Srpska

ѕреподобни ¬асилиск —ибирски Ц 65 година безмолвиЉа.

††††

£едном, угледавши у сеоском храму икону јнРела, сеоски дечак ¬асилиЉе, будуЮи свети преподобни ¬асилиск —ибирски, сачинио Ље себи крила од дугачког птичиЉег перЉа и дуго трчкарао по оближЬим брежуЪцима, узмахуЉуЮи рукама, покушаваЉуЮи да се одвоЉи од земЪе и узлети на небо. —вакако, ништа тада ниЉе произашло из те замисли, али Ље после много година √оспод ипак испунио Ьегову жеЪу Ц преподбни ¬асилиск се приближио душом Ѕогу толико, колико Ље то могуЮе човеку у овом пролазном животу. ќн Ље живео у XIX веку, али Ље по молитвеном подвигу био раван древним подвижницима.

ћошти овог великог молитвеника ”ралског краЉа, коЉи се подвизавао 65 година у пустим шумама, почиваЉу у селу £елисавет на недавно преданом нашоЉ обитеЪи подворЉу. Мегови чесни остаци су Љедине целокупне мошти у £екатеринбургу.

††††

—ве житиЉе старца ¬асилиска Ље непрекидно усхоРеЬе Ъудске душе ка Ѕогу. ЅезЪудне шуме „увашиЉе, ЅрЉаншчине и —ибира памте Ьегова ноЮна бдеЬа и непрестана молитвословЪа. ѕреподобни ¬асилиск се туРио од Ъуди, и само Ље Ьегов верни ученик, дугогодишЬи сатаЉник и самолитвеник, старац «осима ¬ерховски, са коЉим Ље преп. ¬асилиск остао нераздвоЉан скор све до своЉе кончине, био сведок Ьегових пустиЬских подвига.

—ибирска забит Ље давала отшелницима оно наЉнеопходниЉе Ц потпуну отуРеност од споЪашЬег света и могуЮност непрестаног молитвеног разговора са Ѕогом. ѕосебно Ље у делаЬу умно-срдачне молитве напредовао сатарац ¬асилиск. ќн Ље причао оцу «осими, да се удостоЉио чудесних виРеЬа, за опис коЉих су недовоЪне Ъудске речи. ј Љедном у тренутку, када Ље од изобиЪа ЅожиЉе благодати Ьег ово срце кипело као узаврели котао, он Ље у покренут сладосним осеЮаЬем, дотакао дланом своЉих груди и сместа Ље осетио страховит бол. ј пошто Ље молитвено стаЬе прошло, он Ље угледао на руци пликове од опекотине. —авременик старца ¬асилиска, свети »гЬатиЉе ЅрЉанчанинов, коЉи Ље знао за молитвене опите сибирског подвижника, писао Ље да су Ьему позната само два инока, коЉи су се у Ьеговом веку удостоЉили д авиде своЉу душу, како излази из тела за време молитве. £едан од Ьих Ље био пустиЬак ¬асилиск.

ѕо смиреЬу старац ¬асилиск Ље сматрао себе недостоЉним да било кога поучава и поштовао Ље оца «осиму пре као приЉатеЪа и ЪубЪеног у ’ристу брата, али оваЉ, свестан наЉвиших духовних достигнуЮа свога старца, читавог живота га Ље поштовао као светог. ћора да Ље дирЪиво изгледало са стране, када Ље после духовних разговора и заЉедничког читаЬа светоотачких кЬига отац «осима пратио свога старца до Ьегове келиЉе, да би се враЮаЉуЮи се ка своЉоЉ, старао да корача тачно по Ьеговим траговима, веруЉуЮи да Юе му и то бити од користи. ћеРутим, не само да Ље видЪиво следио отац «осима за своЉим учитеЪем Ц веЮ се и неодступно Ьегова душа привиЉала поукама благодатног старца.

††††

ћного пута ноЮу, када би с едогодило да отац «осима чврсто заспи, тако да се ЉавЪала опасност да пропусти час молитве, чуо би глас свог старца, као да он сам стоЉи испред врата келиЉе, и чита наглас молитву: „√осподе, »сусе ’ристе —ине ЅожиЉи, помилуЉ нас“. „јмин“ Ц одговарао Ље отац «осима по навици, муЬевито се пробудивши. ћислеЮи, д ага Ље и заиста отац ¬асилиск и дошао посетити, потрчао би ка вратима, али отворивши, видео Ље да тамо нема никога. „ЌиЉе дошао моЉ старац, веЮ ме то Ьегов јнРео буди“, - говорио Ље он сам себи и приступао своме монашком правилу.

—ветлоносну ноЮ ¬аскрсеЬа ’ристова они су проводили у читаЬу и умно-срдачноЉ молитви. «атим, узевши £еванРеЪе, а такоРе и празничну храну, секиру, кресиво, котлиЮ одлазили су на две-три недеЪе, оставЪаЉуЮи келиЉе отовреним. ’одеЮи по шумама, планинама и долинама, оглашавали су сву пустиЬу слатким торжественим пЉениЉем: „’ристос ¬оскресе!“, на таЉ начин обЉавЪуЉуЮи свему створеном о васкрсеЬу Меног “ворца и прогонеЮи том вешЮу демоне из свих дивЪих, тамних и непроходних безЪудних места. ѕри томе, они нису само ѕасху, веЮ и ѕедесетницу и друге летЬе празнике проводили на сличан начин.

ѕред краЉ живота √оспод Ље удостоЉио старце да послуже Ъудима: они су основали у граду “уринск женски манастир. ќвде Ље старац и предао Ѕогу своЉу чисту душу. ƒо самог последЬег даха он Ље остао у умно-срдачноЉ молитви и последЬе Ьегове речи су биле: „√осподе »сусе ’ристе, —ине ЅожиЉи...“. ќн Ље умро, као да Ље уснуо. —тарца ¬асилиска су погребли у туринском —вето-ЌиколаЉевском манастиру поред олтара ¬азнесеЬског сабора. √одине 1914., над Ьеговим гробом била Ље освеЮена капела у име мученика ¬асилиска. ј верни Ьегов саподвижник и духовни брат, старац «осима, надживео Ље свог учитеЪа скоро за 20 година, и за то време он Ље основао Љош Љедну женску обитеЪ Ц “роЉице Ц ќдигитриЉевску општежитеЪну пустиЬу, а такоРе Ље саставио и животопис старца ¬асилиска.

††††

ѕоштоваЬе старца ¬асилиска Ље започело у XIX веку, убрзо после Ьеговог преставЪеЬа. Ќа Ьегову хумку Ље долазило на хиЪаде поклоника, разних професиЉа, и тамо су се почела догаРати многоброЉна чуда и исцеЪеЬа. ћеРутим, после трагичних догаРаЉа 1917. г, —вето-ЌиколаЉевски “урински манастир Ље био затворен, храмови разрушени, а гроб старчев се нашао под асфалтом. Ѕезбожна власт се постарала да избрише из народног сеЮаЬа име сибирског подвижника, али то ниЉе била кадра да учини до краЉа.

ѕитаЬем прославЪеЬа старца ¬асилиска у лику светих меРу првима се позабавио духовник наше обитеЪи, схиархимандрит јвраам. Ќа Ьегову инициЉативу су на териториЉи —вето-ЌиколаЉевског “уринског манастира били организовани истраживачки радови, да би се 2000. године, по милости ЅожиЉоЉ одиграло обретеЬе бесцене светиЬе Ц чесних моштиЉу блаженог старца. —естре црквено-исотриЉског кабинета су припремиле документа за канонизациЉу, да би 2004. године подвижник био прославЪен у лику преподобних.

” храму у име —вемилостивог —паса у селу £елизавет почиваЉу целокупне мошто од времена Ьихово проналаска. ƒо револуциЉе Ље храм заЉедно са припадаЉуЮом териториЉом био подворЉе нашег манастира. ќскверЬен и полуразрушен, у совЉетским годинама он Ље служио као магацин. √одине 1988., храм Ље био предат ѕравославноЉ ÷ркви, и од тог времена Ље започела Ьегова обнова.

ƒо краЉа 2006. г у селу £елизавет се налазио мушки манастир у име —вемилостивог —паса. ƒоцниЉе су Ьегови насеЪеници ради веЮег осамЪиваЬа прешли у село  остиЪева (¬ерхотурски реон), где су основали —вето- озминску пустиЬу, а подворЉе било предато нашем манастиру.

«а житеЪе ”рала и —ибира свети старац ¬асилиск, чиЉе су молитве Љош за живота биле сличне пламеном стубу од земЪе до неба, био Ље и остао Ље посредник и заступник у свим невоЪама. —естре веруЉу, да Ље близу време, када Юе име преп. ¬асилиска —ибирског засиЉати у преРашЬоЉ слави, Љер „упаЪена свеЮа се не ставЪа под суд“ и „не може се сакрити град коЉи на врху горе стоЉи“.

ѕревео на српски: Ќ. О.

11 / 01 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0