Srpska

ћитрополит ѕорфириЉе: ƒолазим отвореног срца

††††

«ј√–≈Ѕ, 4. Љула 2014. (’ина) - ƒолазим отвореног срца, а настоЉаЮу да применим три начела - диЉалог, праштаЬе и помиреЬе, уз поруке да морамо прихватити Љедни друге онаквим какви Љесмо и да Ље "боЪе сусед близу, него брат далеко", изЉавио Ље у ексклузивном интервЉуу ’ини новоименовани ћитрополит загребачко-ЪубЪански г. ѕорфириЉе.

¬ладику др ѕорфириЉа ѕериЮа —абор —рпске ѕравославне ÷ркве краЉем маЉа, после упокоЉеЬа митрополита £ована, именовао Ље за Ьеговог наследника на челу ћитрополиЉе, а на нову дужност биЮе устоличен у «агребу 13. Љула. ѕоздравЪаЉуЮи "све граРане ’рватске и —ловениЉе - православне, католике и свих других вероисповести, али и агностике или атеисте", митрополит ѕорфириЉе наглашава да долази "отвореног срца, с ЪубавЪу према своЉ браЮи и сестрама".

 аже да му Ље Ьегов претходник, владика £ован, оставио "драгоцено наслеРе сеЉуЮи ЉеванРелско семе у децениЉама коЉе нису биле нимало лаке, као и да ниЉе за собом затворио ниЉедна врата".

"»скрено Юу радити на диЉалогу са свим добронамерним Ъудима у ’рватскоЉ, али у првом реду Юу, разумЪиво, водити бригу за поверене ми православне хршЮане у ≈пархиЉи загребачко-ЪубЪанскоЉ. Мих поздравЪам ’ристовим речима: ‘Ўто Ље Ъудима немогуЮе, Ѕогу Ље могуЮе’, а у исто време, речима премудрог —оломона: ‘ЅоЪе сусед близу, него брат далеко’ ", каже владика ѕорфириЉе.

 ао своЉа темеЪна полазишта у унапреРеЬу односа са  атоличком ÷рквом у ћитрополиЉи и уопште, нови ћитрополит загребачко-ЪубЪански наглашава "веру у Ѕога, веру у изворну доброту човека и веру у хршЮанску цивилизациЉу Ъубави".

Оирилица Ље органски део идентитета —рба

 оментаришуЮи тврдЬе да Ље оспораваЬем Юирилице угрожен и национални идентитет —рба у ’рватскоЉ, оваЉ великодостоЉник —рпске ѕравославне ÷ркве указуЉе да Ље Юирилично писмо "органски део културног идентитета српског народа".

"—рби немаЉу другог писма. ќнаЉ ко се залаже за укидаЬе Юирилице тамо где Ље Ьена употреба у складу са Ъудским правима и домаЮим и европским стандардима и законодавством, заправо тежи да укине и српски културни и национални идентитет", оценио Ље митрополит ѕорфириЉе, истовремено указуЉуЮи и на одлучно реаговаЬе хрватске државе на протесте због Юирилице.

"ѕретходни, немили догаРаЉи и реакциЉа хрватске државе уверили су ме да се, овим поводом, ипак не морамо позивати на законодавство ≈вропске униЉе и да су они коЉи не желе да виде Юирилицу у ’рватскоЉ у маЬини. Ќаглашавам, не постоЉи алтернатива - морамо учинити све да прихватимо Љедни друге онаквима какви Љесмо", порука Ље новог ћитрополита загребачко-ЪубЪанског.

ќн наводи да Ље био "ако не протагонист, а оно сведок и скромни сaрадник настоЉаЬа одговорних личности у —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви да католици, као и верници других вероисповести, имаЉу у —рбиЉи иста права као и православни".

"Ўто смо од државе тражили за себе, у истоЉ мери смо тражили за друге ÷ркве и верске заЉеднице и Ьихове вернике. Ќи више ни маЬе. ” погледу законодавних решеЬа, друштвеног живота, враЮаЬа имовине, заступЪености у медиЉима, свега...", обЉашЬава владика ѕорфириЉе.

—ветац мора бити свет свим хршЮанима

 оментаришуЮи тврдЬе поЉединих челника избегличких удружеЬа —рба из ’рватске у —рбиЉи да се меЬа национална слика и да су хиЪаде —рба у ’рватскоЉ у меРувремену покатоличени, владика ѕорфириЉе каже да "нема егзактне податке, али жели да веруЉе да Ље прозелитизам далека прошлост".

"»знад свега поштуЉем слободу свакога и у слободи лично опредеЪеЬе по сваком питаЬу, па и по питаЬу вере", наглашава он и каже да би, примети ли "било какав облик принуде у вези с вероисповешЮу, у складу са своЉом одговорношЮу, указивао на такву поЉаву и чинио све да се заштити слобода вере и савести сваког Ъудског биЮа".

 оментиришуЮи актуелне расправе и полемике о могуЮем канонизоваЬу кардинала јлоЉзиЉа —тепинца, владика ѕорфириЉе каже како "дели мишЪеЬе ѕатриЉарха српског »ринеЉа да светац, коЉоЉ год ÷ркви припадао, мора бити личност светла и света за сву браЮу у ’ристу".

Ќа питаЬе како ÷ркве и верске заЉеднице могу више допринети узаЉамном повереЬу и помиреЬу меРу народима бивше £угославиЉе и шта он лично жели и може учинити, нови ћитрополит загребачко-ЪубЪански каже како Ље "послаЬе ÷ркве да изграРуЉе мир и меРусобно повереЬе" и подсеЮа на ’ристове речи: "ћир своЉ даЉем вам".

"јко имамо мир ЅожЉи у себи, мириЮемо се с другим човеком, с природом и са собом. ЎириЮемо мир око себе, биЮемо сведоци мира, благовесници мира, миротворци", каже он, наглашаваЉуЮи да то могу само "истински Ъуди ÷ркве у коЉима влада императив Ъубави, истине и правде".

"ƒиЉалог, праштаЬе, помиреЬе Ц три су начела коЉа Юу настоЉати да применими у пракси. “рудиЮу се, а на Ѕогу и Ъудима Ље да процене моЉ подвиг", истакао Ље владика ѕорфириЉе.

” «агреб долазим с радошЮу и страхом

ѕоводом честих коментара о зближаваЬу ѕравославне и  атоличке ÷ркве и могуЮностима да ѕапа посети —рбиЉу, што Ље посебно помиЬано током обележаваЬа годишЬице ћиланског едикта, владика ѕорфириЉе каже да Ље та тема досад била више "медиЉско нагаРаЬе, него што Ље имала службени карактер", као и да му ниЉе позната "било каква службена инициЉатива коЉа Ље потекла сa било чиЉе стране".

" ако Ље диЉалог начин на коЉи ÷рква врши своЉу мисиЉу у свету, лично сматрам да братски и добронамеран разговор може донети корист свима - и православнима и католицима", наглашава владика ѕорфириЉе.

"Ўто се тиче зближаваЬа двеЉу ÷ркава, наЉважниЉе Ље да ми, нарочито у подручЉима коЉа вековима делимо, живимо у заЉедници Ъубави. “ада Юе и службени богословски диЉалог, као и свако друго меРусобно општеЬе  атоличке и ѕравославне ÷ркве, дати благословене плодове", каже владика ѕорфириЉе и подсеЮа на недавне заЉедничке изЉаве папе ‘раЬе и патриЉарха ¬артоломеЉа: "Ѕог нас учи да сматрамо Љедни друге члановима исте хршЮанске породице, да волимо Љедни друге да бисмо могли исповедати нашу веру у исто £еванРеЪе".

"» ми, у ’рватскоЉ, —рбиЉи, било где, заЉедно са нашим поглаварима треба да будемо предани путу ка Љединству за коЉе Ље и ’ристос молио √оспода речима ‘да сви Љедно буду’", оценио Ље митрополит ѕорфириЉе, наглашаваЉуЮи да на нову дужност у «агреб долази "са радошЮу и страхом ЅожЉим".

"–адуЉем се Љер долазим у средину са великом и богатом хршЮанском традициЉом, а страхуЉем Љер не знам хоЮу ли достоЉно испунити оваЉ велики задатак коЉи су пред мене поставили Ѕог и ÷рква", каже митрополит ѕорфириЉе, коЉи Юе од 13. Љула бити на челу ћитрополиЉе загребачко-ЪубЪанске.

Ѕогатим друштвеним ангажманом стекао значаЉан углед

Ќови митрополит загребачко-ЪубЪански др ѕорфириЉе ѕериЮ роРен Ље 1961. у ЅечеЉу. ќсновну школу Ље завршио у „уругу, гимназиЉу у Ќовом —аду, дипломирао Ље на ѕравославном богословском факултету у Ѕеограду 1986. године, а замонашио се годину дана раниЉе.

Ќа постдипломским студиЉама у јтини био Ље од 1986. до 1990. када Ље поставЪен за игумана манастира  овиЪ код Ќовог —ада, коЉи од тада постаЉе духовна матица многим младим Ъудима, интелектуалцима, али и уметницима, глумцима и рок музичарима.

 ао игуман манастира, посебно Ље ангажован у лечеЬу болести зависности, а 2005. године утемеЪио Ље терапиЉску заЉедницу "«емЪа живих", коЉа Ље призната као наЉуспЉешниЉи проЉект за лечеЬе зависности о дрогама и данас, под воРством владике ѕорфириЉа, има више од стотину штиЮеника у камповима широм —рбиЉе.

—абор —рпске ѕравославне ÷ркве изабрао га Ље 1999. за епископа Љегарског, викара ≈пархиЉе бачке, а докторирао Ље 2004. на Ѕогословном факултету ”ниверзитета у јтини.

Ќа Ѕогословном факултету у Ѕеограду предавач Ље на катедри ѕастирске психологиЉе, Ьегова предаваЬа посеЮуЉу и студенти других факултета, а суоснивач Ље граРанског удружеЬа коЉе се бави ресоциЉализациЉом жртава деструктивних верских секти и култова.

≈пископ ѕорфириЉе истовремено Ље и председник ”правног одбора хуманитарне организациЉе "ѕривредник" коЉа стипендира талентоване, а сиромашне ученике и студенте.

—купштина —рбиЉе га Ље, као представника свих ÷ркава и вЉерских заЉедница, 2005. године изабрала за члана —авета –епубличке радиодифузне агенциЉе (––ј), независног тела са Љавним овлашЮеЬима у регулисаЬу радиодифузне политике у —рбиЉи. ¬еЮе ––ј га Ље за свог председника изабрало 2008. године. ќд доласка владике ѕорфириЉа на то место у радиодифузном спектру —рбиЉе чуЉу се и православне радио станице као и католички –адио ћариЉа, а покренут Ље и низ радиЉских и телевизиЉских емисиЉа коЉе се баве религиЉским темама.

—воЉим Ље не само духовним, веЮ и богатим и разноликим друштвеним ангажманом стекао Ље значаЉан углед у —рбиЉи. √овори грчки, енглески и немачки, служи се руским Љезиком.

¬елимир »лиЮ

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

08 / 07 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0