Srpska

√оспод нас позива да све време Љачамо веру

ЅожиЮни разговор с почаЉевском братиЉом

” овим божиЮним данима дописник портала „ѕравославиЉе.Ru“ Ље имао прилике да разговара с намесником —вето-”спеЬске ѕочаЉевске лавре, митрополитом ¬ладимиром (ћорозом), намесником обитеЪи Љеромонахом «ахариЉом ( имлачем) и духовником лавре Љеромонахом √аврилом (јвдеЉем). ∆елели смо да сазнамо мишЪеЬе почаЉевске братиЉе у вези са ситуациЉом коЉа Ље настала због новог раскола у ”краЉини и признаваЬа расколничке творевине „—÷”“ („ѕ÷”“) од стране патриЉарха ¬артоломеЉа, јлександриЉске патриЉаршиЉе и £еладске архиепископиЉе.

—вето-”спеЬска ѕочаЉевска лавра —вето-”спеЬска ѕочаЉевска лавра ††††

Ц ”краЉинска ѕравославна ÷рква се налази у тешком периоду због новог раскола коЉи се поЉавио услед неуставног мешаЬа бившег председника ”краЉине у верски живот земЪе и осниваЬа такозване „ѕ÷”“. ¬ерници су такоРе забринути због односа неких помесних ÷ркава према овоЉ лажноЉ цркви.

ћитрополит ¬ладимир:

Ц ћислим да √оспод свемоЮним ѕромислом ЅожиЉим све може да постави на своЉе место и да успостави мир. »пак, морамо признати да живимо у апокалиптичко време посебних искушеЬа коЉа Ље предсказивао —ам √оспод. ќн Ље говорио: „—азидаЮу ÷ркву —воЉу, и врата пакла неЮе Ље надвладати“ (ћт. 16, 18), а то значи да Юе она постоЉати до краЉа света. » сви бисмо ми желели да Ље видимо на земЪи у таворскоЉ слави и да живимо у ЬоЉ. ћеРутим, земаЪски живот ниЉе живот на “авору, он Ље компликован и тежак. ¬идимо како се народ окупЪа, долази у храмове ЅожиЉе, тражи ватрицу коЉа би свакога загреЉала и продуховила. јли кад изаРемо ван зидина храма поново доспевамо у оваЉ свет коЉи запЪускуЉу таласи зла. “у су и ратови, и терористички актови, и политички преврати с „маЉданима“ и „плишаним револуциЉама“. » нови црквени расколи...

«аиста, саблазни су велике и зло се понекад муЬевито шири због чега Ъуди и нехотице падаЉу у чамотиЬу мислеЮи да с овим поЉавама ништа не може да се уради. јли можемо да отворимо £еванРеЪе и да чуЉемо речи —паситеЪа, шта нам ќн каже овим поводом. Ќа пример, 17. главу по Ћуки коЉа почиЬе подсеЮаЬем на то да ниЉе могуЮе да саблазни не доРу, али тешко ономе кроз кога оне долазе (уп. Ћк. 17, 1), затим: „ ад бисте имали вере колико зрно горушично, рекли бисте овоме дуду: »шчупаЉ се и усади се у море! Ц и послушао би вас“ (Ћк. 17, 6). √оспод нас позива да све време Љачамо веру.  ако иначе да се супротставимо саблазнима овога света?

»ли сетимо се другог одломка Ц о удовици и неправедном судиЉи кад Ље сиромашна удовица молила да Ље заштити од супарника и толико Ље додиЉавала и досаРивала судиЉи да Ље признаЉуЮи да ниЉе баш много савестан и богобоЉажЪив човек обеЮао да Юе испунити Ьену молбу (уп. Ћк. 18, 1-6). √оспод нам на поуку каже да ако Ље чак неверни слуга одлучио да заштити удовицу, зар ќн неЮе заштитити —воЉе коЉи веруЉу у Мега: „ј зар Ѕог неЮе одбранити изабранике —воЉе коЉи му вапиЉу дан и ноЮ, и зар Юе оклевати?“ » одмах после тога поставЪа питаЬе: —ин „овечиЉи када доРе на земЪу, хоЮе ли наЮи веру? (уп. Ћк. 18, 8).

Ќа велику жалост данас многе наше савременике ÷рква наизглед привлачи, али их много притом отпада.  ао што Ље говорио наш покоЉни митрополит ¬ладимир (—абодан), ÷рква Юе у последЬа времена бити предмет мржЬе, пошто Юе неприЉатеЪ Ъудског рода искушавати Ъуде и наметати им мржЬу. » данас у извесноЉ мери постаЉемо сведоци тога.

ћитрополит ¬ладимир (ћороз) ћитрополит ¬ладимир (ћороз) ††††

Ц ¬ладико, и нехотице се намеЮе питаЬе: како православни хришЮанин треба да се односи према поЉавама у животу ÷ркве?

Ц  ао што пише у ќткровеЬу: „ о чини неправду нека Љош чини неправду, и нечисти нека се Љош прЪа; а ко Ље праведан нека Љош чини правду, и ко Ље свет нека се Љош освеЮуЉе. ≈во долазим ускоро, и плата ћоЉа са ћном, да дам свакоме по делима Ьеговим. £а сам јлфа и ќмега, ѕрви и ѕоследЬи“ (ќткр. 22, 11-13).

Ц ќве речи се вероватно могу применити на савремени раскол под називом „ѕ÷”“ и Ьено признаЬе од стране Љерарха низа ÷ркава?

Ц “реба да имамо на уму да чак и ако новостворено верско удружеЬе призна цео свет нас то не треба да плаши. ” време монофизитске Љереси сви су се окренули од ћаксима »споведника, он Ље остао сам са своЉим ученицима коЉи су претрпели страшна мучеЬа: секли су им руке, Љезике и носеве, али Ље он остао непоколебЪив и рекао Ље своЉим Яелатима: „јко вас цео свет призна, Ља Юу остати веран истини.“ »сто Ље било и за време ћарка ≈феског, за време ¬асилиЉа ¬еликог кад су сви подржали ариЉанце. ¬асилиЉе ¬елики Ље предложио да се врата храма закЪучаЉу и да се сви моле по реду. ѕред ким се врата отворе, он Юе бити у праву. ¬асилиЉеви следбеници су се молили са стране, а ариЉанци испред храма. Мих Ље било више, и на ЬиховоЉ страни Ље био император. » чак кад су се браве саме отвориле испред правоверних, ариЉанска Љерес ниЉе нестала. «нате, за неке неприЉатеЪе ÷ркве преко океана ниЉе никакав проблем да поткупе све васеЪенске патриЉархе (имам у виду поглаваре помесних ÷ркава) Ц рецимо, да сваком даЉу по 10 милиона (смеЉе се)... јко човек нема веру или ако веруЉе, али нема циЪ и унутрашЬи садржаЉ Ц то Ље Ьегов проблем. ћи треба то да схватамо и да сачувамо Љединство у вери, као што се каже у —имволу вере: „¬еруЉем у Љедну, саборну и апостолску ÷ркву.“

£еромонах «ахариЉа ( имлач):

Ц јпсолутно Ље тачно оно што Ље казао владика намесник. ѕравославна ÷рква Ље у сва времена доживЪавала различита искушеЬа, измеРу осталог, изазивали су их неки патриЉарси »стока. “о што Ље ѕ÷” признало неколико патриЉараха Љош ни о чему не говори. “о Ље лично мишЪеЬе и жеЪа одреРених Љерарха и ништа више.

£еромонах «ахариЉа ( имлач) £еромонах «ахариЉа ( имлач) Ќико им ниЉе доделио статус непогрешивости, премда Ље Ьихова жеЪа да га добиЉу сад очигледна, довоЪно Ље чути и прочитати изЉаве патриЉарха ¬артоломеЉа... Ќапада на ÷ркву Ље било, има их и биЮе. ЌесумЬиво Ље да су ово учинили политичари споЪа, Љер Ље увек било напада на православЪе. £ер, ниЉе одржан васеЪенски сабор коЉи би донео одлуку саслушавши мишЪеЬе представника помесних ÷ркава. Ќеко Ље ван зидина ÷ркве донео овакве одлуке и наметнуо их неколицини верских лидера. “о се добро види у политичком и геополитичком контексту: постоЉе одреРени политички погледи ових или оних земаЪа на верску ситуациЉу у ”краЉини или ÷рноЉ √ори. » очигледно Ље да постоЉе полуге за управЪаЬе и вршеЬе притиска на ове земЪе од стране светских политичара. £ер ѕатриЉарх александриЉски Ље лично, кад Ље служио с Меговим Ѕлаженством ќнуфриЉем, са амвона изЉавЪивао да подржава Љедину канонску ÷ркву у ”краЉини Ц ”краЉинску ѕравославну у саставу ћосковске патриЉаршиЉе, и да ни о каквом признаваЬу друге цркве не може бити ни говора. » одмах Ље после дословно врло кратког времена кардинално променио своЉе мишЪеЬе. ќчигледно да Ље то урадио због неких политичких околности.

“о што Ље ѕ÷” обЉединила ‘иларетове расколнике и расколнике ”јѕ÷ такоРе ништа не меЬа, Љер су хиротониЉе и рукоположеЬа у ”ѕ÷  иЉевске патриЉаршиЉе били неважеЮи. ѕризнали су их Ц то Ље у сваком случаЉу Ъудска, а не општецрквена одлука.

Ц ќче √аврило, ви исповедате парохиЉане и многоброЉне ходочаснике. ƒа ли понекад морате да одговарате на питаЬа поводом „ѕ÷”“: да ли се може одлазити на Ьихова богослужеЬа и шта значи то што Љу Ље признао низ Љерарха из других земаЪа?

£еромонах √аврило:

Ц “аква питаЬа се практично не поставЪаЉу, Љер Ље народ веЮ одавно схватио коЉе ÷ркве треба да се држи. ѕитаЬе се поставЪа управо тако. Куди схватаЉу да Ље новостворена структура коЉа себе назива „црквом“ заправо лажна црква и да треба да се држе управо ’ристове ÷ркве. Ќарод се прекалио у свим искушеЬима Љош 1990-их година и веЮ се одавно одлучио и учврстио. Ќаравно, све ове информациЉе о догаРаЉима коЉи се дешаваЉу у светском православЪу - о одлукама ÷ариградске и јлександриЉске патриЉаршиЉе, погаРаЉу срца православних Ъуди. ¬ерници, црквени народ, схватаЉу у коЉе храмове треба да иду, за Ьих представници поменутих помесних ÷ркава нису ауторитет и пример на коЉи треба да се угледаЉу. ЌиЉе случаЉно што апостол ѕавле каже тешко ономе ко се у ’риста узда само у овом животу (1  ор. 15, 19). ќчигледно, новостворена структура Ље под своЉе окриЪе окупила управо оне коЉи желе да добиЉу неке погодности захваЪуЉуЮи ÷ркви. ј ми видимо ко Ље сад у Ьиховим првим редовима: државни посленици, политичари, чиновници и други. » видимо Ьихова дела. ѕо речима —паситеЪа „по плодовима Ьиховим препознаЮете их“ (ћт. 7, 16). ¬идимо да као камен-темеЪац исти ови политичари износе идеЉе богаЮеЬа, комфора и новца. јли √оспод нам оваЉ живот ниЉе дао да бисмо живели комфорно. јко будемо веровали у ’риста, ниЉе нам то обеЮано. » ми свесно бирамо узан пут коЉи води у ÷арство Ќебеско. ѕоводом постоЉаЬа истовремено две православне организациЉе коЉе су регистроване у ћинистарству правде Ц наше канонске ÷ркве и расколничке „ѕ÷”“, као и „”ѕ÷- ѕ“ ‘иларета коЉи веЮ сам не признаЉе „ѕ÷”“ Ц немамо никакве сумЬе: видимо ко покушава да се придружи васеЪенском православЪу без покаЉаЬа! Ѕез покаЉаЬа нема уласка у ÷арство Ќебеско. » бесмислено Ље да се човек у ÷ркви налази без покаЉаЬа, онда Ље то некаква обредност. ”колико су наша цариградска и александриЉска браЮа преузела одговорност да приме Ъуде без покаЉаЬа, Ъуде коЉи су учинили злочин против ÷ркве, Ѕог Юе им судити.

ѕо речима истог овог апостола поЉавиЮе се човек коЉи Юе се узнети у ÷ркви ЅожиЉоЉ изнад светилишта, коЉи Юе желети да подметне себе уместо ’риста. Ќажалост, суочавамо се с овим духом коЉи веЮ лебди у ’ристовоЉ ÷ркви. Ќека би нас √оспод спасио! ј ми Юемо иЮи трновитим путем, коЉи ниЉе свима приЉатан, без обзира на увреде и критике коЉе примамо. £ер знамо заповести блаженства: „–адуЉте се кад вас срамоте“ (ћт. 5, 12) и држимо се онога што Ље било, што Љесте и што Юе бити, пошто се √оспод не меЬа, веЮ Ље „»сти заувек“ (£евр. 13, 8). ’ристовоЉ ÷ркви нису потребна никаква преуреРеЬа и реформе. ѕромене и преуреРеЬа треба да се дешаваЉу у човеку ради покаЉаЬа и сЉедиЬеЬа са ’ристом. “ако да без покаЉаЬа неЮе ништа постиЮи.

Ц —личних поЉава Ље веЮ било у историЉи ÷ркве кад Ље ÷ариградска патриЉаршиЉа после револуциЉе признала обновЪенце. “о ниЉе нова поЉава у историЉи црквеног живота?

£еромонах «ахариЉа:

Ц “о ради Раво коЉи покушава да збуни душу. ƒа би савладао човека он почиЬе да га збуЬуЉе извесним немиром или страхом, или гневом, како би пао у друга сагрешеЬа. ќбраЮали су нам се многи свештеници из западне ”краЉине коЉима су одузимали храмове и коЉе су буквално избацивали на улицу, Ќедавно Ље наш владика дао Љедан граРевински контеЉнер селу –остоки у коЉем су расколници запосели храм, како би Ъуди могли да се моле. ’рамове узимаЉу, а у Ьима нема ко да се моле. ” таквим тренуцима се истински православци само укрепе у невоЪама. ј ако се Ъуди руководе различитим амбициЉама или се налазе под нечиЉим утицаЉем, они постигну своЉе и разиРу се, нема их у цркви и храмови стоЉе празни. ” волиЬском краЉу су узели преко 50 храмова (изузев малоброЉних коЉи су сами прешли у ѕ÷”) и казна Ље одмах уследила, зато што онаЉ ко иде против Ѕога увек буде кажЬен. »мамо много браЮе из волинског краЉа и они поуздано знаЉу како се завршава живот ових безбожника: има самоубистава, несреЮних случаЉева и психичких поремеЮаЉа.

£еромонах √аврило (јвдеЉ) £еромонах √аврило (јвдеЉ) —етимо се времена од пре сто година. £ош Ље “еофан «атворник упозоравао да Юе због раслабЪености и равнодушности према вери кроз три генерациЉе ÷ркву задесити огромне невоЪе. Ўто се и десило: ќктобарска револуциЉа Ље практично уништила клир. ѕоследице ових грехова и револуционарних ставова: брат Ље заратио против брата, син против оца, отац против сина, син против маЉке Ц све су то последице кршеЬа ЅожиЉих заповести, и казна нас сустиже веЮ овде, за живота. ƒруштво Љош увек искупЪуЉе ова проклетства, потресаЉу га наркоманиЉа, алкохолизам, безбожност и иконоборство. £ер знамо да су веЮ они коЉи су бацали звона платили раРаЬем глуве деце, они коЉи су стреЪали свештенике истребили су своЉ род. Ѕог се не да ружити. Ќи данашЬи безбожници неЮе проЮи некажЬено. »стина, неки су веЮ постали свесни да су начинили погрешан избор и с покаЉаЬем се враЮаЉу у своЉе парохиЉе. «ато не треба падати у чамотиЬу. — Ѕогом се човек ничега не боЉи. “реба живети по савести, веровати по савести, радовати се и за све благодарити √осподу. —ад су свети ЅожиЮни дани, видимо и осеЮамо да Ље √оспод с нама, ќн испуЬава наш живот лепотом вере, умножава наше снаге, даруЉе нам Ъубав и наду на боЪе.

Ц ¬аше ¬исокопреосвештенство, желели бисмо да у ове свете ЅожиЮне дане чуЉемо неку реч поуке од братиЉе ѕочаЉевске лавре.

ћитрополит ¬ладимир:

Ц ƒивно Ље у своЉоЉ ЅожиЮноЉ посланици рекао Мегово Ѕлаженство митрополит ќнуфриЉе: „јко у простодушности и смиреЬу будемо тражили Ѕога, свог “ворца и —паситеЪа,  оЉи Ље веЮ дошао у свет и учинио подвиг нашег спасеЬа, и данас Юе код сваког од нас √оспод послати —вог јнРела или своЉу звезду коЉи Юе нас довести до ’риста, нашег “ворца и »скупитеЪа.“ ѕочаЉевска братиЉа се моле за цео свет, моле се за мир, за то да свака душа пронаРе Ѕога. ƒанас Ље ситуациЉа у целом свету врло напета. ¬идимо како страдаЉу житеЪи Ѕлиског истока, кроз каква искушеЬа пролази —рпска ѕравославна ÷рква у ÷рноЉ √ори, како Ље тешко хришЮанима на Ѕлиском истоку, знамо како Ље тешко становницима источних краЉева ”краЉине, а и у целоЉ ”краЉини Ље живот прилично тежак, и у економском и у политичком смислу. Ќаш народ се Љош Љедном уверио у то да су поделе и неприЉатеЪства угодни само неприЉатеЪу Ъудског рода. ј свима нама Ље потребан мир. «ато бих желео да свима нама пожелим мир. ћир у целом ЅожиЉем свету, мир у нашим душама. ’ристос се роди, славимо √а!

митрополитом ¬ладимиром (ћорозом),
Љеромонахом «ахариЉом ( имлачем)
и Љеромонахом √аврилом (јвдеЉем)
разговарао Ље Ракон —ергиЉе √ерук

—а руског ћарина “одиЮ

16 / 01 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0