Преподобни Макарије Алтајски

Спомен се слави 18/31. маја

Преподобни Макарије (Глухарјов)[1] рођен је 1792. године. На крштењу је добио име Михаил. Светац се од детињства одликовао дубоком побожношћу и изванредним способностима за учење, посебно је напредовао у познавању страних језика. Школовао се на Санкт-Петербуршкој духовној академији којом је у то време руководио светитељ Филарет (Дроздов), који је имао велики утицај на њега.

По завршетку академије (1820) Михаил је био послат да ради као професор у средњој богословској школи у граду Јекатеринославу. Ту је под утицајем старца који се подвизавао у том крају примио монашки постриг од епископа Јова (Потјомкина) с именом Макарије. Затим је позван да руководи Костромском средњом богословском школом. Међутим, административни рад га није много привлачио и он је радије отишао у Кијево-Печерски манастир где се потпуно посветио созерцању и превођењу дела светих отаца.

Пажљиво слушајући поуке светитеља Филарета убрзо је схватио да је његово истинско призвање проповедање Радосне вести међу паганским становништвом Сибира и Алтаја. Заједно с неколико ученика богословске школе 1830. године је у Томску основао Алтајску духовну мисију и превео је Свето Писмо на алтајски језик. Успео је да приведе мноштво душа истинској вери, не само ватреном проповеђу, већ и сопственим примером праведног живота. Много је оних који су примили свето крштење од њега. Подигао је на десетине цркава уз које су биле отворене парохијске школе.

Свети Макарије је 1839. године објавио трактат у којем је излагао своје предлоге о „методама ширења хришћанске вере међу Јеврејима и мухамеданцима у Руском царству“, који је и данас актуелан. Такође је предложио да се у Казању при манастиру отвори мисионарски центар чији би циљ био ширење православног учења и духовног живота међу муслиманским становништвом.

Његова пастирска усрдност није се ограничавала само Азијом. Желећи да учини разумљивијим Свето Писмо које је постојало само на црквенословенском језику, написао је допис Светом Синоду предлажући да се Библија преведе на савремени руски језик (1834). Не чекајући на одговор свети Макарије је сам направио такав превод и доставио га је цару Николају I. Овај поступак је изазвао неприхватање од стране неких чланова Светог Синода који су га позвали да се покаје.

Свети Макарије је убрзо био отпуштен из Алтајске мисије и поставен за настојатеља манастира Свете Тројице. Тамо је наставио преводилачку делатност. Намеравајући да крене у ходочашће у Свету Земљу како би усавршио своја знања о Старом Завету свети Макарије се уочи пута разболео и ускоро се преставио у Господу (1847).

[1] Руска Црква га је званично канонизовала у августу 2000. г.