Патријарх српски Иринеј изјавио је на крају своје посете Санкт Петербургу и Москви да Србија не бежи од Европе, али да не може да уђе “у такву Европу” под условима које јој намећу.
 |
Упитан да ли је могуће сачувати православне корене у Србији после уласка у ЕУ, патријарх је оценио да је “духовно стање Европе сада веома јадно”.
“Тамо је, као што је рекао Фридрих Ниче, ‘Бог умро’. Истина, постоје још нека острвца црквеног живота. И не може се без дијаспоре: српске, руске, грчке. Зато се сећам речи које је рекао један од римокатоличких епископа: ‘Нисмо ми вама потребни, већ ви нама’”. То у принципу и није толико чудно, оценио је патријарх.
“Било је времена када су једни били за цркву, а други против ње. Све се развија по спирали. Прво се догађа грех, а онда обнова. Тако се у историји више пута понављало”, навео је поглавар СПЦ.
Патријарх, који је у Русији боравио у 13-тодневној посети, каже да му је посебно било драго што је учествовао у светој литургији у част 1025 година од крштења Русије.
“Срећан сам што сам био овде и видео то што сам видео. Надам се да ово није био мој последњи пут у Русију и да ћемо посетити места где, на жалост, нисмо могли да будемо овога пута. Али вам могу рећи једно: с хришћанског аспекта добили смо веома позитивну представу о Русији”, рекао је он.
Према његовим речима, Русија се много променила од када је као епископ Нишки био на сахрани патријарха Московског и целе Русије Пимена 1990. године .
“Сада је то сасвим друга земља. Она је васкрсла, у њој је много цркава и манастира. А народ је сада са својом црквом”, рекао је Иринеј.
Поглавар СПЦ односе Руске и Српске православне цркве, описује као “односе рођене браће или сестара”.
“Они су били предивни и у прошлости, а то су и у савременом добу. Сви се сећамо како су многи грађани Русије бежећи од Октобарске револуције дошли у Србију где су их примили као браћу. Нису то били само они који су служили цркви, већ и научници и филозофи. Били су то световни људи, али веома блиски Цркви”, рекао је патријарх Иринеј.
Он је испричао и да је његов учитељ руског језика био Михаил Боровски који је завршио Духовну академију у Русији.
“И сада наши студенти студирају у Русији, а руски студенти код нас у Србији. На тај начин, они нам помажу да ојачамо наше везе. Његова светост патријарх Кирил добро познаје нашу цркву и што је за нас још важније – ситуацију на Косову и Метохији”, закључио је патријарх.