Srpska

—рпско свештенство у ¬еликом рату

††††

” —вечаноЉ сали ƒома ¬оЉске —рбиЉе одржана Ље трибина „—вештеници у ¬еликом рату —рбиЉе“ у организациЉи ”дружеЬа ратних добровоЪаца 1912-1918. Ьихових потомака и поштовалаца и ћедиЉа центра „ќдбрана“.

ѕатриЉарашки благослов Мегове —ветости пренео Ље ≈пископ топлички јрсениЉе, викар ѕатриЉарха »ринеЉа, казавши да традициЉа заЉедништва и сарадЬе ÷ркве и воЉске датира Љош од 1803. године, док Ље три децениЉе касниЉе уведено Ље и воЉно свештенство у  нежевини —рбиЉи. ” ѕрвом светском рату српско свештенство Ље било раме уз раме са своЉим народом и воЉском. „“о су два плуЮна крила, две гране коЉе израстаЉу из Љедног националног биЮа“, додао Ље ≈пископ топлички јрсениЉе.

††††

Ќа овоЉ трибини су говорили директор ћедиЉа центра „ќдбрана“ пуковник —тевица —.  арапанЯин, пуковник у пензиЉи др –аде —. Ќ. –аЉиЮ и председник ”дружеЬа ратних добровоЪаца 1912-1920. др ¬идоЉе √олубовиЮ.

ѕуковник др –аде –аЉиЮ, познат по томе што Ље Љедини докторирао на „асти, из тог угла Ље и изнео своЉе излагаЬе: о воЉничкоЉ части, заклетви у име  раЪа, ќтаЯбине и са вером у Ѕога, о заклиЬаЬу пред заставом коЉа ниЉе смела пасти у руке неприЉатеЪа и у наЉвеЮим губицима морала Ље бар Љедна застава бити у рукама српског пука... »стакао Ље да су свештеничка и воЉна професиЉа традиционалне професиЉе, коЉе у великоЉ мери утичу на психолошку свест народа. Мима Ље Љедан идела заЉеднички: отаЯбински идеал. ќве две службе, обЉаснио Ље пуковник др –аЉиЮ, у условима рата, повезуЉу се и обЉедиЬаваЉу како би се сачувало оно што Ље наметнуто ратним приликама, и ту Ље кЪучни духовни аспект помоЮи воЉсци у ЉачаЬу Ьених моралних воЉничких вредности.

††††

ќсврнувши се на разлику измеРу историЉских прилика и околности Ѕалканских ратова и ѕрвог светског рата, др –аЉиЮ Ље нагласио да Ље током ¬еликог рата од 3.200 свештеника и монашког особЪа страдала, безмало, половина, претрпевши, као и народ, огроман погром у том рату. 192 свештеника Ље учествовало у Љединицама српске воЉске од 1912. до 1914. године, помажуЮи духовним радом и делом на учвршЮиваЬу морала, припреми и продору српских пукова.

Ќема веЮе жртве од оне када неко положи живот за ближЬега

ѕуковник —тевица —.  арапанЯин, директор ћедиЉа центра ќдбрана, своЉим Ље излагаЬем одговорио на питаЬе: Ўта Юе воЉник у ÷ркви? Ўта Юе свештеник у ¬оЉсци?“ «аслужан умногоме за увоРеЬе воЉног свештенства и Ьегово делаЬе у ¬оЉсци —рбиЉе, пуковник  арапанЯин разЉашЬава улогу хришЮанског православног воЉника, Ьегову личност:

„ƒанас када воЉник улази у храм, старини крене суза, Љер он зна шта Ље хришЮански, православни воЉник. «на он да Ље воЉник мирски монах, заветован да у борби против зла жртвуЉе оно што му Ље наЉсветиЉе, сопствени живот. ќ каквом злу Ље реч? ќ оном злу коЉе у борби против добра хоЮе да завлада светом...

††††

ѕравославни воЉник, испуЬаваЉуЮи воЉнички завет на коЉи га Ље у —рпскоЉ воЉсци пре 100 година заклиЬао воЉни свештеник, испуЬава ЉеванРелску реченицу коЉа каже: ''Ќема веЮе жртве од оне када неко положи живот за ближЬега''. »спуЬаваЉуЮи Ље, православни воЉник спречава осваЉача да загосподари животима ближЬих, Љер узевши ближЬе у физичко ропство, он их може бацити и у духовно ропство,“ део Ље из излагаЬа пуковника  арапанЯина.

¬оЉно свештенство у —рпскоЉ воЉсци од пре 100 година представЪа огледало, у коме Юе се огледати савремена верска служба у ¬оЉсци —рбиЉе и будуЮи нараштаЉи, казуЉе нам пуковник —тевица —.  арапанЯин и подсеЮа нас на стаЬе у ¬еликом рату: „ раЪевина —рбиЉа Ље у ¬еликом рату мобилисала 15% од укупног броЉа становништва, од тога 30% мушкараца, а од тога 83% у старосноЉ доби измеРу 18 и 55 година.“аквим напорима ниЉе била изложена ни Љедна друга држава у рату.

«бог тога неЮемо погрешити ни у Љедном случаЉу ако кажемо: свештеници у ¬еликом рату, с Љедне, или воЉни свештеници у ¬еликом рату, с друге стране. —ви свештеници су били у функциЉи одбране. ”купно Ље током ¬еликог рата погинуло 580 свештеника —рпске ѕравославне ÷ркве, а знамо да Ље погинуло 28% становништва и 50% мушке популациЉе.

“оком мобилизациЉе у септембру 1915. године када Ље ¬оЉска броЉала 420.000, имала Ље 92 воЉна свештеника.

—рпска влада Ље у време напада на —рбиЉу 1915. године издала наредбу свим свештеницима да остану на своЉим парохиЉама и ту сачекаЉу долазак неприЉатеЪа. Ќеки свештеници су напустили —рбиЉу заЉедно са воЉском и владом. ќко 500 свештеника Ље било интернирано.

“оком прве реорганизациЉе ¬оЉске на  рфу у фебруару 1916. броЉ воЉних свештеника Ље сведен на 42, док Ље у марту исте године он утврРен на 106. ” марту 1916. године многи воЉни свештеници су због мера штедЬе изгубили таЉ статус и преведени у санитетско особЪе. ”купно Ље током ¬еликог рата кроз —рпску воЉску прошло 239 воЉних свештеника.

††††

— обзиром на чиЬеницу да су воЉни свештеници у организациЉи —рпске воЉске били присутни од тренутка када Ље први пут «аконом воЉеним регулисано постоЉаЬе верске службе у воЉсци, а то Ље било 31. октобра 1839. године, за време ћилошеве владавине, воЉни свештеници са искуством од 75 година нису током ¬еликог рата имали тешкоЮа са схватаЬем своЉе улоге и задатака коЉе су им поставЪале воЉне власти. «начаЉно су допринели очуваЬу традиционалних националних и верских вредности и очували висок морал воЉника у наЉтежим ратним приликама.

£ош Ље поменутим «аконом воЉеним из 1839. било прописано да за непоштоваЬе свештеника, немарност и изостаЉаЬе са службе и сличне пропусте следуЉу строге дисциплинске мере. ќфицир би био затворен уколико би на молитву дошао пиЉан, а ако би се то поновило Љош два пута, био би лишен чина. ¬оЉник би за исти преступ био кажЬен блажом мером, а треЮи пут ишибан. ЌаЉстроже Ље било забраЬено псоваЬе Ѕога и хула на светиЬу.“

ќ воЉном свештенствудругих вероисповести у ¬оЉсци  раЪевине —рбиЉе пуковник —тевица —.  арапанЯин казуЉе: “” воЉсци  раЪевине —рбиЉе, поред православних воЉних свештеника, било Ље и воЉних имама и воЉних рабина. Мима Ље био прописан посебан поступак заклиЬаЬа коЉе Ље вршено одвоЉено. –имокатоличких капелана ниЉе било, Љер ни тих верника у тадашЬоЉ воЉсци ниЉе било.

¬оЉни хоЯа ћехмед ’ашимиЮ служио Ље у 6. пешадиЉском пуку II позива (Ўабачки, тзв. шестаци) и у ћухамеданском батаЪону у ƒринскоЉ дивизиЉи II позива. ќн Ље своЉу службу продужио и у  раЪевини £угославиЉи. јбдул Ѕака Ље био други воЉни имам и у граРи се помиЬе као воЉни имам при  оманди места —олун. ¬оЉни рабин Ље био Ўалом –усо.

«анимЪиво Ље да се први римокатолички капелани у —рпскоЉ воЉсци поЉавЪуЉу 1915. √одине, и то на инициЉативу ћитрополита ƒимитриЉа. «а чиЉе потребе? «а потребе аустро-угарских заробЪеника.  асниЉе по том моделу, на —олунском фронту за потребе добоЪовоЪаца римокатолика —рпска воЉска, с обзиром на одбиЉаЬе ¬атикана да сараРуЉе, ''позаЉмЪуЉе'' капелане од француске воЉске. ” августу 1918. године —рпска врховна команда покреЮе инициЉативу да се званично уведу и римокатолички капелани. “оме Ље претходио долазак Љедне велике групе доборовоЪаца из јустралиЉе од коЉих Ље веЮина била римокатоличке вере и коЉи су себе сматрали £угословенима.“

»знеЮемо Љош неке занимЪивости коЉе су на овоЉ трибини саопштене:

„—ве команде закЪучно са командама пукова имале су воЉног свештеника. ѕоред пуковских свештеника, коЉи су редовно у борби били у првим редовима (да нагласим, нису носили оружЉе), знатан броЉ Ље био у болницама и превиЉалиштима, уз раЬене и оне на самрти. ” то време ниЉе се никако могло десити да воЉни лекар не дозволи воЉном свештенику да умируЮег не исповеди и причести коЉи то жели.“

ќ самом значаЉу и потреби овакве трибине о —вештенству у ¬еликом рату, пуковник —тевица —.  арапанЯин, директор ћедиЉа центра ќдбрана, завршава своЉе излагаЬе за наук потомцима:

„...„иЬеница Ље да би смо били физички уништени, да ниЉе било брилиантног официрског кора, храбрих и трпеЪивих воЉника, велике народне жртве, и наравно, за данашЬе прилике незамисливог националног Љединства духа. “оме Ље воЉно свештенство дало непроцеЬив допринос. Ќа краЉу, уважаваЉуЮи поЉедине ставове о томе да све што Ље у вези са прошлошЮу и у вези са религиЉом, Љесте ретроградно и нешто што Ље супротставЪено некаквом прогресу, стално самом себи поставЪам питаЬе:

ƒа ли нам требаЉу искуства из ¬еликог рата, па и она коЉа обухватаЉу верски живот у —рпскоЉ воЉсци?

ѕо искушеЬима у коЉима се налазимо, она су наша сушта потреба, од непроцеЬивог значаЉа за садашЬост и будуЮност.“

††††

¬идоЉе √олубовиЮ, председник ”дружеЬа ратних добровоЪаца 1912-1920, приказивао Ље фотографиЉе из периода ¬еликог рата, на коЉима се налазе познати и маЬе познати воЉни свештеници и команданти. √оворио Ље о архимандриту ћилентиЉу, ЌиЮифору ƒуЮичу, £акову „упиЮу, проти —тевану ћихалЯиЮу о коЉем се мало зна а коЉи Ље присуствовао 1919. године мировним преговорима о ЅараЬи. »зрадио Ље мапу, карту, на коЉоЉ Ље прецизно било обележено демографско становништво, посебно црвеном боЉом српско становништво, што Ље био материЉални доказ о присутности —рба у ЅараЬи; ово Ље био Љедан од аргумената у преговорима за ЅараЬу, коЉи Ље користио председник српске ¬ладе Ќикола ѕашиЮ. «атим су присутни имали прилику да сазнаЉу о српскоЉ воЉсци и свештенству у Ѕизерти, у јмерици, на  орзици... као и о богослужбеним обЉектима начиЬеним од сандука за мунициЉу и пруЮа. ѕриказао Ље како су воЉници тада славили крсне славе, како изгледаЉу пуковска гробЪа и нагласио да чланови ”дружеЬа сваке године обилазе гробЪа да би одали почаст Љер „—рбиЉа памти и зато Юе вечно живети“.

” програму су учествовали вокални солиста јлекса «арев и квинтет ”метничког ансамбла ћинистарства одбране „—танислав Ѕинички“; чули смо композициЉе „“амо далеко“ и „ќво Ље —рбиЉа“.

“оком наредних година, закЪучно са 2018, ћедиЉа центар ќдбрана Юе у оквиру совЉе издавачке делатности штампати кЬиге српских воЉсковоРа коЉе нису никад обЉавЪене, као и записе неправедно запоставЪеног генерала ∆ивка ѕавловиЮа чиЉа Ље кЬига „Ѕитка на £адру“ даривана ≈пископу топличком јрсениЉу, старешини ¬азнесенске цркве коЉа Ље била воЉни храм у краЪевини —’—, главном воЉном свештенику —лаРану ¬лаЉиЮу, као и учесницима ове трибине.

«орица «ец

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

26 / 12 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0