Srpska

”дружеЬе "Оирилица": —ветосавски апел против уништаваЬа српске културе, Љезика и писма

Ќакон саветоваЬа и округлог стола одржаног 25. Љануара 2014. године у Ѕеограду, показало се да има одговорних снага у српском народу коЉе су постале свесне да Ље прекомпоноваЬе нациЉе по неким новим мерилима одавно почело и да се наставЪа несмаЬеном жестином. «акЪучено Ље да Ље почела да важи и нечувена тачка 6 немачког Ѕундестага о промени свести и промени историЉе српског народа, коЉа додатно усложЬава ионако тежак положаЉ —рбиЉе и српског народа у целини, ма где се он налази. ѕружити отпор таковом наметаЬу свести о свеукупноЉ кривици коЉу треба да прихватимо без поговора, не само да Ље поставило огроман задатак пред државне институциЉе, коЉе своЉим нечиЬеЬем не само да нису дале одговараЉуЮи отпор нападима на српску нациЉу, Љезик и културу, веЮ су неке од Ьих отворено почеле и да преузимаЉу и спроводе политику супротну интересима свога народа.

«ато Ље краЉЬе време да се —јЌ” и ћатица српска одрекну спровоРеЬа новосадског договора из 1954. године и осмишЪеног српско-хрватског Љезичког заЉедништва, Љер се наставЪаЬем такве Љезичке политике до краЉа урушаваЉу српске националне институциЉе и наЉвеЮе вредности нациЉе, као што су Љезик и писмо. ¬одеЮе установе нашег народа мораЉу се одреЮи спровоРеЬа Љезичке политике у име некадашЬег Љугословенског заЉедништва, Љер данас таква политика значи чисту кроатизациЉу српске културе и доводи целокупну нациЉу на нижи егзистенциЉални ниво, погодан за прекомпоноваЬе, доминациЉу и експлоатациЉу.

—тога Ље неопходно:

1. ƒа ћатица српска измени постоЉеЮи ѕравопис српског Љезика (издаЬе 2010. године) и изостави одредбу о о латиничном писму као стандардном писму српског Љезика правдаЉуЮи то последицом претходног српскохрватског Љезичког заЉедништва и преЮуткуЉуЮи да Ље то наметнуто Ќовосадским договором 1954. године, а да Ље латиница сада преузета као званично писмо –епублике ’рватске.

††††

2. ƒа —јЌ” престане са финансираЬем, штампаЬем и издаваЬем српскохрватског речника, Љер Ље то Љезик коЉи више не постоЉи и коЉи Ље наметнут уместо српског назива Љезика управо Ќовосадским договором. ¬ратити изворни назив: –ечник српског кЬижевног и народног Љезика, како Ље он и започет да се издаЉе 1893. године.

3. ƒа се одмах укине ќдбор за стандардизациЉу српског Љезика, Љер Ље непознат Ьегов начин формираЬа и рада, као и због спровоРеЬа Љезичке политике супротне ”ставу –епублике —рбиЉе и интересима српског народа. “о Ље више него очигледно када се у Ьему и даЪе налазе представници ÷рногорске академиЉе наука из ѕодгорице, коЉи су директно одговорни за спровоРеЬе политике асимилациЉе и дискриминациЉе над српским народом у ÷рноЉ √ори, а позвани су да одреРуЉу Љезичку, а тиме и културну политику у —рбиЉи. ќдбор Ље такоРе одобрио и краРу српског Љезика на териториЉи –епублике —рбиЉе нарушаваЉуЮи тиме и интегритет и суверенитет државе, супротно свим меРународним лингвистичким правилима.

4. ѕрестати са поделом српског Љезика на службени, Љавни и приватни, чиме српска азбука као духовно богатство српског народа на коЉоЉ Ље записано све наЉвредниЉе у нашоЉ историЉи, Љедно од наЉсавршениЉих писама на планети, са правилом Љедно слово Љедан глас, остаЉе да се чува у гету државних органа, установа и Љавних предузеЮа под присилом, док се званично писмо Ћатина (како му и само име говори), као званично писмо суседне –епублике ’рватске, приказуЉе у пуном животу у такозваноЉ ЉавноЉ употреби, иако Ље на териториЉу —рбиЉе стигло први пут 1915. године на баЉонетима аустроугарских воЉника и представЪа симбол окупациЉе.

††††

5. »зрадити потпуно нов «акон о Љезику и писму, сходно препорукама заштитника граРана од 7.11. 2011. бр. 21306, коЉима Ље Љасно утврРена дискриминациЉа српског народа: „«акон о службеноЉ употреби Љезика и писма не обезбеРуЉе све потребне мере за оствариваЬе ”ставом утврРене обавезе на службену употребу српског Љезика и Юириличног писма... Љер тим законом нису прописане казнене одредбе за оне органе коЉи не поштуЉу закон“.

6. ƒа —јЌ”, ‘илолошки факултет и ћатица српска недвосмислено потврде недеЪивост српског Љезика као наЉвеЮе нематериЉалне духовне народне баштине и сходно томе Љавно се одреде према краРи и преименоваЬу српског Љезика, као и према дискриминациЉи српског народа у –епублици —рпскоЉ, коме Ље истовремено ткзв. меРународна заЉедница одузела право да своЉ Љезик назива српским. ѕитаЬе српског Љезика и Юирилице Ље државно и национално питаЬе прворазредног значаЉа и нема никавог разлога да се и даЪе Љезичка политика добровоЪно кроатизуЉе. —рпска култура никако не може бити подреРена циЪевима и потребама «агреба и никако се не може доводити у инфериоран положаЉ као своЉеврсна хрватска поткултура. Ќапротив, потребно Ље да се ради историЉске истине и дубровачка кЬижевност заштити као српска и коначно уврсти у српску културну баштину и као таква изучава у школском систему.

††††

«ахтевамо: Ќеопходно Ље да —јЌ” и ћатица српска почну да предузимаЉу одговараЉуЮе мере заштите српских националних интереса, пре свега српске културе, српског Љезика и српске азбуке и да као водеЮе националне установе коначно одбаце некада Љугословенски, а данас нескривени кроатистички начин свога деловаЬа, упркос истовременом отвореном прогону и Юирилице и српског народа у ’рватскоЉ и –— .

«акЪучак: ”колико —јЌ” и ћатица српска наставе да спроводе досадашЬу Љезичку и културну политику супротну интересима свога народа, то Юе значити да су ове институциЉе недостоЉне да носе одреРеЬе Ђ—рпскаї, да су недостоЉне свога име насрпског народа, Ьегове историЉе и традициЉе, као што су и недостоЉне своЉих часних оснивача, врлих српских синова, па Юемо бити приморани да покренемо ширу друштвену акциЉу ради заштите ових институциЉа и Ьиховом повратку циЪевима због коЉих су и основане Ц а то Ље да служе свом српском роду.

” Ѕеограду, о —ветом —ави 2014. год.

за ”правни одбор удружеЬа

ћиодраг  оЉиЮ, потпредседник

”чесници округлог стола „Оирилице“ о разараЬу српске културе, одржаног уочи —авиндана, 25.Љануара 2014. год. у српскоЉ престоници Ѕеограду:

  1. ƒобрица ≈риЮ, песник и председник —рпског удружеЬа „Оирилица“ из Ѕеограда
  2. ѕроф. ƒр ћирЉана ¬лаЉисавЪевиЮ, ‘илолошки факултет ”ниверзитета у ЅаЬа Ћуци
  3. ћиле ћедиЮ, кЬижевник, Ѕеоград
  4. ƒр —ветозар –адишиЮ, Ѕеоград
  5. ƒр √оран  омар, ’ерцег Ќови
  6. ƒр —нежана јнтониЉевиЮ, Ѕеоград
  7. ћр —лободан „уровиЮ, професор српског Љезика, ѕодгорица
  8. ƒр £ован ƒеретиЮ, историчар,Ѕеоград
  9. Ѕранимир ЌешиЮ, уредник издавачке куЮе  атена ћунди, Ѕеоград
  10. ƒр Ѕожидар ћитровиЮ, адвокат,ћосква
  11. ѕроф. ƒр Ѕорислав ѕелевиЮ, народни посланик, Ѕеоград
  12. Кубомир ОорилиЮ, кЬижевник ипрофесор српског Љезика, Ћозница
  13. ƒр јлександар АикиЮ, ѕоЪопривредни факултет ѕриштинап.и. у  . ћитровицу
  14. √енерал ћилош Аошан, Ѕеоград
  15. ƒр Ѕорис Ѕратина, ‘илозофски факултет ѕриштина п.и. у  осовску ћитровицу
  16. ƒр јлександар ѕавиЮ, Ѕеоград
  17. £аЬа “одоровиЮ, кЬижевник и професор српског Љезика, Ѕеоград
  18. ƒр ƒраган ѕетровиЮ, Ѕеоград
  19. ƒр –аде –аЉиЮ, Ѕеоград
  20. —ава –осиЮ, преводилац,Ѕеоград
  21. ¬ладислав АорРевиЮ, Ќови —ад
  22. ƒр ћладен ћириЮ, Ѕеоград
  23. —лободан £арчевиЮ, Ѕеоград
  24. ѕетар £аЮимовиЮ, Ќови —ад
  25. ƒушан ћиловановиЮ, историчар уметности, Ѕеоград
  26. Кубинко —тоЉановиЮ, новинар,¬уковар
  27. —лавиша ћиЪковиЮ, Ќиш
  28. ћр ƒрагоЪуб јнтиЮ, Ѕеоград
  29. ћилорад АошиЮ, пуковник-пилот у пензиЉи, Ѕеоград
  30. ћр £ован —тоЉадиновиЮ, Ѕор
  31. —лободан ƒобриЮ, ¬инча
  32. ƒрагослава  опривица, кЬижевник, Ѕеоград
  33. ћилета ћикариЮ, академски сликар, Ѕеоград

Ќова —рпска политичка мисао

01 / 02 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0