Srpska

Ќе одлажимо исповест

»з беседа са старцем ƒионисиЉем (»гнатом)

£еромонах ƒионисиЉе (»гнат), у светом  рштеЬу ƒимитриЉе, роРен Ље 22. септембра 1909. г. у –умуниЉи, у селу ¬орничеЬ, у срезу ЅотошаЬ, у породици побожних сеЪака. Ѕио Ље наЉмлаРе, осмо дете и напунио Ље тек годину дана кад му Ље умро отац, оставивши сиромашну маЉку са сирочиЮима, све Љедно другом до уха Ц наЉстариЉе дете, будуЮи старац √имназиЉе, имао Ље свега 10 година. ” таквим тешким условима, коЉи су били Љош гори због тешких година ѕрвог светског рата, потоЬи старац ƒионисиЉе Ље ипак завршио 4 разреда основне школе и 2 године се школовао у вишим разредима.

 ад му Ље било 14 година, 1923. г., он Ље за своЉим стариЉим братом √еоргиЉем отишао у манастир Ц скит ћегура у ћолдавиЉи, у близини “иргу-ќкна. 6. октобра 1926. г. оба брата и Љош двоЉица монаха из ћегуре дошли су на ходочашЮе на —вету гору како би овде сав своЉ живот у потпуности посветили Ѕогу.

Ќа јтону су браЮа »гнат ступила у келиЉу светог великомученика √еоргиЉа у скиту  апсала, где Ље било 18 румунских монаха, а настоЉатеЪ Ље био старац √ерасим (—перкез). ƒимитриЉе »гнат Ље 1927. г. примио монашки постриг с именом ƒионисиЉе, а 1931. г. Ље рукоположен за ЉероРакона.

1933. г. Ље умро старац —евастиЉан, духовни наставник браЮе и она су отишла у келиЉу светитеЪа “ихона «адонског у  апсали, где се у тиховаЬу подвизавао отшелник √едеон ( елару), искусни исихаста, такоРе родом из –умуниЉе. ЅраЮа »гнат постаЉу Ьегови ученици. «аЉедно с овим благодатним молитвеником Љеромонах ƒионисиЉе се подвизавао 46 година, до саме смрти старца 1979. г. Мегов брат, Љеромонах √имназиЉе (»гнат) упокоЉио се раниЉе, 1965. г.

ќвде, у атонскоЉ келиЉи светитеЪа “ихона будуЮи старац ƒионисиЉе Ље 1937. г. рукоположен за Љеромонаха. »сте године ова смирена троЉица монаха-пустиЬака, подигла су од самог темеЪа келиЉу светог великомученика √еоргиЉа, коЉа припада манастиру ¬атопед и налази се изнад залива  олчу, и преселила су се у Ьу. ќтац ƒионисиЉе 1945. г. прима послушаЬе духовника, а 1979. г., после смрти свог старца постаЉе игуман келиЉе Ђ олчуї.

—тарац ƒионисиЉе Ље био Љедан од наЉпоштованиЉих атонских духовника, Љедан од последних стубова Ђстаре школеї исихазма. Ќеки су га називали ЂпатриЉарх јтонаї и код Ьега су долазили Ъуди из целог света, наЉразличитиЉих националности, укЪучуЉуЮи и енглеског принца „арлса.

—тарац ƒионисиЉе (»гнат) Ље отишао у вечност 11. маЉа 2004. године, кад му Ље било 95 година, од коЉих Ље 81 провео у манастиру, укЪучуЉуЮи 78 година Ц на —ветоЉ гори јтон, а од тога 67 година Ц у келиЉи св. √еоргиЉа Ђ олчуї, и 57 година Ље духовно руководио многоброЉном духовном децом из свих краЉева света.

ѕажЬи наших читалаца нудимо кратку беседу са старцем посвеЮену таЉнама »сповести и ѕричешЮа.

***

Ц ќче ƒионисиЉе, испричаЉте нам, молим ¬ас, нешто о радости причешЮиваЬа, о таЉни —ветог ѕричешЮа.  ако да се припремамо за Ьега како бисмо се радовали томе што се сЉедиЬуЉемо са ’ристом у таЉни —ветог ѕричешЮа?

Ц ¬идите ли, видите?  ако се много смирио Ѕог да би се човек Ц ево оваЉ човек, сав у греховима, ништавни човек Ц удостоЉио “ела и  рви —амог ’риста —паситеЪа!  ао што сам веЮ говорио, Ѕог зове све: Ђ’одите к ћени сви уморни,[1] сви грешни.ї

ƒа би душа сваког од нас пребивала у миру, пре свега треба да одлазимо код духовника. —вако од нас има свог духовника, зар ниЉе тако? »спричаЉмо му све наше муке и немоЮи у коЉе смо доспели због саблазни природе, у какве нас Ље у саблазан довео сатана и пали смо.

» види, колико доброте има у Ѕога! ќн Ље дао ову благодат свештенику-духовнику, и ако ти он опрости, опроштено ти Ље, а ако ти не опрости, остаЉеш без опроштаЉа. Ўто он везуЉе на земЪи, то Ље везано и на небу, а што он разрешава на земЪи, то Ље разрешено и на небу.

¬идиш ли колико Ље божанске благости Ѕог показао према нама! ћогао Ље да одреди анРела, Љер има на милиЉарде и милиЉарде анРела, зар ниЉе? Ђ“и Юеш, анРеле, бити духовник свих ових Ъуди!ї јли, нико се не би усудио да каже пред анРелом: Ђ«грешио сам, пао сам у толике грехове!ї „овек би онда мислио: Ђѕа како да му кажем то? «ар Ље то могуЮе? ѕа то ниЉе могуЮе!ї

јли, Ѕог Ље по благодати —ветог ƒуха, поставио свештеника.  ад архиЉереЉ ставЪа руке на свештеника и благосиЪа га, и чита молитву за Ьега, силази благодат —ветог ƒуха и он добиЉа силу Ц оно што он опрости, опроштено Ље на небу, а што не опрости, ниЉе опроштено на небу. ¬идите ли колико доброте показуЉе Ѕог!

≈, сад идеш код свештеника. —вештеник Ље исто човек, чак и ако Ље духовник, - и он носи тело, има своЉе немоЮи, има своЉе страсти. » ти идеш код Ьега. ќн такоРе може имати своЉе немоЮи, али тебе то не занима. «наш да Ље он свештеник, да га Ље —вета ÷рква поставила да буде духовник и има власт да везуЉе и разрешава.

Ц  ако се треба припремати да би се принела чиста исповест? Ўта треба радити Ц више постити, молити се, читати?

Ц ¬идиш како Ље написано у —ветоЉ  Ьизи: Ђѕрипремите се!ї[2] «ато, ако се ниси припремио, то ништа не ваЪа. Ќека човек испита себе, односно, нека се припрема, и тако нека приступа Ѕожанским “аЉнама, Љер Ѕожанске “аЉне су огаЬ коЉи пали, оне пале све наше грехове, и немоЮи, и тешкоЮе. ј ако приступаш неприпремЪен, спалиЮе и тебе, и онда Ље свему краЉ! «ато Ље потребна припрема.

ЌемоЉмо говорити: Ђѕа, нема ништа страшно у томе што сам поЉео, попио, одспавао и Љош нешто учинио. »дем да се причестим,ї - као што чуЉем да чине паписти, Љер се код Ьих литургиЉа служи касно.  атолици кажу: ЂЅили смо гладни и Љели смо уЉутру. ћало смо Љели и попушили смо по цигарету... ’аЉде сад да попиЉемо кафицу да бисмо били бодриЉи. ƒа, али у цркви се Љош ниЉе завршила литургиЉа! ’аЉде да се причестимо,ї - и иду, причешЮуЉу се. јли, зар Ље то припрема?

Ц ЌиЉе.

Ц Ќе могу да схватим како то католици дозвоЪаваЉу. ¬идиш, кажу да Ље Љело Љедна ствар, а причешЮе Ље друга, то Ље духовна храна. Ѕило како било, ако нема припреме, то Ље погибеЪ.

Ц ƒа ли Ље потребан канон пред —вето ѕричешЮе, да ли треба читати молитве благодареЬа?

Ц ѕосле ѕричешЮа обавезно. ћолитве треба читати са свештеним страхом, са захвалношЮу Ѕогу за то што си се удостоЉио да примиш тако велики дар.[3]

***

Ц ќче, испричаЉте нам нешто о припреми за свету исповест.

Ц “и као човек веЮ знаш: Ђ£ао, урадио сам то и то, реЮи Юу духовнику, и Љош то и то и ово и оно.ї ƒа не би заборавио напиши све на папиру и кад доРеш код Ьега реци: Ђќче, ево, учинио сам то и то.ї ј чим ти он каже: ЂЌека ти Ље Ѕогом просто!ї - све што Ље било записано у аналима сатане, избрисано Ље.

ќд тог тренутка више не треба да грешиш. Ќе даЉ Ѕоже да их опет учиниш, а ако си учинио, одмах иди код свештеника, Љер —вета  Ьига каже: Ђ олико год пута да си пао, устани!ї[4] ќдносно, без обзира колико пута да се деси да згрешиш, не одуговлачи одлазак на исповест.

јли не тако да грешиш и да безбрижно говориш себи: Ђ≈во, био сам код свештеника, исповедио сам се, а сад Юу опет по старом, Љер Юу се поново исповедити.ї “о ниЉе тако!

Ц “о Ље грех против ƒуха —ветог.

Ц Ќаравно. √рех против ƒуха светог. «ато: Ђ»шао сам код свештеника, исповедио сам се и уз помоЮ ЅожиЉу, неЮу више то да чиним.ї ј ако само говоримо тако, али не чинимо, човек се сам мало по мало упропаштава, а да то ни не примети. Ќе! ƒонеси ево овакву одлуку: Ђ’аЉде, устани, опет, брзо,ї - као болесник кад му позли: Ђ»дем да попиЉем таблету, почиЬе да ме боли глава,ї тако и ово.

Ц ƒакле, нема правила.  олико пута осеЮаш да треба толико пута и треба да се исповедаш.

Ц “ако Ље.

Ц »сповест се не сме занемаривати.

Ц Ќе, не, наравно... » да се нико никад не усуди да оде да се причести без исповести. ћноге молитве коЉе чита свештеник, имаЉу благодат —ветог ƒуха од Ѕога, Љер Ље тако уредио ƒобри ќтац Ќебески, да се опраштаЉу све ситнице коЉе су се код тебе накупиле. √овориш коЉе грехове си имао, све чега се сетиш и тако приступаш Ѕожанским “аЉнама. £ер, —вете “аЉне су огаЬ коЉи пали, оне спаЪуЉу све грехове, сва безакоЬа и све зле помисли, али ако си безбрижан постоЉи опасност да спале и тебе. «ато свети апостол ѕавле и каже: Ђјли да човек испитуЉе себе, па онда од ’леба да Љеде и од „аше да пиЉе. «ато су меРу вама многи слаби и болесни,ї[5] Љер приступаЉу —ветим “аЉнама без припреме.

Ќико ниЉе достоЉан да се причешЮуЉе —ветим “аЉнама, Љер Ље у Ьима Ѕог, »сус ’ристос, али колико Ље то у човековоЉ моЮи и колико нам дозвоЪаваЉу свети канони ÷ркве, трудимо се да будемо близу.[6]

***

Ц ќче, ево ми духовници смо можда такоРе недостоЉни. » долазе код нас Ъуди, можда достоЉниЉи од нас. јли смо призвани да им не одбиЉамо причешЮе, да их причестимо, зато што ’ристос ниЉе одбио да дâ £уди Ьегов комад хлеба. јли, често код нас долазе Ъуди с тешким греховима.  оЉи савет Юете нам дати, као да поступамо с причешЮиваЬем у Ьиховом случаЉу? £ер послати га епископу исто Ље што и опрати руке, оградити се од Ьега. ћожда га Ље ’ристос послао управо код мене.

Ц “о Ље тако, потпуно сте у праву... јли гледаЉте да у сваком случаЉу не одступамо од црквених канона.  аноне су написали свети оци на седам ¬асеЪенских —абора, они су написани по благодати —ветог ƒуха, зато што су они били боЪи од сваког од нас, Љер су били надахнути благодаЮу —ветог ƒуха коЉа их Ље учила како да наРемо пут спасеЬа.

ѕао си у грехове, а Ѕог стоЉи ширеЮи руке у загрЪаЉ и каже: „’одите к ћени сви уморни и натоварени, ходите, само немоЉте отиЮи, Љер Юете само у ћени стеЮи мир.“ јли ти видиш: овако су одлучили свети оци, да човек за сваки грех добиЉе казну да би заиста схватио у чему Ље згрешио пред Ѕогом. ќн треба да добиЉе казну, зар ниЉе тако?...

Ц –азуме се Ц епитимиЉу.

Ц ћалу-малу казну, наравно. ЌемоЉмо одступати од канона, колико Ље то могуЮе. »звесно снисхоРеЬе духовник може да допусти, али не тако да би човек могао да се правда: Ђќво нема везе, оно нема везе, ништа нема везе,ї - Љер Юемо се у том случаЉу потпуно упропастити.ї[7]

£еромонах ƒионисиЉе (»гнат)

ѕревод с румунског: «инаида ѕеЉкова

Calauza ortodoxa.ro



[1] ћт. 11, 28.

[2] ƒословно: „ѕокаЉте се!“ (ћт. 3, 2)

[3] »з беседе од 7. маЉа 2002. г.

[4] ”п. ѕриче 24, 16.

[5] 1  ор. 11, 28, 30.

[6] »з беседе са студентима ASCOR, август 1999. г. (ASCOR Ц асоциЉациЉа румунских студената Ц православних хришЮана).

[7] »з кЬиге ЂStaretul Dionisie duhovnicul de la Sfantul Munte Athosї („—тарац ƒионисиЉе, духовник —вете горе јтон“) Vol. I. Editura Prodromos, 2009.

—а руског ћарина “одиЮ

09 / 10 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0