Srpska

ѕарастос за хиландарског духовника ћитрофана

ѕоводом годишЬице упокоЉеЬа (5. Љул 1999.) оца ћитрофана ’иландарца, у суботу 4. Љула 2015. године у —аборноЉ цркви у Ѕеограду традиционално Ље служен парастос.

ќтац ћитрофан Ље посебна и свестрана личност коЉа Ље уградила себе дубоко у сеЮаЬа српског народа, пре свега због своЉе дубоке, али здраве духовности. Ќеговао Ље духовност коЉа Ље пленила. —ве своЉе таланте Ље искористио трудеЮи се да препороди како сам манастир ’иландар, тако и духовни живот у своЉоЉ отаЯбини —рбиЉи. «нао Ље о. ћитрофан колики значаЉ има ’иландар за духовни живот —рба и —рбиЉе, и зато Ље целог себе дао за обнову и очуваЬе ове велике светиЬе у —рба. јли Ље исто тако знао да, докле год буде имао ко да узноси молитву √осподу из ’иландара, —рбиЉа Юе имати благослов хиландарских ктитора и светих родоначалника српских. —ву своЉу мисиЉу Ље посветио духовноЉ обнови и препороду ове светогорске светиЬе. “оком последЬих ратних збиваЬа на просторима бивше £угославиЉе велики део своЉе мисиЉе Ље посветио и усмераваЬу српске омладине, коЉоЉ Ље, нарочито током санкциЉа, било онемогуЮено школоваЬе и академско усавршаваЬе у нормалним условима. ћногим младим и перспективним студентима Ље помогао да у земЪи и иностранству стекну боЪе образоваЬе, знаЉуЮи да терет коЉи би они требало сутра да понесу, свакако неЮе бити ништа лакши. »мао Ље визиЉу: све Ље радио гледаЉуЮи у будуЮност. «а будуЮи подвиг требало Ље спремити нове генерациЉе. ”право то Ље била животна мисиЉа оца ћитрофана ’иландарца. —воЉу мисиЉу Ље испунио достоЉно преданог монаха, истински духовног човека. Ќа нама млаРима Ље да оправдамо указано нам повереЬе.

ѕарастос оцу ћитрофану су служили протоЉереЉ-ставрофор ѕетар ЋукиЮ и ЉереЉ ¬ладимир ¬раниЮ, а сваке године, веЮ 16 година, присутни су: проф. др ¬ладета £еротиЮ, проф. др ƒимитриЉе —тефановиЮ, проф. др ƒаница ѕетровиЮ, проф. др Ќенад –истовиЮ... ” знак благодарности према свима вредним трудбеницима око организациЉе молитвених скупова за о. ћитрофана не можемо а да се не сетимо и свима драге поч. ќлге ¬раЬкиЮ коЉа се неуморно старала да се у —аборноЉ цркви увек служи парастос овом духовнику. “о Ље чинила све до Ьеног упокоЉеЬа, а Ьено завештаЬе, са ништа маЬе Ъубави и посвеЮености, наставила Ље госпоРа Ќада ѕавишиЮ.

ƒобрица ОосиЮ: ћоЉ приЉатеЪ ћитрофан

ѕоводом смрти монаха ћитрофана ’иландарца, кЬижевник ƒобрица ОосиЮ о несвакидашЬем приЉатеЪству некадашЬих идеолошких противника (преузето из кЬиге ƒуховни разговори са хиландарским монасима - успомена на оца ћитрофана, коЉу Ље приредио академик ƒимитриЉе —тефановиЮ)

ћоЉ преминули приЉатеЪ, светогорски монах ћитрофан ’иландарац био Ље човек дубоке вере у Ѕога и —рпство, човек задивЪуЉуЮе радне енергиЉе и Љедан од наЉзначаЉниЉих православних просветитеЪа, можда и наЉзначаЉниЉи препородитеЪ ’иландара у овом веку.

ѕрви пут смо се срели у хиландарском конаку првих дана априла 1967. године, обоЉица унапред обавештени Љедан о другом, с обостраним неповереЬем и подозреЬем, али и Љаком, привлачном радозналошЮу: где смо сада, шта смо сада, ми бивши ратни неприЉатеЪи, комунист и ЪотиЮевац, партизан и добровоЪац, обоЉица Љедан другом издаЉници отаЯбине; у рату огорчени противници, у миру - он у емиграциЉи, Ља меРу победницима; сада - Ља писац, он калуРер. ј били смо Раци и вршЬаци. »збегавали смо разговор и сусрете без благог присуства ¬оЉе Аурица, али смо се, некако увек, као да смо Љедан другог тражили, често сусретали у сумрачним ходницима конака, застаЉкивали да се погледамо и изговоримо што безначаЉниЉу реч, па се хитро удаЪавали Љедан од другог, са осеЮаЬем нелагоде и неке тешке кривице за чиЉе признаЬе нисмо спремни.

”вече, после литургиЉе и вечере, док се седело у трему конака и групно разговарало у полутами гасЬаче, избегавали смо да седимо Љедан до другог; он као да ниЉе желео да му додируЉем мантиЉу, Ља нисам желео да видим стакласти сев Ьеговог вештачког ока коЉе Ље изгубио у борби са партизанима, стрепеЮи да се то ниЉе догодило у оноЉ борби с моЉим одредом...

ѕреко идеолошког и ратног амбиса коЉи Ље историЉа створила меРу нама, нисмо имали снаге да Љедан другом пружимо руке и изговоримо своЉе истине што смо нагонски желели и ЮутаЬем потврРивали.

” дугим хиландарским ноЮима, док су болно, као да их неко туче, завиЉали шакали из шуме, а ¬оЉа среРивао своЉе радне белешке, моЉим сеЮаЬима протицале су деобе мога нараштаЉа и српског народа са исходима коЉи нису били у нашим побудама и циЪевима. —ви смо стигли тамо где се нисмо упутили. јко се ћитрофан и Ља братски не измиримо, српске деобе нису окончане; наше судбине и искуства су без икаквог смисла за потомство. ј нисам знао и видео пут коЉи води у наше помиреЬе.

“их дана ’иландар Ље био пред значаЉним догаРаЉем: требало Ље да засади виноград коЉи Ље унисштила филоксера. Ћоза Ље манастиру света биЪка; вино Ље причест, награда за послушаЬе, храна у посту, здравица манастирским гостима и ходочасницима. Ќад јтосом су лиле тропске кише; £егеЉским морем бректала Ље бура, лаРе нису пловиле, грчки геопонос коЉи се чекао да ’иландару засади виноград са 30 аргата што су лежали под доЬим тремом конака, ниЉе могао да доРе.

ѕрофесор —вета –адоЉчиЮ Ље за сваком вечером подсеЮао старца Ќиканора да сам Ља завршио виноградарско-воЮарску школу и да имам знаЬе геопоноса. —тари и мудри калуРер би похвалио —рбиЉу што има такве школе и молитвом окончао разговор о саРеЬу винограда, а ¬оЉа ми шапнуо: "Ќе веруЉу ти." ќ моЉоЉ стручности старац Ќиканор Ље обавештавао манастирски —авет стараца коЉи Ље веЮао и ниЉе се сагласио да комунист ’иландару засади виноград. Ѕуре се око јтоса нису смиривале, геопонос ниЉе могао да доплови, 30 аргата Ље плаЮано као да раде, па Ље старац Ќиканор сваке вечери хукчуЮи израчунавао хиЪаде драхми коЉе губи манастир. ѕриморан буром и великим новчаним расходима, —авет хиландарских стараца некако Ље пристао да Ља засадим виноград на косини изнад —ветог ¬асилиЉа.

ќдговорност за садЬу великог винограда, уз помоЮ монаха ћитрофана, преузео сам са танком надом у зближеЬе с моЉим ратним неприЉатеЪем и стрепЬом од неуспеха у садЬи, не маЬом од оне коЉу сам као граРанин понео 1992. године. јко примаЬе калемова буде слабо, на —вету √ору више никада не могу доЮи, а хиландарски ортодокси Юе ме обележити жигом нечастивог. јли, ако се добро истински жели, добро се и догоди.

“ада, у петнаестодневноЉ садЬи винограда, у напорном целодневном раду, у зноЉу лица раденичког, на модром ЉегеЉском северцу, у великоускршЬем посту - родило се братство измеРу зборашког добровоЪца - просветара ћитрофана и мене партизанског комесара. –одило се оно исповедаЬем наших ратничких идеологиЉа, казиваЬем о ратоваЬу и борби у Ќаупарама, када смо пуцали Љедан на другог; Ьеговим дугим приповедаЬима о страдаЬу у немачком поразу и одласку у Ќемачку где Ље постао графички радник.

¬еЮ искрени верник, 1961, одлучуЉе се да се замонаши у ’иландару и сав посвети православноЉ вери, светосавскоЉ светиЬи и духовноЉ служби —рпству. Ќа исповест узвраЮао сам исповедом, откриваЬем своЉе судбине, повераваЬем своЉих разочареЬа и несагласЉа идеЉа и стварности, па причом како сам од власти више заволео роман. ќбостране исповести просветлиле су нам сазнаЬе да смо обоЉица поражени од историЉе.

” мом животу ретка су таква душевна озареЬа и смиреЬа, каква сам доживео у искреним исповестима са монахом ћитрофаном у садЬи винограда ’иландару. —адеЮи лозне калемове у —авином поЪу, остварило се истинско и траЉно помиреЬе два идеолошка и ратна противника. ј садЬа винограда Ље потпуно успела.

ѕосле таквог помиреЬа, меРу нама више ниЉе било ниЉедне разлике коЉа Ље могла да нас учини противницима; тако Ље траЉало до Ьегове смрти.

приредио свештеник ¬ладимир ¬раниЮ

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

06 / 07 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0