Srpska

ќбиЪежено страдаЬе 3.500 —рба средЬег ѕодриЬа

††††

Ќа братуначком √радском гробЪу данас Ље служен парастос за око 3.500 српских цивила и воЉника из средЬег ѕодриЬа коЉе су припадници муслиманских снага убили у протеклом одбрамбено-отаЯбинском рату.

—лужен Ље парастос и прислужене су свиЉеЮе и за покоЉ душе 69 убиЉених и 22 заробЪена —рбина у «алазЉу, —асама, ЅиЪачи и «агонима на ѕетровдан 1992. године. ѕарастос су служили архиЉереЉски намЉесник сребреничко-подриЬски ƒушан —пасоЉевиЮ, архимандрит Ћука (ЅабиЮ) и протосинРел ћетодиЉе (ѕетричевиЮ). Ќакон парастоса, виЉенце код централног спомен-крста положили су предсЉедник –епублике —рпске ћилорад ƒодик, а у име ¬ладе —рбиЉе министар за рад, запошЪаваЬе, борачка и социЉална питаЬа —рбиЉе јлександар ¬улин.

¬иЉенце су положили и делегациЉа Ќародне скупштине —рпске, министар индустриЉе, енергетике и рударства —рпске ѕетар АокиЮ и министар рада и борачко-инвалидске заштите –епублике —рпске ћиленко —авановиЮ. ѕочаст страдалим —рбима одали су и руски амбасадор у Ѕи’ ѕетар »ванцов, изасланик предсЉедаваЉуЮег ѕредсЉедништва Ѕи’, српски посланици из ѕарламентарне скупштине Ѕи’, делегациЉа Ѕорачке организациЉе –епублике —рпске са ћиломиром —авчиЮем на челу, као и делегациЉа —ƒ—-а, коЉу Ље предводио предсЉедник странке ћладен ЅосиЮ. ѕарастосу Ље присуствовала и делегациЉа “реЮег пЉешадиЉског –епублика —рпска пука, —рпске радикалне странке из —рбиЉе на челу са «ораном  расиЮем, начелници и представници многих општина у —рпскоЉ, представници породица страдалих, те броЉних борачких удружеЬа проистеклих од одбрамбено-отаЯбинског рата, организациЉа породица заробЪених и несталих лица, логораша, као и представници ќ’–-а и ќ≈Ѕ—-а. Ќакон парастоса, коЉем Ље присуствовало више хиЪада граРаЬа, и полагаЬа виЉенаца, програм обиЪежаваЬа 23 године од страдаЬа —рба из средЬег ѕодриЬа, наставЪен Ље обраЮаЬем званичника на градском тргу и духовним програмом. ÷ентрални комеморативни скуп у Ѕратунцу одржава се поводом 23 године од великог српског страдаЬа у околини —ребренице и Ѕратунца на ѕетровдан 1992. године и у знак сЉеЮаЬа на све —рбе средЬег ѕодриЬа коЉе су убили припадници такозване јрмиЉе Ѕи’ током одбрамбено-отаЯбинског рата. ќрганизатор овог обиЪежаваЬа Ље ќдбор ¬ладе –епублике —рпске за ЬеговаЬе традициЉе ослободилачких ратова.

††††

ѕредсЉедник –епублике —рпске ћилорад ƒодик изЉавио Ље да се на подручЉу Ѕратунца и —ребренице у протеклом рату догодио злочин у континуитету, коЉи Ље поморио многе недужне Ъуде, без обзира на нациЉу и вЉеру, али да нови злочин представЪа то што се Љедан злочин признаЉе, а други не. "ќно што Ље сада проблем Љесте то што се Љедан злочин признаЉе, меРународно верификуЉе, да му се снага резолуциЉе ”Ќ, а прелази се преко помора дЉеце, жена српске националности", рекао Ље ƒодик данас на обиЪежаваЬу 23 године од великог српског страдаЬа у околини —ребренице и Ѕратунца на ѕетровдан 1992. године. ќбраЮаЉуЮи се окупЪенима, ƒодик Ље истакао да Ље чудно обЉашЬеЬе да се злочин над —рбима догодио у континуитету двиЉе-три године, а да Ље злочин над ЅошЬацима концентрисан у Љедном кратком времену и запитао у чему Ље разлика у умираЬу. "«ар можда ниЉе веЮи доказ веЮе свирепости то да сте овдЉе у континуитету двиЉе или три године убиЉали недужне Ъуде", рекао Ље ƒодик. ƒодик Ље истакао да Ље ¬елика ЅританиЉа континуирано доказани фактор лоших потеза и намЉера према —рбима, подсЉеЮаЉуЮи да Ље ЅританиЉа мешетарила покушаваЉуЮи да одржи ќтоманску империЉу, као и да Ље у Ѕи’ послала високог представника ѕедиЉа ≈шдауна, коЉи Ље срамотно кршио меРународно право, као и права —рба и ƒеЉтонски споразум. "—ада нам сервираЉу резолуциЉу у коЉоЉ желе да нам кажу да смо ми народ Љедини записан у документима ”Ќ као геноцидан. Ќаравно да Ље то неприхватЪиво", навео Ље ƒодик, те поновио да та резолуциЉа не представЪа никакво помиреЬе. ƒодик Ље напоменуо да ниЉе спорно да треба одати почаст и жртвама бошЬачког народа, веЮ да су спорне политике коЉе се воде на томе - да се у ”Ќ упише да Ље над бошЬацима почиЬен геноцид на бази лажних изЉава и извЉештаЉа, коЉи су радили "опет ѕеди ≈шдаун и британска булумента" и натЉерали тадашЬу владу —рпске да потпише срамни извЉештаЉ коЉи ниЉе тачан. "Ќема доказа о броЉу коЉи се тамо помиЬе, а на бази тога Ље ’ашки суд говорио о геноциду над ЅошЬацима, —ве лаж у континуитету! ј, онда нам кажу не смиЉете да негирате.  ако да не негирамо лаж? ѕа, ви не говорите истину! √дЉе Ље 8.300 Ъуди? Ўта Ље са 3.500 наших", рекао Ље ƒодик. ƒодик Ље истакао да српски народ не жели сукобе него да поштуЉе све жртве. "ѕоштуЉемо и жртве сахраЬене одавде неколико километара, то су жртве и Ъуди коЉи су убиЉени и треба да жалимо за Ьима. “о ниЉе проблем. “о Ље било беспотребно. —вако убиЉаЬе ниЉе имало смисла, али Ље то био рат, коЉи не носи са собом правила, него Љедну врсту хаоса", рекао Ље ƒодик. ƒодик Ље поручио да се за то не може осудити само Љедан народ. "—рпски народ ниЉе геноцидан.  ако Ље могуЮе да £асеновац ниЉе геноцид, а да —ребреница Љесте? ѕо коЉим Ље то критериЉумима могуЮе? ѕо критериЉумима великих, као што ¬елика ЅританиЉа игнорише интерес српског народа? —амо по том критериЉума, нема другог", навео Ље ƒодик. ќн Ље рекао да —рби треба да се окупе у што веЮем броЉу на поменима жртвама, али и да буду политички Љединствени око циЪева коЉи су ЉачаЬе –епублике —рпске. ѕрема Ьеговим риЉечима, ти циЪеви нису на штету другога и треЮега, маЬега или другачиЉег, Љер су сви они добродошли у —рпску, али да Ље —рпска доминантно република српског народа, коЉи Юе одлучивати о ЬеноЉ судбини. "ЌеЮе одлучивати —араЉево, ни ЅританиЉа. јко имамо воЪу, а имамо, –епублика —рпска Ље траЉна и не може ЉоЉ нико ништа", истакао Ље ƒодик.

††††

ѕредсЉедник –епублике —рпске ћилорад ƒодик изЉавио Ље данас у Ѕратунцу да Ље веома важно Љединство у политичким ставовима –епублике —рпске и —рбиЉе, и да су оне заЉедно у настоЉаЬу да се не негира истина, него да се доРе до потпуне истине о догаРаЉима у посЪедЬем рату. "–епублика —рпска и —рбиЉа диЉеле исте ставове и активности у вези са резолуциЉом о —ребреници коЉу предлаже ¬елика ЅританиЉа, коЉа Ље у континуитету своЉим политичким активностима кроз историЉу била антисрпски мотивисана", изЉавио Ље ƒодик новинарима у Ѕратунцу, гдЉе Ље одржан централни комеморативни скуп поводом обиЪежаваЬа 23 године од великог српског страдаЬа у околини —ребренице и Ѕратунца на ѕетровдан 1992. године. ќн Ље рекао да ЅританиЉа, наводно, покушава да поправи текст те резолуциЉе, а у суштини све остаЉе исто. "—ваки —рбин треба да зна да Ље то антисрпска активност и да ¬елика ЅританиЉа наставЪа повлачити лоше потезе према —рбима", рекао Ље ƒодик. ќн Ље нагласио да не треба да изгубити достоЉанство Љер на многе ствари коЉе се дешаваЉу у —авЉету безбЉедности ”Ќ "не можемо да утичемо". "јли, можемо да се окупимо око наших вриЉедности и чиЬенице да су —рби овдЉе страдали и да им одамо захвалност. ћи поштуЉемо и друге коЉи су страдали и желимо да будемо различити од других Љер кажемо да су овдЉе страдали сви, а не само Љедни", поЉаснио Ље ƒодик. ѕрема Ьеговим риЉечима, одаваЬем почасти свима коЉи су страдали —рби Юе се изузети од оних коЉи фаворизуЉу само Љедну, Љеднострану, истину и Ьихове жеЪе да то запишу у историЉске документе ”Ќ. ƒодик Ље подсЉетио да за злочине у средЬем ѕодриЬу нико ниЉе одговарао. "ƒанас смо овдЉе да се подсЉетимо на чиЬеницу да се понижава и минимизира страдаЬе —рба коЉи су овдЉе систематски масовно убиЉани од стране муслиманских Љедница у континуитету неколико година", рекао Ље ƒодик и посЉетио да Ље у овом краЉу убиЉен велики броЉ српских цивила, меРу укупно 3.500 настрадалих. √овореЮи о великом броЉу Ъуди коЉи су дошли на комеморативни скуп у Ѕратунац, ƒодик Ље рекао да Ље пресреЮан што их види у толиком броЉу Љер схватаЉу тренутак и дошли су не само да одаЉу пошту страдалим —рбима овог краЉа, него и да искажу став поводом покушаЉа наметаЬа ставова и британске резолуциЉе.

ћинистар за рад, запошЪаваЬе, борачка и социЉална питаЬа —рбиЉе јлександар ¬улин рекао Ље данас на комеморациЉи у Ѕратунцу да –епублика —рпска и —рбиЉа немаЉу никог пречег и ближег и да стоЉе уЉедиЬене. "” данима коЉи су пред нама десиЮе се велике, преломне, пресудне ствари коЉе Юе говорити и о старим приЉатеЪствима и о новим надама и да ли Юе опстати приЉатеЪства и наде зависиЮе од дана коЉи су пред нама, али Љедну ствар могу, морам и хоЮу поносан да вам кажем. –епублика —рпска и –епублика —рбиЉа никог пречег и ближег немаЉу и уЉедиЬени ми стоЉимо", нагласио Ље ¬улин у свом обраЮаЬу. ¬улин Ље поручио онима коЉи српском народу суде без суда и судиЉе, без права на риЉеч и права на одбрану, да приЉе него што упишу наЉстрашниЉу пресуду и приЉе него што уз име српског народа додаЉу риЉеч "геноцид", да би било праведно да су бар дошли овдЉе да питаЉу неутЉешне маЉке зашто носе и зашто никада неЮе скинути црнину. "» пре него што народу £асеновца и народу £адовна и народу Ѕратунца у истоЉ речи са Ьеговим честитим именом додаЉу реч геноцид, било би праведно да су бар обишли нашу сирочад и да их питаЉу: `«ашто ви, Љедина децо на свету, не славите ни Ќову годину, ни ЌикоЪдан ни ѕетровдан, ни ЅожиЮ`", рекао Ље ¬улин. ќн Ље додао да би било праведно и да покажу прстом "коЉи Ље то народ коЉи Ље силовао десетине хиЪада жена, дЉеце". "ƒа нам покажете лица тих Ъуди пре него што нас оптужите век унапред и век уназад. » Љош тражите од наше деце и наших синова да их учимо да су им очеви били силоватеЪи, беспризорници. Ѕило би праведно да сте бар саслушали нас и наше маЉке коЉе никад нису скинуле црнину", нагласио Ље ¬улин. ќн Ље додао да треба да кажу зашто су ископане очи судиЉе —лободана »лиЮа, зашто то ниЉе вриЉедно осуде и казне, и зашто мора да са помиЬе име Ќасера ќриЮа из дана у дан и зашто он ниЉе осуРен. "Ѕило би праведно да кажете зашто српске жртве немаЉу право на име Яелата. Ѕило би мудро да пре него што одбиЉете понуду премиЉера —рбиЉе јлександра ¬учиЮа и било би праведно да пре него што одбиЉете наЉхрабриЉу понуду Љедног народа, саслушате и послушате и погнете главу и поРете Ьеговим примером", указао Ље ¬улин. ѕрема Ьеговим риЉечима, камо среЮе да воРе других народа хоЮе да поРу примЉером праштаЬа и помиреЬа Љер би тада дошло до мира на Ѕалкану. "ћудро би било да нам кажете колико стотина хиЪада побиЉених и покланих —рба, колико стотина хиЪада протераних —рба треба да падне, па да се веЮ Љедном неко извини у £асеновцу, £адовну и Ѕратунцу", нагласио Ље ¬улин. ќн Ље упитао шта Љош треба да се деси да неко погне главу пред покланим братуначким —рбима, "да неко погне главу из неког другог народа пред £асеновцем и £адовном". "ќвде смо данас да мртви не даЉу живима да лажу, да забораве, да преваре", навео Ље ¬улин. ќн Ље рекао да Ље истина да Ље постоЉаЬе "исламске државе" записано у "»сламскоЉ декларациЉи", наводеЮи да Ље прва хришЮанска глава, глава ƒрагана ѕоповиЮа, одсЉечена овдЉе, "а не у —ириЉи и »раку него овде пред очима читавог свиЉета и ≈вропе коЉа Ље окретала главу". "ѕрву хришЮанску главу зло Ље подигло баш овде да Ље читав свет види и да види шта Ље пут Яихада, пут мржЬе", рекао Ље ¬улин. ќн Ље додао да Ље свиЉет тада окренуо главу. " ада нам суде, нека нам суде по болу коЉи свет сада осеЮа када гледа своЉе невине жртве на туниском пиЉеску, по париским улицама, у МуЉорку, нека нам суди по истини коЉу сада види", рекао Ље ¬улин. ѕрема Ьеговим риЉечима, —рбиЉа и —рби препознаЉу зло. "ЌиЉе било зла коЉе ниЉе овуда прошло, ниЉе било зла коме се нисмо супротставили и коЉе нисмо победили", рекао Ље ¬улин.

††††

–уски амбасадор у Ѕи’ ѕетар »ванцов изЉавио Ље данас у Ѕратунцу да Ље дошао да ода почаст онима коЉи су погинули и да све жртве заслужуЉу исти однос. "—ве жртве заслужуЉу исти однос", рекао Ље »ванцов новинарима, након што Ље у Ѕратунцу данас одржан централни комеморативни скуп поводом обиЪежаваЬа страдаЬа 3.500 —рба у одбрамбено-отаЯбинском рату у средЬем ѕодриЬу. —ваке године руски амбасадор у Ѕи’ традиционално долази у Ѕратунац да ода пошту страдалима. ѕредсЉедник –епубличке организациЉе породица заробЪених и погинулих бораца и несталих цивила ЌедеЪко ћитровиЮ изЉавио Ље —рни да Ље српски народ схватио да не може чекати и да мора доносити одлуке у интересу истине. "Ќема српског присуства на комеморациЉи у —ребреници Љер нема ни ЅошЬака да у Ѕратунцу одаЉу почаст настрадалим —рбима", рекао Ље ћитровиЮ и навео да Ље Љедина резолуциЉа коЉа треба да буде донесена - резолуциЉа за боЪи живот становника на овом простору. ѕредсЉедник —купштине општине —ребреница ћилош ћиловановиЮ истакао Ље да нико ниЉе одговарао за броЉне злочине над српским народом у ѕодриЬу и да се од борбе за истину и правду никада неЮе одустати. ћилка  овачиЮ из Ѕратунца, коЉа 23 године трага за несталим мужем Ѕожидаром, рекла Ље да Ље Ьен муж нестао 20. Љуна 1992. године и да Ље одведен у злогласни логор "пилиЮарник" у ѕоточарима. "ѕостоЉе свЉедоци коЉи тврде да Ље мучен, али “ужилаштво и —уд, као и »нститут за тражеЬе несталих Ѕи’, опструишу и ништа не предузимаЉу да процесуираЉу починиоце злочина над српским народом и да помогну да наРемо своЉе нестале. “е институциЉе треба укинути", изричита Ље  овачиЮева.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

06 / 07 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0