Srpska

” сусрет великом ЉубилеЉу: ќсам векова ћилешеве

††††

«борник радова „ћеРународни научни скуп Ц ќсам векова ћилешеве“ I Ц II. »здавач: ћанастир ћилешева, 2013.

—ветионик српског народа, кандило српске вере, сведок прошлог и будуЮег времена, манастир ћилешева 2019. године пуни осам векова. ” осамстогодишЬоЉ историЉи ћилешева Ље "служила као црква, манастир, маузолеЉ, седиште митрополиЉе, штампариЉа, караванско-трговачка станица, саборно место народа, дипломатско свратиште европских и домаЮих посланстава и путописаца, да би под краЉ 19. века постала и уметнички споменик коЉи се данас налази на листи за улазак у светску културну баштину под ”Ќ≈— ќ-м." (ƒраган ЌиколиЮ, ћилешевска епархиЉа, ƒани —ретена ¬укосавЪевиЮа ’’III, ѕриЉепоЪе, 2007).

ћанастир ћилешева Ље, поред ’иландара, ѕеЮке патриЉаршиЉе, ∆иче и —туденице, одувек имао посебан статус у духовноЉ свести православних —рба, као место на коме су почивале мошти наЉвеЮег српског христоносца и христоЪубца. »маЉуЮи управо овакву свест, ≈пископ милешевски √осподин ‘иларет нас учи: "ќно што Ље √роб √осподЬи за све хришЮане, то Ље гроб —ветог —аве за све —рбе".

≈пархиЉа милешевска са владиком ‘иларетом разним садржаЉима, вредним делима и великим подухватима иде у сусрет овоЉ великоЉ годишЬици. ќвог лета √осподЬег, када смо обележавали 1700 година од права на слободно исповедаЬе хришЮанства, 900 година од роРеЬа —имеона ћироточивог, 300 година  арловачке митрополиЉе, 200 година од роРеЬа Мегоша и 100 година од упокоЉеЬа патриЉарха ЋукиЉана ЅогдановиЮа, света српска лавра, манастир ћилешева у своЉству издавача радуЉе све нас управо изашлим из штампе вредним делом: «борник радова „ћеРународни научни скуп Ц ќсам векова ћилешеве“, са научног скупа одржаног од 6. до 8. новембра 2012. године у ћилешеви.

„–адуЉу се бесмртне душе светога краЪа ¬ладислава, ктитора овога светога храма, и Ьеговог стрица —ветога —аве, и душе свих из светородне лозе ЌемаЬиЮа. –адуЉемо се и ми што овим «борником исписуЉемо скори почетак деветог века траЉаЬа ове неугасле светиЬе српског рода. ћолимо се за душе све наше браЮе и вишевековних духовника коЉи бринуше о овоЉ светиЬи бореЮи се и у наЉтежим временима за  рст часни и слободу златну!“ - пише у уводном слову ≈пископ милешевски ‘иларет, коЉи Ље трудом и залагаЬем благочестивог народа, свих епархиЉских органа, свештенства и преподобног монаштва и своЉим личним трудом успео да на териториЉи ≈пархиЉе обнови запустеле манастире и храмове, подигне нове цркве. ћанастиру ћилешеви Ље враЮен Ьен вековни сЉаЉ и лепота, манастир живи пуни духовни живот - у манастирскоЉ цркви, пред гробним местом —ветог —аве, чита се јкатист овом светитеЪу свакога дана.

«аЉедничким трудом свих у ≈пархиЉи милешевскоЉ, посебно у манастиру ћилешеви, трудом свих сарадника «борник радова „ћеРународни научни скуп Ц ќсам векова ћилешеве“ угледао Ље светло дана. ” ”реРивачком одбору овог издавачког подухвата били су академик ѕетар ¬лаховиЮ, председник, проф. др —лавенко “ерзиЮ, потпредседник (сада амбасадор –епублике —рбиЉе у –ускоЉ ‘едерациЉи), затим проф. др –адивоЉ –адиЮ, проф. др √ордана £овановиЮ, проф. др «лата ЅоЉовиЮ, проф. др —ветлана ѕеЉиЮ, ћарина ЅунарЯиЮ и протоРакон –адомир –акиЮ, Dr. h. c. —екретар ”реРивачког одбора Ље √радимир —таниЮ, управник ѕатриЉаршиЉске штампариЉе.

«борник о осмовековноЉ ћилешеви представЪа пут памЮеЬа, пут живота и пут коЉи осветЪава нашу будуЮност.  ако каже ≈пископ милешевски ‘иларет, „манастир ћилешева, коЉи су многи вековима звали и манастир —ветога —аве —рпског, био Ље и остао духовни и културни светионик српскога народа. ќн Ље то био не само савршенством своЉе архитектуре и уметности, него и снагом култа —ветога —аве чиЉе су свете мошти овде почивале дуже од три и по века.“

ћноги су истраживачи заступЪени у овом «борнику: археолози, историчари уметности, историчари црквене уметности, палеографи, византолози, историчари, етнолози, богослови, историчари кЬижевности, научници других области, из —рбиЉе и ÷рне √оре, –усиЉе, »талиЉе и православних земаЪа у окружеЬу. »з обЉавЪених научних радова, са резимеима на српском и енглеском Љезику (преводиоци: ћилован  атаниЮ, »вана ћиличиЮ, Ќенад ЌедовиЮ), свако може стеЮи додатна сазнаЬа о ћилешеви, али и учинити нови корак у свом научном истраживаЬу ове светиЬе.

ћноги су проносили славу ћилешеве широм света, почев од разних путописаца и путника намерника до учених Ъуди и истраживача, све до нашег доба,

преко чувеног ≈нглеза јртура ≈ванса, затим ‘ранцуза ћиЉеа и –уса ќкуЬева до нашег историчара —ветозара –адоЉчиЮа и многоброЉних других, као што Ље то седамдесетих година двадесетог века славу милешевске религиозне уметности проносио у свету и Ѕели анРео (први поздрав из ≈вропе далекоЉ јмерици и поздрав читавоЉ васеЪени).

ƒанас славу ћилешеве проносе многи стручни сарадници аутори, а меРу Ьима и руски аутори: Ћариса ќрлов са ћиленом –епаЉиЮ ( омнинска слика идеалног владара и идеологиЉа —тефана ЌемаЬе), “атЉана јфанасиЉева (£ужнословенски превод „—лова —ветог √ригориЉа о ЋитургиЉи“), ≈лена ѕ.  удрЉавцева (ѕалестински списак —ветог —инода –уске ѕравославне ÷ркве и место у Ьему манастира —ветог —аве —рпског у ћилешеви), ј.ћ. ѕентковски (Ќецариградске карактеристике чинопоследоваЬа венчаЬа у раним српским требницима).

«а све нас наЉзначаЉниЉи Ље сваки нови траг и податак о —ветом —ави, о Ьеговом култу, о чему се говори у овом «борнику: —вети —ава у ЅугарскоЉ историографиЉи (–адивоЉ –адиЮ), ѕознате и непознате представе —ветог —аве —рпског из отоманског периода у ЅугарскоЉ (јксиниЉа Пурова и —ветозар јнгелов), «начаЉ култа —ветог —аве у манастиру ћилешеви (—лавоЪуб ѕушица),  улт —ветог —аве код муслимана (—алих —елимовиЮ).

ƒаЪе научне прилоге дали су: ƒрагоЪуб ћарЉановиЮ, √ордана “омовиЮ, ¬аса ЋупуловиЮ, ƒаница ЅоЉиЮ, Кубомир ѕоповиЮ, ћилиЮ ‘. ѕетровиЮ, АорРе £анковиЮ, –адован ЅунарЯиЮ, ћарина ЅунарЯиЮ, √ордана √авриЮ, ћирко  овачевиЮ, ƒеЉан –адичевиЮ, Ѕранислав ÷ветковиЮ, —ветлана ѕеЉиЮ, Ѕранка »ваниЮ, Ќенад ћакуЪевиЮ, —аво ƒерикоЬиЮ, √ордана £овановиЮ, –адоЉица £овиЮевиЮ, £елица —тоЉановиЮ, ¬иктор —авиЮ, ¬ладимир –. ѕоломац, ¬идан Ѕ. ЌиколиЮ, «лата ЅоЉовиЮ, ƒрагиша ћилосавЪевиЮ, КиЪана ∆. ѕешикан Ц КуштановиЮ, £ован КуштановиЮ, ѕетар ¬лаховиЮ, ЅоЉан £овановиЮ, Ѕоса –осиЮ, £ово ћедоЉевиЮ, —аша ћилосавЪевиЮ, ∆арко ћ. ѕетровиЮ.

Кубав према ѕравославЪу и нашим светиЬама, посебно према манастиру ћилешеви, усвоЉим прилозима посведочили су и историчари уметности –оса д јмико и  амило “ароци, из »талиЉе.

” овом издавачком подухвату са своЉим радовима присутни су и професори на Ѕогословском факултету у Ѕеограду: ѕредраг ѕузовиЮ (ЅудимЪанско-полимска епархиЉа од 1947. до 1956), проф. др ¬ладимир ¬укашиновиЮ (—вета таЉна брака у ћилешевском штампаном “ребнику), проф др –адомир ѕоповиЮ (ѕослушаЬа настоЉатеЪа - игумана), као и игуман манастира —туденице архимандрит “ихон (ќд милешевског темплона до наЉстариЉих трагова) и –адован ѕилиповиЮ (ћанастир ћилешева 膆—ветосавЪ円у културноЉ политици патриЉарха ¬арнаве –осиЮа).

»стичемо необично значаЉну и драгоцену ЅиблиографиЉу радова о манастиру ћилешеви ƒобрила јранитовиЮа, коЉи Ље скупио буквално све шта Ље о манастиру до сада писано или тек забележено!

” «борнику запажамо и изузетне фотографиЉе манастира ћилешеве. ћилешева сиЉа као драгуЪ на снимцима познатог америчког фотографа ЋариЉа јнгиера из Пексона,  алифорниЉа.

«борник радова ћеРународни научни скуп Ц ќсам векова ћилешеве наЮи Юе своЉе место у библиотекама, научним установама, у српским домовима широм васеЪене. ѕроносиЮе широм света славу ове наше лавре као сведок прошлог и будуЮег времена.

ќво капитално дело Ље обЉавЪено у два тома, на укупно 900 страница, и изузетно Ље технички опремЪено, свакако Ље на похвалу ѕатриЉаршиЉске штампариЉе.

«орица «ец

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

14 / 12 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0