Srpska

≈пидемиЉе у српским писаним изворима од XVI до XIX века

 уга, чума, мориЉа и смртоносиЉе у старим записима и летописима

„ ад мориЉа ћостар мориЉаше,

све умори и старо и младо“.

††††

–атови, болести и природне катастрофе привлачиле су пажЬу Ъуди од пера прошлих векова. —аставЪачи старих српских записа и писци старих летописа обраЮали су пажЬу на болести и о Ьима писали као о пратеЮим поЉавама других друштвених и елементарних непогода. ѕрожетост страхом нагонила Ље писмене Ъуде да у астрономским феноменима виде такоРе неке наговештаЉе несреЮа коЉе су долазиле на српску земЪу. «везде репатице би често „наЉавЪивале“ болештине, понекад су се комете тумачиле као предзнаци „промене царстава и власти“, а за ратне прилике узимала су се помрачеЬа и друге приказе „великих светила“ Ц —унца и ћесеца.

ќд средЬег века, од времена цара ƒушана памти се куга, коЉа Ље харала веЮим делом ≈вропе и као „црна смрт“ ушла у историографиЉу. —имптоми куге су биле грозница, главобоЪа, отицаЬе лимфних чворова, упала плуЮа и мозга, а све то Ље изазивано упалом, тЉ. инфекциЉама бактериЉе pasteurella pestis, од друге половине XIX познатиЉе као yersinia pestis. –ечено Љезиком савремених епидемиолога, „пик“ куге у £угоисточноЉ ≈вропи, а тако и на териториЉи —рпског ÷арства Ље био у зиму и пролеЮе 1348. године. ” српском Љезику се за кугу, али и друге тешке смртоносне заразне болести, користи пре израз „чума“ коЉи има Љедан митолошки призвук. ќн означава оно зло митско биЮе коЉе вреба ноЮу жртве да их загребе и инфицира своЉим прЪавим ноктима или стреЪа отровним стрелама из зеленог лонца, а можда се и, по неким вероваЬима ноЮу преко оЯака и тавана шуЬа у куЮу „да однесе Рецу“. ” време браЮе £акшиЮа коЉи су владали —ремом у Љедном српском летопису Ље забележено да Ље 1509. године била и „суша и глад и куга“, а неколико лета раниЉе, Љедна „година Ље била гладна, а друга морна“.

††††

“о друго име „ћориЉа“ коЉе се такоРе односи на кугу, са великим „ћ“ Ље такоРе митска персонификациЉа болештине, а име ЉоЉ потиче од општераспростраЬеног индоевропског корена. ћориЉа ниЉе штедела Ъуде и Ьихово благо, Љедан запис из око 1540. године сведочи: „Ѕист мор овцам на Ўар-планину и по всем планинам“, а белешка са ÷етиЬа из 1541. каже како: „Ѕист смртоносиЉе“.... “аЉ интервал болести на Ѕалкану захватио Ље “роЉанске планине,  рстац √ору, ћатору ѕланину и ћокренску √ору, односно, по данашЬоЉ номенклатури ѕроклетиЉе, Ўару, ¬одно код —копЪа и —тару ѕланину.

Ќарочито су занимЪиве летописачке белешке:

(7060 = 1552) „£ави се опашита звезда,

(7062 = 1554) Ѕист  иропасха, (тЉ. Ѕлаговести су пале на сам дан ¬аскрса),

(7063 = 1555) Ѕист чума по всеЉ земЪи српскоЉ,

(7064 = 1556) Ѕист смртоносиЉе,

(7063 =1555) Ѕист трус велиЉ, и —копЪе град низложи се и ини гради и зданиЉа многа и храми низложише се“.

» године 1585. „бист чума по всеЉ земЪи српскоЉ“, како саопштава Љедан запис, а у исто време на другом месту вели се да Ље „била Љака глад и погубЪеЬе од »смаиЪЮана да Љезик ниЉе могао да искаже толико зло и пакошЮеЬе“. » пред краЉ XVI века помиЬала се Љедна „опашита звезда“, коЉа имаше „опаш прилика“, а чиЉи су краци ишли из правца ÷ариграда. ЅиблиЉска представа о четири Љахача из ќткривеЬа, тЉ. четири Љахача јпокалипсе, говори о коЬаницима коЉи излазе након отвараЬа печата, и то: ѕрви Љахач са стрелама на коЬу белцу, ƒруги Љахач на риРану са великим мачем, “реЮи Љахач на вранцу са мерилима (вагом, теразиЉама) и „етврти Љахач на коЬу сивцу, а „коме Ље име —мрт“. “а четири Љахача јпокалипсе представЪаЉу самог непомЉаничког јнтихриста, а а Љесу персонификациЉе рата, глади и болсети, а на краЉу и страшне смрти коЉа узима данак у Ъудским душама идуЮи за прва три коЬаника. (ќтк, 6, 1-7). —ви српски записи коЉи говоре о глади и несташици хране, бележе по правилу том приликом и текуЮу цену жита, као да су имали за упутство речи последЬе новозаветне кЬиге у коЉоЉ се за треЮег Љахача, тЉ. √лад Љош каже: „мЉера пшенице за динар, и три мЉере Љечма за динар, а уЪе и вино немоЉ ускратити“. (ќтк, 6, 6).

јтанасиЉе даскал, —рбин, коЉи Ље писао у –усиЉи, може се назвати и српским повесничаром ¬елике —еобе и пратеЮих околности ¬еликог бечког рата 1683Ц1699. године. Ќаиме, он Ље ситуациЉу у српском земЪама око 1691. године описао на следеЮи начин, где се може видети извесна стилизациЉа 6. главе ќткривеЬа £овановог: „» тако √оспод све оне три напасти, Ц од коЉих Ље ƒавид само Љедну на град своЉ примио, Ц у садашЬе време пустио Ље на српску земЪу; прво помор, затим мач и помор заЉедно, и ропство и глад жестоку, тако да су Ъуди српски Љели месо пасиЉе и месо Ъуди мртвих коЉи су умрли од глади. —ве Ље ово било у моЉе дане и очи моЉе видеше. Ћежаху лешеви помрлих Ъуди српских по свим улицама великог Ѕеограда. » по свим поЪима Ьеговим и на свим путевима Ьеговим лежаху мртви и не беЉаше никога да их покопа“. јтанасиЉе даскал свему даЉе Љедну богословско-интинуитивну димензиЉу: „—лушаЉте, воЪени, да вам кажем каква знамеЬа и страховаЬа беЉаху тада. “их дана Љавише се наЉпре са небеса многа знамеЬа, а затим земЪотрес, у ваздуху промена и меРу Ъудима многа пометЬа и негодоваЬа и глад. » чудна нека прорицаЬа говораху“.

ЌемогуЮност редовног црквеног живота, пустошеЬе храмова и страдаЬе свештенства тога времена урезало се у народно предаЬе «ападне —рбиЉе, каже се да Ље Љедан Љеромонах и древне ѕетрове цркве у –асу одлазио на вис са кога би се молио √осподу Ѕогу: „Ѕоже, нека Ље крштено све што се родило; нека Ље венчано све што се узело и нека Ље опоЉано све што Ље умро. јмин“!

ѕрема сараЉевском хроничару ћула-ћустафи ЅашескиЉи куга (животиЬска болест) Љавила се у —араЉеву и околини 1761. године, а болест се наЉпре Љавила у „селу —латина код √оражда“. ќваЉ Љаничарски ветеран Ље сматрао да су неминовни предзнаци и весници ове болести следеЮи: „кад се много света роди, кад се зачну сваРе по махалама, кад небо зацрвени, кад се не поштуЉу стари обичаЉи“. Ѕаш тада се не треба чудити што зараза не престаЉе.

 раЉем XVIII и почетком XIX века има неколико спорадичних помена куге и маЬих описа помора, а наЉзанимЪиви Ље опис куге у околини  ратова из 1814. године:

„ќво Ље писаниЉе мене грешног “еодосиЉа Љеромонаха ƒечанца игумана манастира Ћесновског са братиЉом. Ѕила Ље ове године велика чума по своЉ земЪи турскоЉ и по градовима и по селима и по морским обалама и тада су бежали  ратовци у Ћесновски манастир, 14 куЮа са све чеЪади, и седеше 5 месеци и у том гневу ЅожиЉем и страху саградисмо келиЉе доле испод куле са молитвама —ветога архангела ћихаила и —ветог преподобног оца √аврила“. ќваЉ запис сведочи о народном повереЬу у црквену ЉерархиЉу као и о одговорности црквених лица за време изградЬе карантина уз манаситр за придошлице погоРене епидемиЉом.

16 / 04 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0