Srpska

ƒолази ли време за литургиЉу у ’раму —вете —офиЉе у ÷ариграду?

††

ћожда Юемо ускоро моЮи служити литургиЉу у ’раму —в. —офиЉе, као некада давно

„ј када се ово почне збивати,
”справите се и подигните главе своЉе,
Љер се приближава избавЪеЬе ваше“.
(Ћк 21,28)


£една од наЉвеЮих прекретница Ъудске историЉе, био Ље дан када су “урци успели да заузму  онстантинопоЪ, наЉвеЮи и наЉпрестижниЉи град старога света. ћа колико наши савременици, махом са запада, покушаваЉу да централним догаРаЉем прогласе откриЮе јмерике, проналазак штампариЉе или неки приближно сличног значаЉа догаРаЉ оног доба, дан пада ÷ариграда Ље централно збиваЬе коЉе Ље неповратно поделило историЉу на различите епохе.

††††

ќно што нама данас упада у очи Љесте равнодушност а можда и радост коЉу Ље човек ондашЬег западног света осеЮао у том тренутку. «ападна цивилизациЉа, коЉа Ље за своЉ успон много тога морала захвалити ¬изантиЉи и многим умним Ъудима коЉи су у масама долазили бежеЮи од турске сабЪе, изгледа да ову никада ниЉе разумела. ’уманизам и ренесанса, коЉи тих година представЪаЉу, невиРени до тада културни полет, били су заправо суштинско квареЬе свести о ЅожиЉем човекоЪубЪу и ЬеговоЉ бризи о свету, коЉа Ље непрестано градила византиЉску цивилизациЉу.

–омеЉски (византиЉски) цар и Ьегова држава, по ондашЬем схватаЬу, били су у служби човековог спасеЬа. ќво схватаЬе Ље било идентично и у ондашЬоЉ српскоЉ држави, као и у другим државама православног света. ¬ладар Ље бринуо о чистоти вере, као и о ствараЬу услова за правилно морално изграРиваЬе своЉих поданика. „овекоЪубЪе се ниЉе сводило на задовоЪаваЬе свих Ъудских потреба, него за припремаЬе човека за живот вечни. Ѕез обзира на споЪашЬу велелепност ÷ариграда и ¬изантиЉе, улога коЉу су имали ниЉе била у ЬиховоЉ практичноЉ вредности за своЉе поданике, веЮ у мисионарскоЉ и просветитеЪскоЉ служби. “о би требало да значи да се човекоЪубЪе (превод на српски Љезик латинске речи хуманизам) остваруЉе у припреми човека да се уподоби Ѕогу, а не у даваЬу могуЮности да упражЬава своЉе страсти.

“”∆Ќј »—“»Ќј ќ «јѕјƒЌ»ћ ’–»ЎОјЌ»ћј

÷ариград Ље своЉом лепотом и узвишеношЮу представЪао символ призива човека на унутрашЬи преображаЉ. “о су у свом срцу осетили посланици  иЉевског кнеза ¬ладимира, коЉи су присуствовали светоЉ литургиЉи у ’раму —вете —офиЉе и по свом повратку у  иЉев рекли кнезу да нису знали да ли су се налазили на небу или на земЪи. “у духовну силу коЉу Ље носио ÷ариград осеЮали су и наши свети преци када су своЉ народ чврсто везали за православЪе.

Ќажалост, ово нису осетили западни хришЮани, коЉи су у ÷ариграду видели само злато и раскош, а према Ьеговим духовним вредностима као и према Ьеговим православним становницима осеЮали су само мржЬу и завист.

††††

“а тужна истина можда не би била тако трагична, да се у будуЮности оваЉ презир смаЬио или ишчезао. ћеРутим, однос коЉи западни хришЮани, или сада веЮ само Ьихови потомци по крви, имаЉу према ¬изантиЉи и Ьеном наслеРу, кроз историЉу Ље напредовао у злу. ћржЬа се пренела на све наследнике византиЉске традициЉе, а нарочито на –усиЉу коЉу запад види непрестано као претЬу за себе иако би потпуно нормално било да страх осеЮаЉу према народима коЉи мрзе ≈вропу и коЉи би у потпуности желели да виде Ьен крах.

††

ќво обЉашЬава вековну незаинтересованост западног света за одлучну борбу против “урака. ≈вропске краЪевине су улазиле у озбиЪниЉе борбе тек оног тренутка када су биле саме угрожене. ¬ременом, са падом моЮи ќтоманске империЉе, а са ЉачаЬем западних држава, оне у “урскоЉ све чешЮе виде савезника.

ћожемо поставити следеЮа питаЬа.

” каквим тренуцима су тражили услуге ових савезника? ѕротив чиЉих интереса су се усмеравале савезничке услуге?

”колико боЪе размотримо историЉу последЬа три века, схватиЮемо да Ље запад “урке подржавао онда када Ље –усиЉа Љачала. —ве се ово, наравно, дешавало против интереса православних балканских народа, коЉи су грцали под теретом све озлоЉеРениЉих “урака. ≈вропске краЪевине, нарочито од времена Ќаполеона па до наших дана, Љедино страхуЉу од –усиЉе и све своЉе снаге употребЪаваЉу да Ље униште. —а друге стране, –усиЉа нити било коЉа друга православна земЪа никада ниЉе показивала према западу сличне тежЬе.

—“–ј’ ќƒ –”—»£≈ » ѕ–ј¬ќ—Ћј¬Кј

«ашто Ље толико велики страх од –усиЉе и православЪа, док према исламским земЪама, коЉе су често у историЉи представЪале велику претЬу, постоЉи чак и велико разумеваЬе?

ќдговор се може наЮи у простоЉ ЪудскоЉ психологиЉи. „ега се човек наЉвише боЉи?

ќчигледно онога што не разуме! ќно што не разуме човек не може ни да контролише. ќно што не контролише врло лако може бити опасно и надвладати га.

ћеРутим, о каквом Ље неразумеваЬу овде реч?

“ребало би одмах реЮи да то ниЉе ни у ком случаЉу страх од оружЉа, Љер се оно може произвести или набавити. —трах од напредних технологиЉа или од посебних школа за изучаваЬе воЉне тактике, шпиЉунираЬа и сл. такоРе не постоЉи. —ве се ово може направити, научити, купити.

ћеРутим страх безбожника од несхватЪивих потенциЉала коЉе човек у себи носи Ље неразрешив. —трах од несагледиве духовне ширине коЉу проЉавЪуЉе православни хришЮанин. “о обЉашЬава однос западног човека према ¬изантиЉи, коЉи се кроз векове ниЉе променио, а пренео се према –усиЉи, —рбиЉи...

ќвде долазимо до суштинског апсурда.

 ако могу западним хришЮанима бити неразумЪиви православни, а муслимани не бити?

††††

ќдговор се може наЮи у чиЬеници да Ље свест управЪачког дела западних народа остала у суштини варварска, а хришЮанство Ље усвоЉено само као идеологиЉа. »деологиЉа тражи послушност, а не срце. ќво се наравно не односи на све западне хришЮане. ћноги од Ьих нас често своЉом вером могу постидети. ќво се односи на Ьихов вековни управЪачки апарат, коЉи се у суштини ниЉе нимало променио од времена пада ÷ариграда. Ќекада су крсташи пЪачкали, палили градове и села, убиЉали, силовали, а сада банкари такоРе пЪачкаЉу, незаконито одузимаЉу Ъудима имовину, идеолози новог светског поретка озакоЬуЉу хомосексуалне бракове, право изопаченика да могу усваЉати децу и сл. Ќа таЉ начин они своЉим страстима коЉе су некада сирово испоЪавали данас даЉу законску санкциЉу и цивилизациЉски оквир. ќви желе да држе свет под контролом, а он се не може држати уколико поданици нису робови страсти. „овек слободан од страсти не само да им Ље непожеЪан него суштински неразумЪив и опасан.

ѕќ¬–ј“ј  ÷ј–»√–јƒј ” –” ≈ ѕ–ј¬ќ—Ћј¬Ќ»’

—ве ово што говоримо а приписуЉемо западЬачкоЉ идеологиЉи ниЉе далеко од нас. ѕравославни Ъуди данас у своЉоЉ великоЉ веЮини живе на исти начин као и човек на западу. ќтуда потиче толика жеЪа да се у свакоЉ ситуациЉи нагласи да смо секуларна држава и истакне магична формула коЉа гласи да су црква и држава одвоЉене.

—трах од православне вере Ље заправо страх од духовног огледала; страх од виРеЬа себе као бесмртног биЮа коЉе треба да да одговор за своЉа животна дела.

ќваЉ страх Ље Љеднако присутан код савременог обезбоженог света, као и код религиЉски опредеЪених мрзитеЪа православЪа: и западних и источних. «ато желе да униште оно што их плаши и тишти.

”право због тог разлога западни свет не брине превише експанзиЉа исламиста, као ни турски утицаЉ у ≈вропи. ѕошто су се “урци у ≈вропи поЉавили као пЪачкаши са ориЉента, они су самим тим потпуно Љасни крсташким умовима. Ѕомбаши-самоубице су секташки занесени Ъуди, коЉи стоЉе под потпуном контролом пЪачкаша са истока. ќви последЬи су, вероватно под потпуном контролом пЪачкаша са запада, или, у наЉбоЪу руку, у партнерском односу са Ьима. ÷ариград у исламским рукама не брине ни Љедне ни друге.

ћеРутим, повратак ÷ариграда у руке православних итекако брине.

††††

”колико Ље пад ÷ариграда означио почетак нове епохе, епохе превласти запада, шта Юе наговестити Ьегов повратак под власт православних? ÷ариград нема само стратешки значаЉ!

÷ариград Ље симбол! ќн Ље мост коЉи спаЉа различите светове. “аЉ мост може бити мост безакоЬа, што од свог пада под “урке до данас сигурно представЪа, или мост победе ’ристове над тамом овога света. «ападни хришЮани и муслимани се заЉедно залажу да очуваЉу садашЬе стаЬе. Ќо да ли Ље то и ЅожЉи план?

ћноги су прочитали пророчанство преподобног старца ѕаЉсиЉа о уништеЬу “урске од стране –усиЉе и враЮаЬу ÷ариграда у руке √рка. ѕосле наглог заоштраваЬа односа измеРу –уса и “урака, ово пророчанство Ље добило актуелност и веруЉем да су га многи од нас неколико пута прочитали.

Ќо Ља бих подсетио на Љедно веома старо пророчанство, многима непознато или заборавЪено, а коЉе Ље написано убрзо после пада ÷ариграда. ќно Ље написано руком Ќестора »скандара, коЉи о себи сведочи да Ље био насилно преведен у ислам, а затим се вратио своЉоЉ православноЉ вери. ’роника коЉу Ље написао гласи ѕовест о заузимаЬу ÷ариграда од стране безбожних “урака за време султана ћехмеда.

ѕ–ќ–ќ„јЌ—“¬ќ Ќ≈—“ќ–ј »— јЌƒј–ј

Ќестор тврди да Ље, заЉедно са турском воЉском, учествовао у осваЉаЬу ÷ариграда. ќво Ьегово сведочеЬе Ље спорно пошто се многи Ьегови наводи сукобе са историЉским чиЬеницама. ћеРутим, сигурно Ље да Ље спис настао краЉем XV или у првоЉ половини XVI века. ” нашоЉ кЬижевности оваЉ спис се поЉавио у преводу на српскословенски Љезик у склопу —туденичког цароставника 1575. године.

ѕосле препричане повести о осваЉаЬу ÷ариграда, писац ове хронике каже следеЮе:

„...» знамеЬа о граду овом испунише се до последЬег. јли, онда, разумеваЉуЮи проклете (“урке), као и све раниЉе речено Ц неЮе дочекати до краЉа, веЮ тако окончати имаЉу. £ер пише:

'–уски род са раниЉим саздатеЪима све »змаилЮане Юе победити и —едмобрди град (тЉ. ÷ариград) добити, са раниЉим законима Ьеговим, и у Ьему се зацарити.'“

ќволико Ље поменуто у преводу на српскословенски. Ќа рускословенском оригиналу постоЉи Љош пар пасуса коЉи ову тему разраРуЉу, али сматрам да Ље и ово, сачувано на српском, довоЪно за нас.

Ќаведени текст Ље писан у време када –уси нису представЪали никакву светску силу. —игурно Ље настао пре времена »вана √розног, у чиЉе време су –уси почели да излазе на светску позорницу као значаЉан чинилац. Ќастао Ље пре времена ствараЬа руске патриЉаршиЉе, што значи у време када –уси нису имали свест о своЉоЉ духовноЉ величини нити о ћоскви као о треЮем –иму. “о нам говори да ове речи нису написане у време кад Ље неко могао да сагледа будуЮи успон –усиЉе. ќно што Ље Љош интересантниЉе, оваЉ спис се позива на веЮ постоЉеЮе записано пророчанство за коЉе не знамо колико Ље старо.

ƒа наведемо поново: „£ер пише: –уски род са раниЉим....“.

√де пише?

ќве речи значе да Ље непосредно после пада ÷ариграда, или можда и пре, постоЉало записано пророчанство о руском ослобаРаЬу ÷ариграда, а на коЉе се писац позива. –аниЉи саздатеЪи коЉи се овде помиЬу вероватно су √рци, тЉ, потомци старих житеЪа ÷ариграда.

ћа колико да нам изгледа далеко и нестварно испуЬеЬе овог пророчанства, морамо да прихватимо да Ље историЉа Ъудског рода увек била пуна неочекиваних обрта. ƒанашЬи свет веома мало личи на онаЉ од пре тридесет година, а скоро нимало на онаЉ од пре сто.  ако се Ъудска историЉа ближи своме краЉу, време изгледа много краЮе, а промене чешЮе. ¬елико Ље питаЬе у каквом Юемо свету живети кроз пар година. Ѕез обзира на тежЬе цивилизациЉа да будуЮност усмераваЉу у смеру коЉи им одговара, Ѕог показуЉе да делуЉе у историЉи и немогуЮе чини могуЮим.

Ўта бисмо могли да изнесемо као закЪучак?

††††

ћожда бисмо могли да закЪучимо да нас ово заборавЪено старо пророчанство упуЮуЉе на то да Ље време владавине безбожних узурпатора у ÷ариграду дошло до свог краЉа? ћожда и то да баш наша генерациЉа може бити сведок новог догаРаЉа коЉи Юе поново поделити историЉске епохе?

ћожда Юемо ускоро моЮи служити литургиЉу у ’раму —в. —офиЉе, као некада давно, и осетити како Ље ’ристос споЉио светове и разагнао таму безакоЬа огЬем своЉе свепраштаЉуЮе Ъубави?

ћожда?

Ѕог зна!

01 / 09 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0