Srpska

ДЌаЉвеЮа радост Ље што су нам деца у ÷рквиУ

јко говоримо Љезиком менаЯера, протоЉереЉ јлександар Ѕели- ругЪаков Ље човек свестран: настоЉатеЪ Ље храма —вих светих у земЪи –ускоЉ просиЉавших, у граду ”ст-»Ъимск »ркутске области, глава неколико парохиЉа, руководи издаваштвом, добротворном и наградном комисиЉом и члан Ље ≈пархиЉалног савета. ” слободно време пише кЬиге. ”з то, он Ље многодетни отац и деда. ” ЬеговоЉ близини човек се врло приЉатно осеЮа, а разговарати са Ьим Ље право задовоЪство. ќтац јлександар Ље причао за „ЅатЉу“, о томе како га Ље породична среЮа привела Ѕогу, о противречностима са супругом по питаЬу одгаЉаЬа деце, као и о томе да ли Ље потребно младе увлачити у храм.

††††

Чќче јлександре, молим вас, поделите са читаоцима како сте дошли до вере, и до избора свештеничког позива? ƒа ли je у томе имала улогу породица, у коЉоЉ сте васпитани?

ЧЌепознати су путеви √осподЬи...ЌаЉвероватниЉе да моЉ деда Ч обуЮар у малом, незнатном граду “улуна у »ркутскоЉ области,  орнеЉ ≈меЪанович ѕавлик, ниЉе ни могао да замисли да Юе унук, коЉег никада ниЉе ни видео, поЮи путем коЉим Ље некада давно он, Ьегов деда, желео да иде, али ниЉе могао. ЌезауставЪиви карактер Ље бацао деду из земЪе у земЪу: од студираЬа на —орбони, до „ерниговске духовне семинариЉе, од конзерваториЉе за виолину, до учешЮа у револуционарним немирима.  азна за последЬе га Ље довела у —ибир.

ћоЉи родитеЪи били су обични провинциЉалски совЉетски интелектуалци: сиромашни, волели су да читаЉу, да расуРуЉу о политици и уметности. ќтац-воЉник са фронта, често Ље био болестан. “о Ље било због рана коЉе Ље задобио у рату, и када су га, по ко зна коЉи пут, послали у болницу, сав буЯет нам Ље био плата маЉке, провинциЉалског новинара. ќтац ниЉе пио, што никако ниЉе одговарало статусу Љедног интелектуалца. «ато, захваЪуЉуЮи овим среЮним околностима, наша безнадежно сиромаштво, украшавало се атмосфером мира, повереЬа и равноправности. ” куЮи Ље царовао култ кЬиге, читаЬе Ље било основно занимаЬе родитеЪа, и нас деце, па чак и бабе.

††††

Ќикаквих разговора о вери у нашоЉ породици ниЉе било, и о деди семинаристу се свим силама Юутало. јли, религиозни осеЮаЉ живи у сваком детету, и клицаЬе овог семена зависи од киша проливених на време, и суша коЉа никад не стигну кад треба.

 ао петогодишЬаци, брат и Ља смо волели да певамо:

—мело Юемо у боЉ поЮи

«а власт совЉестку

» као Љедан умреЮемо Ч

Ѕарбеза Ље то!

«амишЪали смо да Юемо заЉедно умрети. ƒа Юемо леЮи на хумку поред боЉног поЪа и умрети, а „комисари у прашЬавим шлемовима нагнуЮе се Юутке“, над нама. ќва одлучност да се заЉедно умре за власт —овЉета била Ље страшна, али и разумЪива. ЌиЉе било Љасно само што се то све називало „Ѕарбеза!“

ќви наивни редови постали су извор ЉедноЉ бриге из детиЬства Ц промишЪаЬа о неизбежности смрти.  ада се хоризонти познатог света раздваЉаЉу, заЉедно са пролазношЮу материЉалног света, тешко Ље помирити се са мишЪу да Юе некада све то нестати. „инило се да Ље то толико неправедно, да сам при првоЉ мисли на то, губио апетит целога дана. «амишЪао сам како лежим у тесном гробу под земЪом, и кроз Ьене слоЉеве видим Ъуде коЉи шетаЉу градом и уживаЉу у животу, сасвим заборавивши на мене....

... ѕролетело Ље детиЬство и младост испуЬена невероватним глупостима, пустим бригама и трагичним грешкама... ≈х, младост, младост! ћа каква да Ље била, ипак ЉоЉ Ље придев „среЮна“ пристаЉао. ћеРутим, ипак Юу се сложити са песником јлександром  ушнером: „...какав Ље то труд и порив Ч бити млад, но, боЪе Ље бити стар и преживети све...“

Ѕио Ље јвганистан, школоваЬе, посао. ƒевоЉчица Куба коЉоЉ сам носио ранац, постала Ље моЉа животна сапутница. —реЮан брак Ље оно блажено пристаниште где смо нашли Ѕога. Ќеколико година смо гледали Љедно на друго, малтене не примеЮуЉуЮи никог око себе, а Ќебесни ќтац нас Ље посматрао. ѕостоЉи мишЪеЬе, да човека у храм доводи беда, а у нашем случаЉу, у храм нас Ље привела среЮа.

—упруга и Ља смо имали веЮ двоЉе деце када се родила навика да, пошто сместимо децу у кревет, седимо заЉедно у кухиЬи и пиЉемо чаЉ. —аЬали смо о богатству, коЉе бисмо трошили фантазираЉуЮи, излишно и благородно, о путоваЬима, о признаЬима, и много чему другом. Ќа краЉу, сви ови снови утопили су се у зидовима наше мале кухиЬе и претворили се у мисли о смислу живота.

„им смо почели да мислимо о, како ми се чини, наЉважниЉем, у музичку школу, у коЉоЉ Ље Куба предавала, дошла Ље Юерка однедавно локалног свештеника. ƒаЪи ток догаРаЉа се развиЉао прогресивно. ”познали смо се са оцем £аковом и попадиЉом Ќином. ѕозвавши их први пут код себе у госте, био сам сигуран да Юу их са неколико паметних питаЬа о религиЉи сатерати у Юошак. Ќисам ни схватио, како сам краЉем вечери био не само побеРен на свим фронтовима своЉих „куЮних“ планова, веЮ сам се осетио као инвалид безверЉа.

£еванРеЪе Ље од првих редова произвело на мене непоновЪив утисак Ч некако сам одмах, свим ЮелиЉама осетио да то нису глаголи ЅожЉи, него Ъудски. ѕосле су уследиле кЬиге коЉих Ље отац £аков имао толико да Ље било довоЪно за читав град. ѕосле пола године Ља сам веЮ оставио, у то време, добро плаЮен посао на коповима угЪа, и радио сам као чувар у храму. Куба Ље посао у музичкоЉ школи усклаРивала са певаЬем у певници. ” нашоЉ провинциЉскоЉ парохиЉи имао сам да проРем све стадиЉуме „кариЉерног раста“ Ц од чувара-истопника до старешине. Ќеки приЉатеЪи су сматрали да сам полудео, и мени Ље то, искрено, одговарало.

ѕосле неколико година оцрквенили су се моЉи родитеЪи и ближа родбина. 89-их година иркутски архиепископ ’ризостом (сада умировЪени митрополит ¬иленскси и Ћитовски), ме Ље рукоположио у чин Ракона, а Љануара 90-те у свештеника.

ЧЅаЮушка, имате петоро одрасле деце. ƒа ли сте у одгаЉаЬу имали неке посебне педагошке рецепте?

Ч ќ своЉоЉ деци матушка и Ља, уосталом као и сви родитеЪи, можемо дуго причати. “алентована су Ц цртаЉу, певаЉу, пишу, снимаЉу филмове, свираЉу на музичким инструментима. ƒодао бих да Ље матушка професионални музичар, професор клавира, и скоро тридесет година руководи црквеним хором.

—ада су наша деца одрасла и живе своЉим животом. —тариЉа кЮерка има два виша образоваЬа, оба уметничка, и живи са своЉом породицом у ћоскви, ради као главни дизаЉнер у архитектонском бироу. Мена сестра Ље завршила јкадемиЉу при рускоЉ влади, живи са своЉом породицом у нашем граду. –ади као кЬиговоРа. —тариЉи син Ље начелник смене у крупноЉ компаниЉи коЉа производи целулозу. Ќа нашу жалост, пре две године му се распао брак. ”нуци често долазе, а каткад и живе код нас. —редЬи син Ље у ћоскви, служи у ‘едералноЉ служби безбедности, ванредно студира. ќве године планира да ожени девоЉку коЉу познаЉе Љош од школских дана. ЌаЉмлаРи син Ље студент треЮе године —ретеЬске семинариЉе у ћоскви. ќве године Ьегова девоЉка, са коЉом се дружи Љош из школских дана, планира да упише ѕравославни —вето-“ихоновски универзитет.

ЌаЉвеЮу радост нам доноси то што су нам деца у ÷ркви: исповедаЉу се, причешЮуЉу се, и томе уче своЉу децу. ††

††††

Ўто се тиче посебних педагошких рецепата... ћи их нисмо никада притискали, и о озбиЪним питаЬима коЉа се тичу погледа на свет и живот, разговарали смо само уколико су они тражили. £а сам, генерално, био присталица тога да са децом треба бити благ. ћатушка се ниЉе слагала, и из ове педагошке супротности, деца су сама од себе израсла као веруЉуЮа.

„ини ми се, нисмо их много васпитавали, само смо много времена проводили заЉедно. —ада, када су одрасли, са Љезом у срцу замишЪамо Ц какви би били и оно троЉе, што су умрли по роРеЬу...

Чќче јлександре, ви сте веЮ више до четврт века настоЉатеЪ градске православне заЉеднице ”ст »лимска.  ако Ље бити настоЉатеЪ, и поред тога усклаРивати Љош много дужности?...

Чќбавезе настоЉатеЪа су, у општим цртама, свима Љасне. —а Љедне стране, треба да будеш прост пастир, са друге администратор, домаЮим, градитеЪ, психолог, и тако даЪе. ” тоЉ раздвоЉености важан Ље правилан баланс. јко администратор поЉеде пастира, неЮе бити парохиЉе. ”колико пастир не може бити администратор, парохиЉа се неЮе развиЉати. ќд настоЉатеЪа много зависи! —кладна парохиЉа, среРен храм са приЉатном атмосфером, уредна богослужеЬа, Љасна и дубока проповед могу учинити много више него неколико мисионарских одеЪеЬа.

Ч„име вас изненаРуЉу парохиЉани? ќ чему неформално разговарате са паством?

Ч„ини ми се да добар свештеник увек неформално разговара са паством... —амо присуство парохиЉана, и Љош добрих, посвеЮених, и наЉчудесниЉе, трпЪивих и пуних Ъубави према своЉим леЬим пастирима, представЪаЉу предмет достоЉан дивЪеЬа.

≈во Љедног примера. ∆ивимо у врло снежном краЉу. ƒешава се да за ¬аскрс снег напада до висине Ъудског раста. ¬елика површина црквене порте тражи сталне напоре да би се очистио снег. “име се баве мушкарци нашег храма. £едном приликом, касно увече, када сам изашао из парохиЉског дома, угледао сам Љедну старицу, парохиЉанку, коЉа Ље великом лопатом чистила снег у порти. »стргао сам ЉоЉ из руку лопату, у рекао да иде куЮи да одмара. Ќа моЉу саосеЮаЉност и поштоваЬе према годинама, само Ље одбрусила са хумором Ц „ѕокоЉна свекрва ми Ље говорила Ц ако заволиш север, никада неЮеш престати да волиш“. ≈то какви су овде Ъуди! —а Ьима, парафразираЉуЮи Љедну познату изреку, не само да можеш закуцавати ексере, него и градити граРевине.

††††

Ч ќче јлександре, какве се тешкоЮе на духовном путу наЉтеже подносе, и коЉе победе наЉвише надахЬуЉу?

Ч” животу сваког свештеника, па и сваког хришЮана, наЉтежа Ље борба са самим собом. —а гордошЮу, славом, леЬошЮу, маловерЉем, среброЪубЪем. јко си назначен за пастира Ъудима, то не значи да не треба да се бринеш за сопствено спасеЬе. «а свештеника се борба са самим собом усложЬава оним природним околностима, у коЉима се он, по правилу, ЉавЪа обЉектом поштоваЬа парохиЉана. Ћако Ље проЉавЪивати смиреЬе и добродушност, када ти се подчиЬаваЉу, када си пример другима. ћеРутим, истински квалитети душе се не проЉавЪуЉу у таквим благородним околностима. ѕобеда на том фронту, било меРу своЉима или туРима, наЉвише надахЬуЉе.

£едино што разликуЉе свештеника од мирЉанина у том смислу Ц Ље бреме одговорности за поверени народ. —ве док то звонце звони у твом срцу, док те зове на молитву и не даЉе ти да се опустиш Ц ти си пастир.

—а друге стране Ц свештеник Ље свима доступан. „ини ми се да, некада спасоносни ЅожЉи ѕромисао ставЪа на то место грешног човека, Љер природна жеЪа да се задобиЉе поштоваЬе парохиЉе, може му помоЮи да победи неке страсти.

Чƒа ли има много младих код вас у храму? »мате ли идеЉу како би могли млади Ъуди да се привуку у ÷ркву?

Чƒа ли Ље много омладине у храму? —а чиме да упоредимо? Ќа фудбалскоЉ утакмици их Ље наравно више. »з источног —ибира омладина активно одлази, и стога препоруке из ѕатриЉаршиЉе за ову или ону методу рада са омладином, не могу бити испуЬене у свим областима подЉеднако.

—а друге стране, желели бисмо да човек прилази ÷ркви свесно, као резултат трагаЬа и озбиЪног промишЪаЬа. ѕо правилу, то долази са узрастом и животним искуством. «ато, може бити природно што су у храмовима претежно зрели Ъуди. ” совЉетско време ÷ркву су повезивали са дисидентима, и то Ље било привлачно омладини. —ада тога нема.

„ини ми се да сеЉаЬе ЅожЉе речи ниЉе нека pr-кампаЬа. ѕрелепо Ље када се млади Ъуди одазиваЉу на глас ЅожЉи, и када постаЉу чеда ÷ркве, али, да ли вреди оне коЉи нису спремни за духовни живот, на све могуЮе начине, утеривати у храм? „есто мислим о томе, али немам одговора.

” Љедно сам сигуран ̶ парохиЉски живот треба да буде уреРен тако, да се омладина коЉа прелази црквени праг, не осеЮа као страни елемент коЉи Ље обавезан да буде део наших формалних догаРаЉа.

††††

ЧЅаЮушка, да ли у вашем животу постоЉи место за чудо?

Ч—ам наш живот и Љесте чудо. ћогуЮност да се преживе радост и бол, да се спозна и покуша да се приближи Ѕогу, да се разговара са Ъудима и буде некоме од користи, да се каЉе, и устаЉе после пада Ц све су то права чуда. —ве што сам тражио од Ѕога, добио сам. Ќе онако, и не онда када сам желео. “о Ље исто чудо, чудо милости ЅожЉе према обичном човеку коЉи ту милост не заслужуЉе.

–азговарала £елена ≈саулова
—а руског »ва ЅендеЪа

∆урнал дл€ пап Ѕј“я

03 / 03 / 2018

     оментари:

    2018-03-05
    20:38
    ћилица:
    ћолим вас оци драги, браЮо и сестре за што више превода текстова о породици. “о нам Ље тако потребно, тешка су времена и свакодневно смо у дилемама и недоумицама око новонасталих ситуациЉа и проблема у васпираваЬу деце. ’вала вам за труд!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0