Srpska

ƒанашЬи свет Ље као уочи ƒругог светског рата

 ад пустите Яина из боце, Ьега више не можете да контролишете, као што Ље сада учиЬено на Ѕлиском истоку ††

††††

јмерички и украЉински амбасадори у Ѕеограду не помиЬу ÷рвену армиЉу када говоре о ослобаРаЬу српске престонице у ƒругом светском рату из чисто пропагандистичких разлога, желеЮи да обЉасне како ниЉе —овЉетски —авез имао главну улогу, веЮ Ьу треба расподелити измеРу оних на коЉе —јƒ данас ставЪаЉу улог Ц каже за „ѕолитику” ЌаталиЉа јлексеЉевна Ќарочницка, Љедан од водеЮих руских експерата за меРународне односе и званична „особа од повереЬа“ ¬ладимира ѕутина на председничким изборима 2012. године.

ќна Ље 2004. основала аналитички ‘онд историЉске перспективе, чиЉи Ље Љедан од главних праваца рада Ц меРународни односи и улога –усиЉе на Ѕалкану и централноЉ ≈вропи. ќд 2008. Ќарочницка руководи и ≈вропским институтом за демократиЉу и сарадЬу са седиштем у ѕаризу. «а нашу земЪу, „моЉу воЪену —рбиЉу”, везуЉу Ље броЉне успомене, Љош много пре него што Ље у пролеЮе 1999. стаЉала на београдским мостовима у Љеку Ќј“ќ бомбардоваЬа. ѕредседник “омислав ЌиколиЮ одликовао Љу Ље 2013. златном ћедаЪом за заслуге.

ѕре шест година ушла Ље у састав, недавно угашене, председничке комисиЉе ƒмитриЉа ћедведева за супротставЪаЬе покушаЉима фалсификоваЬа историЉе, што Ље и данас важно поЪе Ьеног интересоваЬа и деловаЬа. Ќарочницка Ље прошле недеЪе у Ѕеограду учествовала на конференциЉи ќ≈Ѕ—-а под називом „ѕоуке ƒругог светског рата: —еЮаЬа и Љавне политике”.

 ако тумачите изЉаве да Ље Ѕеоград ослобаРао “реЮи украЉински фронт, уз изоставЪаЬе ÷рвене армиЉе?

” —овЉетском —авезу никада ниЉе било такозване милициЉске регрутациЉе, када воЉни обвезници из неке области служе у своЉоЉ средини. ‘ронтове су називали по териториЉи воЉних деЉстава, па Ље „”краЉински фронт” био тако назван Љер су се борбе водиле на териториЉи ”краЉине. ” Ьеговом саставу су се борили и житеЪи ћоскве, и ¬ладивостока, и Ќовосибирска и  иЉева. »мали сте и ѕрибалтички фронт, ЋеЬиградски фронтЕ ѕодела на „фронтове” била Ље само елемент стратешког планираЬа крупних воЉних операциЉа. ƒивизиЉе су се стално пребацивале са Љедног „фронта” на други. Ќико од бораца ниЉе се сматрао припадником неког „фронта”, веЮ пре свега ÷рвене армиЉе.

јли, украЉински експерти тврде да Ље Ьих било наЉвише у тим Љединицама?

Ѕило их Ље много, несумЬиво. ”краЉинци су били други по броЉности народ и историЉске руске државе и ———–-а. ќгромна веЮина ”краЉинаца ватрено се борила за нашу заЉедничку домовину, раме уз раме са свима осталима. ЌаЉвеЮи део ”краЉинаца борио се у саставу ÷рвене армиЉе, а не на страни ’итлера, попут групице присталица —тепана Ѕандере. —ве Ље то Љедна игра са стереотипима, терминима и семантиком, чему их обучаваЉу у центрима за технику пропаганде.

÷рвена армиЉа ниЉе поменута меРу ослободиоцима ни у јушвицу Ц и ту Ље изражена захвалност украЉинским воЉницима. ƒа ли Ље то за вас покушаЉ ревизиЉе новиЉе историЉе?

Ќаравно, Љер Ље и таЉ логор ослободила ÷рвена армиЉа. ќвакве манипулациЉе смишЪене су да одвуку пажЬу од поновног буРеЬа нацизма у ”краЉини и ради компензациЉе историЉских грехова. ѕоЉаве антисемитизма и погрома над £евреЉима, у наЉвеЮем степену биле су на териториЉи данашЬе ”краЉине и ћолдавиЉе. “о Ље умаЬиваЬе улоге —овЉетског —авеза, Љер Ље данас на делу демонизациЉа читаве совЉетске историЉе. ” мемориЉалном музеЉу у £апану, посвеЮеном бацаЬу атомских бомби на ’ирошиму и Ќагасаки, нигде се не помиЬе ко Ље бомбардовао. јли зато, кад преРете у следеЮу салу, тамо видите карту £апана, над коЉом се надвила огромна, монструозна –усиЉа. ƒа ли стварно мислите да се ни код кога од посетилаца, ученика основних школа, не раРа асоциЉациЉа да Ље управо –усиЉа бацила те бомбе?

’оЮете да кажете да се пропагандом баве тимови психолога?

£ош у студентским данима сам прочитала неколико озбиЪних радова америчких филозофа и психолога на тему теориЉе семантике. —тереотипи се уводе у говор, где добиЉаЉу одреРени смисао као клише, а затим остаЉу фиксирани и веома Ље тешко одбацити их као лажни утисак.

јли зар се и –усиЉа не бави таквим стварима?

 ао научник, Ља се тиме сигурно не бавим. јли, видеЮи колико су —јƒ и «апад забринути, до хистериЉе, због успеха руских медиЉа као што Ље –аша тудеЉ, они вероватно сматраЉу да су их руски стручЬаци достигли. Ћично сматрам да су емисиЉе –аше тудеЉ добро документоване и да нису пропагандистичке.

 ако тумачите то што се ѕрви светски рат све чешЮе поново зове ¬елики рат? »ма ли то политичког значаЉа?

” одсуству –усиЉе на ¬ерсаЉскоЉ конференциЉи, јнглосаксонци су сами све одлучили. » да Юе јустроугарска бити растурена, и ко Юе добити независност, а ко неЮе. ” –усиЉи смо посматрали ѕрви светски рат кроз призму марксистичких клишеа и ќктобарске револуциЉе. ј треба обрнуто: посматрати ту револуциЉу кроз призму ѕрвог светског рата. “о Ље био први ратни сукоб коЉи Ље довео до непредвидЪивих резултата. ѕотреси и промене били су толико велики, да плодове победе нису побрали чак ни неки формални победници. Ќа пример ‘ранцуска, иако Ље била у групи победника, била Ље подвргнута таквом уништеЬу да се никад ниЉе вратила у статус велике држава коЉи Ље имала током четири столеЮа. —ветски ратови 20. века били су управо такви, а наредни Ц Љош ужасниЉи.

“о Ље имало дугорочне последице?

ƒанашЬа ситуациЉа умногоме подсеЮа на време уочи ƒругог светског рата. ¬идимо одсуство повереЬа, намере провоцираЬа опасних тенденциЉа у нади да се оне могу контролисати у своЉу корист.

ћислите ли да данас имамо претЬу новог глобалног сукоба?

ћислим да таква опасност постоЉи. » то ме веома узнемирава, због чега стално позивам да се учи на лекциЉама ƒругог светског рата. ѕре почетка рата, тридесетих година, амбициЉе Ќемачке могуЮе Ље било укротити само свеобухватним споразумом о колективноЉ безбедности, са обавезним воЉним гаранциЉама. “ада западне земЪе нису желеле да се договоре са ———–-ом, веЮ су тежиле да окрену ’итлера на исток. —ви су мислили да Юе ’итлер одбацити –усе иза ”рала, а онда Юемо „ми, «апад, Ьега да зауставимо”. јли, кад пустите Яина из боце, Ьега више не можете да контролишете, као што Ље сада учиЬено на Ѕлиском истоку.

ƒа ли се, поредеЮи степен опасности, може реЮи да Ље радикални исламизам нови нацизам?

÷иничан однос неких западних стратега према »ƒ подсеЮа на планове коришЮеЬа ’итлера за слабЪеЬе супарника. —вима Ље добро познато коме они продаЉу нафту по 15 долара за барел, и ко Ље, и коме, потом препродаЉе. –адикалне силе ислама су наЉпре легализовали, ради рушеЬа влада коЉе се нису у потпуности потчиЬавале америчкоЉ воЪи. «ар ниЉе било безумЪе рушити главне државе ослонце блискоисточне равнотеже Ц ≈гипат, »рак, ЋибиЉу и —ириЉу? Ќамерно и прорачунато, улог Ље ставЪен и на исламисте, са циЪем рушеЬа остатака биполарног светског система, коЉи Ље задржан на Ѕлиском истоку. јли, избеглице не иду у јмерику, веЮ у ≈вропу и тамо врбуЉу нове фанатике.

ћожда таквом понашаЬу доприноси управо незнаЬе, изазвано ревизиЉом историЉе, укЪучуЉуЮи и ѕрви светски рат?

¬ажно Ље разумети да Ље историЉа ѕрвог светског рата заправо историЉа рушеЬа јустроугарске и –усиЉе. ѕо теориЉи америчког председника ¬удроа ¬илсона, ове две мултинационалне државе требало Ље да буду рашчлаЬене, а уместо Ьих да настане низ малих, несамосталних држава. ЅританиЉа Ље Љош од краЉа 19. века интригирала на Ѕалкану, спречаваЉуЮи настанак крупних, хомогених балканских нациЉа. —рби, хероЉи-победници у оба светска рата, нашли су се сада поцепани у шест квазидржава.

¬идимо покушаЉе да се —рбиЉа окриви не само за догаРаЉе из новиЉе историЉе, веЮ и за почетак ѕрвог светског рата?

 омисиЉа за утврРиваЬе одговорности за отпочиЬаЬе ѕрвог светског рата Љош на ¬ерсаЉскоЉ конференциЉи Ље утврдила да Ље кривица на ЌемачкоЉ и јустроугарскоЉ. Ќезависно од тога што српска елита често ниЉе била окренута према –усиЉи, за «апад Ље увек била опсесиЉа фрагментациЉа српског народа и недопуштаЬе Ьеговог уЉедиЬеЬа и изласка на море. ќптужбе за митологизоване великосрпске амбициЉе и слично, што посматрамо веЮ дуже од века, смишЪене су само са тим циЪем. ѕосреди Ље монструозна незахвалност ≈вропе према —рбима, коЉи су дали пропорционално наЉвеЮе жртве у оба светска рата. јли, ако ≈вропа —рбиЉи не веруЉе, ми у –усиЉи Юемо увек веровати у историЉско српство, ма како се понашала елита. „врсто веруЉем да српски народ Љош ниЉе рекао последЬу реч у европскоЉ историЉи и да Юе та Ьегова реч бити позив на правду и част.

ЅоЉан ЅилбиЉа

ѕолитика

14 / 09 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0