. јмеричко ѕравославЪе Ље изгубило духовну дубину и васеЪенску перспективу, претворивши се тек у етнографски клуб за оне имигранте коЉи жале за ќтаЯбином.

—тарац £ефрем Ље спасао америчко ѕравославЪе од растапаЬа и асимилациЉе према протестантском обрасцу. Мегова делатност Ље омогуЮила да ÷рква изаРе из своЉе националне затворености и да придобиЉе себи нове Ъуде.

ќднос ка старцу £ефрему Ље у прво време у православноЉ средини био уздржан. ’ришЮанство £ефрема ‘илотеЉског Ље на први поглед деловало сувише сурово и аскетично, али када би се сами Ъуди упознали боЪе са старцем и Ьеговим ученицима, топио би се лед неразумеваЬа: √рци-имигранти су од све душе заволели обитеЪи старца £ефрема.

ƒанас хиЪаде Ъуди викендима и празницима са свих страна —јƒ и  анаде долазе у манастире коЉе Ље основао старац. ќни воЪно и са радошЮу одстоЉаваЉу многосатне манастирске службе и меЬаЉу своЉе ставове ка вери под утицаЉем виРеног.

ћанастири £ефрема ‘илотеЉског су имали огроман утицаЉ на православне ЉереЉе коЉи су служили у —јƒ и  анади. ћеЬаЬе ставова свештенослужитеЪа Ље омогуЮило постепен повратак заборавЪеном ѕравославном предаЬу у многим америчким парохиЉама. ƒанас веЮина православних свештеника у трагаЬима за духовном подршком долази код оца £ефрема и у Ьегове обитеЪи. ѕод утицаЉем учеЬа и позива £ефрема ‘илотеЉског многи амерички православни свештеници су постали противници религиозног синкретизма и екуменизма, почели су да носе мантиЉу не само за време богослужеЬа, веЮ и у свакодневном животу.

÷ентар мисионерског служеЬа оца £ефрема Ље био манастир светог јнтониЉа у јризони, коЉи се налазио недалеко од главног града те америчке државе, града ‘еникс. ¬еЮина локалних становника у тренутку доласка старца £ефрема су били мормони, а данас су неки од Ьих прихватили ѕравославЪе.

ќбитеЪ светог јнтониЉа Ље основана 1995.године у безводноЉ и сувоЉ пустиЬи. —тарац £ефрем Ље првобитно планирао да сагради манастир на другом месту, али Ље према промислу скренуо са пута и обрео се на пустиЬском месту измеРу ‘еникса и “усона. ќчевидци говоре да су у том тренутку Љасно чули звук звона, невероватно налик звону у родноЉ обитеЪи оца £ефрема - манастиру ‘илотеЉу. “ќвде Юемо саградити манастир”, рекао Ље тада старац. ¬ладика јнтониЉе, епископ —ан ‘ранцискански дуго ниЉе могао да поверуЉе у ту причу, све док и сам Љедном, неколико година касниЉе, ниЉе чуо сличан звук. ќн се приближавао манастиру светог јнтониЉа коЉи Ље био у изградЬи, када Ље чуо како звоне звона.  ако су сазнали неколико минута касниЉе, звук Ље био натприродног порекла, пошто сами монаси нису звонили.

ќко манастира Ље, по благослову старца, купЪено 1.200 Љарди земЪе на коЉима Ље посаРено 3.000 стабала маслина, поморанЯи, лимуна, греЉпфрура, пистаЮа, грожРа и палми. ƒа се дрвеЮе не би осушило била Ље неопходна вода коЉа Ље на чудесан начин пронаРена током подземних ископаваЬа. —тарцу £ефрему се Љавио јнтониЉе ¬елики и показао му Ље место где треба да почну да копаЉу бунар. Ќа дубини од 980 м пронаРена Ље вода коЉе Ље било довоЪно да околину из пустиЬе преобрати у цветну оазу.

—ада се у манастирском врту налази више од две хиЪаде врста биЪака, без обзира на то што летЬе температуре у јризони достижу 40-45 степени ÷елзиЉусових. ѕо своЉ околини братиЉа манастира Ље подигла фонтане, поставила уличне сиЉалице и изградила путеве.

ƒанас посматраЉуЮи величанствени раЉски врт и велелепне храмове, коЉе Ље подигла братиЉа обитеЪи светог јнтониЉа, тешко можемо поверовати да када Ље овде први пут дошло шест атонских монаха, да ту ниЉе било ни воде, ни путева, ни струЉе.  ао првобитни смештаЉ за старца £ефрема и Ьегове ученике су послужиле четири приколице. ћонаси су били принуРени да раде у околини коЉа Ље обиловала отровним змиЉама и опасним крволочним животиЬама. —тарца £ефрема, коЉи Ље пожелео да сагради манастир у пустиЬи, Ље локално становништво сматрало лудим. „ак су у успех Ьегове делатности сумЬали и православни Ъуди.

јли прошло Ље време и на месту малених приколица поЉавили су се храмови и главне граРевине, а броЉ братиЉе се повеЮао са седам на четрдесет пет Ъуди. √лавни саборни храм манастира посвеЮен Ље преподобному јнтониЉу ¬еликом и светитеЪу ЌектариЉу ≈гинском. £ош шест храмова Ље посвеЮено преподобном —ерафиму —аровском, пророку »лиЉи, великомученику ѕантелеЉмону, великомученику √еоргиЉу, великомученику ƒимитриЉу, светом Ќиколи и £овану ѕредтечи.

ѕри обитеЪи се налази и конак, са пространим, светлим собама у коЉима се истовремено може сместити 500 ходочасника. ” складу са традициЉама атонског монаштва, преноЮиште и храна се гостима манастира даЉу бесплатно. ” конаку Ље гостима у неограниченоЉ количини доступно воЮе, освежаваЉуЮи напици, чаЉ, кафа.

ѕрема броЉу посетилаца обитеЪ светог јнтониЉа се налази на другом месту у држави јризона, само нешто мало заостаЉуЮи за ¬еликим  аЬоном (√ранд  аЬоном) - ЉедноЉ од главних атракциЉа у —јƒ.

ћанастир светог јнтониЉа води огромну добротворну делатност. ћонаси обезбеРуЉу смештаЉ скитницама и пружаЉу помоЮ свима коЉи Ље траже. ” граду “усону коЉи се налази нешто ЉужниЉе од обитеЪи, по благослову старца £ефрема Ље саграРен центар помоЮи за сиромашне и неудате жене.

»гуман светоантониЉевског манастира Ље атонски Љеромонах ѕаЉсиЉе - Љедан од првих пет досеЪеника у обитеЪи, коЉи Ље дошао у —јƒ са —вете √оре заЉедно са £ефремом ‘илотеЉским. —ам старац £ефрем се у манастиру не бави питаЬима воРеЬа манастира, веЮ Ље духовних свих манастира коЉе су основали. “акоРе, отац £ефрем Ље и духовни наставник за хиЪаде мирЉана коЉи долазе у јризону са свих старана планете.

—вети старац £осиф »сихаста - духовни учитеЪ £ефрема ‘илотеЉског
«начаЉ мисиЉе старца £ефрема се тешко може преценити. „ћи, амерички архиЉереЉи и ЉереЉи, током седамдесет година смо хтели да привучемо народ у ÷ркву организоваЬем фестивала. “о Љесте ми смо организовали празнике и прославе, угошЮавали смо Ъуде пиЮима, храном и забавом. «аборавили смо молитву, исповест, постове, броЉанице - све оно што чини ѕредаЬе наше ÷ркве. „ак смо били против изградЬе манастира, пошто смо мислили да нема апотребе за Ьима и да они ништа не могу да даЉу нашоЉ ÷ркви. » ево, дошао нам Ље наЉмаЬи човек, без светског образоваЬа и богословских диплома, без новаторских и смелих идеЉа (коЉе смо ми у изобиЪу имали) и подсетио нас на наЉважниЉе - на наше ѕравославно ѕредаЬе.

ќн ниЉе позивао на игре и забаве, веЮ Ље позивао на пост и учешЮе у многочасовним бдеЬима. » Ъуди су се одазвали на Ьегов позив, дошли су код старца и подржали га. ЅроЉ оних коЉи долазе код оца £ефрема се не може изброЉати. јмерика, коЉа се спремила за излаз из Юорсокака потрошачке културе и робоваЬа материЉалним вредностима помоЮу различитих друштвених покрета (на пример хипи) и источЬачких религиЉа, Ље открила за себе истинско неупрЪано хришЮанство - ѕравославЪе“- ово су речи оца јнтониЉа (ћосхонаса), коЉи се упокоЉио као многогодишЬи настоЉник православног храма у граду “усан.

ѕрема речима оца £ефрема, дикеЉа скита светог јндреЉа ѕрвозваног на јтону, “старац £ефрем се подвргао прекомерним и наЉтежим клеветама и нападима”. јли, без обзира на сталне наручене критичке репортаже на америчкоЉ телевизиЉи и у штампи, он ниЉе спуштао руке веЮ Ље наставио своЉе мисионерско служеЬе. £ефрем ‘илотеЉски Ље живи пример великог подвижника, коЉи Ље своЉим животом доказао исправност речи преподобног —ерафима —аровског “—паси се сам и око тебе Юе се спасти хиЪаде”.

”покоЉ √осподе душу уснулог слуге —вога јрхимандрита £ефрема и учини му вечни спомен.

јтанасиЉе «оитакис
—вета √ора
22.10.2012
ѕревод: ƒушка «дравковиЮ, ѕравославна породица, Љул 2017.

≈пархиЉа зворничко-тузланска

12 / 12 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0