Srpska

јрхимандрит £ован £еленков:  аква год Ље животна невоЪа, прво да се обратите Ѕогу

јрхимандрит £ован £еленков, игуман манастира —ветог £ована  рститеЪа у селу ѕетарлаш код ƒимитровграда, у разговору за наш портал открива како се живи у том манастиру, али и о томе како Ље као искушеник дошао у манастир —вети ¬рачи у «очишту, на  осову и ћетохиЉи, замонашио се, држао часове веронауке деци у ќраховцу, сретао се са многоброЉним чудесним исцеЪеЬима краЉ моштиЉу —ветих Ѕесребреника, од коЉих су Ьега и братство манастира шиптарски екстремисти силом одвоЉили, Љула месеца 1998.године приликом напада на —рбе у ќраховцу и околини.

††††

ќче £оване, кажите нам за почетак нашег разговора нешто о манастиру у коЉем сте сада игуман, коме Ље посвеЮен и како се у Ьему живи?

ћанастир —ветог £ована  рститеЪа се налази на обронцима —таре планине у скоро напуштеном селу ѕетерлаш, код ƒимитровграда. ” селу су постоЉали остаци старог манастира посвеЮеног —ветом £овану  рститеЪу, коЉи сам Ља пре пет година потпуно обновио. Ќаправио сам конак и тамо живим са братством коЉе се наЉвише бави молитвеним животом и коЉе баш покушава да задржи монашки мир у себи, а то бар кад Ље у питаЬу место где боравимо Ље и оствариво. јли, иако сам Ља побегао од Ъуди, Ъуди и даЪе долазе, чак и у такво Љедно место и ми у просеку имамо четрдесетак Ъуди на недеЪним литургиЉама. Куди препознаЉу Ѕога на нашим службама на том —ветом месту и хвала Ѕогу, да будем Ѕогу благодаран, да таЉ наш рад и наше молитве чуЉу се много даЪе и ми имамо не само посетиоце из околних места, него и чак из удаЪених места —рбиЉе и из иностранства. ”право доживЪавам оно што сам, овде у ќраховцу, радио кад сам 1992. године дошао као искушеник, када сам овде држао часове веронауке, коЉа ниЉе била као обавезан предмет у школи него при цркви, и коЉи су били тад, када Ље почело оживЪаваЬе дотада доста успаваног ќраховца у духовном смислу, изузетно посеЮени.

 ако Ље, оче, изгледао ¬аш долазак на  осово и ћетохиЉу, у ќраховац и у манастир «очиште?

 ад сам први пут ступио на ове просторе био сам, благо речено, шокиран. ѕрво улазимо у ќраховац, оне старе улице, касаба Љедна у коЉоЉ Ље доминирао шиптарски живаЪ, беле капе... ќнда од ќраховца до «очишта они виногради, па чак и она камена брда су ме помало подсеЮала на —вету √ору и мислио сам да Ље ту краЉ света. »згедало ми Ље пусто, ужасно пусто.  ад сам отворио врата дворишта у «очишту, као да сам ушао у раЉ. “о Ље слика коЉа се памти за цео живот, то су биле свуда воЮке, Љабуке, ораси, дудови, каЉсиЉе,... шта све ниЉе било тамо... ѕросто предиван призор. ”лазак у цркву, тек ново изненаРеЬе! » када сам, метанишуЮи пред моштима —ветих ¬рача, осетио неописив благоухани мирис, то сам доживео као позив и призив да у месту у коЉе први пут улазим, останем. £едноставно, био сам освоЉен «очиштем и без обзира на споЪне околности коЉе су до тог места показивале се у Љедном чудном издаЬу, занемарене су биле у том тренутку. ќнда почиЬем своЉ искушенички живот, упознаЉем народ ќраховца, ¬елике ’оче, «очишта, –етимЪа, ќптеруше, и могу вам реЮи да сам рекао убрзо да Ља боЪи српски народ нисам срео него у том краЉу. Ѕило Ље за мене запаЬуЉуЮе пре свега да деца и уопште Ъуди коЉи ту живе не псуЉу. «амислите —рбиЉу коЉа одзваЬа псовкама, на жалост и самога Ѕога, а овде тога ниЉе било. ƒеца су била врло послушна родитеЪима, ниЉе ту уопште било неких расправа. Ќа часовима веронауке Ља сам са Ьима лако радио, они су се уверавали да моЉа прича ниЉе била прича коЉа убеРуЉе, него Љедноставно, стварно ЉеванРеЪе коЉе се на делу у животу и потврРивало. «а мене Ље био ужитак радити са децом овог краЉа и знам да Ље преко 400 деце прошло за тих седам година колко сам боравио у «очишту, док нас Ўипатри нису отерали из манастира на силу.

ƒа, остали сте упамЮени код народа овога краЉа по том плодотворном раду са децом. јли, и по томе што сте живели и били игуман у манастиру «очиште у коЉи су долазили како —рби тако и Ўиптари из «очишта и других места.  акви су сусрети били са тим друговерим комшиЉама коЉе су тражиле помоЮ у нашоЉ светиЬи?

Ќе само што сам Ља лично гледао чуда на тим иновернима, него што сам Ьихове утиске слушао и примао Ьихове дарове. ƒоРе нпр. жена из ќраховца, Ўиптарка, и каже: ,,£а тринаест година нисам имала деце и тек после тринаест година сам остала у другом стаЬу, када Ље муж хтео да ме истера из куЮе и ево добила сам сина и даЉем као уздарЉе манастиру Љедно ЉагЬе“. Ќе само то. Куди су болесни и од наЉтежих болести долазили. —еЮам се дошла Љедна –омкиЬа коЉа Ље ту потпуно непокретна лежала пред моштима, и била Ље служба на —вето ѕреображеЬе и они су Ље изнели напоЪе и одЉедном долази Љедан од оних коЉи су Ље довели и каже ,, ƒесило се чудо, после осам месеци се придигла“. “о Ље само Љедно од хиЪаде чуда коЉа су се дешавала код моштиЉу —ветих ¬рача у «очишту. Ѕило Ље духовних откровеЬа коЉе данас Љош многи не могу да схвате или не желе да схвате.  ад Ље дошла Љедна муслиманка из Ааковице и довела приЉатеЪицу Ўиптарку и та Ўиптарка, сеЮам се, седела Ље под моштима и Ља сам читао педесети псалам, пошто се Ьима као некрштенима чита ѕсалтир. ќна Ље у том тренутку нешто промрмЪала. £а сам питао Ьену приЉатеЪицу шта Ље рекла, а она каже ,,≈во сад ми изаРе из увета змиЉа“. ќно што се не види , а стварност Ље живота ту Ље на видЪив начин нама показано- да човеков наЉвеЮи неприЉатеЪ, Раво, Ље креатор свих зала овога света и да он као такав Љедино може да изаРе и да се победи у светиЬи, у ’ристовоЉ цркви, у ѕравославноЉ цркви, а нарочито код моштиЉу —ветих ¬рача, коЉе веЮ вековима чудотворе и доказуЉу своЉу моЮ, ЅожЉу моЮ, коЉу садрже у себи.

ќче, ми знамо да се 1998.десио напад на —рбе у ќраховцу и на манастир «очиште, када сте, како рекосте на почетку, силом одведени из манастира. ƒа ли Ље постоЉао неки наговештаЉ, коЉи Ље претходио том нападу на манастир и да ли сте ¬и као монаси веровали да Ъуди коЉи живе око вас, могу да нападну манастир и да почине злочине коЉе су тог лета у ќраховцу и околини починили?

ЌиЉе да Ље било све мирно и све идеално. Ќаговештавали су ту ситуациЉу напада Ьиховог коЉи Ље био Љула 1998. године, догаРаЉи коЉи су били константно присутни. Ќпр. пола године пре тога ви сте веЮ преузимали ризик ако хоЮете да идете аутобусом из Ѕеограда за ќраховац, Љер су вас могли Ўиптари пресрести, извести из аутобуса и да нестанете. «атим било Ље неколико убистава српских полицаЉаца од стране тих ”О  воЉника или терориста, боЪе реЮи, коЉи су их приликом контроле неког места упуцали . £а се и дан данас сеЮам опела Љедном нашем полицаЉцу јлександру из ¬елике ’оче маЉа месеца те године... » све Ље указивало да се нешто спрема, врло, врло, озбиЪно. јли, ми —рби, као народ, увек кажемо ,,неЮе то нас, неЮе то сад!“ ћи увек себе лажно тешимо и уверавамо да реалне опасности нема, иако нам она виси сваки дан о глави. £а сам био потпуно свестан да Юе свашта бити. ¬ише сам се, у неком смислу спремао да наРемо неки излаз. ЅоравеЮи у манастиру знамо да никакво зло ником неЮемо учинити. »мамо своЉ молитвени живот и да нема потребе да због Љедног невиног приступа животу, страхуЉемо од Ьих и Ьихових атака. Ќа жалост таЉ 14. Љул 1998. године, слава манастира, ма колiко би требао за нас био дан радости, био Ље дан велике бриге. » тад Ље дошло, сеЮам се, због славе, да обезбеРуЉе манастир око сто педесет милиционера, коЉи су били смештени у ќраховцу. £а сам веЮ тад предосеЮао тешке дане и питао сам владику тадашЬег јртемиЉа: ,, ¬ладико шта да радим, ако нас нападну?“ ј он, сеЮам се, држи се руком за панагиЉу и каже ми: ,, Ќе можете се одбранити!“. ј Ља сам мислио и да бранимо светиЬу, нисам презао од тога. » тих дана, одмах после славе, 17. Љула веЮ, Ље кренуо напад на ќраховац коЉи Ље био силовит са оног брда из ƒрагобиЪа, како се зове место, када су, дивни Ъуди, ќраховчани били ухваЮени, ухапшени, а после и побиЉени. ѕуцЬава се чула чак до «очишта. Ќаредног дана 18. на 19.Љул дешавала се битка у ноЮи код –етимЪа. ” –етимЪу Ље 17-оро —рба бранило село пет сати, проламало се небо од пуцЬаве, од експлозиЉа, од борби. Ќаши су били ухваЮени и одведени у  лечку и та места где су вршене егзекуциЉе над —рбима. » из ќптеруше десетак мушкараца Ље одведено, поробЪено.

††††

ѕосле ќптеруше и –етимЪа Ље нападнут манастир —в. ¬рачи, пошто су претходно сви —рби из села «очишта побегли ††преко брда у ¬елику ’очу, сместивши у манастир старе и непокретне. ћожете ли да нам опишете како Ље напад на манастир изгледао?

ѕосле –етимЪа и ќптеруше долази ,, дан де“ за нас, уочи —в. ѕрокопиЉа. “ад се слави и »кона ћаЉке ЅожЉе  азанска чудотворна коЉа баш помаже у тренуцима када Ље нападнут неки обЉекат, код нас манастир. £а сам се те ноЮи молио МоЉ и у Љедном тренутку сам просто као одговор на ту моЉу молитву чуо речи: ,,Ќишта се не боЉ, све Юе проЮи добро“. ќтишао сам да се мало одморим, а ниЉе било лако бити у манастиру без струЉе, у коЉем Ље било поред нас тадашЬих пет шест монаха, Љош тридесеторо старих Ъуди из «очишта и околних села, коЉе смо ми хранили и доносили воду доле са извора, пошто Ље све стало. ”главном, уЉутру 21. на —в. ѕрокопиЉа, чуо сам неки топот коЬа испод манастира и видео три бела коЬа коЉи се у некоЉ чудесноЉ тишини пеЬу горе и онда само нешто профиЉуче поред мене, поред прозора где сам био. “о Ље била прва граната коЉа Ље пала, а ниЉе експлодрала, а онда друга, треЮа... и манастир Ље нападнут. ћанастир коЉи ниЉедним потезом ниЉе дао повода да буде нападнут, да се на Ьега изврши агресиЉа од стране тзв ”О  воЉске. £а сам брзо скупио братство и реко:,, ƒоРите вамо, нападнути смо, идемо право у цркву!“. » ми смо у трчеЮем кораку ( Љер су падале гранате и била су оштеЮеЬа на крову и свуда су фиЉукали меци, снаЉпери, пуцало се) ушли унутра у цркву и почели да вршимо службу без обзира што Ље пуцало. „ак смо на —в. ЋитургиЉи и све мештане коЉи су били присутни причестили, можда нам Ље и задЬа служба, тако смо отприлике проценили.  ад се литургиЉа завршила рекао сам не престаЉемо са молитвом и даЉем задатак своЉим калуРерима да се настави са читаЬем акатиста, канона, ѕсалтира... Ќакон јкатиста —в. ¬рачима стала Ље пуцЬава и ми смо наставили молитву своЉу као да се ништа не дешава. “и тренуци неизвесности су били страшни. Ќе знате шта Юе вам се десити сваког момента. ” Љедном моменту сам изашо пред врата и Ьихов пуцаЬ у ваздух сам схватио као знак да не идем даЪе. £а сам их позвао на диЉалог. Ќишта они нису одговарали. ¬ратио сам се горе у манастир и око Љедан сат чуЉем позиваЉу нас Ўиптари да изаРемо из манастира. » Ља, из манастира у коЉи сам крочио деведесетих година потпуно слободно, као искушеник, сад излазим са рукама подигнутим, као криминалац. ƒошли су из правца села Ъуди обучени у униформе воЉничке или у маЉце. ЌиЉе била то нека воЉска организована, али Ље била броЉна. £а сам питао ко Ље командант. £едан Ље одговорио да Ље он. –екао сам да су у манастиру само цивили, а они ми ставише пушке испод рамена, док су претресли све просториЉе и уверили се да нема некаквих ту знакова, да нема неких неприЉатеЪа. ѕосле сам чуо коментар меРу Ьима да су умислили да су ту јркановци.. » углавном они су нас, свих 35, после пола сата, стрпали у неки аутобус ( то Ље био онаЉ “ермовентов аутобус) да нас некуд одвезу .

» где су вас одвели?

¬озили су нас ка –етимЪу, до неке ливаде, где Ље аутобус стао. »деално место да те стреЪаЉу, помислих. Ѕила су двоЉица са пушкомитраЪезима, коЉе су уперили у мене. Ѕио сам миран. ” том стижу нека кола Ьихова, неки таун црквени из коЉих изаРе човек и каже стигло нареРеЬе да се вратимо назад. јутобус се окреЮе и враЮамо се назад према ћалишевскоЉ баЬи и тада Ље Љедан од тих воЉника из «очишта рекао да су хтели све ту да нас стреЪаЉу. јли човек снуЉе Ѕог одреРуЉе и ту смо прошли, хвала Ѕогу, Љедну веома стресну, мучну ситуациЉу.  реЮемо према тоЉ ћалишевскоЉ баЬи, има ту Љедно место —еметиште, ставили нас у Љедну фискултурну салу, на неке струЬаче. “у смо провели целу ноЮ, испитивали су нас. “ог дана у тоЉ сали нису нас претерано малтретирали, било Ље неких тако кад неко хрче они га удараЉу по ногама.... ЌоЮу су дошле неке девоЉке ”О  са беЉзбол палицама. ћислио сам да Юе нас све побити. Ѕаш сам се молио —в ƒимитриЉу, —ветом ’аралампиЉу, —в. јранРелу ћихаЉлу коЉи помаже кад Ље неко заробЪен, —имеону Ѕогопримцу исто и чудесно, те девоЉке коЉе су ушле бесне унутра, изашле су мирно, ко по некоЉ команди. „удесно, опет кажем од Ѕога спасеЬе свима нама. »нтересантно, са нама Ље био Љедан гост из Ќиша ког сам Ља обукао у мантиЉу тога дана.. ќн Ље био човек коЉи Ље у данима пре напада са Љедном приЉатеЪицом дошао у манастир. ќни су у Ьега посумЬали позвали га да иступи и питали га колко Ље —оломон имао синова. ќн ниЉе знао, не само то, него ни лакша питаЬа да одговори и тако су знали да он ниЉе део братства. “ражили су да скине мантиЉу, тукли су га по леРима и напред, одвели некуд, па после извесног времена вратили су га меРу нас. —утрадан око пола два, три дошао Ље ћеРународни црвени крст и преузео нас. —а нама Ље и таЉ наш гост из Ќиша пребачен из —еметишта у √рачаницу. » сви смо, сем Ьега, ту Љедну ризичну ситуациЉу прошли да кажем неогребани. ѕосле тога су бруЉали медиЉи да Ље био напад на манастир, да су калуРери ухапшени. »за нас су остали ти стресни тренуци , али и тренутци када се испитуЉе вера, колико смо у ствари ми спремни да се предамо у руке ЅожЉе. » то Ље мени самом био показатеЪ колико много више треба да радим на себи, да тражим увек да Ѕог буде на првом месту у свакоЉ мисли, у свакоЉ изговореноЉ речи, у сваком учиЬеном делу. ѕосле тог Ьиховог напада, и нашег заробЪаваЬа ниЉе прошло ни пет дана, кренула Ље српска офанзива. ќни су се почели нагло повлачити. » кад Ље требао завршни ударац да се да, политика Ље одиграла своЉе, акциЉа Ље стопирана. ѕо обичаЉу, та политика Ље за нас увек била погубна. ћи никад нисмо доносили праве одлуке у правом моменту , али шта Юемо то Ље наша стварност.

„итала сам оче да су, док сте били у —еметишту, доводили неке новинаре, фотографе, да су вас сликали са оружЉем? ’тели су да прикажу слику да Ље у манастиру било оружЉе, да су били јркановци? ƒа ли Ље то тачно?

“реба бити потпуно искрен и истинит. ” манастиру Ље било пар пушака, нису биле манастирске него од ових Ъуди коЉи су из села дошли у манастир. ќни су донели те пушке из своЉих куЮа , то су Ўиптари искористили ставили на сто и сликали братство заЉедно испред тог оружЉа, у —еметишту. “о Ље био Ьихов потез да нас унизе, да нас подцене, истина Ље да то ниЉе било наше, чак ми Ље реко Љедан од Ьих наредног дана ,,спасли сте се, Љер кад су прегледали пушке у ниЉедноЉ ниЉе било метка, нит Ље била коришЮена“ ЌиЉе било у намери да се користи. » на краЉу сам их питао:,, £есмо ли пуцали на вас?“- Ќисте! ,, ѕа?“

“и Ъуди из «очишта су били стари Ъуди?

ѕа стари Ъуди и то нису биле неке пушке , Љедна полуаутоматска, Љедна аутоматска и Љедна ћ48 и Љедан пиштоЪ коЉи сам Ља имао легално Љер сам био неколико месеци пре избоден ножем од човека коЉи Ље био секташ и да бих Ља имао макар ради упозореЬа, узео сам таЉ смешан пиштоЪ ћ35 црна дама. “о Ље било све што су могли да прикажу, ниЉе био неки арсенал. ††јли од Ьих се могло свашта очекивати, били су мудри и сваки момент коЉи Ље Ьима могао да користи су користили.

ƒок сте били у —еметишту да ли су са ¬ама биле жене из –етимЪа и ќптеруше чиЉи су мужеви, синови, браЮа били киднаповани?

£есу. —а нама су биле те маЉке, те сестре, те жене чиЉа су деца, чиЉа су браЮа, очеви или мужеви били ухваЮени у –етимЪу и ќптеруши и одведени тамо где им се неЮе знати краЉ. » не зна се ни дан данас и поред све наде да буду живи требамо бити реални, ови нису праштали.

ј да ли сте се у —еметишту сретали са мушкарцима коЉи су били из –етимЪа и ќптеруше киднаповани?

Мих Ље само видео онаЉ што Ље био биЉен, на коЉег су посумЬали, Љер он Ље био одведен у логор коЉи Ље био два три километра одатле удаЪен, толико су га возили аутом, и он их Ље видео тамо. ¬идео Ље човека коЉи се из ќптеруше бавио противградном заштитом. “е Ъуде су они из ”О  одвели, по причи после негде близу код  лечке и побили, Љер Ље  лечка врло била близу... ј та Ьихова фамилиЉа Ље била сва ту, то Ље било ужасно...

ќче, како то да Ље ћеРународни ÷рвени крст сазнао за вас, да ли су они доЉавили?

ƒа, они су доЉавили. ѕостоЉи нека прича да су они били у контакту са јмериканцима, ’олбрук Ље био у питаЬу, обавестили су га за оваЉ случаЉ и они су им рекли да нас пусте.

“о што су монаси били у питаЬу или?

¬ероватно што су били у питаЬу монаси и све стариЉи Ъуди. Ќису то били Ьихови потенциЉални противници. јли све то без обзира коЉи су били мотиви и ко Ље иза тога стаЉао само Ѕог Ље могао да нас спаси. £ер у тоЉ тежЬи да добиЉу независност, и у намери да буде ќраховац прва ослобоРена териториЉа, кад су кренули са тим нападом, нису они бирали средства, ухватити и побити ма кога да наРу на путу.

£есу ли тада, оче, мошти остале у манастиру, и Љесу ли они дирали цркву?

£есу. ѕре него су нас извели из манастира Ља сам рекао —ветим ¬рачима дословце овако,, —вети ¬рачи ако ви не сачувате себе, нико вас неЮе сачувати.“ “ако да Ље и то било. » кад су ушле српске Љединице унутра, на ѕреображеЬе, када Ље «очиште ослобоРено, пошто ниЉе било монаха у манастиру дошао Ље отац ћихаЉло из —в. јрхангела и однео мошти у јрханРеле. »нтересантно да су, док Ље манастир био затворен, неки Ўиптари оштеЮене кровове поправили , тЉ. заменили црепове. » све се то тако дешавало као испит наше вере, а опет у целоЉ анализи реЮи Юу о ЉедноЉ неспособности, не мудрости оних коЉи су водили нашу земЪу. —ве Ље могло лепше и паметниЉе да се реши, али за боЪа решеЬа Ље требало више храбрости, проницЪивости и мудрости. «аиста Ље било страшно, за мене лично, да ми доживимо у српскоЉ држави да тебе нападне нека тамо ќ¬ . ” ЉедноЉ држави коЉа постоЉи, милициЉа постоЉи, воЉска постоЉи, све Ље то могло да се спречи, али ниЉе. «ашто? £ер наш народ Ље изгубио таЉ осеЮаЉ пожртвоваЬа и мишЪеЬа о целокупноЉ држави српскоЉ. ” нашем народу Ље преовладао лични интерес, а он никад нема осеЮаЉ за неки глобални положаЉ и интерес свог народа. Ќа жалост тако Ље.

ѕосле тога се нисте вратили у манастир?

Ќисам. Ѕио сам у манастиру ОелиЉе код ¬аЪева наредне три године, па сам морао и отуда да одем Љер било Ље немогуЮе, ниЉе то нормално, по монашком стандарду да монах са 40 година буде у женском манастиру. Ѕио сам кратко 2000. у ѕризрену, у —в. јрханРелима, три четри месеца и ту сам се свачега нагледао. » таЉ  еЉфор и разне воЉске коЉе су долазиле да нас обилазе. » сами Ўиптари, сеЮам се, кроз оне зидине арханРелског манастира викали су ,, »дите у —рбиЉу поклаЮемо вас!“, показуЉуЮи као да нас коЪу... √ледао сам са великом тугом нашу неспособност, Љер све што знамо Ље да се правдамо, тражимо неке разлоге коЉи немаЉу ту снагу за Љедно озбиЪно воРеЬе државе и озбиЪан приступ таквим ситуациЉама где морате бити до детаЪа организовани како да их решите. ќво Ље била шминка, само неко неозбиЪно прихватаЬе косовске стварности, а било Ље времена да Ље све могло да се предупреди, нажалост.

ƒа ли Ље неко после тог киднаповаЬа и после страдаЬа манастира 1998. покушао да прича са ¬ама о томе да се откриЉу ти Ъуди коЉи су вас одвели у логор. £ер то су били, по сведочеЬу очевидаца, исти Ъуди коЉи су одвели све мушкарце из –етимЪа из ќптеруше?

—игурно. £а сам имао Љедан разговор са америчким амбасадором ћонгомериЉем и ту Ље био и „овиЮ . —ве сам му испричао, а он мени каже: ,, £а нисам знао за то“. »х, ниси знао! «наЉу све само се праве луди. “ад Ље била и веЮина жена из –етимЪа и ќптеруше да се Ьему обрате за наше стаЬе. Ѕио сам и као сведок на суРеЬу Љедном Ўиптару коЉи Ље био у тим операциЉама.

» да ли Ље неко оптужен и осуРен?

†† Ќико, то су само као воРени процеси.  ако Юу Ља да се сетим човека као он Ље био са том воЉском.  ажем ,,Ља га не знам“. „ак сам се мало нашалио са судом и са Ьим, окренуо сам се према Ьему и питам,, Љеси ли био у тоЉ воЉсци?“ —удиЉа се Ъутио: ,,Ќе, не! Ќемате право да питате!“. ѕрошло Ље то суРеЬе и многа суРеЬа Юе проЮи, ал ниЉедно неЮе проЮи без правог суда, а то Ље суд ЅожЉи. √де морамо сви изаЮи и где морамо сви положити рачуна како смо оваЉ живот, дивни ЅожЉи дар, провели и да ли Юемо, што Ље наЉважниЉе, своЉу будуЮност у вечности гледати у светлости или у тами. “о све зависи од нас.

††††

ћанастир Ље после и миниран, 1999.године.  ако сте примили ту вест?

£а сам, као што рекох, био у манастиру ОелиЉе, и тих дана пре рушеЬа, Ља сам дубоко осеЮао да Юе да руше манастир. „ак сам сестрама говорио: ,, —естре, руше «очиште“. ќне су мислиле да сам полудео, нешто умислио. ј онда, 13.на 14.септембар, прва вест на —тудиЉу Ѕ Ље била ,,ƒанас Ље срушен манастир —ветих ¬рача у «очишту“. £а сам узвикнуо ,,Ѕоже, Ѕоже, ипак су га срушили!“. јл сам веЮ у следеЮем тренутку рекао да нису срушили Ьега, срушили су себе. » заиста, од Љедног новинара сам сазнао, а он од своЉе колегинице новинарке, коЉа Ље лично била у скопскоЉ болници, да су тамо на психиЉатриЉи лечени они коЉи су рушили «очиште. ЌиЉе им се то могло вратити у добру.

£есте ли после минираЬа манастира долазили у «очиште и како Ље таЉ сусрет са срушеним манастиром изгледао?

¬еЮ 2000. године сам отишао да видим «очиште. Ѕуквално кукао сам са врата кад сам видео онаЉ призор, онаЉ ужас. —рушена онаква црква, црква коЉа Ље толико помагала не само православне вернике, него и католике и муслимане , коЉа Ље била лековита, како Ље народ умео да каже, коЉа Ље била магнет за све невоЪнике и без обзира коЉе Ље питаЬе у животу било она Ље то решавала. » Ља сам ушо у порту са Љедном стариЉом сестром  осаром (√авриловиЮ) из јмерике. ќна Ље била шокирана моЉом реакциЉом и касниЉе Ље рекла, да Ље видела огроман излив бола у моЉоЉ реакциЉи. £а ЉоЉ тада рекох:,, ≈ моЉа  осара, не заборави, Ља сам овде живео скоро седам година. —ваку травку, сваки каменчиЮ овог манастира Ља сам знао и дисао са Ьим. “о кад уРе у тебе ти живиш и кад одеш одатле то живи у теби и зато сам и осетио да га руше. “о Ље Љедноставно место коЉе се не заборавЪа, Ља сам ту доста тога преживео што Ље било на ивици преживети“. јли, као и увек у животу, Љедноставно идемо даЪе, гурамо живот, и шта Ѕог да. Ѕио сам некако сигуран да Юе се «очиште опет обновити, оживети и поново пропоЉати. √осподу хвала, 2007.Ље црква подигнута на старим темеЪима освеЮена и хвала Ѕогу, Ѕог нам Ље послао и оца —тефана коЉи га Ље онако фино одржао и одржава. » даЪе Ље «очиште заштитни знак овог краЉа.

†† ƒанас, двадесет година после, кренули сте у посету манастиру —вети ¬рачи коЉи опет живи пуним животом. Ќа жалост, мушкарци из села –етимЪа, ќптеруше, «очишта, ќраховца и ¬елике ’оче, Ьих 43-оЉе, одведени из своЉих домова тог Љула 1998.године, у неке логоре коЉе Ље тзв .”О  држала, нису се вратили живи. ¬и сте преживели све то и данас сте сведочили за нас да су неки од оних коЉи су живели ту око нас, учествовали у киднаповаЬу наших Ъуди, али и у рушеЬу наших светиЬа.

†† —ве се враЮа све се плаЮа!  ад Ље потписан  умановски споразум, Ља сам био у ОелиЉама. —тизале су вести о егзодусу —рба са  осова и ћетохиЉе уз помоЮ западних окупатора, а мени су се деца из ќраховца, коЉима сам држао веронауку, ЉавЪала увече са питаЬем ,,Ўта да радимо?“. £а сам реко ,,ƒецо, каква год Ље животна невоЪа, прво да се обратите Ѕогу. ЌемоЉ да мудруЉете, него оно што ми не можемо, можемо! ¬ера Ље чудо, вера спашава. ќтишо сам веЮ сутрадан на гроб —ветог јве £устина ОелиЉског и кажем Ља ,, ћоЉ свети јво, оде нам  осово!“ ќнако у тузи, у ЉедноЉ бризи огромноЉ. ј онда такав мир се усеЪава у мене и каже:,, Ќишта се не брини, биЮе оно поново српско!“

†††† ƒаЉ Ѕоже , оче, да молитва на гробу јве £устина и речи коЉе сте поделили са нама буду на спасеЬе нашем роду и нашим светиЬама и да опет буде српско.

19 / 02 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0