Srpska

—вети —пиридон у ќраховцу, од предаЬа до традициЉе

ќд предаЬа о првом грнчару до данашЬег дана, —тоЉановиЮи чуваЉу породичну традициЉу правЪеЬа грнчариЉе

ѕо традициЉи коЉу Ље наследио од свог оца ∆ивоЉина, осамдесетогодишЬи ќраховчанин, —танислав ÷ани —тоЉановиЮ, на празник —ветог —пиридона „удотворца обавезно иде у цркву. ѕоследЬих година са Ьим иде и Ьегов син ƒушан, а ове године су у цркву понели и славски колач и жито на освеЮеЬе.

††††

 олач Ље украсила ƒушанова сестра јнРа, а у цркви ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице освеЮеЬе Ље обавио и са ƒушаном колач преломио парох ораховачки отац ¬еЪа —тоЉковиЮ. ќн Ље у беседи нагласио важност празника —ветог —пиридона, али Ље подсетио да Ље чуваЬе традициЉе и старих заната, Љако важно. ќчуваЬе породичне традициЉе Ље и за ƒушана веома важно и зато Ље он од оца тражио да опет, како су занатлиЉе чиниле до 1999. године у ќраховцу, на —ветог —пиридона крене да носи колач у цркву. ƒушан Ље хтео да оживи традициЉу коЉа се ко зна колико дуго чувала меРу ораховачким занатлиЉама, али Ље прекинута 1999. када се веЮина занатлиЉа одселила из ќраховца, а они стариЉи се преселили на онаЉ други свет. ќ обичаЉу до тада испричао Ље —танислав, по окончаЬу литургиЉе окупЪенима у порти:

††††

- —лавски колач се преносио од породице до породице занатлиЉа. Ќа —ветог —пиридона колач Ље ломио Љедан од чланова удружеЬа занатлиЉа. ”дружеЬе нису чинили само грнчари, веЮ сви маЉстори у ќраховцу и ,,шустери и тенеЮеЯиЉе“.

„ика ÷ани преноси поколеЬима и предаЬе коЉе Ље од свога оца слушао, а коЉе обЉашЬава зашто они славе тог свеца:

- —лавимо га Љер Ље он први светац нас занатлиЉа. —вети —пиридон Ље био први грнчар. ќтац ми Ље причао како Ље —вети —пиридон живео у пустиЬи. £едном му Ље било много тешко па Ље плакао. —узе су му капале на земЪу, а он Ље у тоЉ големоЉ тузи прстом вртео по земЪи у круг и тако направио удубЪеЬе. ѕрошло Ље неко време и —вети —пиридон Ље отишао негде, а на то место Ље наишло друго племе, заложило ватру, и удубЪеЬе се стегло од топлоте. ”брзо Ље почела да пада киша и вода се у том удубЪеЬу сакупила. —вети —пиридон се вратио, и када су се окупЪени чудили како су успели да воду сакупе, а раниЉе им Ље то био проблем, он Ље рекао да Ље он то направио. » тако Ље почео да прави судове за воду, мешаЉуЮи земЪу и воду, а потом их Ље ложеЮи ватру пекао.

ќсим —рба, —ветог —пиридона Ље у ќраховцу славио и АеЪа, Ўиптар, прича чика ÷ани. ќн Ље био шустер и када би дошао ред на Ьега и он би месио славски колач. £едне године би умесили ЎутаковиЮи, друге ЌедеЪковиЮи, треЮе £овичиЮи, четврте —тоЉановиЮи, пете АеЪа шустер и тако даЪе, ишло се у круг.  олач Ље код сваког куЮи, док су се окупЪале занатлиЉе, ишао да освеЮуЉе тадашЬи свештеник √ригориЉе √ига ЅаЪошевиЮ. ј после Ьегове смрти и неки други свештеници коЉи су служили у ќраховцу.  ада Ље наступила тешка 1999. ÷ани Ље у ќраховцу остао Љедини од —рба занатлиЉа. ЌиЉе имао коме да преда колач, па га Љедно време ниЉе месио. —ада Ље Ьегов син ƒушан преузео колач од оца са одлуком да чува традициЉу док се поЉаве нове занатлиЉе.

—танислав Ље грнчарство наследио од оца ∆ивоЉина, а он од свог оца јпостола. »наче деду, —танислав не познаЉе, Љер Ље настрадао Љедном док Ље са биволима ишао да копа земЪу за грнчариЉу. «емЪа се срушила и затрпала га. ÷ани Ље друга генерациЉа грнчара, тЉ. крчежара из Ьегове породице коЉи Ље живео и радио у ќраховцу. Мегов деда јпостол Ље живео у ѕриштини, а тамо се, како Ље слушао од оца у то време ,, 47 точка грнчарских истовремено окретало“.

- ћоЉ деда Ље имао своЉ хан у ѕриштини и откупЪивао Ље и робу од оних коЉи су сезонски, само лети радили грнчариЉу. “у грнчариЉу Ље после он продавао, а меРу онима коЉи су Ље откупЪивали били су и неки Ўиптари из ќраховца. ќни су зими ишли у ѕриштину и доносили робу у ќраховац. ƒвоЉица од Ьих ƒестан и Оерим су се досетили па су предложили мом оцу да пошаЪе Љедног сина у ќраховац да ради грнчариЉу. ЅоЪе да доРе он да ради у ќраховац ми Юемо му све обезбедити, него да ми стално овде долазимо и носимо робу. » тако Ље моЉ отац дошао као млад у ќраховац. Ќа почетку му Ље било тешко, нису имали добру земЪу, од оне до коЉе су долазили роба Ље пуцала. ѕосле су се распитали код породице ћоЉсиЮ, у коЉоЉ Ље раниЉе било неких грнчара, и сазнали да има добра земЪа у месту јмовац. ќтуда су доносили после земЪу на запрегама коЉе су вукли волови и биволи.  ад Ље са том земЪом почео моЉ отац да ради, било Ље добро. » тако се после проширио занат и овде. ћоЉ отац Ље касниЉе занату научио своЉа три братанца ƒиму, ∆арка и Ќовицу, а после смо научили и Ља и моЉ , сада покоЉни,брат ћладен.

††††

ќсим што су на празник —ветог —пиридона носили колач у цркву, или им Ље свештеник долазио и резао колач у куЮи, чика ÷ани се сеЮа Љош Љедног обичаЉа везаног за оваЉ празник.

- Ќама Ље од —ветог —пиридона почиЬала пролеЮна сезона и то продаЉом Рувеча за млеко тЉ. за скупЪаЬе каЉмака. ѕошто се у радионици од ћитровдана одмарало, уочи —ветог —пиридона, за почетак сезоне, имали смо обичаЉ да покренемо точак, направимо два Рувеча, запалимо свеЮу и окадимо све. » ти Рувечи би се чували, а остали би се продавали. “о се много трошило. ћоЉ отац би правио по сто комада на дан. £а не могу тако брзо, и иначе спориЉе радим од мог оца.  ад сам учио занат моЉ отац би викао тераЉуЮи ме брже да радим: ,,ѕусти руке, пусти руке!“ ,,Ќе могу“ говорио бих Ља. » моЉ уЉак Ѕуба Ље учио занат ту код мог оца. ќн направи целу даску,тЉ. пореРа направЪено, а моЉ отац све му поквари. ,,Ќе ваЪа, прави поново“-викао би. „есто би га ударио руком по потиЪку, а блато би се залепило за косу, па би то дупло болело, а мене никад ниЉе ударио.

»наче —тоЉановиЮи су до 1999. године живели у доЬем делу града. ” дворишту Ље било неколико куЮа браЮе —тоЉановиЮа, имали су велику ширину, у ЉедноЉ куЮи Ље била радионица, па део за сушеЬе, па пекара. £едно време су —тоЉановиЮи и у соби сушили готове производе од глине, земЪа Ље била таква да ниЉе могло напоЪе да се суши.

††††

ј сву произведену робу ÷ани Ље продавао по пиЉацама у околним местима:

- “ридесет година сам ишао у ѕризрен, ѕеЮ, —уву –еку, понекад и у ƒрагаш. “амо сам на пиЉацама продавао робу коЉу бисмо у радионици произвели. јли ѕризрен Ље био обавезан. ” среду Ље морало да се иде на пиЉац, нисам смео ни прехлаРен да будем. ѕоследЬе време баш смо имали проблеме, таман изложимо робу неко доРе виче: ,,ЅиЮе демонстрациЉе, бежи, склони се!“ ћи се склонимо, па се опет вратимо...и тако ко зна колико пута. ј имао сам добре муштериЉе, наЉвише сам продавао тестиЉе, таве, крчаге, Юупове. » чанаци су добро ишли. Ќаше муштериЉе нису хтеле од других да купуЉу и кад су други ЉефтиниЉе продавали.

” радионицама —тоЉановиЮа биле су укЪучене и жене. Ќису радиле на точку, каже чика ÷ани, али су све друго знале да раде:

- ћоЉа маЉка јнРа знала Ље да пече у пекару, знала да поклопи, да нашара. » моЉа жена зна исто, а и моЉе Юерке су научиле занат.

††††

»ако су све четири ÷анетове Юерке и син изучиле занат, отац и маЉка су их дали и да се школуЉу. —ем наЉстариЉе Юерке, коЉа Ље завршила средЬу школу, остали су завршили факултете и потврдили да сваки труд доводи до успеха.

—тоЉановиЮи од 1999. године живе у куЮи своЉе наЉстариЉе Юерке коЉа се са супругом и децом одселила из ќраховца. ” Љедном делу куЮе направили су радионицу. ћного Ље маЬа од оне коЉу су раниЉе имали, а коЉа Ље уништена кад им Ље и куЮа запаЪена. ќвде раде маЬим капацитетом и у много тежим условима, али не одустаЉу. ћада каже —танислав, Ља све маЬе могу да урадим.

  • ѕре неки дан сам се први пут од како се бавим овим занатом, посекао. ћашина ми закачила прст. ј могао сам раниЉе голим рукама ваЪке да пипнем, и никад ми се то ниЉе десило. Ќе знам, можда сам изгубио рефлексе због година...- као кроз шалу прича своЉу причу.

ƒанас, прича чика ÷ани, на  осову и ћетохиЉи нема грнчара коЉи ради све ручно као он.  аже да му Ље наЉближи грнчар чак у ѕрокупЪу. »ма ових коЉи раде по калупу, машински, али обраду као некада да раде нема. «ато сви воле да купе Ьегове производе, само нема слободног тржишта као некад и то му отежава продаЉу.

***

«ашто нема Равола у радионици грнчара

†† „ика ÷ани чува и преноси Љош Љедно предаЬе коЉе Ље наследио од оца. ѕо том предаЬу у радионици грнчара Равола нема. £едном Ље, прича чика ÷ани, дошао Раво у радионицу код грнчара и реко му да може да зна шта Юе сад на точку да направи. √рнчар Ље рекао да не може да зна. Ќа предлог Равола они се опкладе. √рнчар покрене точак и поче нешто да прави.

Ааво рече: -«нам, сад Юеш да направиш таву.

√рнчар направи грне.

ƒруги пут Раво рече: - —ад Юеш да направиш чанак!

√рнчар направи тестиЉу.

“реЮи пут Раво рече грнчару да зна да Юе сад да направи Юуп, а грнчар направи крчаг.

» Раво видевши да не може да погоди шта грнчар прави, пуче од муке на том точку. ќд тада у радионицама грнчара нема Равола.

27 / 12 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0