Завршен рад Међународног научног симпосиона „Црква у доба Светог Цара Константина Великог“

Потписан споразум о богословској и научној сарадњи Православног богословског факултета Универзитета у Београду са Кијевском духовном академијом и Петроградском духовном академијом. Обновљена сарадња са Понтификалним Латеранским Универзитетом у Риму.

У суботу, 25. маја 2013. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду је уследио наставак рада Међународног научног симпосиона „Црква у доба Светога Цара Константина Великог“. Непосредно пре почетка планом предвиђених сесија, у факултетскоме параклису Светог апостола и еванђелиста Јована Богослова служена је света Литургија.   

Радни део другога дана симпосиона био је подељен у две сесије. У оквиру прве сесије, изложена су усмена саопштења следећих учесника:

1. др Радивој Радић, „Константин Велики и ‚Константини‘ – неколико примера“;

2. др Владислав Пузовић, „Константин Велики и Милански едикт у српској историографији“;

3. др Анто Баришић, „Вјерска политика Константина и након Концила у Ницеји 325.г.“;

4. Презвитер Константин Костромин, „Милански едикт и подела Цркава у контексту идеје средњовековног сакралног империјалног универзума“;

5. мр Борис Стојковски, „Римокатоличка житија Светога цара Константина и царице Јелене“;

6. др Јуре Зечевић, „Милански едикт у контексту јединства Цркве и друштвеног суживота у своје вријеме и данас“;

7. др Славко Слишковић, „Константин и Црква. Слобода или ропство?“.

После завршетка прве сесије и краткотрајне паузе у раду скупа, у Великом амфитеатру Факулета уприличено је свечано потписивање споразума о богословској и научној сарадњи Православног богословског факултета Универзитета у Београду са Кијевском духовном академијом и Петроградском духовном академијом, као и обнављање, раније потписане, конвенције о идентичној врсти сарадње између Православног богословског факултета у Београду и Понтификалног Латеранског универзитета у Риму. Присутним учесницима симпосиона и гостима пригодним речима се, најпре, обратио Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, професор Факултета, истакавши, тим поводом, значај и неопходност узајамног изграђивања теолошких и научних односа на примеру поменутих богословских училишта. Потом је Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски Господин Антоније, ректор Кијевске духовне академије, бираним речима поздравио све сабране и указао на вишевековне духовне корене сарадње двају помесних православних Цркава и њихових теолошких училишта. Надаље, Његово Преосвештенство Епископ петергофски Господин Амвросије, ректор Петроградске духовне академије, сажето и језгровито је предочио неоспорну важност у вези са потписивањем споразума, док је Његова Екселенција Бискуп Енрико дал Коволо, Велики ректор Понтификалног Латеранског универзитета у Риму, исказао радост поводом обнављања поменутога споразума и предстојећих видова сарадње високих теолошких институција. Пошто су потписани наведени споразуми, протопрезвитер-ставрофор др Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета у Београду, бивајући подстакнут претходно исказаним речима, срдачно је, напослетку, поздравио уважене госте и учеснике симпосиона, истичући благодарност Богу поводом потписаних споразума и уверење да ће одговарајућа сарадња богословских училишта бити веома плодотворна у догледној будућности.

Наставак раднога дела скупа означила су излагања усмених саопштења друге сесије, у оквиру које су узели учешћа следећи учесници:

1. Његова Екселенција Бискуп Енрико дал Коволо, „Историјско-религијска етиологија такозваног ‚Константиновског преокрета‘ “;

2. др Мирко Сајловић, „Цар Константин у очима Цркве“;

3. др Драган Ашковић, „Константинова престоница и њене предности у стварању и развоју византијске музичке традиције“;

4. мр Зоран Деврња, „Два Константинова сабора (Арл 314.г. – Никеја 325.г.)“.

Непосредно по окончању горепоменутих излагања, протопрезвитер-ставрофор др Радомир Поповић, професор Факултета, произнео је, у име организатора и свих учесника симпосиона, завршну реч, означивши одржавање скупа нарочитим видом доприноса наше Цркве и Факултета, као њеног највишег богословско-научнога училишта, овогодишњем свечаном обележавању седамнаест векова од проглашења Миланскога едикта 313. године. Он је, напослетку, јасно и недвосмислено закључио да ће писмени видови изложених саопштења, после званичнога публиковања, проширити постојеће научне видике и, истовремено, обогатити богословска становишта, не само у вези са животом и мисијом древне Цркве у четвртоме веку, него и нарочитом, својеобразном улогом, у дотичној историјској епохи, блажене успомене Светога Цара Константина Великог.

мр Србољуб Убипариповић

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×