Srpska

ЋовЮенска капела и велемаЉстор ЌиколаЉ  раснов

»зложба “Ќикола  раснов и проЉекат обнове Мегошеве капеле на ЋовЮену“ отворена Ље на празник —ветог апостола и ЉеванРелисте ћарка, уторак 8. маЉа 2013, у оквиру културно-духовне светковине “ƒани —ветог ¬асилиЉа ќстрошког“ коЉа се одржава у ЌикшиЮу.

ѕрограм овогодишЬе манифестациЉе коЉа, иначе, слави —ветог ќца нашег ¬асилиЉа ќстрошког „удотворца, посвеЮен Ље обиЪежаваЬу ЉубилеЉа Ц 200 година роРеЬа нашег наЉвеЮег пЉесника ѕетра II ѕетровиЮа Мегоша. “им поводом ≈пархиЉа будимЪанско-никшиЮка и ÷рквена општина ЌикшиЮ, уз суорганизациЉу √олиЉског сабора културе, уприличили су у ÷рквено-народном дому занимЪиву и веома значаЉну изложбу под називом „Ќикола  раснов и проЉекат обнове Мегошеве капеле на ЋовЮену“.

—абраЬе Ље благословио Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе. ѕоздравЪаЉуЮи риЉечима добродошлице г. ƒрагомира јцовиЮа, аутора изложбе, г. ¬еселина ƒрашковиЮа, предсЉедника ”дружеЬа “ нез ћирослав“ из Ѕеограда и г. ¬оЉа ћиловановиЮа, протонеимара храма —ветог —аве на ¬рачару, коЉи су заЉедно радили на овоЉ изложби.

“” свЉетлости ¬аскрсеЬа све видимо обновЪеним видом, све видимо у свЉетлости вЉечног ÷арства небеског. ∆ивотопис великих личности започиЬе овдЉе на земЪи, траЉе у данима Ьихових земаЪских живота, али се продужуЉе и послиЉе упокоЉеЬа. ∆ивотопис ѕетра II ѕетровиЮа Мегоша продужава се и ми, ево, прославЪамо двЉеста годишЬицу од Ьеговог роРеЬа и надам се да Юе и ова вечерашЬа изложба о животопису, о биографиЉи Ьегове капеле, такоРе, уЮи у Ьегову посмртну биографиЉу. ЋовЮенска црква, ЋовЮенска светиЬа не само да Ље круна над циЉелом ÷рном √ором, завЉетна светиЬа него Ље постала светиЬа симбол, жртвена светиЬа коЉа носи силу крста и силу васкрсеЬа.  ако Ље и сам Мегош пЉевао “¬аскрсеЬа не бива без смрти“. ¬ечерас Юемо имати прилике да из ових слика, из риЉечи аутора изложбе г. ƒрагомира јцовиЮа сагледамо Љедну опширну причу, боЪе речено, поему пуну славе, а то значи пуну унутрашЬе трагике, али и пуну наде о ЋовЮенскоЉ капели, о светиЬи коЉа Ље уграРена у наше памЮеЬе, коЉу смо смЉестили у наша срца, коЉа васкрсава по многим српским земаЪама и краЉевима гдЉе живи српски народ. ƒанас смо, ево, имали прилику да прочитамо у новинама да Ље у родном мЉесту ¬ладике ЋаврентиЉа освеЮена црква —ветом ¬ладици ЌиколаЉу, ономе коЉи Ље наЉЪепше писао о Мегошу и да Ље та црква, ЋовЮенска капела коЉа Ље долетЉела у то лиЉепо мЉесто, истовремено и дом српске поезиЉе“.

“Ќадам се да Юе нас све ово што Юемо вечерас видЉети и чути, да Юе нас то подсЉетити на Мегошево дЉело, на Мегошеву мисао, на Мегошево завЉештаЬе, да Юе нас подсЉетити на наше страдаЬе, на  осово и да Юе нас надахнути косовском мишЪу и косовским надануЮем“.

“Ќадам се да Юе ово бити и повод да се штампа Љедна опширна, лиЉепа и живописна монографиЉа о ЋовЮенскоЉ капели, цркви мученици, цркви коЉа Ље и наш знак и коЉа се, заправо, на небо вазниЉела и преко коЉе се излива ЅожиЉи благослов на све нас“, казао Ље ѕреосвеЮени владика £оаникиЉе.

ѕублици се кратко обратио и ¬еселин ƒрашковиЮ, предсЉедник ”дружеЬа “ нез ћирослав“, коЉе Ље пружило помоЮ у организоваЬу поставке.

ѕоставка се састоЉи из више цЉелина, представЪаЉуЮи, свака на своЉ начин, живот и дЉело архитекте ЌиколаЉа  раснова, Ьегове скице и цртеже ЋовЮенске капеле, коЉу Ље реконструисао 1925, по налогу краЪа јлександра  араРорРевиЮа, унука црногорског краЪа и господара Ќиколе I ѕетровиЮа, након што Ље јустриЉа порушила у току ѕрвог свЉетског рата.

Мегошева капела ниЉе била поштеРена ни током ƒругог свЉетског рата, а ни касниЉе, Љер Ље била симбол свега оног што Ље српско. »пак, Ьено рушеЬе до темеЪа ниЉе било дЉело странаца. 1968. године ќпштинска скупштина ÷етиЬа дониЉела Ље одлуку о подизаЬу Мегошевог маузолеЉа на ЋовЮену, по проЉекту »вана ћештровиЮа. 1969. «авод за заштиту споменика —–÷√ дао Ље одобреЬе ќпштини ÷етиЬе да „измЉести“  апелу. —вети јрхиЉереЉски —абор —рпске ѕравославне ÷ркве ниЉе био сагласан са одлуком да се Мегошева задужбина, посвеЮена —ветом ѕетру ÷етиЬском сруши, поредеЮи такав чин са рушеЬем  апеле у вриЉеме аустриЉске окупациЉе. —ветограРе Ље ипак услиЉедило и Мегошева завЉетна  апела порушена Ље до темеЪа. ќд 1974. године на Ьеном мЉесту се налази ћештровиЮев маузолеЉ, по ћеши —елимовиЮу Ц “фараонска гробница“.

»зложбу у ÷рквено-народном дому “—ветог ¬асилиЉа ќстрошког“ отворио Ље архитекта ƒрагомир јцовиЮ пригодном бесЉедом. —лово, насловЪено “ЋовЮенска капела и Ќикола  раснов“ преносимо у цЉелини:

“ћислим да сам дужан да вам кажем неке речи о ЌиколаЉу  раснову, не као човеку и ствараоцу коЉи Ље био веЮи од Мегоша или ЋовЮена или ЋовЮенске капеле, него као о човеку коЉи Ље посредовао да се ЋовЮенска капела први пут врати и коме дугуЉемо велику захвалност за то што Ље, делаЉуЮи меРу нама, оставио траг, оставио сеЮаЬе и оставио опомену да гледамо шта чинимо“.

“ ада Ље 1919. године ЌиколаЉ  раснов напуштао отаЯбину помахниталим градитеЪима новог света чинило се да могу без свакога осим без себе! Ќису трепнули, нису се осврнули када Ље из –усиЉе отишла благодатна и животворна крв Ьених стваралаца, када се дух помешао са блатом, када Ље Ъудско битисаЬе поистовеЮено са издаЉом, а мржЬа проглашена нафором! ќгрезли у самима себи, своЉе су незнаЬе прогласили откровеЬем, своЉе отпадништво од Ѕога законом, своЉу мизериЉу идеалом постоЉаЬа, своЉу тупост мером сваког знаЬа! ќни без коЉих Ље –усиЉа тада остала, разишли су се по свету готово без ичега, осим неугасле искре духа Љедног великог народа, Љедне велике цивилизациЉе и Љедног доба коЉе Ље било кадро да поправЪаЉуЮи себе поправЪа свет. “а Ље искра обасЉала израЬавЪени свет на краЉу великог и првог од светских ратова, цветаЉуЮи и распламсаваЉуЮи се далеко од огЬишта. «а чудо, оно што Ље остало у опустелоЉ ÷аревини и ништа плодниЉоЉ држави совЉета носило Ље у себи довоЪно снаге да се преживи непоЉамно, и да се обнови као сам живот после дуге и самртне зиме! £едан од стваралаца коЉи су били приморани да напусте своЉ дом, ЌиколаЉ  раснов, окупио нас Ље вечерас овде, у ЌикшиЮу, да нас подсети да Ље захвалност Љедан од великих дарова коЉим нас Ље “ворац наградио и да се одрицаЬем од захвалности примамЪивост заборава претвара у мрачно предсказаЬе будуЮности. ћи смо овде Љер одбиЉамо да будемо незахвални!“

“ѕре годину дана, аутори ове изложбе покренули су идеЉу да се у три манифестациЉе подсетимо дела и личности ЌиколаЉа  раснова. “е три манифестациЉе посвеЮене су Ьеговим проЉектима за  раЪевски двор на ƒедиЬу у Ѕеограду, за обнову Мегошеве капеле на ЋовЮену, и за довршеЬе и уреРеЬе задужбинске цркве —ветог √еоргиЉа на ќпленцу, у “ополи. ƒакле, три различита проЉекта за истог наручиоца, три разнородне и Љединствене теме, три дела каква Љедан архитекта за живота може да такне само ако га Ље Ѕог мило погледао, и ако се —вевишЬем допало оно што Ље видео!“

“∆елим, прво, да кажем неколико речи о личности Ќиколе  раснова као архитекте, сликара и ваЉара! ѕосле неколико децениЉа случаЉног и намерног мука, у новиЉе време пажЬа стручне и лаичке Љавности све се чешЮе бави делом овог великог ствараоца, архитектонског полихистора и велемаЉстора струке коЉа захвата читав хоризонт Ъудске свести, од идеЉе до заната, од филозофиЉе до трговине, од математике до боЉа и звука, од физике до чула. Ќедавно смо, захваЪуЉуЮи √ордани √ордиЮ, имали прилику да видимо како Ље  раснов оплеменио унутрашЬост зграде ƒома народне скупштине, и то Ље Ц можда Ц добар повод да се подсетимо на Љедну околност коЉу би ваЪало имати на уму када говоримо о овоЉ изложби.  раснов Ље пре свега творац духа обЉеката на коЉима Ље радио! Ѕило да их Ље стварао од почетка, од идеЉе и темеЪа, било да Ље наступао тек онда када Ље главни архитектонско-граРевински део проЉекта веЮ био дефинисан или изведен. ќво друго, иначе, Љесте ситуациЉа коЉу сваки архитекта, гениЉалан или тривиЉалан, мрзи из дубине душе; аутор архитектонског решеЬа се осеЮа изданим, аутор унутрашЬег уреРеЬа се осеЮа спутаним! » Љедан и други веруЉу да им Ље нанета кривда, често с правом! —лучаЉ  раснова Ље еклатантан по томе што обЉекте коЉе Ље довршавао ми данас тешко да уопште можемо замислити без Ьегових решеЬа и интервенциЉа. Мегови ентериЉери су тако дубоко и суштински срасли са обЉектом, са инвеститоровом личношЮу, са функциЉом и уникатношЮу амбиЉента, да се не даЉу никаквом силом, ни стваралачком ни рушитеЪском, раздвоЉити, супституисати или парафразирати!  о уништи Ьегов ентериЉер, може без велике гриже савести одмах да уништи и остатак обЉекта; ретко ко Юе то уопште и приметити!“

“ЌиЉе лако данас обЉаснити зашто Ље дело  раснова тако необично, узбудЪиво и тешко поновЪиво. ѕре свега, ради се о човеку према коме Ље Ѕог био дарежЪив талентом, истраЉношЮу, жеЪом и потребом за знаЬем и, изнад свега, стваралачком радозналошЮу! Ѕио Ље познат као човек чиЉи ум и рука никада не мируЉу, коЉи не веруЉе у празнину; Ьегова мисао и физичка активност били су симултани феномени, и о томе сведоче сачуване стотине од хиЪада цртежа, скица, белешки, записа и асоциЉациЉа од коЉих неке, сачуване у националним институциЉама какве су јрхив —рбиЉе и јрхив £угославиЉе, или приватне збирке каква Ље она арх. Ћека, моЮно сведоче о узлетима и дометима руског избеглице и нашег добеглице, о Ьеговом триЉумфу над искушеЬима историЉе и над временом у коме Ље уништеЬе престало да буде идеЉа зла и трансформисало се политичку и социЉалну етику и у критериЉум постоЉаЬа држава и народа“.

“ѕотом, ради се о архитекти и инжеЬеру коЉи Ље био значаЉан иноватор у познаваЬу и примени нових материЉала и технологиЉа. »ако царски, потом краЪевски, архитекта,  раснов ниЉе арчио средства своЉих инвеститора. Ўтедео Ље где се могло да би остварио оно без чега се ниЉе могло! ќд свог првог великог резиденциЉалног проЉекта, дворца Аулбер, и проналажеЬа ефикасне замене за скупе декоративне плочице машта ниЉе посустаЉала, и радознали посетиоци и данас немаЉу мало муке да установе шта Ље по природи материЉал од кога Ље  раснов створио поЉедине елементе ентериЉера по коме се креЮу“.

“ƒаЪе,  раснов Ље био велики познавалац области коЉа Ље, у време када се он образовао, била неизоставни и самооправдаваЉуЮи елемент владаЬа уметношЮу архитектуре, а у меРувремену Ље постала сувишна, озлоглашена и презрена. –ади се о уметничком стилу, о односу духа времена и духа ванвременог, о свести да се архитектура, као и многе друге области Ъудског искуства и духа, не могу механички, идеолошки и политикантски условЪавати и нормирати, а да то не остави последице и на онаЉ домен у коме архитектура ниЉе само последица, веЮ и сцена живота, и амбиЉент коЉи креира однос према постоЉаЬу, наслеРу, традициЉи и идентификациЉи цивилизациЉског оквира коме припадамо, желимо да припадамо, или тврдимо да смо Ьегови аутори!“

“ раснов Ље био велики цртач! “о доба ниЉе знало за благослове и проклетства рачунарског проЉектоваЬа, цртаЬа и симулираЬа. ” то време знати нацртати оно што желите да створите било Ље не само предуслов, него и посебан дар на коме су вам били захвални сви. » инвеститор, и извоРач, и произвоРач, и сарадник, и радозналац било кога соЉа. Ќа овоЉ изложби указуЉе се могуЮност да погледате не само знаЬе, машту и стваралачки потенциЉал, веЮ и уметнички акумен, владаЬе линиЉом, волуменом, сенком и пропорциЉама коЉе превазилазе стандарде струке.“

“ЌаЉзад, иако не на последЬем месту, дужни смо да поменемо Ќиколу  раснова и по нечему што Ље данас готово непоЉмЪиво, а то Ље суштинско разумеваЬе функциЉе архитектуре као привилеговане сцене на коЉоЉ се одвиЉа сублимна драма. «нам из искуства да Ље Љедан од нерешивих проблема архитектонске струке разумеваЬе синкретизма као важног сегмента градитеЪске уметности. Ѕез тог разумеваЬа никоме ниЉе пошло за руком да сагради катедралу или двор! ѕринцип комбиноваЬа различитих искустава прохуЉалих времена са технолошким развоЉем и мутациЉама естетских норми ниЉе стручна мана веЮ посебан дар! ѕоЉам двора или катедрале можете дефинисати функционално, али не и естетски или амбиЉентално!  ада станете пред двор или катедралу, ви знате тачно пред чим стоЉите, иако вам нико ниЉе ништа претходно обЉаснио; када уРете у двор или катедралу, ви знате да сте ушли у средину коЉом се не управЪа, него коЉа управЪа онима коЉи у ЬоЉ бораве, ништа маЬе од оних коЉи у Ьу улазе! “о разумеваЬе Ље поседовао Ќикола  раснов, зато и данас када станете пред Ьегову куЮу, или уРете у Ьу, одмах знате да ли у ЬоЉ борави неко ко Ље тога достоЉан, или неко или нешто што никада неЮе моЮи да буде део те приче, да ли Ље у питаЬу градитеЪ или осваЉач, институциЉа или узурпатор, дух светлости или слуга таме.“

“„удна су времена у коЉима Ље стварао Ќикола  раснов. ¬еЮина Ьегових проЉеката поделила Ље судбину оних за коЉе Ље градио. Ќеки су насилно усеЪивани од стране оних коЉи су се прогласили победницима над временом и историЉом, неки су насилно лишавани дела свог идентитета како би се отимачи комфорниЉе осеЮали без подсеЮаЬа на сопствену природу и карактер, неки су послужили као ешафот, губилиште на коме се потврРивала победа над историЉом, и легитимисала нова правда, ново ствараЬе света и нови окови. „овек коЉи Ље изгубио отаЯбину, коЉи Ље изгубио свет у коЉи Ље веровао, Ќикола  раснов, освоЉио Ље овде ново царство, оставио Ље дела коЉима се дивимо, оставио Ље омаж и ономе чега Ље био лишен, и онога што Ље наново стекао, оставио нам Ље задужбину духа, знаЬа и енергиЉе. ќставио нам Ље и  апелу на ЋовЮену!“

“–адеЮи по налогу краЪа јлександра, а у славу Мегошеву,  раснов Ље сам себи ископао Љаму заборава меРу незахвалним потомцима, и уздигао се Љош више меРу онима коЉи знаЉу да разликуЉу истинско дело од маркетиншког стваралаштва! ќва изложба, скромна по могуЮностима и средствима, настоЉи да подсети на неколико момената коЉе никада не треба губити из вида ако се размишЪа или говори о ¬ладичиноЉ цркви и гробници. ЋовЮен Ље горостасан споменик сам по себи, и сваки покушаЉ да се надгради безумна Ље и детиЬаста амбициЉа недораслих. —ам Ље ¬ладика дефинисао своЉе почивалиште, као Љерарх, као земаЪски кнез, као кнез песника, као песник кнежева, као човек и као патник!  раснов Ље овде зауздао своЉу стваралачку енергиЉу, трудеЮи се да обнови и упристоЉи оно што Ље било и што Љесте спомен само оном коЉи ту почива и Ьеговом гениЉу и вери. —ам Мегош Ље своЉом црквом посвеЮеном сопственом светом претходнику и √осподу на небесима изнад ÷рне √оре, понудио своЉ принос Меговом олтару. —игурном руком, беспрекорним укусом, знаЬем и искуством,  раснов Ље своЉим архитектонским рукописом забележио форензички налаз о повредама коЉе Ље ÷рква задобила од “ослободилаца“ 1916, и у неколико потеза прописао и приписао лек за Ьено оздравЪеЬе. ЋовЮен ниЉе дирао! Мегово часно и стручно беспрекорно дело, на жалост, ниЉе преживело. —традало Ље као колатерална жртва мржЬе усмерене ка Мегошу као паладиЉуму српства, ка краЪу јлександру као парадигми свега онога што Ьегови рушитеЪи и убице нису били, као проста физичка сметЬа ка оствареЬу оног идеала коЉи су представЪали —аркотиЮ фон ЋовЮен и “ролман фон ЋовЮенберг, наЉзад Ц као доказ да Ље Ѕог мртав!“

“јутори изложбе нису ни хтели ни могли да надмаше оне коЉи су о Мегошу и  апели на ЋовЮену написали и изрекли све што Ље била чиста и непатворена истина, пре свега ту ставЪам др Кубомира ƒурковиЮа-£акшиЮа и уреднике славног двоброЉа часописа ”метност.“

“ ористили смо слике и речи коЉе су други снимили и други изрекли. Ќисмо могли представити дело  раснова, а да не проговоримо о ономе што Ље том делу претходило и ономе што му Ље последовало! Ќисмо могли, а нисмо ни хтели! »стина се брани самом собом, истина ниЉе производ, али ни основ демократиЉе. »стина постоЉи изван политике и независно од опортуности и прагматичности. ќна нарочито ниЉе алиби онима коЉима Ље демократиЉа само хипокористик за монократиЉу и аутократиЉу! Ќе у ÷рноЉ √ори, не у —рбиЉи, не на Ѕалкану! Ќигде! Ќе може се победити Ѕог, а да се не поништи човек! Ќе може се поништити човек, а да се и даЪе има зашто постоЉати! Ќе може се надЬегошити Мегош нити се може надловЮенити ЋовЮен! ј и да може, зар би то учинило да кепеци порасту?“

“Ќа краЉу, дужан сам да поменем нека од имена оних коЉи су приредили ову изложбу. “о су, пре свега, √ордана √ордиЮ, велики зналац  расновЪевог опуса, ¬икториЉа  амилиЮ и ЅиЪана ÷рвенковиЮ, историчари уметности, директори и особЪе јрхива £угославиЉе и јрхива —рбиЉе, као и архитекта јлександар Ћеко, коЉи чуваЉу део  расновЪевог наслеРа, проф. др ¬оЉислав ћиловановиЮ, проф. др ¬еско ƒрашковиЮ, чланови ƒруштва  нез ћирослав и, пре и изнад свих, ѕреосвеЮени √осподин £оаникиЉе, православни ≈пископ будимЪанско-никшиЮки.“
’ристос ¬аскрсе, браЮо и господо!

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

17 / 05 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0