Збијег од 10.000 српских цивила из општина Пале, Соколац, Хан Пијесак и Рогатица прогониле су усташе и сустигле га на Старом Броду, а било би и више убијених, да њемачки војници нису спријечили потпуни масакр.
Хроничари су забиљежени да је, бјежећи пред усташком камом, у набујалу Дрину скочило 320 српских дјевојака.
Савјетник ресорног министра генерал Милан Торбица рекао је у спомен-комплексу за 6.000 убијене српске нејачи у Другом свјетском рату у Старом Броду, да би обиљежавање овог страдања требало да добије републички значај и да уђе програм обиљежавања историјски значајних догађаја.
Он је истакао да је ово светилиште на које би требало да долази омладина и учи се историји која је скривана, да зна шта се у марту и априлу 1942. овдје догађало.
Потврдио је то и преживјели са овог усташког крвавог пира Гојко Драгичевић из Борика код Рогатице, који је рекао да је његова сестра са још три дјевојке радије изабрала смрт у ријеци него да падне у усташке руке.
Начелник општине Рогатица Томислав Пухалац рекао је да су Срби овдје два пута убијени, прије 72 године и послије Другог свјетског рата, кад је истина о овом усташком злочину прикривана од комунистичких власти.
Након благослова митрополита дабробосанског Николаја од 2008. године у Старом Броду, на мјесту гдје је почињен злочин, изграђена је спомен-капела, споменик на обали Дрине, затим велики крст на бријегу и пристаниште за чамце и бродове.
