Srpska

»кона ћаЉке ЅожиЉе ЅогоЪубска

»кона ћаЉке ЅожиЉе ЅогоЪубска
»кона ћаЉке ЅожиЉе ЅогоЪубска
ƒанас има нешто мало преко три десетине оригиналних „домонголских“ руских икона, односно оних коЉе су насликане пре ЅатиЉеве наЉезде. ћеРу Ьима има неколико икона Ѕогородице, измеРу осталих: „¬елика ѕанагиЉа“ из £арославЪа, иконе „«намеЬе“ Ќовгородска, „”милеЬе“ ЅелоЉезерска, ѕечерска-—венска... ” Ьих спада и чудотворна икона Ѕогородице ЅогоЪубска, пуна минуциозне пластике и дивне продуховЪености.

ќва икона Ље насликана 1157. године. «анимЪиво Ље да Ље читавих девет година боравила на кнежевском двору, у цркви –оРеЬа Ѕогородице у ЅогоЪубову, поред друге велике чудотворне иконе, коЉа Ље касниЉе прозвана ¬ладимирска, док ова ниЉе била пренета у ”спенски храм града ¬ладимира (а одатле 1395. године Ц у ћоскву). —амим тим ЅогоЪубска, Љедна од првих икона коЉе су насликали руски маЉстори, као да Ље примила благодатну силу од иконе ѕречисте (коЉу Ље насликао апостол Ћука), поред коЉе се налазила, поставши своЉеврстан талисман првих корака црквене и државне самосталности —евероисточне –усиЉе.

£ош 1155. године свети благоверни кнез јндреЉ ЅогоЪубски Ље напустио киЉевски ¬ишгород како би на своЉ феуд пренео и утврдио престо великог кнеза на суздаЪскоЉ земЪи; понео Ље и чудотворну икону ÷арице Ќебеске.  ад Ље кнез стигао близу ¬ладимира, на удаЪеност од седам врста, коЬи коЉи су возили кола с чудотворном иконом, замрли су као укопани. Ѕлагочестиви кнез Ље у овоме видео знамеЬе и заветовао се да Юе на овом месту подиЮи обитеЪ у име ѕречисте. ѕомоливши се, био Ље удостоЉен виРеЬа Ѕогородице,  оЉа Ље у десноЉ руци држала свитак, а леву Ље пружила ка —вом —ину.

“ако су кнежевски маЉстори и приказали ЅогомаЉку на икони, коЉа Ље насликана у знак сеЮаЬа на оваЉ догаРаЉ (коЉи се десио 18. Љуна) и коЉа Ље смештена у цркву –оРеЬа Ѕогородице у ЅогоЪубову. Ќазив за оваЉ приградски дворац (касниЉе се око Ьега раширило и предграРе ¬ладимира) изабрао Ље лично кнез, коЉи Ље схватио да Ље „ћати ЅожиЉа заволела ово место“.

 нез јндреЉ се често осамЪивао овде ради молитве; ту Ље 1174. године примио мученичку смрт од руку своЉих поданика Ц боЉара  учковиЮа.

ѕоловци и “атари су више пута разарали ову обитеЪ, али Ље ѕречиста увек остаЉала верна «аштитница манастира коЉи Ље примила под —воЉ ћатерински покров, и Ьегова слава и споЪашЬе благостаЬе су расли из века у век.

” XV веку Ље велики кнез ¬асилиЉе “амни заповедио да се копиЉа чудотворне иконе стави у дворску —ретеЬску цркву ћосковског  ремЪа. ј богомолни цар ‘Љодор јлексеЉевич Ље 1680. године украсио прву икону ЅогоЪупске златним крстом.

Ќа касниЉим копиЉама чудотворне иконе често се Љош сликаЉу и обриси самог манастира како се помаЪа из земЪе, с фигуром кнеза јндреЉа како се клаЬа ѕречистоЉ, а коЉи Ље у историЉу ушао с истим именом као обитеЪ коЉу Ље основао у ЅогоЪубову.

»званредни руски византолог Ќ.ѕ. ондаков (1844-1925) Ље 1915.г. изражавао жаЪеЬе због тога што ЅогоЪубска, оваЉ „драгоцени, по строгости општег типа споменик“, „нажалост иде ка коначном уништеЬу“.

«ато Ље Љош 1918. године у самом ЅогоЪубову предузета прва пробна реконструкциЉа иконе. ѕо фотографиЉама (у боЉи) коЉе су тада направЪене, види се да Ље икона раниЉе била много боЪе очувана. –ади се о томе што су после 1918. године рестауратори ¬ладимиро-—уздаЪског музеЉа више пута натапали даску иконе (од липе, троделну) парафином пошто Ље старила, а што Ље до средине ’’ века довело до наглог погоршаЬа Ьеног стаЬа. «ато Ље 1956. ЅогоЪубска икона предата из ¬ладимиро-—уздаЪског музеЉа рестаураторима ÷ентралних рестаурационих радионица (данас —веруски рестаурациони центар „јкадемик ».≈.√рабар“).

ќсам година Ље, од 1963. до 1971. рестауратор ћ.Ѕ.–оманова, скидала парафин угЬеник-тетрахлоридом. ќд 1965. до 1968. постепено Ље чистила иконопис на ивицама скидаЉуЮи слоЉеве (од XIX до краЉа XIII века); тек почетком 1970-их Ље успела да доРе до првобитног натписа на свитку, при чему се испоставило да су и сам свитак и лик —паситеЪа у десном горЬем углу досликани наЉраниЉе у XIII веку, а текст натписа („¬ладико ћногомиостиви, √осподе »сусе ’ристе, услиши молитву моЉу...“) веЮ у XVIII веку; првобитно их ниЉе било.

’итон (доЬа одеЮа) Ѕогородице Ље зеленкасто-сиве боЉе, мафориЉ (плашт, коЉи покрива Мену главу) Ље браон, сенке на Ьему су насликане пепелом, а осветЪена места су издвоЉена Љарким цинобером. Ќа челу и леРима ѕречисте сачували су се отвори за додате звезде од драгог метала коЉе су некада украшавале мафориЉ; наЉвероватниЉе Ље такав прво био венац око Мене главе.

ќдозго су насликани —паситеЪ, Ѕогородица, £ован ѕретеча, јрханРели ћихаЉло и √аврило Ц у томе предаЬе види приказиваЬе личних икона пред коЉима се молио кнез јндреЉ ЅогоЪубски.

—едам година (1971-1976) Ље ћ.¬.–оманова утрошила како би тонирала изгубЪена места. £ош у процесу рестаурациЉе ЅогоЪубска икона Ље први пут за неколико децениЉа приказана на изложби (1974) у “ретЉаковскоЉ галериЉи: тамо се могао видети макар и „крхки“ игзлед Ьеног првобитног облика, права икона, а не репродукциЉе фотоснимака из 1918. године, коЉе су Љедине биле доступне неколиким генерациЉама историчара уметности.

ќд московских копиЉа наЉвише Ље била поштована икона изнад ¬арварске капиЉе у  итаЉ-городу. Ќа ЬоЉ су осим ѕречисте приказани светитеЪи и блажени московски у молитви и сама ова специфична копиЉа, коЉа Ље у XVII веку била позната као „ћолитва за народ“ била Ље заправо московска светиЬа, коЉа Ље чувала становнике белокамене престонице.

ѕоводом дана прославе ЅогоЪупске, односно 18. Љуна по старом календару, пред овом иконом Ље служен свечани молебан, после чега се икона спуштала са свог уобичаЉеног места доле и на три дана Ље ставЪана у специЉалну „шаторску“ капелу. «а ово време Ље обуставЪан саобраЮаЉ кроз ¬арварску капиЉу Ц цео трг би преплавили богомолници коЉи су желели да целиваЉу чудотворну икону. ”право овде Ље 1771. године почео познати „Ѕунт због куге“ након што Ље ћосковски архиепископ јмвросиЉе («ертис- аменски) забранио страдалним ћосковЪанима да од ЅогоЪубске траже исцелеЬе од куге.  апела у облику шатора из XIX века Ље срушена 1928. године, пет година касниЉе иста судбина Ље задесила наЉстариЉу ¬арварску капиЉу Ц данас се сао Ьихови темеЪи могу видети у оближЬем подземном пролазу. —ама чудотворна копиЉа данас се налази у ѕетропавловском храму код £ауске капиЉе (сваког петка се испред Ье овде служи молебан с акатистом), а Ьена „заменица“ (за време док се икона спуштала у капелу) у ¬оскресенском храму у —окоЪницима (акатист се служи понедеЪком).

” првопрестоном главном граду ЅогоЪубскоЉ икони ћаЉке ЅожиЉе посвеЮена Ље Љош и летЬа црква ¬исокопетровског манастира (крипте боЪара Ќаришкина); а у северноЉ престоници Ц само домаЮа црква при сиротишту јлександра-Ќевског Ц уточишту за сиромахе духовног зваЬа на краЉу Ќевског проспекта.

„удотворне копиЉе ЅогоЪубске су се налазиле: у  алушкоЉ губерниЉи Ц у селу £урЉевско, Ѕоровски срез (ова икона Ље средином XIX од колере избавила градове Ѕоровск и ћалоЉарославец) и у “арусу (прославила се 1848. године); у –ЉазанскоЉ губерниЉи Ц у селу «имарово у близини –аненбуга (такоРе се прославила 1848. године); у “амбовскоЉ губерниЉи Ц у градовима  озлов и £ела-тма (прославила се 1771. и 1831. године), у £арославскоЉ губерниЉи у угличком храму у име царевиЮа ƒимитриЉа (прославила се 1654. године). —ве оне су донеле чудесан прекид помора и куге; то представЪа особеност благодатног утицаЉа свих копиЉа ЅогоЪубске.

” Ьену част су основане обитеЪи: мушка „ иновиЉа“, коЉа спада у део “роЉице-—ергиЉеве лавре (на полуострву у близини √етсиманског скита); женске у ѕермскоЉ (у селу —арси-‘ториЉе,  расноуфимски срез) и  остромскоЉ (у густоЉ шуми код града ћакарЉева) губерниЉи.

ЅогоЪубска обитеЪ коЉа Ље обновЪена почетком 1990-их код ¬ладимира сачувала Ље све своЉе храмове, укЪучуЉуЮи наЉстариЉи –ождественски, саборну ЅогоЪубску цркву (где се код десног стуба налазила чудотворна) и светски познати храм ѕокрова Ѕогородице на Ќерли, коЉи се водио као манастирски.

ЅогоЪубске иконе се данас чуваЉу у специЉалном „климатском кивоту“ у реду локално поштованих икона ”спенског  ЬагиЬиног манастира у ¬ладимиру.

—а руског ћарина “одиЮ

02 / 07 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0