Света благоверна грузијска царица Тамара Велика се родила
око 1165. године. Родом је била из древне грузијске
династије Багратида и од 1178. године је владала заједно
са својим оцем Георгијем III. Време владавине свете Тамаре
је познато као златни век грузијске историје.
У ово доба су приметно оживели пријатељски односи
Грузије с братском истоверном Русијом. Царица Тамара
се одликовала великом побожношћу и настављајући дело
свог деде, светог благоверног цара Давида III
Обновитеља помагала је ширењу Христове вере у читавој
Грузији, изградњу манастира и храмова. Године 1204.
султан Рунк-ед-Дин се обратио царици Тамари са
захтевом да се Грузија одрекне хришћанства и да прими
ислам. Царица Тамара је одбацила овај захтев и у
историјској бици близу Басијане грузијска војска је
потукла коалицију муслиманских држава. Мудром
владавином царица Тамара је стекла свенародну љубав.
С мудрошћу државне владавине она је сјединила свету
ревност према ширењу и учвршћивању хришћанства међу
горштачким племенима Кавказа којима је владала шаљући
код њих свештенослужитеље и учитеље вере Христове.
Као споменици ове ревности до данас служе остаци
храмова које је подигла у брдима и кланцима Кавказа и
Закавказја. Градећи храмове света царица није жалила
средства да их украси светим иконама и снабдевала их
је црквеним сасудима и богослужбеним књигама.
Последње године живота провела је у пештерском
манастиру Вардзија. Благоверна царица је имала
келију, која је прозором била спојена са храмом и из
које је могла да узноси молитве Богу за време
богослужења. Упокојила се мирно 1213. године и
сахрањена је у Гелатском манастиру. Њен спомен се
слави два пута годишње: 1. маја – на дан
упокојења и други пут у Недељу жена-мироносица.
Тропар, глас 8
Вишњија красоти желаја, нижњија сласти телеснија далече от
себе, отгнала јеси, и в чертозје царском пребивајеши,
ангелскоје житије препровождала јеси, царице Тамаро
блаженаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Вишњу лепоту желећи ниске сласти телесне далеко од себе
одагнала си, и у царској палати боравећи анђеоски живот си
проводила, царице Тамара блажена, моли Христа Бога да
спаси душе наше.
Други тропар, глас 4
Во свјатих дивна, Иверији свјетило, благовјернаја царице
Тамаро, на горах високих храми воздвигшаја, да в них
моленије воссилајут ко Господу, молбами твојими крјепост
даровавшаја всјем христољубивим људем страни Иверскија,
десницеју же својеју полчишча агарјанскаја ниспровергшаја,
моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Међу светима дивна, Иверије светило, благоверна царице
Тамара, која си на високим горама храмове подигла да се у
њима мољење узноси ка Господу и молитвама твојим снагу
дала свим христољубивим људима земље Иверске, десницом,
пак својом војске агарјанске победила, моли Христа Бога да
спаси душе наше.
