Srpska

—ветосавске академиЉе у ≈пархиЉи будимЪанско-никшиЮкоЉ /други део/

—ветосавске академиЉе на ∆абЪаку, у ЌикшиЮу, ћоЉковцу и ѕлужинама

∆абЪак - ” четвртак 30. Љануара 2014.године, у ÷ентру за културу у ∆абЪаку одржана Ље —ветосавска духовна академиЉа у организациЉи ÷рквене општине ∆абЪак и ≈пархиЉе будимЪанско-никшиЮке.

††††

јкадемиЉи Ље присуствовао Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе, коЉи Ље честитао празник —ветог —аве првог јрхиепископа српског и поздравио организаторе свечаности, присутно свештенство, монаштво и вЉерни народ дурмиторског краЉа, сабран око лика и дЉела —ветитеЪа —аве.

"ќве светосавске свечаности потврРуЉу да Ље —вети —ава меРу нама и да Ље вриЉедност Ьеговог дЉела неисцрпна. “реба само да се подсЉетимо да Ље на подручЉу данашЬе ÷рне √оре утемеЪио три епископиЉе «етску, из коЉе Ље настала ћитрополиЉа црногорско-приморска, ЅудимЪанску и ’умску. ” давнини Ље х’умска ≈пископиЉа захватала и оваЉ дурмиторски краЉ са мноштвом светиЬа, а ƒурмитор Ље као висока духовна планина био центар у сазвежРу многих знаменитих светиЬа, коЉе су свиЉетлиле нашем народу кроз мучну и тегобну историЉу турског ропства и коЉе су вЉечито подгриЉавале дух слободе“.

"’вала ÷рквеноЉ општини што на овако величанствен начин организуЉе ветосавске свечаности и ÷ентру за културу коЉи, увиЉек, широког срца подржава ове наше свечаности коЉе, мислим, да су и наЉпосЉеЮениЉе и наЉрадосниЉе у току године на ∆абЪаку. —а ЅожЉиом благословом и благословом —ветог —аве. јмин Ѕоже даЉ. Ќа многаЉа Ъета“, рекао Ље ѕреосвеЮени владика £оаникиЉе.

††††

Ќадахнуту —ветосавску бесЉеду одржао Ље протоЉереЉ-ставрофор √оЉко ѕеровиЮ, ректор ÷етиЬске богословиЉе.ќн Ље казао да Ље прославЪаЬе —ветог —аве Љедна од наЉтемеЪитиЉих истина са коЉом се народ ÷рне √оредотакаоодкада ÷рна √ора постоЉи, а и приЉе тога, од када Ље православЪе прихваЮено на овим просторима.

"ѕознато Ље да Ље у вриЉеме кЬаза и краЪа Ќиколе, господара ÷рне √оре, на ÷етиЬу и околини, постоЉао обичаЉ да се сваке године на дан —ветога —аве, на ÷етиЬу и у ѕодгорици, касниЉе и у ЌикшиЮу, ƒаниловгрду и другим мЉестима одржаваЉу —ветосавске академиЉе. ѕознато Ље и то да Ље велики обновитеЪ цркава у староЉ ÷рноЉ √ори, а и шире, кЬаз и краЪ Ќикола, дао да сеу готово свакоЉ обновЪеноЉ или подигнутоЉ цркви, иконостас или фрескопис, што Ље било рЉеРе, украси ликом —ветог —аве и —ветог —имеона ћироточивог. ѕознато Ље и то да Ље у  атунскоЉ нахиЉи имаЉу двиЉе цркве из времена кЬаза и краЪа Ќиколе у староЉ ÷рноЉ √ори, Љедна у ОеклиЮима, а друга у Мегушима, у ≈раковиЮима, коЉе су, управо, посвеЮене —ветом —ави“.

"«на се и то да Ље кЬаз и краЪ Ќикола меРу броЉним пЉесмама коЉе Ље написао, Љедну подужу поему посветио —ветом —ави ЌемаЬиЮу. Ќедавно смо, прославЪаЉуЮи 150 година ÷етиЬске богословиЉе у архиви наше школе нашли податак како су се 70.-их година 19. виЉека, према биЪешкама Ъетописца славиле славе у ЅогословиЉи, па наводи да Ље ушколскоЉ трпезариЉи на централном мЉесту била окачена икона, наручена посебно од сликара коЉи Ље дошао из ¬оЉводине, а коЉу именуЉу "—вети —ава благосиЪа —рпчад“. Ќеки на ÷етиЬу додаЉу што Ље симпатично, да Ље то слика коЉа се зове "—вети —ава благосиЪа ÷рногорце“, нагласио Ље протоЉереЉ-ставрофор √оЉко ѕеровиЮ, описуЉуЮи детаЪе поменуте иконе на коЉоЉ —вети —ава у архиЉереЉским одеждама стоЉи, окружен градоначелником ÷етиЬа, министром просвЉете, кЬазом Ќикола и кЬегиЬом ћилена и дЉецом обученом у црногорску народну ношЬу, а поред Ьих школска помагала, глобуси, шестари, троуглови, земЪописне карте и тако даЪе. “е слике данас, на жалост,у ÷етиЬскоЉ богословиЉи нема, али Ље сачуван опис из тог времена коЉи Љасно говори да Ље —вети —ава био централна личност на коЉоЉ се заснивала просвЉета у ÷етиЬскоЉ богословиЉи и другим школама кЬажевинеи краЪевине ÷рне √оре.

ќн се, потом, осврнуо на изЉаве поЉединца да Ље прославЪаЬе —ветог —аве уведено у ÷рну √ору тек средином 19.виЉека. »зражаваЉуЮи наду да су такве изЉаве, коЉих су препуни медиЉи у ÷рноЉ √ори, плод необавЉештености, а не злих намЉера, протоЉереЉ-ставрофор √оЉко ѕеровиЮ Ље подсЉетио како се —вети —ава прославЪао у ÷рноЉ √ори кроз историЉу.

"Ќеких стотину година приЉе тога, ћитрополит ¬асилиЉе ѕетровиЮ пише оду и похвалу —тефану ЌемаЬи и светородном дому ЌемаЬиЮа. —тотину година приЉе ћитрополита ¬асилиЉа, дакле, двЉеста година приЉе 19. виЉека, —вети ¬асилиЉе ќстрошки, —лава му и милост, као млади калуРер одлази на —вету √ору гдЉе проводи неко вриЉеме и подиже пирг у манастиру ’иландару. Ќакон повратка он у острошкоЉ цркви ¬аведеЬа ѕресвете Ѕогородице и у црквици „асног  рста, даЉе да се ослика лик —ветог —аве, коЉи нас први среЮе када приступамо да цЉеливамо Юивот —ветог ¬асилиЉа. “о Ље било право светосавЪе и то Ље истинити знак на кога се —вети ¬асилиЉе ќстрошки ослаЬао када Ље утемеЪивао своЉу службу Ѕогу“.

" раЉем 16. и почетком 17. виЉека историчари биЪеже да Ље на простору од Ѕаната до ћораче и ÷етиЬа подигнут Љедан општенародни устанак против “урака. «авршен у ÷рноЉ √ори у вриЉеме ћитрополита –увима ЅоЪевиЮа, а и приЉе Ьега у вриЉеме ѕатриЉарха £ована  антула, чувени никшиЮки воЉвода √рдан у ћорачи држи састанак са ѕатриЉархом, планираЉуЮи општенародни устанак против “урака. Ќа барЉацима тих устаника био Ље лик —ветог —аве. » управо зато што Ље личност —ветог —аве била инспиратор Љедног таквога устанка —инан паша Ље на ¬рачару спалио мошти —ветог —аве. ¬ише од сто година приЉе тога, ÷рноЉевиЮи штампаЉу своЉе прве кЬиге на ÷етиЬу, а у своЉим црквеним календарима, нарочито исписаним словима, истичу празник —ветог —аве, —ветог —имеона и —ветог краЪа мученика —тефана ƒечанскога, —ветих ЌемаЬиЮа“.

—вети —ава, просветитеЪ, учитеЪ и јрхиепископ, по свом светитеЪском лику наЉвише Ље налик —ветом Ќиколи, јрхиепископу мирликиЉском и чудотворцу. Мих двоЉица даЉуЮи Ъудима Ъубав ЅожЉу, сматра протоЉереЉ-ставрофор √оЉко ѕеровиЮ, свуда стижу и брину о свима.

"„итаЉуЮи Ьихова житиЉа, могло би се реЮи, како да су они истовремено на више мЉеста, као што Ље према предаЬу у бици на  русима када су се ÷рногорци разрачунавали са ћахмут пашом ЅушатлиЉом, прича се да су ÷рногорци —ветог ѕетра видЉели на коЬу на неколико мЉеста, што значи, а знамо сви добро, зато смо их назвали светима, да су они у оваЉ живот униЉели више од онога што може прост човЉек. ќни су кроз своЉе животе униЉели оно што Ље изнад Ъуди. ѕитамо се, ако Ље —вети —ава стизао свуда гдЉе га народна пЉесма и предаЬе помиЬу, баш као и —вети Ќикола, питамо се, дакле, како се не уморише, како ниЉесу посустали и како се не изпразнише вреЮе дарова, коЉе су и Љедан и други уносили готово у сваку куЮу. ќбЉашЬеЬе коЉе нам преноси наша вЉера и наша ÷рква Љесте да им се вреЮе ниЉесу изпразниле, аноге умориле зато што ниЉесу давали од свога, ниЉесу трошили оно што Ље Ъудско, Љер кад се троши оно што Ље Ъудско брзо се потроши, а кад се троши оно што Ље ЅожиЉе, онда томе нема краЉа“.

"Ќаше Ъудске могуЮности, наша снага, наша Ъепота, наша памет, наше паре, наш утицаЉ, ако Юемо право, ниЉесу виши од оне двиЉе рибе и пет хЪебова из —ветог ѕисма. «ато треба да знамо, поучени примЉером —ветог —аве, —ветог Ќиколе и свих светих, и апостола, коЉи су хранили онаЉ народ са двиЉе рибе и пет хЪебова и »зраиЪаца, коЉи су од тога што су имали направили храм какав су могли, знамо да Юе Ѕог помоЮи ако радиш сада, одмах и овдЉе“.

"ƒушу човЉек може спасити не чекаЉуЮи боЪу економску ситуациЉу, не чекаЉуЮи да доРе неко боЪе вриЉеме, него сад одмах и овдЉе. —вети —ава ниЉе чекао, зато га народ и види како у некоЉ куЮи измишЪа прозор, а надругоЉ куЮи врата, а у треЮоЉ учи Ъуде да читаЉу и пишу. Ќарод Ље запамтио да Ље оваЉ наш —ветитеЪ стизао и гдЉе ниЉе било могуЮе. ќтуда су остале те приче, понекад поетски или митски пренешене, али засноване на истини да Ље таЉ ЅожЉи човЉек био подршка сваком ко му се обратио. «ато волимо светитеЪе, зато су нам мили и зато их славимо као што данас на оваЉ лиЉепи скуп славимо —ветог —аву“, поручио Ље на краЉу бесЉеде протоЉереЉ-ставрофор √оЉко ѕеровиЮ.

” програму свечане академиЉе учествовали су: хор жабЪачке √имназиЉе и омладина ∆абЪака, хор ЅогословиЉе —ветог ѕетра ÷етиЬског, дЉеца вЉеронауке при —аборном храму ѕреображеЬа √осподЬег у ∆абЪаку и народни гуслари Ѕошко ¬уЉачиЮ и јлекса ƒакиЮ.

” —ветосавском и  осовском насЪеРу су путокази нашег опстанка

ЌикшиЮ - ” —аборном храму —ветог ¬асилиЉа ќстрошког у ЌикшиЮу у уторак, 29. Љануара 2014.године уприличена Ље духовна академиЉа у славу и част —ветог —аве првог јрхиепископа српског.

—ветосавско сабраЬе, коЉе традиционално организуЉу ≈пархиЉа будимЪанско-никшиЮка, ÷рквена општина ЌикшиЮ и √олиЉски сабор културе, благословио Ље, поздравиЪаЉуЮи уважене госте и учеснике светковине, Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе.

††††

"ЌаставЪамо са светосавским свечаностима, коЉе полако приводимо краЉу, драга браЮо и сестре. ѕочели смо неколико дана приЉе —ветог —аве и нарочито свечано Ље било на сам —авиндан у циЉелоЉ нашоЉ ≈пископиЉи, као и у читавоЉ нашоЉ помиЉесноЉ ÷ркви и та радост нас држи. —ветосавске свечаности су из душе из срца, из главе, како то Мегош каже, циЉелог народа, Љер ми ниЉесмо заборавили наше духовне кориЉене. —вети —ава Ље основао три светосавске епископиЉе на терену данашЬе ÷рне √оре: данашЬу ћитрополиЉу црногорско-приморску, ≈пископиЉу будимЪанску и хумску ≈пископиЉу, коЉоЉ Ље некада припадао и ЌикшиЮ“.

"»меном —ветог —аве ознамеЬена Ље сва ÷рна √ора од манастира —авине до —авиног бора на сЉеверу ÷рне √оре, —авиних стопа и —авиних суза. «ато су ове наше свечаности тако дивне и величанствене, Љер Ље тако Љако завештаЬе —ветог —аве ѕрвог српског јрхиепископа у ÷рноЉ √ори, зато су оне тако посЉеЮене и тако радосне“.

††††

"ƒраго нам Ље да вас све поздравимо на овоЉ дивноЉ свечаности у граду ЌикшиЮу, а нарочито наше драге и угледне госте: амбасадора —рбиЉе у ÷рноЉ √ори г.дина «орана Ѕингулца, проф. ћилоша  овиЮа, коЉи Юе нам вечерас одржати —ветосавску бесЉеду, г.дина ћиодрага ƒаку ƒавидовиЮа, ктитора манастира —ветог —аве у √олиЉи, представнике  ултурног и просвЉетног друштва „ѕросвЉета“ из –епублике —рпске, предсЉедника ћатице српске у ÷рноЉ √ори г.дина ƒрага ѕеровиЮа и г.дина —лободана ЅабиЮа, предсЉедника √олиЉског сабора културе, суорганизатора наше свечаности. ƒобро нам дошли!“, казао Ље ѕреосвеЮени ≈пископ √. £оаникиЉе.

—ветосавску бесЉеду Ље одржао историчар доц. др ћилош  овиЮ са београдског ”ниверзитета.  овиЮ Ље указао на риЉечи —ветог —аве коЉе Ље упутио о. —пиридону, игуману —туденице око 1234.године „„уваЉ се чедо моЉе слатко да не изиРеш из неког мог завета да, ако човек и цео свет добиЉе, а душу своЉу изгуби коЉа Ље корист“. ќве риЉечи, преузете из £еванРеЪа по ћатеЉу, одЉекуЉу српском историЉом до дана данашЬег, сматра  овиЮ. £ер, шта Ље  осовски завет —ветог великомученика  неза Ћазара и Ьегових витезова, Ьихово одбиЉаЬе земаЪског царства и опредЉеЪеЬе за ÷арство небеско ако не оствареЬе £еванРеЪа и овог завета —ветог —аве.

" ада наводим ове две реченице из писма —ветог —аве игуману —пиридону и када говоримо о косовском опредеЪеЬу ми се, по мом мишЪеЬу, налазимо у самом средишту српске суштинске хришЮанске националне идеЉе. ќдатле нас пут, без сувишних лутаЬа и странпутица, води право ка, свима нама познатом, одговору ћаЉке £евросиме на питаЬе на коме Ље царство. ќдатле нам долазе и  араРорРе и Мегош. “у, у завету —ветог —аве и  осовском завету, Љесу исходишта увек истих одговора, коЉе Ље, са необичном доследношЮу, у наЉвеЮим историЉским искушеЬима давао српски народ. ќдатле нам долази √аврило ѕринцип, ту Ље обЉашЬеЬе одлуке да се цела Љедна земЪа, —рбиЉа 1915., уместо да се преда, упути преко црногорских и албанских планина, ка мору, —олунском фронту ка победи и бесмртноЉ слави“.

"“у Ље право обЉашЬеЬе 27.марта 1941.године. ќдатле нам долазе речи —ветог ¬укашина Љасеновачког "—амо ти диЉете ради своЉ посао“. ќдатле, од —ветог —аве и са  осова, из ЅЉелопЪавлиЮа нам 1916. долазе 14 учитеЪа и 3 правника, коЉи по цену стреЪаЬа и утамничеЬа, одбиЉаЉу да се одрекну Юирилице и српског имена. ќдатле нам долазите и ви, браЮо и сестре, поштоване колеге, ако сам Ља достоЉан да вас тако зовем, 27 никшиЮких и херцегновских професора. ќтпуштени сте из земаЪског царства, али, одбиЉаЬем да се одрекнете своЉих предака и потомака и плаЮаЬем цене за то, ви сте припали главном току српске историЉе. ¬и сте доказ да Ље жив наш  осовски завет и да историЉа српског народа ниЉе завршена“, истакао Ље  овиЮ.

ќве године обиЪежавамо стогодишЬицу од почетка ѕрвог свЉетског рата. ”з —ветог —аву и —ветог —имеона, уз ЌемаЬиЮе, —ветог кнеза Ћазара,  араРорРа и Мегоша, Ѕалкански ратови и ѕрви свЉетски рат, спадаЉу у наЉзначаЉниЉе догаРаЉе српске историЉе. —ЉеЮаЬе на ѕрви свЉетски рат, према мишЪеЬу доц. др ћилоша  овиЮа, улази у саме темеЪе модерног српског националног идентитета.

"—коро да нема српске породице коЉа у ѕрвом светском рату ниЉе некога изгубила. «ато данас, са толико туге, читамо вести о преливаЬу медиЉске антисрпске хистериЉе у академску историографиЉу, о оптуживаЬу —рба да су изазвали то огромно страдаЬе светских размера, у пореРеЬима —араЉевског атентата са нападима на свЉетски трговински центар 2001. » данашЬи силници, —ЉедиЬеЬе америчке државе и Ьихови сателити, пре свих, обновЪена, оЉачана Ќемачка, али и “урска, хоЮе да имаЉу своЉу историЉу. Ќишта ново под капом небеском. »з те отровне кухиЬе потичу и оптужбе коЉе само привидно потичу одавде, према коЉима Ље —рбиЉа 1918. извршила аншлус ÷рне горе, знамо шта Ље био аншлус 1938“.

"Ћако Ље друге оптуживати за сопствене слабости и огрешеЬа. Ўта смо ми учинили да, после слома Љугословенства и комунизма, вратимо ѕрвом светском рату место коЉе му припада у сеЮаЬу српског народа.  ада смо последЬи пут упалили свеЮе своЉим Љуначким прецима са ÷ера,  олубре, ћоЉковца, —олунског фронта. Мих се понекад и сетимо, али шта Ље са десетинама хиЪада безимених жртава, страдалих у масовним злочинима окупатора коЉи су, рецимо, у моЉоЉ ћачви 1914. имали све одлике планираног систематског геноцида?  олико се сеЮамо жртава аустроугарских концентрационих логора, патентираних управо у ѕрвом светском рату? ” ћатхаузену у ѕрвом светком рату страдале су хиЪаде срба. —тотине хиЪада жртава болести и глади овде у ÷рноЉ √ори и —рбиЉи. ƒа ли памтимо имена злочинаца? £угославиЉе више нема, ми не морамо више због братства и Љединства да преЮуткуЉемо тужне истине о ѕрвом светском рату“, казао Ље  овиЮ.

 овиЮ Ље нагласио да и сами сносимо одговорност у процесима слабЪеЬа и нестаЉаЬа српског идентитета.

"—крнавЪеЬе Мегошеве капеле, укидаЬе Юирилице, прелазак на латиницу, укидаЬе српске историЉе и кЬижевности, избациваЬе српских наставника и професора са посла, промена свести, не чинимо ли то све данас сами, своЉевоЪно? Ќе гласа ли за то, данас, веЮина становника ÷рне √оре и —рбиЉе. ” ÷рноЉ √ори Ље ово самопорицаЬе, како Ље то изразио ћило Ћомпар, наЉцрЬе и наЉбестиЉалниЉе. ќвдЉе су, меРутим, и наЉсветлиЉи примери честитости и храбрости. “а болест, коЉа Ље готово савладала ÷рну √ору, увелико се проширила и на —рбиЉу“.

"” Ѕеограду се на Љавним местима отишло даЪе од пуког преласка на латиницу, па продавнице, ресторани и предузеЮа немаЉу више српске називе, него нека смешна хибридна имена, настала спаЉаЬем енглеског и српског Љезика. »сти процес Ље на делу и у ЅаЬалуци. Ќе само да новине и телевизиЉа у —рбиЉи спремно преносе нареРеЬа страних изасланика да Ље потребно да —рби промене свест, него то понавЪаЉу наши властодршци у паузама потписиваЬа споразума у коЉима сопствене граРане на  осову и ћетохиЉи предаЉу на милост будуЮе велике јлбаниЉе. ” исто време на делу Ље свеобухватна ревизиЉа српске историЉе коЉа нас уверава да Ље  осово извор свих наших невоЪа, а не исходишта и потврда наше вере и слободе“, рекао Ље доц. др ћилош  овиЮ.

—рпска историЉа даЉе одговоре на питаЬа о томе коЉи су извори нашег свеопштег посрнуЮа и гдЉе се налази путеви оздравЪеЬа српског друштва, оциЉенио Ље он.

"Ѕило Ље оваквих, а и Љош горих времена. —матра се да Ље у другоЉ половини XV и у првоЉ половини XVI века у доба ратова, страдаЬа, покоЪа сваки четврти —рбин примио ислам. ќбнова ѕеЮке патриЉаршиЉе 1557. донела Ље, меРутим, духовни и културни узлет. —ветосавска ÷рква и чуваЬе предаЬа омогуЮили су опстанак у потоЬим вековима, а онда смо са великим ƒоситеЉем и великим ¬уком у духу тадашЬих европских идеологиЉа, веру, ÷ркву и сеЮаЬе, као суштинске састоЉке српства, заменили за Љезик. ¬ера у то да Ъуди коЉи говоре истим Љезиком, припадаЉу истоЉ духовноЉ заЉедници, одвела нас Ље у £угославиЉу“.

"»пак, све што смо, у меРувремену, преживели до данас била Ље добра и корисна школа. ѕо мом мишЪеЬу, потребан нам Ље повратак Љедноставним и опробаним историЉским искуствима. Ќаша —ветосавска ÷рква, наш  осовски завет, наше богато историЉско и културно наслеРе, то су темеЪи и извори данашЬег националног опстанка и наших будуЮих победа. ѕотребно нам Ље очуваЬе традиционалних вредности, вере, породице, отаЯбине, али на нов, модеран, савремен начин. —рпска православна ÷рква Ље Љедини духовни и политички континуитет наше историЉе од —ветог —аве до данас“.

"ћора се променити однос према држави. ”место гледаЬа у држави главног моралног арбитра, господара живота и смрти, главног извора запослеЬа и прихода, како се то овде, па и у —рбиЉи чинило последЬа два века, морамо да научимо да се организуЉемо ван државе, мимо Ье, па и тамо где Ље она антисрпска, упркос ЬоЉ. ÷рква и ту, опет, има вековна искуства. Ќаука, нове технологиЉе и медиЉи представЪаЉу и обеЮаЬе и претЬу. ћудро искоришЮени они могу да буду важна средства одбране и победе.  роз све то, уосталом, веЮ су прошли наши преци у 19.веку кад су од турских поданика другог реда, сопственим тргаЬима и напорима, постали слободни граРани националних српских држава —рбиЉе и ÷рне √оре. ѕотребно Ље, у наЉкраЮем, само да наше старо вино сипамо у нове мешине. —амо тако неЮемо обрукати наше претке и постидети наше потомке“, закЪучио Ље на краЉу бесЉеде  овиЮ.

” богатом културно-умЉетничком програму наступили су: хорови —ветог новомученика —танка и ѕреподобне мати јнгелине, са диригентима проф. Ћенком ƒурутовиЮ и проф. јном ЅоЉиЮ, рецитатори —ара ЎариЮ и ѕавле  нежевиЮ, проф. музике ЅоЉана ћарковиЮ, солиста на виолини ћагдалина  нежевиЮ, поЉац Ћука ÷ицмил, —пасоЉе “омиЮ, гуслар ƒраган ƒаковиЮ, а водитеЪи су били ∆ана ЎаровиЮ и ∆еЪко ¬уксановиЮ.

—вети —ава нам Ље оставио у аманет путоказ за сналажеЬе у мраку историЉе

ћоЉковац - ѕразник —ветог —аве свечано Ље и ове године прославЪен у ћоЉковцу, духовном академиЉом, коЉа Ље, у славу ѕрвог јрхиепископа и просвЉетитеЪа српског, одржана у сриЉеду 28. Љануара 2014. у моЉковачком ÷ентру за културу.

—ветосавскоЉ свечаности присуствовало Ље броЉно свештенство, свештеномонаштво наше ≈пархиЉе, као и велики броЉ граРана, са коЉима и г. —лавенко ЅлажевиЮ, предсЉедник —купштине општине ћоЉковац. —ветковину Ље, на радост сабраног народа, своЉим присуством увеличао Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе.

ЅесЉеду о —ветом —ави, "наЉчувениЉем принцу српског народа“, казивао Ље г. —ветислав —моловиЮ.

" улт —ветог —аве изграРен Ље нарочито послиЉе Ьегове смрти. ” средЬовЉековноЉ —рбиЉи Ьегов гроб Ље постао мЉесто ходочашЮа, о чему свЉедоче броЉни топоними, легенде и предаЬа.  ада се у позном средЬем виЉеку из ’ума и издваЉаЬем из Ѕосне развила посебна државна Љединица —авин култ Ље у ЬоЉ толико оЉачао да Ље —тефан ¬укчиЮ  осача узео титулу херцега од —ветог —аве. Ќад —авиним гробом у ћилешеви крунисаЮе се и “вртко  отроманиЮ за краЪа —рба, Ѕосне и ѕриморЉа, истичуЮи с поносом своЉе ЌемаЬиЮко пориЉекло по женскоЉ линиЉи“.

††††

"—матра се да су легенде и предаЬа о —ветом —ави почели да се шире са простора ’ерцеговине и ÷рне √оре, гдЉе Ље Ьегов култ био изразито Љак. »ако име —ветог —аве носе многи топоними на овим просторима гдЉе живе —рби, они су нарочито присутни у близини ћилешеве и у ÷рноЉ √ори. ѕознато Ље да спомен на првог српског јрхиепископа у ÷рноЉ √ори чуваЉу топоними: —авина, —авиница, —авина вода, —авина греда, —авина стопа, —авин извор, —авин поток, —авина страна, —авин кук, —авино почивало. ќво ниЉе коначан списак свих топонима коЉи носе име нашег првог просвЉетитеЪа, али посебно желим да истакнем Ьегову учесталост на сЉеверу ÷рне √оре, као и чиЬеницу да би се границе српских држава могле лако установити пратеЮи топониме са именом —ветог —аве“, нагласио Ље —моловиЮ.

††††

—паЪиваЬе —авиних моштиЉу у знак одмазде против побуЬених банатских —рба ниЉе смаЬило поштоваЬе коЉе Ље српски народ гаЉио према —ветитеЪу —ави.  улт —ветог —аве, казао Ље —ветислав —моловиЮ, снажно се шири након што га Ље  арловачки синод уврстио меРу српске светитеЪе, а наЉвише према ¬оЉводини, —рбиЉи, ƒалмациЉи, ÷рноЉ √ори, Ѕосни и ’ерцеговини, староЉ —рбиЉи.

"—авин култ у доба турске власти далеко Ље превазилазио границе некадашЬе српске државе и ширио се по православним словенским земЪама. £ачао Ље у –усиЉи, нарочито за вриЉеме владавине »вана √розног, односно »вана —илног, коЉи се поносио своЉим српским пориЉеклом. ќн Ље дао да се, поред свехришЮанских и руских светаца и своЉе владарске лозе, у јрхангелском саборном храму у  ремЪу, живопишу и четири "странца“: ћихаил ѕалеолог, —вети —имеон, —вети —ава и  осовски великомученик Ћазар. »зрастаЉуЮи у државног и духовног горостаса —вети —ава почиЬе да, у вЉековима коЉи слиЉеде, значаЉно утиче на –усе и –уску ÷ркву. Мегово законоправило утицало Ље значаЉно на руске црквене законе, Ьегов утицаЉ ширио се на ”краЉину и ЅЉелорусиЉу, а “еодосиЉево житиЉе —ветог —аве Ље било узор за писаЬе многих биографиЉа руских светаца“, навео Ље —ветислав —моловиЮ.

—вети —ава Ље духовни препородитеЪ нашег народа, оснивач народне ÷ркве и Ьен први архиепископ, наЉумниЉи просветитеЪ и наЉвеЮи државотворац у нашем народу, први уреРивач монашког живота код нас, наЉотмениЉи изграРивач наше културе, први српски кЬижевник, а изнад свега, наЉвеЮи молитвеник за српски народ пред престолом “ворца, истакао Ље бесЉедничар, позиваЉуЮи се на риЉечи —ветог владике ЌиколаЉа ∆ичког.

"—вети —ава нам Ље у аманет оставио путоказ за сналажеЬе у мраку историЉе, али на жалост, ми се често одричемо православЪа и лутамо странпутицама, слаби и немоЮни док други одреРуЉу нашу судбину. —инан паша, арнаутин и муслиман, спалио Ље мошти —ветог —аве на ¬рачару. »змеРу овог догаРаЉа и рушеЬа Мегошеве завЉетне капеле на ЋовЮену постоЉи Љасна и препознатЪива паралела. јли, преварили су се ЅожЉи противници. Ќа мЉесту спаЪиваЬа моштиЉу —ветог —аве данас се налази наЉвеЮи православни храм на Ѕалкану, а свЉедоци смо и настанка на овим просторима великог броЉа цркава по узору на ЋоЮенску капелу. Ќадамо се да Юе Мегошев завЉет бити обновЪен, а Ьегова капела на ЋовЮену поново постати мЉесто ходочашЮа, окупЪаЬа и духовно врело српског народа“.

"—вако покоЪеЬе мора се изнова доказивати пред собом, пред другима и пред своЉим славним прецима. ћи то можемо учинити само као следбеници ова два врха наше духовности и мудрости, али и борбености и отпора. јко Ље —вети —ава лучоноша српског биЮа, Мегош Ље Ьегов наЉбоЪи чувар и наЉвеЮи пЉесник. ќтуда Ље поштоваЬе Ьихових аманета залога будуЮности српског народа и стожер окупЪаЬа не само о Ьима посвеЮеним празницима и годишЬицама, веЮ свакодневно“, закЪучио Ље на краЉу бесЉеде —ветислав —моловиЮ.

” програму —ветосавске духовне академиЉе наступили су: етно-група "“раг“ из ЅаЬалуке, коЉа Ље гост ≈пархиЉе будимЪанско-никшиЮке, црквени хор "—ветих £оакима и јне“ при —аборном храму ’ристовог –ождества из ћоЉковца,  ”ƒ "¬есна“, народни гуслар ћилета ѕантовиЮ, а пригодне стихове посвеЮене —ветитеЪу —ави казивала су дЉеца полазници вЉеронауке.

»ме —авино Ље као небески биЪег било заштита нашем народу

ѕлужине - ” препуноЉ сали ÷ентра за културу у ѕлужинама, на празник —ветог —аве првог јрхиепископа и просветитеЪа српског, у понедЉеЪак 27. Љануара 2014.године, одржана Ље —ветосавска академиЉа, коЉу традиционално организуЉу ≈пархиЉа будимЪанско-никшиЮка и плужински ÷ентар за културу.

††††

—ветосавску бесЉеду изговорио Ље ЉереЉ ќстоЉа  нежевиЮ, свештеник архиЉереЉског намЉесништва никшиЮког, поздравЪаЉуЮи свештенство, монаштво и сабрани народ, меРу коЉима и г. ћиЉушка ЅаЉагиЮа, предсЉедника општине ѕлужине.

—вештеник  нежевиЮ Ље казао да Ље —вети —ава дошао у оваЉ свиЉет у вриЉеме када се наш народ налазио на великоЉ раскрсници свЉетова и вЉера. ”право у таквом судбоносном моменту √оспод Ље остарЉелим родитеЪима —тефану и јни послао возЪубЪено чедо –астка, коЉем Ље Ѕог предвидио Љедан нарочити пут - да буде просветитеЪ и учитеЪ народа.

††††

" ада се Ьеговог срца коснула Ъубав ЅожиЉа он оставЪа и кнежевство и двор и одлази у светогорску пустиЬу да буде наЉмаЬи меРу браЮом своЉом. ќваЉ млади принц, послушник и монах ниЉе ни саЬао да Юе га Ѕог удостоЉити равноапостолске службе да буде просветитеЪ и учитеЪ народа своЉега.  ао што се историЉа рода Ъудског диЉели на ону приЉе √оспода »суса ’риста и ону послиЉе Меговог оваплоЮеЬа, тако се и историЉа српског народа диЉели на вриЉеме приЉе —ветог —аве и после Ьега“, рекао Ље о. ќстоЉа.

ƒруштвена стварност у коЉоЉ Ље живио —вети —ава и савремени живот код нас и у свиЉету, према риЉечима ЉереЉа  нежевиЮа, умногоме се разликуЉу. –азликуЉе се нарочито духовни, а затим и сваки други живот код —рба у односу на завЉештаЬа оца нашег народа.

"’ришЮанска начела и светосавски приступ политичкоЉ дЉелатности устукнули су пред идеолошким програмима разних ориЉентациЉа. —ве веЮа опредиЉеЪеност да се живот поЉединаца и група у друштву артикулише кроз материЉалне и друге интересе довела Ље до губитка смисла за интерес цЉелине нациЉе, али и друштва и државе. —ве оно за шта идемо да нас школуЉу други народи и друге цивилизациЉе, што нам наводно недостаЉе као народу имала Ље ЌемаЬиЮка држава.  оЉи се то народ може похвалити Љедном таквом личношЮу као што Ље био —вети —ава? ќн Ље стварао не само самосталан народ, него Ље створио и самосталну ÷ркву“.

" акав Ље духовни и дипломатски капацитет имао —вети —ава када Ље за тако кратко вриЉеме од ¬асеЪенског патриЉарха и византиЉског цара добио томос о аутокефалиЉи за своЉу тек формирану ÷ркву.  олико се од Ьега можемо учити свему за чим данас потребуЉемо, било да Ље то дипломатиЉа или политика? —вети —ава Љесте био дипломата, али дипломата у правом смислу те риЉечи, човЉек коЉи Ље поштуЉуЮи друге народе градио будуЮност свога народа Ц не са лицемЉерЉем, преварама и лажном демократиЉом, како нас уче маЉстори данашЬе свЉетске дипломатиЉе и политике“, нагласио Ље свештеник ќстоЉа  нежевиЮ.

ќн Ље додао да управо оваква наша сабираЬа имаЉу за циЪ да пробуде светосавЪе у нашим срцима. ” савременоЉ ÷рноЉ √ори, чак и у краЉевима коЉи су —авино кнежевство, светосавЪе се затире као да Ље „наЉотровниЉа губа“, а не пут коЉи води у живот вЉечни, запажа о. ќстоЉа и напомиЬе:

"јли, без обзира на све, ова прича из дана у дан, поготово у ÷рноЉ √ори, дотиче све више Ъудских срца, Љер по риЉечи √осподЬоЉ "не може се град сакрити кад на гори стоЉи“, нити се може "свЉетиЪка ставити под суд“. £ер —вети —ава Ље, управо, свиЉеЮа коЉа свЉетли, а огаЬ коЉи он носи Ље живи и вЉечни Ѕог“.

” светосавскоЉ бесЉеди свештеник  нежевиЮ Ље подсЉетио и на личност ћитрополита карловачког и ѕатриЉарха српског √. ЋукиЉана ЅогдановиЮа, коЉи ниЉе хтио да одступи од светосавског пута ни по циЉену живота. —воЉу вЉеру у Ѕога и Ъубав према —ветом —ави ѕатриЉарх ЋукиЉан Ље посвЉедочио у предвечерЉе ѕрвог свЉетског рата своЉом мученичком смрЮу, коЉа Ље требало да буде повод за устанак и почетак ѕрвог свЉетског рата.

"ћеРутим, та намЉера Ѕеча Ље пропала и ниЉе дала жеЪене посЪедице, па су јустроугари одлучили да преРу на други план коЉи Ље требао да проузрокуЉе почетак рата против светосавског народа, а самим тим и против —ветог —аве и Ьегове, тада Љош распарчане ÷ркве. —ви добро знамо какав Ље разлог наРен и како Ље почео таЉ крвожедни рат. ј ове године Юе, сигурни смо, бЉелосвЉетски моЮници покушати да нас Љош и прогласе за узрочника тог првог свЉетског крвопролиЮа и несреЮног рата, рата, у коЉем Ље наша воЉска бранила своЉа огЬишта као птица што чува гниЉездо своЉе. ѕоклаЬамо се ове године свим жртвама те славне и свиЉетле борбе“.

"ѕоклаЬамо се и нашим хероЉима са ћоЉковца, коЉи су на челу са £анком ¬укотиЮем бранили и гинули да би обезбиЉедили пут српскоЉ воЉсци и тиме посвЉедочили риЉеч ЉеванРелску: „ќд Ъубави ове нема веЮе да ко живот своЉ положи за ближЬега свога“. ¬идите, драга браЮо и сестре, како Ље у Ьима снажно куцало светосавско срце, када су могли тако храбро да стану на бранику отаЯбине и бране крвЪу своЉом браЮу своЉу“, бесЉедио Ље свештеник  нежевиЮ.

Ќаша ÷рква, истакао Ље у свом светосавском слову ЉереЉ ќстоЉа, трпи ударе са разних страна. » овдЉе, код нас има оних коЉи су свЉесни да —рпска ÷рква захваЪуЉуЮи, управо светосавском духу обЉедиЬаваЬа, игра историЉску улогу у очуваЬу свиЉести о идентитету и изградЬи националне државе.

"Ќационални и светосавски карактер —рпске православне ÷ркве увиЉек су били на мети оних коЉи су хтЉели да промиЉене свиЉест и биЮе овог народа. ќни проглашаваЉу растураЬе за дЉеловаЬе, изопачено за нормално, лаж за своЉу истину, ружно намеЮу као лиЉепо и све то проглашаваЉу за слободу Ц слободу од Ѕога. £авни простор личи на велику сцену у коЉоЉ се демократиЉа не заснива на темеЪним вриЉедностима друштва, веЮ на исцрпЪиваЬу могуЮности комбиноваЬа идеолошких боЉа у коЉу Юе се огрнути. —ве то у трци за власт, под окриЪем и сасвим привременог удруживаЬа коЉе надилази све Љавне, политичке разлике. ќваЉ сценарио Ље веЮ виРен кроз историЉу рода нашег, додуше другачиЉе упакован и на посебан начин пласиран свакоЉ генерациЉи“.

"—ветосавЪе као начин живота, дубоко Ље запретано у темеЪима српске националне свиЉести и моралних законитости, на коЉима почива етика нашег народа. Ѕез обзира на сва искушеЬа и историЉска и савремена, свЉесни смо да Ље —ветосавЪе немогуЮе истиснути из биЮа нашега народа. —ве Ље у нашем народу под знаком имена —ава. “о Ље име као неки небески биЪег било заштита нашем народу краз сва времена и биЮе до скончаниЉа свиЉета и виЉека“, поручио Ље ЉереЉ ќстоЉа  нежевиЮ.

” културно-умЉетничком диЉелу духовне академиЉа, организованоЉ у славу нашег духовног ќца —ветитеЪа —аве, наступили су: пЉесник –анко ћиЮановиЮ, гуслар √оран ¬уковиЮ, хор при —аборноЉ цркви —ветог £ована  рститеЪа у ѕлужинама и вокално инструментални дует Ћука ÷ицмил и —тефан “оЪиЮ.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

02 / 02 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0