Srpska

—ви причаЉу о корона вирусу

–азговор с духовником  иЉевске академиЉе и богословиjе архимандритом ћаркелом (ѕавуком)

††††

Ц ќче, цео свет Ље обузела паника поводом епидемиЉе корона вируса. ћеРутим, различите епидемиЉе су се често дешавале и раниЉе.  ако Ље ÷рква реаговала на Ьих, на пример у XVIII-XIX веку?

Ц »сториЉа Ље учитеЪица живота. ”  иЉеву Ље 1770. године избила страшна епидемиЉа куге. ”ведене су строге карантинске мере, свуда су стаЉале воЉне патроле коЉе никоме нису дозвоЪавале да уРе у град и да из Ьега изаРе. Ѕез обзира на предузете мере, од 20.000 становника ѕодола (у то време наЉвеЮа густина становника Ље била управо овде где се пуном паром одвиЉала трговина) у току два ЉесеЬа месеца умрло Ље 6.000 Ъуди. “ела умрлих Ъуди су лежала на улицама зато што нису стизали да их сахране. Ќаравно, владала Ље паника. «анимЪиво Ље да Ље у то време у граду мир и хладнокрвност сачувао вероватно само Љедан човек Ц то Ље свештеник ”спеЬске подолске цркве £ован Ћеванда.

—вештеник £ован Ћеванда —вештеник £ован Ћеванда ††††

ќн Ље наставио да служи у храму, и даЪе Ље проповедао, ниЉе се плашио да служи опело умрлима. ” своЉим проповедима Ље ствари називао своЉим именима. —мело Ље говорио да Ље куга ЅожиЉа казна због грехова:

„—вевишЬи Ље окренуо лице своЉе од нас! —треле коЉе Ље Ќебо некада испаЪивало у неприЉатеЪе ЅожиЉе данас се зариваЉу у нас, у наша срца... “амо лежи мртав отац и деца не могу да му даЉу последЬи целив, беже од Ьега да се не заразе од Ьеговог леша. ќвде лежи мртва маЉка, покраЉ Ье рида дете, шири руке према своЉоЉ доброчинитеЪки, тражеЮи помоЮ од Ье; сирото, мисли да Юе Ље пробудити из страшног сна! —трах од смрти Ље претворио Ъуде у звери и Ъуди беже од себи сличних... “ешко граду коЉи уништаваЉу неприЉатеЪи, огаЬ и мач, али Ље Љош теже и горе оном граду против коЉег се наоружао Ѕог... Ѕесловесне животиЬе и наЉпрезрениЉи инсекти су среЮниЉи од нас у ово ужасно време... —попала нас Ље велика невоЪа, али Ље она неупоредиво маЬа од грехова коЉима смо напунили оваЉ град, своЉе куЮе, коЉима смо испунили своЉе тело и душу... √уши нас бреме наших грехова, а нама ни на памет не пада да збацимо са себе ово тешко бреме; погаРа нас гнев ЅожиЉи, а наша безакоЬа расту и ЉачаЉу. ѕиЉанство се Љош ниЉе прекинуло. ћного пиЉаних се веЮ преселило у вечну муку, али они коЉи су остали то не виде и опиЉаЉу се... £ош нису престали сластоЪубЪе и страст према стицаЬу... ¬апиЉе ка небу гордост овог града, презираЬе црквених и ЅожиЉих установа, тлачеЬе сирочади, осуРиваЬе невиних, мржЬа према ближЬима, завист, клевета, превара, убиство, чаробЬаштво, преЪубе и блудилишта Ц не куЮе, веЮ содом вапиЉе и тражи истребЪеЬе. ¬ечне муке су спремне за оне коЉи се не каЉу.“

ѕремда су ово биле горке речи разобличаваЬа, граРани нису устали против свештеника, веЮ су га напротив, заволели, Љер Ље говорио истину о Ьима. » позив на покаЉаЬе у проповедима оца £ована ниЉе остао без плода Ц Ъуди су почели да меЬаЉу своЉ живот.  ад Ље престала епидемиЉа скоро сваки  иЉевЪанин се трудио да у свом дому има портрет неустрашивог пастира коЉег Ље царица  атарина II наградила палицом и митром.

ќвакве награде су у то време могли да носе само чланови —ветог синода. ј после смрти отац £ован Ље удостоЉио части да буде сахраЬен у олтару древне цркве —вете —офиЉе, што нису заслужили чак ни сви киЉевски митрополити. ” знак сеЮаЬа на оца £ована Љедна од киЉевских улица носи назив Ћевандовска.

 иЉев, гравира XVIII век  иЉев, гравира XVIII век ††††

” XIX веку су такоРе масовно или епизодно избиЉале епидемиЉе. јко погледамо спискове студената  иЉевске духовне академиЉе из тог времена, можемо запазити да су сваке године недостаЉала 2-3 студента, а понекад и професора коЉи су умрли од куге. ћеРу Ьима Ље познати професор £.  . јмфитеатров Ц роРак киЉевског светитеЪа ‘иларета (јмфитеатрова). ѕрва лековита средства у то време, док Ље медицина Љош увек била у повоЉу, такоРе су били молитва и покаЉаЬе.

”неколико нас збуЬуЉе побуна због куге коЉа Ље избила 1771. године у ћоскви кад су побуЬеници убили архиепископа јмвросиЉа. ќво Ље наЉвероватниЉе представЪало последицу строгих мера ограничеЬа без потребне молитве и очинских поука пастира ÷ркве.

√одине 1866. други светитеЪ, ‘иларет „ерЬиговски Ље по цену свог живота измолио престанак епидемиЉе колере. ƒа би охрабрио парохиЉане коЉи су пали духом кренуо Ље у обилазак „ерЬиговске епархиЉе. Ќа путу се разболео од колере и упокоЉио се у  онотопу. ѕо речима митрополита ћануила (Ћемешевског) од  онотопа до „ерЬигова су Ъуди, смеЬуЉуЮи се на путу од 180 врста, пратили ковчег воЪеног архипастира. ѕритом ниЉе било ниЉедног случаЉа обоЪеЬа од колере. —ви су заборавили на оваЉ страшни бич.  олера ниЉе дошла до „ерЬигова и престала Ље.

Ц Ўта о таквим поЉавама каже —вето ѕисмо?

Ц Ѕог Ље Љош у освит Ъудске цивилизациЉе све упозоравао преко пророка ћоЉсиЉа:

„» рече: јко добро узаслушаш глас √оспода Ѕога свог, и учиниш што Ље право у очима Меговим, и ако пригнеш ухо к заповестима Меговим и сачуваш све уредбе Мегове, ниЉедну болест коЉу сам пустио на ћисир неЮу пустити на тебе; Љер сам Ља √оспод, лекар твоЉ“ (2 ћоЉс. 15, 26).“

—вето ѕисмо Љасно каже да кад тас зла у свету претеже, неизбежно долази до потреса у виду ратова, епидемиЉа, болести, поплава, земЪотреса и др.

„» погледа Ѕог на земЪу, а она беше покварена; Љер свако тело поквари пут своЉ на земЪи. » рече Ѕог ЌоЉу:  раЉ сваком телу доРе преда ме, Љер напунише земЪу безакоЬа; и ево хоЮу да их затрем са земЪом“ (1 ћоЉс. 6, 12-13).

ћасовна епидемиЉа Ље погодила »зраиЪце због Ьихове везе с кЮеркама незнабошца ћоава и поклоЬеЬа идолу ¬аал-“егору (уп. 5 ћоЉс. 25, 1-9). ” Ќовом «авету √оспод каже да Юе пред краЉ света „устати народ на народ и царство на царство; и земЪотреси велики биЮе по местима, и биЮе глади и помори, и страхоте и знаци велики биЮе с неба“ (Ћк. 21, 10-11).

 ад читамо ова пророчанства у —ветом ѕисму склони смо да мислимо да се не говори о нама, да Ље то било некад или да Юе бити Љедном. ћеРутим, ако свет не посматрамо с материЉалистичке и секуларне тачке гледишта, веЮ са црквене, сви Ъуди су врло тесно повезани и зато су непосредни творци историЉе.

Ц ƒанас захваЪуЉуЮи средствима за комуникациЉу и интернету човек стиче утисак да поседуЉе потпуне информациЉе о дешаваЬима у целом свету. ” овом случаЉу Ц о корона вирусу. Ўта бисте посаветовали веруЉуЮим Ъудима у условима кад Ље у земЪи проглашена епидемиЉа, како да реагуЉу на медицинске препоруке?

Ц ЅиблиЉа не забраЬуЉе хришЮанима да прибегаваЉу помоЮи медицине (уп. 4 ÷арств. 20, 7), не забраЬуЉе примену лекова, а код »суса сина —ираховог чак налазимо посебну похвалу медицинске струке:

„—ине моЉ! ” болести твоЉоЉ не буди немаран, него се моли √осподу, и ќн Юе те исцелити. ќстави греховни живот и исправи руке твоЉе, и од сваког греха очисти срце. ѕринеси мирисну и од финог брашна захвалну жртву и сачини принос од сала, као што би веЮ умируЮи; и подаЉ место лекару, Љер и Ьега сазда √оспод, и да не оде он од тебе, Љер Ље потребан. Ќекада и у рукама Ьеговим биЮе успеха; Љер се и он моли √осподу, како би му ќн помогао да подари болесноме олакшаЬе и исцелеЬе и продужетак живота“ (—ир. 38, 9-14).

јрхимандрит ћаркел (ѕавук) јрхимандрит ћаркел (ѕавук) ††††

ћеРутим, главна ствар коЉа треба да се поЉави код сваког човека у ово време Љесте покаЉничко расположеЬе. “реба да се потрудимо да опростимо све увреде, да тражимо мир са свима осим с онима коЉи саблажЬаваЉу на грех. ” току последЬих година посебно нас жалости стална пропаганда рата меРу наЉближим народима, као и некажЬено насиЪе и лоповлук изузетних размера и немоЮ државне власти. ” току су потпуна дискредитациЉа и распад породице кад се од 100 бракова од 70 до 90 завршава разводом.

ќво мора изазвати морални шок. ј то повлачи за собом да се данас многи млади Ъуди плаше да региструЉу своЉе односе и испоставЪа се да у суштини стално живе у блуду, у Ьему раРаЉу децу и гаЉе их на исто тако распусан начин. «бог распада породице брзо се шири пропаганда содомских грехова.  ако да √оспод због таквих грехова не окрене —воЉе Ћице од нас, како да се не дешаваЉу пандемиЉе?! ћеРутим, Љош Ље страшниЉа чиЬеница да Ље мало Ъуди коЉи су тога свесни. ¬еЮина говори и превенциЉи болести и набавЪа намирнице за резерву, а нико ни да прозбори о исправЪаЬу свог живота. јко неко од пастира или политичара активно позове на то, одмах бива проглашен за безумника, маргиналца, ретроградног, и бива оптужен за све могуЮе грехове.

Ц ќче, у току Ље ¬елики пост. ƒа ли молитвеном правилу треба додати неке посебне молитве? » коЉе духовне препоруке примеЬивати?

Ц ѕост Ље наЉповоЪниЉе време за покаЉаЬе. —амо да не буде формално, веЮ са чврстом жеЪом да човек исправи своЉ живот. Мегово Ѕлаженство ћитрополит киЉевски и целе ”краЉине ќнуфриЉе Ље дао благослов да се молитвеном правилу природа читаЬе по Љедне катизме из ѕсалтира. —ад, кад многи Ъуди принудно седе код куЮе у карантину, имаЉу одличну могуЮност да повеЮаЉу своЉе молитвено правило. —вета вода и свето уЪе су такоРе одлични духовни лекови коЉе понекад заборавимо да користимо.

√оспод Ље милостив, и као што у своЉоЉ беседи на ¬аскрс каже светитеЪ £ован «латоусти, „ќн и намере целива“. —преман Ље да прими под —воЉу промисао све: и оне коЉи посте, и оне коЉи не посте; и вредне, и леЬе; и храбре, и малодушне. √лавно Ље да ћу учинимо макар мали корак у сусрет.

Ц ќче, а ако Ље човека задесила паника због епидемиЉе? Ўта да ради?

Ц ѕаника, не само у случаЉу опасности од тога да се човек зарази болешЮу, веЮ и у свим другим случаЉевима, Љесте директна последица маловерЉа и неверЉа, претеране заузетости, испразности и недостатка покаЉаЬа и молитве. ќ узроцима панике наЉбоЪе пише преподобни ћакариЉе ≈гипатски:

„ ао што кад неко просеЉава пшеницу у решету, па Ље баца и непрестано окреЮе, тако кнез лукавства земаЪским пословима заокупЪа све Ъуде, колеба, изазива у Ьима метеж и забринутост, приморава их да имаЉу празне помисли, гнусне жеЪе, земаЪске и световне везе, непрестано заробЪаваЉуЮи, збуЬуЉуЮи и хватаЉуЮи цео јдамов грешни род.“

јко нас Ље обузела паника, чак и ако не желимо Љако, треба да приморамо себе да се молимо, да молимо за помоЮ, и одмах Юемо осетити олакшаЬе, у души Юе наступити мир и спокоЉ. ”колико се паника дотакне наших ближЬих, треба да поЉачамо молитве за Ьих. ѕосебно Ље делотворно читаЬе ѕсалтира уз помиЬаЬе имена Ъуди коЉи паниче.

Ц », ако Ље могуЮе, неколико речи о духовним приоритетима, о душевном и духовном расположеЬу у овим светим данима ¬еликог поста.

Ц ЌиЉе случаЉно што Ље искушеЬе с корона вирусом задесило хришЮанске земЪе за време ¬еликог поста кад се, као што знамо, увек поЉачаваЉу разноразна искушеЬа. √оспод кроз допуштеЬе пандемиЉе жели да се не само ми, православни хришЮани, веЮ и цео свет очисти од грехова и свих безакоЬа и да се обнови. «ато наш главни духовни приоритет не треба да буду очаЉаЬе и страх, веЮ благодареЬе сЉедиЬено с покаЉаЬем. „ак и ако доРе до тога да се храмови затворе на извесно време, свако од нас може постати храм ƒуха —ветог, као што нас апостол позива. ћеРутим, то Юе се десити, ако на самом прилазу не дозволимо да у срце уРу лоше, горде, таште, блудне и среброЪубиве мисли, веЮ ако се будемо трудили да све волимо и да свима помажемо до свог последЬег даха.

—а руског ћарина “одиЮ

26 / 03 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0