Srpska

ѕоводом нових “¬ сериjа –“—-а: ÷рвене сенке

ЅЉелогрлиЮ нам приказуЉе вероватно наЉгадниЉи приказ неке престонице у историЉи кинематографиЉе. ЌаговештаЉ овога могли смо видети у ЬеговоЉ претходноЉ сериЉи, “ћонтевидео“, када Ље кафану “—олунац“, у коЉоЉ су се окупЪали фудбалери, изместио са Ѕулевара Ц преко пута ѕравног факултета Ц негде на перифериЉу, приказуЉуЮи Ѕеоград измеРу два светска рата онако како су тада изгледали, на пример, ЅаЉина Ѕашта или  рива ѕаланка

††††

—рпска кинематографиЉа наставЪа одавно утабаним стазама и кроз две нове игране сериЉе, коЉе –“— од краЉа октобра емитуЉе у ударним терминима, суботом и недеЪом: ‘’ѕси лаЉу, ветар носи’’ –адоша ЅаЉиЮа и ‘’—енке над Ѕалканом’’ ƒрагана ЅЉелогрлиЮа.

ќбе нове сериЉе обновиле су и вечиту полемику: ƒа ли оно што видимо на малим екранима има везе са реалним животом и правом историЉом, односно, с друге стране, да ли утиче на наше поимаЬе историЉе и живота уопште?

јутори сериЉа и филмова по правилу креЮу с паролама да реално описуЉу и савремена збиваЬа и историЉу. јли, када се суоче с доказима да све изврЮу наглавачке, одступаЉу и бране се уметничким слободама, коЉе, у Ьиховом тумачеЬу, оправдаваЉу све. £ер, у теориЉи, све Ље могло да се деси. » кад Ље сигурно да се нешто ниЉе могло десити, кажу да имаЉу право да измисле све што им падне на памет. “ако, наводе пример да Ље у филму “ѕроклетници“  вентин “арантино “убио“ ’итлера 1944. године.

ћеРутим, убиство ’итлера у “ѕроклетницима“ ниЉе добар пример, Љер Ље оно део ауторовог плана да Љош више истакне своЉу главну идеЉу: да су нацисти починили невиРена злодела. ƒо извртаЬа ствари дошло би у случаЉу да нацисти нису приказани као зликовци.

“—ве што знам о историЉи, научио сам из историЉских романа“, рекао Ље Љедан писац у ери пре филма и телевизиЉе. ќд поЉаве седме уметности, ова мисао се односи и на Ьу, али у геометриЉскоЉ прогресиЉи, Љер Ље гледалаца неупоредиво више него читалаца.

ƒругим речима, поменута полемика Ље излишна, Љер Ље Љасно да све што се види на екранима утиче на гледаоце. «наЉу то добро и протагонисти домаЮих филмова и сериЉа, иначе не би своЉе приказивали као апостоле, а наше као Раволе.

—лавко ¬оркапиЮ, наЉуспешниЉи —рбин у ’оливуду, писао Ље о овом феномену давних дана, за београдски лист “¬реме“. ” чланку коЉи Ље 4. марта 1926. године послао из ’оливуда, на тему како треба да изгледа наш филм, под ставком Љедан ¬оркапиЮ Ље написао ово:

“—ваки посматрач, са мало оштроумности, може лако да увиди како јмерика, помоЮу свога филма, на Љедан врло суптилан начин, американизуЉе, придобиЉа за себе, такореЮи осваЉа цео светЕ Ќеспорна Ље чиЬеница да Ље јмерика успоставила велики углед у очима других народа, великим делом помоЮу свога филма, приказуЉуЮи свету наЉлепше стране свога живота, претеруЉуЮи у толикоЉ мери, да наивна веЮина има илузиЉу да Ље јмерика прави ≈лдорадо или нека прекрасна ”топиЉа, где се филмске звезде креЮу као полу-богиЬе и богови. —ве Ље то лепо и красно, и може бити потребно, али у ствари амерички живот ниЉе онакав какав се приказуЉе у филму, док неки непознати народи имаЉу више уроРеног поштеЬа, карактера и лепоте. ѕрема томе, Љедна од ‘десет заповести’, коЉе творац нашег евентуалног народног филма треба да се држи, била би: јкцентовати поштеЬе и Љак карактер главних Љунака и ЉунакиЬа у филму“.

“е, прве филмске заповести, и данас се држе јмериканци, али и остали чиЉе филмове и сериЉе српска Љавност гледа на “¬ екранима: “урци, ћексиканци, »ндиЉци,  олумбиЉциЕ —ви они “умиваЉу“ карактере филмских Љунака, као и костиме, зграде и улице, итд, што иначе спада у наредне “филмске заповести“.

–азуме се, комунисти су знали, и знаЉу, за ово, када су у питаЬу Ьихови Ъуди. ƒовоЪно Ље упоредити како Љедан Ьихов студио (“ онтраст“ –адоша ЅаЉиЮа) поставЪа на сцену Љедног Ьиховог Љунака Ц “ита, у “¬ сериЉи “–авна √ора“, и Љедног нашег Љунака Ц цара ƒушана, у документарно-играноЉ “¬ сериЉи “—рпски Љунаци средЬег века“. —цену коЉу су направили за “ита, требало Ље да направе за истински велику историЉску личност као што Ље био цар ƒушан, мада би можда и за Ьега то било претерано.

ћеРутим, како у представЪаЬу своЉих, тако и у представЪаЬу наших, комунисти имаЉу и сопствену филмску школу, коЉу Ље утемеЪио главни —таЪинов човек за седму уметност, —ергеЉ ≈ЉзенштаЉн. ѕрофесор ћарко Ѕабац издваЉа два кЪучна елемента у ≈ЉзенштаЉновоЉ теориЉи:

ѕрво, дозвоЪено Ље и потребно Ље свако могуЮе фалсификоваЬе догаРаЉа, укЪучуЉуЮи и приказиваЬе играних сцена као документарних.  арактеристичан Ље пример Љуриша на царски дворац у ќктобарскоЉ револуциЉи. £уриш Ље снимЪен са масом глумаца и статиста и после Ље приказиван као документарни филм. ƒогаРаЉ Ље, наравно, измишЪен, али, ако би се данас у —рбиЉи организовала Љедна анкета по том питаЬу, огромна веЮина одговорила би да Ље филмска камера заиста забележила Љуриш “обесправЪене масе“. ”осталом, годишЬице ќктобарске револуциЉе и даЪе се на српским телевизиЉама илуструЉу овим ≈ЉзенштаЉновим филмом.

ƒруго, филм не сме бити копиЉа и продужетак позоришта, Љер Ље позориште висока уметност намеЬена елити, и самим тим има утицаЉ на мали броЉ Ъуди. ”место тога, филм мора да донесе дух циркуса и вашара. ќтуда и данас у српским филмовима и сериЉама онолико кревеЪеЬа и постаклука.

—оциЉалистички тоталитаризам, као девиЉациЉа друштвеног живота, 1960-тих година ствара Љош Љедну девиЉациЉу филмске уметности, познату као “црни талас“. £една од многих комунистичких фракциЉа касниЉе Юе тврдити како Ље реч о слободарском и антирежимском таласу у филмскоЉ уметности. ћеРутим, јлександар ƒунРерин, у чланку “÷рни филм Ц на ивици европске депониЉе“, на несумЬив начин доказуЉе да то ниЉе тачно. √лавни филм црног таласа, “—купЪачи перЉа“, награРиван Ље и у социЉалистичкоЉ £угославиЉи и у свету, а сем тога недавно Ље проглашен за наЉбоЪи српски филм икада. “—купЪачи перЉа“ су, тако, наЉвише допринели чиЬеници да српска седма уметност и данас често “извргава руглу основне вредности српске традициЉе и духовности“, пише ƒунРерин. »стовремено, они су почели да шаЪу у свет мрачну слику о —рбиЉи.

ќсновна одлика црног таласа Ље ништавило Ц свет без вредности. ” тим филмовима, како наводи ƒунРерин, дефилуЉу “антиЉунаци, наЉчешЮе морбидни ликови, друштвени аутсаЉдери, а сходно томе и амбиЉенти предграРа урбанитета, депониЉе живота, те мотиви насиЪа, и уопште девиЉантних облика понашаЬа“.

“—купЪачи перЉа“ су, према теоретичару филма Ѕогдану «латиЮу, “у подсвест ≈вропЪана урезали покретне слике коЉе су сугерисале да Ље оваЉ простор маргина хуманитета, односно депониЉа ≈вропе на коЉоЉ се одиграваЉу антицивилизациЉски процеси“. ƒругим речима, филмови црног таласа слали су ≈вропЪанима поруку да Ље —рбиЉа место коЉе, на краЉу краЉева, ниЉе грех ни бомбардовати.

Ѕизарности у овим филмовима приписиване су —рбима као колективитету, док су паралелно, у биоскопима и на “¬ екранима, дефиловали измишЪени комунистички хероЉи, у партизанским филмовима и сериЉама. Ѕизарности су остале до данас, док су партизански филмови и сериЉе постали изузетак. ѕоследЬа у том жанру била Ље “¬ сериЉа “–авна √ора“.

–азуме се, бизарних ликова има у свакоЉ кинематографиЉи, али ни у ЉедноЉ морбидност не обухвата колективитет Ц целу нациЉу и цело друштво. „ак и када гледа филм о наЉвеЮим америчким гангстерима, гледалац увек зна да Ље то друштвени отпад, коЉи Юе, уосталом, до краЉа филма бити елиминисан од стране “добрих момака“, како би веЮинско, нормално друштво, могло да функционише на уобичаЉени начин.

“ако, док су у сериЉама –адоша ЅаЉиЮа сеЪаци у маси блентави, у холивудском оствареЬу смештеном у руралну средину може бити блентав само по неки фармер. ѕореРеЬем фотографиЉа ЅаЉиЮевих глумаца, са Ьиховим улогама у сериЉама, видимо како ти глумци улажу огроман напор да би задатим ликовима дали извесну дозу дебилности. ” ’оливуду, пак, дебилни ликови се масовно поЉавЪуЉу само ако Ље радЬа смештена у неку менталну установу.

 риминалистички филмови и сериЉе су, поред Ъубавних, Љедан од два наЉдоминантниЉа жанра у западним кинематографиЉама. “и жанрови се нису примили у комунистичким земЪама. ѕрви, Љер у тим земЪама владаЉу управо криминални типови, масовне убице и психопате, а други, Љер Ље комунизам идеологиЉа мржЬе. »сто тако, за разлику од западних кинематографиЉа, у комунизму су ретки филмови о успешним спортистима, научницима или привредницима, писцима и уметницима уопште, о знаменитим историЉским личностима и важним догаРаЉима Ц драстичан пример Ље одсуство играних филмова и сериЉа поводом стоте годишЬице балканских ратова и ѕрвог светског рата, а у том периоду држава Ље финансирала преко 100 играних филмова и сериЉа Ц и тако даЪе, због опасности да неко, кроз те филмове, не постане популарниЉи од комунистичког диктатора, претвореног у квази-божанство, али и ради одсецаЬа нових генерациЉа од традициЉе, Љер комунизам признаЉе само сопствену традициЉу.

 ада се сабере све поброЉано, нове “сериЉе рекордне гледаности“ не могу бити другачиЉе него што Љесу. —амо у кинематографиЉи коЉа Ље претрпела толико негативних утицаЉе, —рби избегли са  осова, где им систематски скрнаве гробове, могу бити приказани као пЪачкаши гробова у Ѕеограду, у коЉи су избегли. ”право то Ље тема “¬ сериЉе “ѕси лаЉу, ветар носи“. ѕри томе, ови —рби су Љош на плакатима костимирани као ÷игани, тЉ. као цигански отпад, Љер Ље то матрица Љош од “—купЪача перЉа“. Ќаиме, и према ƒунРерину и према «латиЮу, “—купЪачи перЉа“ не би толико успешно сатанизовали —рбе, да то ниЉе учиЬено преко леРа ÷игана, коЉи су у свету веЮ на гласу као народ са маргине. ” овом филму, српски Љезик чуЉе се Љедино у —рпскоЉ православноЉ цркви, а узвишена црквена музика употребЪена Ље као хорор музика, што Ље, иначе, изузетно тешко извести. “” историЉи кинематографиЉе готово Ље немогуЮе наЮи такав пример постизаЬа утиска сабласности употребом црквене музике, односно употребом црквеног хора: као да нам не поЉу ’ерувими, него да нам се ругаЉу авети“, пише Ѕогдан «латиЮ. «бог те манипулациЉе, од “—купЪача перЉа“ до данас, у српском филму нисмо видели ÷игане какве лично познаЉемо, као новинаре, музичаре, раднике или маЉсторе Ц дакле, Ъуде као Ъуде, веЮ виРамо само цигански отпад, као што екранима доминира и српски отпад. јнтицигански елемент српског филма постао Ље “колатерална штета“ у дефинисаЬу што Љачег антисрпског елемента.

–адЬа сериЉе “—енке над Ѕалканом“ смештена Ље у  раЪевину £угославиЉу, односно  раЪевину —рба, ’рвата и —ловенаца, а одиграва се углавном у Ѕеограду. ЅЉелогрлиЮ нам приказуЉе вероватно наЉгадниЉи приказ неке престонице у историЉи кинематографиЉе. ЌаговештаЉ овога могли смо видети у ЬеговоЉ претходноЉ сериЉи, “ћонтевидео“, када Ље кафану “—олунац“, у коЉоЉ су се окупЪали фудбалери, изместио са Ѕулевара Ц преко пута ѕравног факултета Ц негде на перифериЉу, приказуЉуЮи Ѕеоград измеРу два светска рата онако како су тада изгледали, на пример, ЅаЉина Ѕашта или  рива ѕаланка. “аЉ део данашЬег Ѕулевара краЪа јлександра, од ѕоште на горе, и данас изгледа исто Ц светски. »дуЮи овим булеваром, као и сваким градом у —рбиЉи, од центра према перифериЉи, тачно се може видети где престаЉе оно што Ље правЪено пре рата и где почиЬе оно што су правили комунисти. ѕросто речено, прво Ље лепо, а друго Ље ружно, Љер у комунизму доминира тзв. естетика ружног, без обзира да ли Ље реч о архитектури, филму или нечем треЮем.

“аЉ Љедноставан факат, по природи ствари, не одговара комунистима, због чега Ьихове камере беже у блато предграРа. » док страни филмови и сериЉе по правилу почиЬу тоталима граРевина коЉе оставЪаЉу без даха, сериЉа “—енке над Ѕалканом“ у шпици садржи некакву стилизациЉу канализациЉе, а у првим кадровима блато периферне —авамале. “о насеЪе Ље представЪено не само као изразитно бедно, веЮ и као место у коЉе полициЉа не сме да уРе. ќно Ље царство криминалаца изобличених лица, али ни у центру града ситуациЉа ниЉе много боЪа. «аправо, гора Ље. „ланови двора и владе, привредници, жандарми, лекари, задужбинари, лидери руских избеглица Ц речЉу, цело друштво, огрезли су у блуду, неморалу и криминалу, док Ље наркоманиЉа масовна. –ечник свих, од —авамале до ƒвора и ¬ладе, Ље исти, уличарски, уз невероватно много псовки, праЮених великим броЉем сцена на ивици порнографиЉе. ƒругим речима, у демократским земЪама овакве сериЉе се не емитуЉу у тзв. породичним терминима у осам увече.

√лавни нарко дилери су четници покоЉног воЉводе ¬оЉе “анкосиЮа и руски козаци, док Ље комуниста ћустафа √олубиЮ приказан као ПеЉмс Ѕонд. ѕозитивни ликови су ¬ћ–ќ-вци, коЉи се приказуЉу као борци за слободу ћакедониЉе (заправо, били су бугарска терористичка организациЉа коЉоЉ Ље циЪ био припаЉаЬе ¬ардарске ћакедониЉе ЅугарскоЉ), а позитиван лик Ље чак и будуЮи поглавник јнте ѕавелиЮ, тадашЬи адвокат, бранилац “македонских бораца за слободу“ (приказан Ље на начин као када би, на пример, неко снимио ’итлера као младог сликара, негде 1910-те године).

–азуме се, мада Ље сериЉа наЉавЪена као нешто што Юе открити до сада непознате историЉске чиЬенице, све Ље измишЪено, од прве до последЬе сцене. ” првоЉ сцени козаци убиЉаЉу свог светштеника у –ускоЉ цркви на “ашмаЉдану, а у последЬоЉ до сада приказаноЉ сцени, у седмоЉ епизоди, ¬ћ–ќ-вци савладаваЉу жандарме у центру Ѕеограда Ц испред √лавЬаче, сто метара од ’отела “ћосква“ Ц и ослобаРаЉу свог лидера. ∆андарми су, иначе, карикирани у свакоЉ сцени: неспособни, распоЉасани, стално Љеди и пиЉу, попут воЉника  раЪевине у “¬ сериЉи “–авна √ора“.

¬еЮ после прве епизоде, Љедан од гледалаца написао Ље на интернету: “јко Ље овако, бар упола, стварно 30-тих година у Ѕеограду било Ц нису нас Ќемци Яабе бомбардовали“.

Ќа овакве примедбе, Љедан од сценариста, иначе професор на ‘акултету драмских уметности Ц а таЉ факат говори да Юемо Љош децениЉама гледати —таЪинове и ≈ЉзенштаЉнове трикове Ц ƒаница ѕаЉовиЮ, изЉавЪуЉе како Ље пре рата 90 посто становништва живело у беди и да Ље управо због тога дошло до промене система 1945. године. “Ќеки гледаоци ‘—енки над Ѕалканом’ мисле да смо приказали  раЪевину —’— у наЉружниЉем светлу, а не капираЉу да Ље то максимално улепшан приказ“, изЉавила Ље, такоРе, ѕаЉовиЮева.

ƒругим речима, сценаристкиЬа у потпуности прихвата комунистички наратив о “староЉ трулоЉ £угославиЉи“, али и онаЉ о “обнови и изградЬи“ земЪе после 1945. године.

ƒруги сценариста сериЉе, ƒеЉан —тоЉиЪковиЮ, образлажуЮи делове текста о принцу АорРу Ц у сериЉи се приказуЉе да он у ствари ниЉе имао шизофрениЉу, веЮ да га Ље краЪ јлександар здравог послао у лудницу да би приграбио власт Ц пише да Ље овог несреЮног принца “ѕашиЮ макао“ 1925. године, да би 1928. године ѕашиЮ “макао“ и јрчибалда –аЉса, тако што га Ље избацио “из одбора за прославу десет година од пробоЉа —олунског фронта“.

Ќикола ѕашиЮ Ље преминуо 1926. године. ƒругим речима, оваЉ, а ни остали сценаристи, немаЉу представу о збиваЬима у  раЪевини £угославиЉи, нити их то занима.

 раЪевина, а нарочито Ѕеоград и градски центри од Ћесковца до Ќовог —ада, и без развиЉене филмске индустриЉе постали су ≈лдорадо за многе, не само од —ловениЉе до ћакедониЉе, веЮ и из иностранства. —а подручЉа данашЬе —рбиЉе, тада ниЉе било економске емиграциЉе. “ек са поЉавом комуниста и Ьихове диктатуре, народ почиЬе да бежи широм света. ѕобегли су милиони и таЉ процес и даЪе траЉе.

ЌаЉзад, ко жели да види предратни Ѕеоград, нека укуца на “£утЉубу“ наслов филма ћакса  алмиЮа: “ѕрича Љедног дана“.

(“—лобода“, гласило —Ќќ у „икагу, 10. децембар 2017)

—–Ѕ»Ќ.инфо

24 / 12 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0