Srpska

‘отографи сачували истину о —рбиjи у ¬еликом рату

” —вечаноЉ сали ƒома ¬оЉске Ључе представЪена фотомонографиЉа –атни дневник 1914-1918. у издаЬу ѕравославне речи. √оворили ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ, председник —рбиЉе г. “омислав ЌиколиЮ и приреРивач ћилован ¬итезовиЮ.

ѕредседник –епублике Tомислав ЌиколиЮ рекао jе данас да jе —рбиjа увек у своjоj историjи била на страни победника, а фотомонографиjа 1914-1918. управо jе доказ учешЮа —рбиjе у историjскоj причи победника. √овореЮи на промоциjи фотомонографиjе и то управо на дан кад jе пре 94 године потписано примирjе у ѕрвом светском рату, ЌиколиЮ jе приметио да нас, нажалост, само годишЬице и jубилеjи подсеЮаjу на нашу дужну захвалност према многим прецима чиjа имена помиЬу тек Ъуди из струке, а чиjа дела jесу дословно и симболично уткана у наше повесно хероjство.

»стакавши посебну захвалност и заслуге фотографа за све што jе о учешЮу —рбиjе у "воjеваЬу коjе до тада ниjе памтило човечанство" остало забележено, ЌиколиЮ jе подсетио да у освит jубилеjа своj допринос победи савезника треба да истичемо ослоЬени на чиЬенице и историjске податке и констатовао да део те повесне истине, део наjзначаjниjих докумената о нашем славном учешЮу у ¬еликом рату, чине управо фотографиjе сабране у фотомонографиjи 1914-1918.

"Kао и веЮина српске деце одрастао сам уз имена славних воjника и воjсковоРа из ѕрвог светског рата, само jедног од ратова коjе jе малена —рбиjа водила против светских силеЯиjа бранеЮи своjу част: –адомир ѕутник, —тепа —тепановиЮ, ∆ивоjин MишиЮ, ѕетар ЅоjовиЮ, маjор √авриловиЮ, Mилунка —авиЮ", рекао jе ЌиколиЮ, али и нагласио да фотомонографиjа подсеЮа и на скраjнута и никад истицана по заслузи имена фотографа - –исте MарjановиЮа, —амсона „ернова, ¬ладимира ЅециЮа, ƒрагише —тоjадиновиЮа, –исте ЎуковиЮа...

"Ѕез Ьих не би постоjало ово сведочанство о —рбиjи, оваj доказ о истини коjу никаква сила никада неЮе моЮи да измени", рекао jе ЌиколиЮ и приметио да "ниjе првина да се огрешимо о значаjне Ъуде из прошлости коjи jесу историjске личности и коjима дугуjемо, ако не више, макар да се у издаЬима попут овог сетимо Ьиховог огромног доприноса данас занемареноj култури сеЮаЬа".

Kако jе констатовао, нажалост само jубилеjи подсеЮаjу на нашу дужну захвалност према многим прецима чиjа имена помиЬу тек Ъуди из струке, а чиjа дела jесу дословно и симболично уткана у наше повесно хероjство.

фотографиjа и филм у Kнежевини, а потом и KраЪевини —рбиjи, двоjако сведоче о укупном развоjу jедне државе, истакао jе ЌиколиЮ и додао да не само да су потомцима остала сведочанства у фотографиjама и покретним сликама, веЮ су фасцинантни и датуми, брзина коjом jе —рбиjа прихватала нова техничка достигнуЮа и развиjала их.

Tако jе навео да су веЮ у првоj години свога настанка - 1839. дагеротипиjа, као први фотографски запис, или 1895. филмска проjекциjа - одмах стизале у —рбиjу: фотографиjу jе од изумитеЪа Ћуjа ƒагера лично учио ƒимитриjе ЌоваковиЮ у ѕаризу, а Aнастас JовановиЮ у Ѕечу. —амо пола године након париске проjекциjе браЮе Ћимиjер, филм jе приказан у београдскоj кафани „Kод златног крста”.

"OзбиЪност фотографиjе као документа, али и тек заживелог филма, ниjе мимоишла оштроумност ¬рховне команде српске воjске ни током ƒругог балканског рата из кога jе филмска екипа Аоке ЅогдановиЮа и фотографа и сниматеЪа „ернова оставила изузетно значаjне фото и видео записе", навео jе ЌиколиЮ и подсетио да су сликом забележени и историjски моменти на Kрфу где jе исцрпЪену српску воjску ваЪало одморити, подиЮи, мотивисати.

"„ак и у тако великим бригама за воjника и избегли народ, ¬лада и ¬рховна команда не заборавЪаjу да потомцима мораjу испричати своjу причу на начин коjи Юе реЮи више од хиЪаду речи - сликом", констатовао jе ЌиколиЮ.

ѕодсетио jе и да jе меРу првима на свету —рпска воjска на Kрфу основала филмску секциjу при ¬рховноj команди, купила опрему за снимаЬе и приказиваЬе филмова, а воjник са фотоапаратом и камером био jе значаjан колико и воjник са пушком.

"Oва изузетна спознаjа ¬ладе и Kоманде данас jе преточена у артефакте, документа, сведочанства о походима, jунаштву и голготи српског народа и воjске. Михове фотографиjе, поред документарне, несумЬиво имаjу и уметничке домете. ¬лада KраЪевине —рбиjе, свесна снаге и речитости слике, ова изузетна сведочанства приказивала jе свету коjи jе на посебан начин, кроз емотивни доживЪаj, стицао спознаjу о нашем народу и хероjским подвизима српског воjника коjи су одлучуjуЮе допринели победи савезника", навео jе ЌиколиЮ.

Oн jе подсетио да jе затим ¬рховна команда послала у свет своjе фотографе и фотографиjе: 1916. –исту MарjановиЮа у ѕариз, Ћондон и Муjорк са изложбом документарних фотографиjа са ÷ера, Kолубаре и повлачеЬа кроз Aлбаниjу.

ѕодсетио jе и на изложбу —амсона „ернова "—рби децембра 1915." у лондонскоj √алериjи KраЪевског института коjу jе отворио руски кнез Mихаил –оманов, обучен у униформу капетана српске воjске.

Ќавео jе и да jе ѕашиЮ „ернова послао у Aмерику где Юе у наjпрестижниjим и наjпосеЮениjим галериjама излагати своjе аквареле, документарне фотографиjе о српскоj воjсци у ѕрвом светском рату, држати предаваЬа и давати интервjуе од коjих jе наjзапажениjи онаj у „Муjорк таjмсу” од 17. марта 1918. године.

MеРу важне датуме ЌиколиЮ jе уброjао и 1916. годину када jе ¬рховна команда поставила за шефа Kинематографске секциjе ¬рховне команде српске воjске фотографа ƒрагишу —тоjадиновиЮа, "богомданог за послове организатора", а захваЪуjуЮи чиjим су изузетним организаторским способностима до данас сачувани снимци и фотографиjе из ѕрвог светског рата.

"Ћица знаних и незнаних jунака, ситуациjе и догаРаjи, тренуци мира и рата... —а Ьихових фотографиjа гледаjу вас туга и носталгиjа, радост и трептаj, чуjу се пушка и топ, али и ветар коjи таласа житна поЪа по —рбиjи и ЪуЪа таласе Jонског мора. Ќа свакоj страници чуjе се поклик: «а мном, jунаци!, Ќапред, браЮо!, jеднако се чуjу воjничка труба коjа свира напад и хармоника и фрула коjе позиваjу на тихо, тихо Tамо далеко...".

фотографиjа jе, закЪучио jе председник —рбиjе, jеднако сведок и емотивни доживЪаj, "она чува наше сеЮаЬе и драгоцено брани да неки залутали, закаснели куршум данашЬих перача савести не убиjе нашу часну историjу".

ѕредснедник —рбиjе jе, иначе, пре обраЮаЬа присутнима на промоциjи фотомонографиjе рекао да Юе се ограничити углавном на оно што jе написао у предговору тог издаЬа, мада, додао jе "прилика jе да се jош штошта каже о ѕрвом светском рату".

«ато jе замолио присутне да се у Ьегов говор уброjи и оно што jе данас написао у ауторском тексту у ѕолитици, jер то jе, како jе навео, Ьегов став о ѕрвом светском рату, разлозима за Ьегово избиjаЬе, и "односима приjатеЪа и маЬих приjатеЪа према —рбиjи".

"∆елео сам да узбуркам домаЮу и светску jавност, jер ми се чини да jе то сад више него потребно", рекао jе ЌиколиЮ на промоциjи фотомонографиjе 1914-1918.

ѕатриjарх: —рбима наjпотребниjе jединство

ѕоглавар —рпске православне цркве патриjарх »ринереj нагласио jе данас да jе српском народу наjпотребниjе jединство и упозорио да Юе у супротном ишчезнути и да jе право чудо да нас има и оволико после таквих огромних страдаЬа.

"—пас jе у jединству и у вредностима коjима jе наша историjа живела и коjе су остале да важе кроз сва времена", рекао jе патриjарх на промоциjи допуЬеног издаЬа кЬиге "–атни албум 1914-1918".

ѕатриjарх »ринеj jе упозорио да смо народ коjи брзо заборавЪа и нагласио да страдаЬа српског народа никад не смеjу бити заборавЪена, поредиЮи их са страдаЬима Jевреjа. Oн jе рекао да jе "–атни албум 1914-1918" управо сведочанство о тим страдаЬима од коjих се jежи кожа, али и нагласио да се она понавЪаjу и у наше време, помиЬуЮи жуту куЮу и ваРеЬе органа —рба на Kосову и Mетохиjи.

—рпски патриjарх jе поручио и да jе кЬига поготово упуЮена младима, jер тражеЮи боЪи живот одлазе у друге државе, остаjу тамо и заборавЪаjу своjу лепу отаЯбину.

ѕриреРивач допуЬеног издаЬа Mилован ¬итезовиЮ рекао jе да jе издавач "ѕравославна реч" допуном кЬиге започео велику одбрану истине и часне улоге —рбиjе у ѕрвом светском рату. Kако jе рекао, жеЪа председника Tомислава ЌиколиЮа да оваj албум проследи и поклони државницима света учиниЮе наjбоЪу одбрану српске истине.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

12 / 11 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0