Srpska

√осподе, просвети таму моjу

Ѕеседа у коЉоЉ се говори о ЉавЪаЬу и деЪеЬу Ѕожанског ƒуха у дан ѕедесетнице и о покаЉаЬу

††††

1. Ќедавно смо великим очима вере созерцавали ’риста како се узноси на небо, и то не маЬе од оних коЉи су били удостоЉени да √а гледаЉу своЉим телесним очима. —тога ни наЉмаЬе нисмо лишени Ьиховог блаженства, будуЮи да Ље √оспод рекао: Ѕлажени коЉи не видеше а вероваше (£н. 20; 29), а такви су они коЉи су се уверили на основу онога што су чули и коЉи виде кроз веру. Ќедавно смо, дакле, созерцавали ’риста како се у телу узима од земЪе, а сада, на основу тога што Ље ученицима послао ƒуха —ветог, видимо куда Ље ќн то и на какво (велико) достоЉанство узвео нашу природу коЉу Ље примио, Љер Ље ќн, у краЉЬоЉ линиЉи, узашао тамо одакле Ље сишао ƒух  оЉега Ље послао. ј одакле Ље сишао ƒух - то Ље показао ќнаЉ  оЉи Ље говорио кроз пророка £оила: ѕосле Юу излити ƒух —воЉ на свако тело (£оил 2,28), и  оЉем се ƒавид обраЮа речима:  ад им пошаЪеш ƒуха —вога опет се изграРуЉу, и тако обнавЪаш лице земЪе (ѕс. 104; 30). ’ристос Ље, дакле, пошто се вазнео, узашао наЉузвишениЉем ќцу, у сама недра ќчева, одакле потиче и —вети ƒух. “име што Ље и ќн такоРе послао са небеса ƒуха —ветог  оЉи исходи од ќца и  оЉега ќтац шаЪе, показао Ље да чак и своЉом Ъудском природом учествуЉе у достоЉанству коЉе Ље своЉствено ќцу.  ада пак чуЉемо да ƒуха —ветог шаЪу и ќтац и —ин, нека нико не помисли да ќн (ƒух —вети) ниЉе истога достоЉанства као и они (ќтац и —ин); £ер ќн ниЉе само од оних коЉи се шаЪу, него Ље и —ам од ќних  оЉи шаЪу и показуЉу —воЉе благовоЪеЬе.

2. Ѕог  оЉи говори кроз пророка Љасно Ље то показао: £а сам руком —воЉом утврдио земЪу и простро небеса, а сада ће посла √оспод и ƒух Мегов (»са. 48; 13-16). ’ристос преко истог ѕророка на другом месту каже: ƒух Ље √осподЬи на ћени, Мега ради помаза ће, да ЉавЪам добре гласе кроткима (»са. 61; 1). “ако, ƒух —вети не само да бива послат, него и ќн сам шаЪе —ина коЉи Ље послат од ќца, из чега произилази да Ље ќн исте природе, исте силе, истог деЉства и исте части као и ќтац и —ин. ƒакле, благовоЪеЬем ќца и садеЉством ƒуха —ветога, по —воме неизмерно дубоком човекоЪубЪу Љединородни —ин ЅожиЉи Ље спустио небеса и сишао са висине, постао видЪив на земЪи, као „овек био меРу нама и савршио и поучио нас ономе што Ље чудесно, велико, узвишено и заиста богодолично, а за оне коЉи Мега слушаЉу уистину божанско и спасоносно.

3. «атим Ље и добровоЪно страдао ради нашег спасеЬа, и био погребен, и васкрсао треЮег дана, па се вазнео на небеса, сео да десне стране ќца и тамо саучествовао у силаску божанског ƒуха на ученике, сапославши √а заЉедно са ќцем, како им Ље и обеЮао. ќн Ље засео на висини како би нам одатле саопштио: ако неко жели да се придружи тоЉ слави, да постане причасник ÷арства небеског, да се назове сином ЅожиЉим, да задобиЉе бесмртни живот, неизрециву славу, чисту сладост и непропадЪиво богатство, нека слуша ћоЉе заповести и нека, сразмерно своЉоЉ снази, подражава ћоЉ начин живота, нека живи онако како —ам живео £а  оЉи сам у телу дошао на земЪу, савршио и поучио, утемеЪио спасоносне законе и —ам —обом дао пример. —воЉим делима и чудесима √оспод Ље пружио потврду еванРелског учеЬа. «апечатио Ље то —воЉим страдаЬима. ¬елику корист коЉа долази од еванРелског учеЬа и Ьегову спасоносност показао Ље —воЉим васкрсеЬем из мртвих, —воЉим вазнесеЬем на небеса и спуштаЬем одатле божанског ƒуха на ученике, што Ље догаРаЉ коЉи данас празнуЉемо. Ќакон ¬аскрсеЬа из мртвих и ЉавЪаЬа —воЉим ученицима, ќн им Ље, узносеЮи се, рекао: ≈во £а Юу послати обеЮаЬе ќца —воЉега на вас; а ви седите у √раду £ерусалиму док се не обучете у силу с висине.ѕримиЮете силу када сиРе ƒух —вети на вас; и биЮете ћи сведоци у £ерусалиму и по своЉ £удеЉи и —амариЉи и све до краЉа земЪе (Ћк. 24; 49, ƒела ап. 1; 8).

4. ј када се навршило педесет дана по ¬аскрсеЬу, чега се данас опомиЬемо, и када су сви ученици били сабрани заЉедно, Љеднодушно боравеЮи у одаЉи оног светог места, а такоРе и у одаЉи своЉе душе, сваки усредсреРен духом, Љер сви су се у тиховаЬу и сабраности посветили молитви и поЉаЬу свештених песама Ѕогу, настаде - вели еванРелист Ћука - шум са неба, као хуЉаЬе силнога ветра, и напуни се сав дом где они сеРаху (ƒела ап. 2; 2). “о Ље онаЉ шум коЉи Ље предсказала пророчица јна када Ље примила обеЮаЬе за —амуила: √оспод загрме с неба: ќн Юе дати снаху и узвисиЮе рог ѕомазаника —вога, каже она (1. —ам. 2; 10). “аЉ шум Ље такоРе предсказан и у виРеЬу пророка »лиЉе, Љер се каже: ƒоРе глас тих и танак; и тамо беше √оспод (1. ÷ар. 19; 12); Љер глас тих и танак, то Ље шум ветра. ѕраслику овог гласа и даха можеш наЮи и у ≈ванРеЪу ’ристовом. ” последЬи дан великог ѕразника, тЉ. на ѕедесетницу, стаде »сус, како приповеда Ѕогослов и ≈ванРелист £ован, и повика:  о Ље жедан нека доРе ћени и пиЉе! ј ово рече о ƒуху кога требаше да приме они коЉи веруЉу у »ме Мегово (£н. 7; 37-39). » после ¬аскрсеЬа, ќн Ље дунуо на ученике —воЉе и рекао: ѕримите ƒух —вети! (£н. 20; 22).

5. “ако Ље онаЉ глас (»сусов) предзнаменовао оваЉ шум, а то што Ље дунуо на ученике предзначило Ље оваЉ дах, коЉи се сада бурно разлио са висине и пустио са неба велики и моЮни шум, коЉи позива сву земЪу под небесима, а свима коЉи са вером приступаЉу даруЉе благодат и усеЪава се у Ьих. £авЪа се са силом, све побеРуЉе, гази зидове лукавога, уништава градове и сва утврРеЬа неприЉатеЪска, смируЉе онога ко се преузноси, узноси онога ко Ље смирен у срцу, утврРуЉе оно што Ље било рРаво раставЪено, разбиЉа окове греха и одрешуЉе окове ропства. »спунио Ље дом у коме су се они налазили, чинеЮи га духовном купеЪи, и тако се остварило оно обеЮаЬе —паситеЪево, коЉе Ље дао када се узносио: £ован Ље крстио водом, а ви Юете се крстити ƒухом —ветим, не дуго после ових дана (ƒела ап. 1,5). ќн Ље такоРе показао оправданост назива коЉи им Ље дао, Љер су силом овога шума са небеса апостоли заиста постали "синови грома". » показаше им се раздеЪени Љезици као огЬени, и сиРе по Љедан на свакога од Ьих. » испунише се сви ƒуха —ветога и стадоше говорити другим Љезицима, као што им ƒух даваше да казуЉу (ƒела ап. 2; 3-4).

6. ќкончана су та чудесна дела коЉа Ље ¬ладика савршио у телу, показуЉуЮи да Ље ќн, по —воЉоЉ ипостаси, —ин £единородни  оЉи се на краЉу времена сЉединио са нама. —ада почиЬе да се савршава оно што проЉавЪуЉе ƒуха —ветога у МеговоЉ сопственоЉ ипостаси, да бисмо познали, а такоРе и усвоЉили, велику и поклоЬеЬа достоЉну таЉну ѕресвете “роЉице. ƒух —вети Ље заиста деловао и раниЉе - тако што Ље говорио кроз ѕророке и наЉавЪивао будуЮе, а деловао Ље и кроз ученике када су изгонили демоне и исцеЪивали болесне. —ада се кроз огЬене Љезике показао свима у —воЉоЉ ипостаси и као √осподар на престолу, отпочинуо Ље на ученицима ’ристовим (досл. "сео Ље на ученике"), учинивши их оруРима —воЉе силе.

7. «ашто се, меРутим, Љавио у виду Љезика? «ато да би показао да Ље сродан –ечи ЅожиЉоЉ, Љер нема ничег сродниЉег речи од Љезика. ”чинио Ље то и ради благодати учитеЪства, Љер учитеЪу у ’ристу неопходан Ље облагодаЮен Љезик. ј зашто се Љавио у виду огЬених Љезика? Ќе само услед Љедносуштности ƒуха са ќцем и —ином - Љер Ѕог наш Ље огаЬ, и то огаЬ коЉи прождире безакоЬе - него и због двоструког деЉства апостолске проповеди. ќна мора истовремено и да чини добро и да прекорева.  ао што Ље огаЬ устроЉен тако да може и да светли и да спаЪуЉе, тако и реч учеЬа у ’ристу просвеЮуЉе слушаоце, док оне коЉи се упорно противе предаЉе огЬу и вечном мучеЬу. јпостол Ћука не каже да су ти Љезици били огЬени, него - као огЬени, како неко не би помислио да се таЉ огаЬ могао чувствено опазити и да Ље био вештаствен, и да бисмо на основу примера могли да створимо представу о ЉавЪаЬу ƒуха —ветога. «ашто су им се Љезици показали раздеЪени? «ато што се ƒух —вети Љедино ’ристу  оЉи Ље сишао са небеса, не даЉе од ќца на меру, Љер ќн и у телу поседуЉе свецелу божанску силу и енергиЉу. Ќи на Љедноме од Ьих (јпостола) ниЉе починула свеобухватна благодат ƒуха, него Ље сваки добиЉа делимично - Љедан добиЉа Љедне, а други друге благодатне дарове, да неко не би помислио како благодат коЉа се светима даЉе од ƒуха представЪа саму Мегову природу (а не деЉство, енергиЉу).

8. »зраз седе[1] не означава само господарско достоЉанство, него и Љединство божанског ƒуха. —еде, каже, по Љедан на свакога од Ьих. » испунише се сви ƒуха —ветога (ƒела ап. 2; 3-4). »ако се разделио према —воЉим различитим силама и енергиЉама (деЉствима), ќн Ље свуда целовит, нераздеЪиво раздеЪен, и предаЉе се у потпуности, као сунчев зрак. —тадоше √оворити другим Љезицима, тЉ. на разним Љезицима обраЮали су се онима коЉи су се ту сабрали из разних народа, као што им ƒух даваше да казуЉу, Љер су постали оруРа божанског ƒуха коЉа делуЉу и покреЮу се по МеговоЉ воЪи и сили. —вако оруРе коЉе се узима споЪа не учествуЉе у природи него у деЉству онога коЉи делуЉе и коЉу добиЉа од Ьега. “ако бива и са оруРима ƒуха —ветога, као што каже и ƒавид, говореЮи о Мему: £език Ље моЉ трска писара брзописца (ѕс. 44; 2). —ходно томе, трска за писаЬе, коЉа Ље оруРе писара, не постаЉе учесник у природи писара, него у ЬеговоЉ енергиЉи, и пише оно што писар жели и може.

9. «ашто ƒух —вети представЪа обеЮаЬе ќца? «ато што Ље био обеЮан преко пророка. ѕреко £езекиЪа ќн Ље говорио: ƒаЮу вам ново срце, и нов Юу дух метнути у вас; дух —воЉ метнуЮу у вас (£ез. 36; 26), а преко £оиЪа: » после Юу излити ƒух —воЉ на свако тело (£оиЪ 2; 28). » ћоЉсеЉ га Ље желео и наговестио:  амо да сав народ √осподЬи постану пророци и да √оспод пусти —воЉ ƒух на Ьих (4. ћоЉс. 11; 29). ѕошто Ље исто - благовоЪеЬе и обеЮаЬе ќца и —ина, ’ристос онима коЉи веруЉу у Мега каже: ј коЉи пиЉе од воде коЉу Юу му £а дати ... постаЮе у Ьему извор воде коЉа тече у живот вечни (£н. 4; 14); и:  оЉи у ћене веруЉе, као што ѕисмо рече, из утробе Ьегове потеЮи Юе реке воде живе, што еванРелиста тумачи овако: ј ово рече о ƒуху кога требаше да приме они коЉи веруЉу у »ме Мегово (£н. 7; 38-39). ” одласку на спасоносно страдаЬе √оспод Ље своЉим ученицима рекао: јко ће Ъубите, заповести ћоЉе држите, и £а Юу умолити ќца, и даЮе вам другог ”тешитеЪа да пребива с вама вавек: ƒуха »стине (£н. 14; 15-17), ово сам вам √оворио док сам боравио с вама. ј ”тешитеЪ ƒух —вети,  ога Юе ќтац послати у име ћоЉе, ќн Юе вас научити свему и подсетиЮе вас на све што вам рекох (£н. 14; 25-26) и:  ада доРе ”тешитеЪ,  ош Юу вам £а послати од ќца, ƒух »стине,  оЉи од ќца исходи, ќн Юе сведочити за ћене (£н. 15; 26).

10. —ада Ље обеЮаЬе испуЬено. —ишао Ље ƒух —вети  оЉега шаЪу и даЉу ќтац и —ин, просветио Ље свете ученике и на потпуно божански начин запалио их као светиЪке, или, боЪе реЮи, начинио Ље од Ьих звезде целог света и надсветовне, коЉе имаЉу реч вечног живота, и преко коЉих Ље просветио целу васеЪену.  ао што неко Љедном светиЪком упали другу, а другом треЮу, при чему светлост предаваЬем од Љедне светиЪке другоЉ остаЉе сачувана и никада се не меЬа, тако и кроз полагаЬе руку апостола на Ьихове наследнике, а потом рукополагаЬе других од стране ових, и тако редом, благодат божанског ƒуха коЉа се предаЉе протиче кроз сва покоЪеЬа и просвеЮуЉе све оне коЉи се повераваЉу духовним пастирима и учитеЪима.

11. “ако сваки архиЉереЉ долази у своЉе време, доносеЮи граду ову благодат и дар ЅожиЉи, и кроз ≈ванРеЪе - просвеЮеЬе божанским ƒухом. ќни коЉи одбацуЉу било кога од Ьих (од архиЉереЉа), прекидаЉу божанску благодат и прекидаЉу божанско преЉемство - колико Ље то у ЬиховоЉ моЮи - те тако сами себе одваЉаЉу од Ѕога, доспеваЉу у погубно стаЬе и свакоЉаке несреЮе, што сте и ви недавно из искуства научили. ќкренувши се сада пастиру ваших душа коЉи долази од Ѕога, ако послушате мене коЉи вам саветуЉем оно што служи на спасеЬе, онда Юете заиста дивно прославити успомену на —илазак божанског ƒуха ради нашег спасеЬа, по неизрецивом човекоЪубЪу, због чега и услед чега Ље и £единородни —ин ЅожиЉи, приклонивши небеса, сишао и примио тело од нас.

12. ƒа ќн —ам ниЉе у телу узашао на небеса и послао ƒуха —ветога - како би ќваЉ утврдио ученике Мегове и пребивао с колена на колено са Ьима и Ьиховим наследницима, учитеЪима ≈ванРеЪа Ѕлагодати? ќнда ни проповед »стине не би била обЉавЪена свим народима, нити би дошла све до нас. «бог тога Ље наЉчовекоЪубивиЉи ¬ладика сада показао да су Мегови ученици причасници и оци и служитеЪи светлости и вечног живота, коЉи пораРаЉу за вечни живот и од достоЉних чине децу светлости и оце просвеЮеЬа, Љер Юе тако и ќн —ам пребивати са Ьима до краЉа века, што Ље било обеЮано за ƒуха —ветога. ќн Ље Љедно са ќцем и ƒухом, не у смислу ипостаси, него у смислу божанства, Љер Ље Љедан Ѕог у “роЉици, у Љедном троипостасном и свемогуЮем божанству. ƒух —вети Ље увек био заЉедно са —ином у ќцу.  ако иначе могао бити беспочетни (безначални) ќтац и ”м без —ина и сабеспочетне (сабезначалне) –ечи (Ћогоса)? » како би могла бити вечна –еч без савечног ƒуха? ƒакле, увек Ље био, Љесте и биЮе - ƒух —вети,  оЉи ствара са ќцем и —ином у време ствараЬа,  оЉи са Мима обнавЪа повреРено,  оЉи одржава постоЉеЮе, ќнаЉ  оЉи Ље свуда и све испуЬава и свиме управЪа и све чува.  уда Юу поЮи од ƒуха “вога, и од лица “вога где Юу побеЮи, обраЮа се ѕсалмопоЉац Ѕогу (ѕс. 139; 7).

13. Ќе само посвуда, него и над свима; и не само у сваком веку и времену, него и пре сваког века и времена: ƒух —вети неЮе бити са нама само до краЉа века, како Ље обеЮано, него Юе и у будуЮем веку пребивати са достоЉнима, обесмрЮуЉуЮи их и испуЬаваЉуЮи вечном славом, а такоРе и Ьихова тела, што Ље и √оспод показао када Ље ученицима обЉавио: £а Юу умолити ќца, и даЮе вам другог ”тешитеЪа да пребива с вама вавек (£н. 14; 16). » заиста, према апостолским речима сеЉе се, тЉ. бива погребено душевно тело коЉе умире, оно (тело) коЉе се назива и физичким (природним), саставЪено од душе и тела коЉи заЉедно Љесу (постоЉе) и креЮу се. ”стаЉе пак, тЉ. оживЪава, духовно тело, над-природно (над-физичко), Љер га Ље саставио и Ьиме руководи божански ƒух и Љер Ље силом ƒуха обучено у бесмртност, славу и непропадЪивост. ѕрви човек јдам, каже јпостол, постаде душа жива, а последЬи јдам дух коЉи оживЪуЉе. ѕрви човек Ље од земЪе; други човек Ље √оспод са неба.  акав Ље земЪани, такви су и земЪани; и какав Ље небески, такви су и небески (1.  ор. 15; 45-48).

14. Ќа кога се ово односи? Ќа оне коЉи су постоЉани и непоколебиви у вери, коЉи на делу √осподЬем увек доносе плодове, и кроз своЉу послушност увек на себи носе лик Ќебескога. ѕрема еванРелисти £овану, ѕретеча √осподЬи говори:  о Ље непослушан —ину, неЮе видети живота, него гнев ЅожиЉи остаЉе на Ьему (£н. 3; 36); а гнев ЅожиЉи може ли ко да издржи? —трашно Ље, браЮо, пасти у руке Ѕога живога. јко се плашимо неприЉатеЪских руку док нам √оспод говори:Ќе боЉте се оних коЉи убиЉаЉу тело (ћт. 10; 28), ко се онда, ако има памети, неЮе уплашити руку ЅожиЉих што се у гневу подижу против неверника? √нев ЅожиЉи подиЮи Юе се против сваке оне душе коЉа у разузданости и неправди проводи живот, не знаЉуЮи за обраЮеЬе, и држи истину у неправди (–им. 1; 18).

15. Ѕежимо, дакле, од овог гнева; потрудимо се да путем покаЉаЬа задобиЉемо милост и састрадаЬе —весветог ƒуха. јко неко мрзи некога, нека се помири и врати на Ъубав, како Ьегова мржЬа и неприЉатеЪство према ближЬем не би послужили против Ьега, као сведочанство за то да он Ѕога не Ъуби: Љер ако не Ъубиш брата свога, кога видиш, како Юеш онда Ъубити Ѕога, кога не видиш? »маЉуЮи Ъубав Љедан према другоме, ми имамо истинску и нелицемерну Ъубав и показуЉемо Ље на делу. “ако, не говоримо и не чинимо - па и више од тога, не допустимо чак ни да се чуЉе ништа што Ље увредЪиво или штетно за нашу браЮу, како нас Ље и ’ристов ЪубЪени Ѕогослов поучио: ƒечице моЉа, не Ъубимо речЉу ни Љезиком, него делом и истином (1. £н. 3; 18).

16. јко Ље неко пао у блуд, или преЪубу, или сличну телесну нечистоту, нека одступи од те срамне скверни и нека се очисти путем исповести, сузама, постом и сличним подвизима. ЌепокаЉане блуднике и преЪубочинце Ѕог Юе осудити и отерати од —ебе и предати паклу и неугасивом огЬу и другим вечним мукама, говореЮи: Ќека се уклони нечисти и проклети, да не види и да се не наслади славом √осподЬом (в. »са. 26; 10). Ћопов, грабЪивац или користоЪубац нека не краде, нека не чини насиЪе, нека не отима туРе, него нека од свога да сиротиЬи. £едном речЉу, ако желите живот, ако желите да видите добре дане и да се избавите од видЪивих и невидЪивих неприЉатеЪа, од варвара коЉи сада насрЮу и од мука коЉе су припремЪене за зачетника зла и Ьегове ангеле, уклоните се од сваког зла и чините добро. Ќе вараЉте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни преЪубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пиЉанице, ни опадачи, ни отимачи неЮе наследити ÷арство ЅожиЉе, каже апостол  оринЮанима(1.  ор. 6; 9-10). ќнаЉ ко нема заЉедницу са Ѕогом и ко ниЉе ЅожиЉи, таЉ ни Ѕога нема за ќца.

17. ”даЪимо се, браЮо, молим вас, од Ѕогу мрских дела и речи, како бисмо смело могли Ѕога да називамо ќцем. ќбратимо се Мему у истини, како би се и ќн обратио нама и како би нас очистио од сваког греха и удостоЉио —воЉе божанске благодати. “ако Юемо и сада и довека славити и празновати богонадахнуто и духовно оствареЬе божанског обеЮаЬа - долазак —весветог ƒуха Ъудима и Мегово почиваЬе на Ьима, као исход и испуЬеЬе блажене наде у —амом ’ристу, √осподу нашем,

18.  оЉем доликуЉе слава, част и поклоЬеЬе, са беспочетним Меговим ќцем и пресветим и благим и живототворним ƒухом, сада и увек и у векове векова. јмин.

—ветосавЪе.орг

09 / 06 / 2014

    RSS 2.0