Воштаница са Медитерана на помену оцу Луки Анићу

отац Лука беседи на Светосавској Академији на Малти 27. 01.2013. године ( после 10 дана се упокојио у манастиру Дајбабама код Подгорице) отац Лука беседи на Светосавској Академији на Малти 27. 01.2013. године ( после 10 дана се упокојио у манастиру Дајбабама код Подгорице)
    

Поводом двогодишњице упокојења (8. фебруар 2013 – 8. фебруар 2015)

Медитеранско острво Малта је после бродолома Светог Апостола Павла постало острво хришћана. Од првог чуда које апостол Павле учини исцеливши болесног од срдобоље оца управника острва Публија, правоверје се настани међу житељима овог усамљеног острвцета. Од православних хришћана на том малом делу планете данас живи 1000 Руса, око сто Грка и 1000 Срба, које је духовно родио Митрополит Амфилохије и основао им Мисионарску православну парохију посвећену Св. Апостолу Павлу.

„ ….Имао сам част да будем парох малтешки неколико месеци док сам био на лечењу, а све добротом Митрополита Амфилохија. Његовим светим молитвама десио се велики преображај на Малти, који траје, који надахњује, веже саборно Србе за Мајку Цркву. А та благодат се остварила видно у празновање Светога Саве Српског, када нас на Малти походи дивни архимандрит, отац мр Лука Анић, некадашњи професор историје уметности на Београдском универзитету, игуман манастира Цетиња и Дајбаба у Црној Гори и Савине Главице.

Током три дана он посеја семе живе вере, које расте и буја из дана у дан. На аеродрому смо са заставом, погачом и сољу дочекали оца Луку, а он нам каже: “Никад ме овако нико није дочекао.“ Па му би мало и драго и стидљиво што одмах приметисмо да је истински монах.

Деца су хрлила њему у наручје, српска деца… народ је током та та три дана испунио храмове где смо служили Акатист Св. Сави уочи празника и одржали прву Светосавску академију. Сви Срби су дошли – Свети Сава и отац Лука све су нас сјединили. Беседио је на српском и енглеском; присутни су с трепетом слушали , молитва и песма чули су се при трпези љубави.

Стигли смо да присуствујемо Светосавском турниру у малом фудбалу, да посетимо 20 домова, да походимо катакомбе из првих векова хришћанства, кућу где је ап. Павле живео, храм где су Филермоса и рука Св. Јована 180 година чувани, а коју о. Лука откри на Цетињу, и не случајно он дође баш на Малту.

Све са осмехом , радошћу, поуком и молитвом чинио је о. Лука…

А на Савиндан је служио своју на земљи последњу Литургију и проповедао, а срцем је био на Савиној Главици… Била је радост служити са њим!

У Валети је упознао једног младогМалтежанина Луку и причао му о молитви Исусовој и Православљу, па се од тада овај Лука моли по савету очевом. Ту је изгубио бројанице, и није хтео да кренемо док их не нађе; мислим да је са њима и сахрањен, а донео је бројанице Св. Симеона на дар православнима на Малти.

Када је пошао, плакали смо, а он ми два пута каже: „Оче, у прву недељу подели народу ове иконице Светог Саве и реци им да се моле за мене.“ Прва недеља је дошла, делио сам иконице и рекао им : „Ово је дар од оца Луке, а његова је молба да се молите за њега: о. Лука се упокојио и данас је његова сахрана!“

Слава Богу што смо га имали на земљи, а верујем да се он за нас моли и на небесима…

Протојереј-ставрофор Ненад Андрић, Ваљево,
православни мисионар на Малти у зиму 2012/13. године Господње

Ваш коментар
Снежана Влајић3/2/2015 11:51 am
Помаже Бог.
поштовани о. Ненаде, гостовали сте у емисији "Огледало" Радио Свтигоре од 08.02.2013. год. и веома надахнуто говорили о својим сећањима на блаженопочившег Архимандрит оца Луку, Игумана манастира Успенија Пресвете Богородице на Дајбабској гори, са којим сте провели три дана, приликом његове посете Малти, за Савиндан те године. Тада је одржана у овој земљи, по први пут Светосавска академија, на којој је говорио блаженопочивши отац Лука. Том приликом сте обећали све видео и тонске записе о посети блаженопочившег Архимандрит Луке Малти, како би се направила посебна емисија. Молим Вас, да ми одговорите, да ли је на основу тих записа направљена нека емисија и ако јесте где се може прузети?
Верујем, да би многима, који су познавали блаженопочившег оца Луку и нама који га нисмо лично познавали, веч само преко емисија Радио Светигоре а, доживљавали смо га као род рођени, значило да чујемо и поучимо се и његовим последњим овоземним поукама.


tanja2/11/2015 6:46 pm
imali smo Bozji blagoslov, da smo poznavali o.Luku, da nam je cak i u kucu dolazio ... sve ovo sto stoji gore u tekstu, nikako drugacije ni nemoze da se opise, otac je uvjek bio pun ljubavi i razumjevanja za sve nas, svima nam mnogo nedostaje, pogotovo djeci a i nama odraslima, nista manje! Cesce podjemo na njegov grob, da bili smo i sad na dvije godine upokojenja!
Ako bih opisivala bilo koji susret sa njim ...opisala bih ga, kao radost i ljubav u Bogu zivome, iznova i opet i stalno i u svemu, takav je trag ostavljao i ostavio medju svima nama!
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×