Srpska

ћанастир матушке ‘амаре

—умираЉуЮи годину, вреди обратити пажЬу на Љедан радосни догаРаЉ: 14. Љуна Ље био пренос посмртних остатака, сада веЮ моштиЉу, схиигуманиЉе ‘амаре (ћарЯанове) са ¬аведеЬског гробЪа у ћоскви, у —ерафимо-«намеЬски скит (коЉи се сада налази у ƒомодедовском раЉону ћосковске области). ќваЉ скит Ље схиигуманиЉа основала 1912.г. ƒогаРаЉ коЉи се сбио, био Ље последица приброЉаваЬа лику светитеЪа –уске ѕравославне ÷ркве краЉем 2017.г.

—хиигуманиЉа ‘амара (1869-1936) Ц симбол ÷ркве и друштва на прелому епоха: дореволуционарног периода и потоЬих турбулентних година.

 ако Ље потицала из грузинске породице ћарЯанишвили (по маЉци Ц кнегиЬа „авчавадзе), она Ље захваЪуЉуЮи духовном ауторитету постала утицаЉни прегалац –уске ÷ркве почетком двадесетог века, Љер Ље Ьена духовна основа потицала од плодотворног, неузруЉаног тла —вете –уси. ќна Ље била блиска са таквим духовним фигурама наше ÷ркве тог времена, а потоЬим светитеЪима, као што су праведни £ован  ронштатски, велика кнегиЬа £елисавета ‘Љодоровна, и други новомученици и исповедници –уски, коЉи Љош увек нису поЉединачно прославЪени. »змеРу осталог, водила Ље разговоре са духовником обитеЪи, ≈пископом серпуховским јрсениЉем (∆адановским), коЉи Ље до револуциЉе много година био намесник „удовог манастира у ћосковском  ремЪу (и коЉи Ље стреЪан у Ѕутову 1937.г.).

††††

—ерафимо-«намеЬски скит Ље матушка основала са циЪем молитвеног тиховаЬа, спасеЬа у √осподу, задобиЉаЬа спокоЉа и радости ”у ƒуху —ветом”.

ѕред Ьеговим осниваЬем, игуманиЉа се ватрено молила пред иконом «намеЬа ћаЉке ЅожиЉе у ѕонетаЉеву, желеЮи да остане у скиту поред обитеЪи. јли, два пута Ље чула глас, коЉи као да Ље био од ÷арице Ќебеске: ”√ради своЉ манастир, и не само за себе, него и за друге”.

††††

»спрва, како Ље сматрала да Ље то искушеЬе, молила Ље савет од стараца Ц оца јлексиЉа «асимовског и оца “овиЉа у “роЉице-—ергиЉевоЉ лаври, коЉи су Ље упорно саветовали да послуша поуке ћаЉке ЅожиЉе.

Ч √де да градим скит? Ќемам ни место, ни средства Ц питала се мати.

Ч √оспод, ÷арица Ќебеска Юе и место изабрати и средства обезбедити. ј ви Юете бити слушкиЬа, испуЬаваЮете воЪу ЅожиЉу Ц одговарао ЉоЉ Ље отац јлексиЉ.

” то време (1908.г.) мати £увеналиЉа (тако се звала до монашеЬа у велику схиму 1916.г.) била Ље игуманиЉа ѕокровске заЉеднице сестара милосрРа у ћоскви. ”брзо Ље добила папир из конзисториЉе са молбом да одпутуЉе и процени ’утор коЉи Ље био у власништву заЉеднице, са циЪем да се прода. ќваЉ мали комад земЪе, назван ’утор, налазио се на тридесетом километру Љугоисточно од ћоскве. ћати никада ниЉе била у том краЉу, знала Ље да постоЉи само на основу мапе.

“ек када Ље стигла тамо схватила Ље какво Ље то место, и где треба да направи скит. ќдбила Ље да га прода, и од тог тренутка Ље почела Ьена енергична, подвижничка делатност за изградЬу и уреРеЬе скита. ” то време, посеЮивала Ље оптинске старце због благослова, измеРу осталог и оце јлексиЉа и “овиЉа Ц и свугде Ље добиЉала благослове и подршку.

—кит се градио од Љула 1910. до септембра 1912.г. “оком ове две године родило се много интересантних замисли и додатних идеЉа.

–езултирало Ље тиме што Ље —ерафимо-«намеЬски скит био реализован према дубого осмишЪеном плану. ќграда се протезала на 33 сажеЬа у квадрат, у спомен на тридесет и три године живота —паситеЪа. ” центру се уздизао храм пирамидалне основе у стилу 17.века, у част «намеЬа ћаЉке ЅожиЉе и преподобног —ерафима —арофског, са криптом и доЬим престолом у част равноапостолне Ќине.

—поЪа Ље храм имао вертикално 24 испуста, у спомен на 24 стараца из апокалипсе, и био Ље увенчан Љедном главом, коЉа Ље представЪала √оспода »суса ’риста.

—а леве и десне стране налазилe су се престоне иконе «намеЬа ћаЉке ЅожиЉе и преподобног —ерафима, коЉе су стилски припадале понетаЉевскоЉ школи.

” склопу зидина су били распореРени, према броЉу 12 апостола, 12 малих храмова и сваки Ље за покровитеЪа имао Љедног или другог апостола, и стога се називао £овано-Ѕогословским, јндреЉевским и тд. ј са споЪне стране, била Ље икона светог покровитеЪа.

” централном делу скита, поред зида, налазила се велика икона —паситеЪа са кандилом коЉе се ниЉе никада гасило.

»знад светих врата, налазио се звоник са мелодичним, невеликим звонима. «воник Ље уЉедно служио и као осматрачница.

ѕо угловима, дуж ограде, изграРене су четири куле; на Ьима су поставЪене гипсане, ваЉане скулптуре архангела са трубама, коЉи као да се спремаЉу да наговесте други ’ристов долазак.

ѕоред светих врата, постоЉала су Љош додатна, са десне стране Ц за потребе становника, а са леве стране Ц мала ”шумска” вратанца, названа тако, Љер су водила право у шуму. ќдавде се протезао равни пут ка кургану, око коЉег Ље била поставЪена икона преподобног —ерафима (коЉег Ље мати дубоко поштовала сав своЉ живот), на цинку, природне величине, у пози коЉа приказуЉе светитеЪа у покрету са секирицом и вреЮом на плеЮима.

‘игура преподобног Ље била видЪива Љош са вратанца, и особа коЉа би их отварала, имала Ље утисак да —аровски подвижник иде право у скит. ќвде Ље било и молитвено место игуманиЉе и сестара. “у су оне поверавале угоднику, као живоме, своЉе мисли и осеЮаЬа.

”нутар зидина ниЉе било никаквих помоЮних граРевина Ц све су се оне налазиле изван скита. —ам скит, обрастао Љелама и брезама, са понеким цветом, невероватне чистоЮе, представЪао Ље слику земаЪског раЉа, и требало Ље да напомиЬе монахиЬама на жеЪени Ќебесни раЉ.

ѕре револуциЉе, скит Ље посетила  омисиЉа за очуваЬе споменика уметности. “ада су стручЬаци били поражени високом идеЉом, коЉа Ље заложена у основу овог манастира. ƒоделили су игуманиЉи специЉалну плакету, у коЉоЉ Ље, измеРу осталог, писало следеЮе: ”—ерафимо-«намеЬски скит по свом индивидуалном и оригиналном унутрашЬем уреРеЬу, а и споЪашЬем изгледу, заслужуЉе посебну пажЬу, и подлеже под заштиту, као ретки црквени споменик” (из успомена епископа јрсениЉа).

23.септембра 1912.г. скит и храм Ље освештао митрополит московски и коломенски ¬ладимир (ЅогоЉавЪенски, 1848Ц1918, новомученик –уске ÷ркве), рекавши за скит: ”“о Ље духовно среЮно место”. »нтересантно Ље да Ље раниЉе исте године, у априлу владика ¬ладимир освештао ѕокровски храм у ”обитеЪ милосрРа” Ц манастир свете ћарте и ћариЉе.

јли, за разлику од московског манастира коЉи Ље лако доступан верницима, —ерафимо-«намеЬски скит представЪа затворени круг од тридесет и три монахиЬе (опет према броЉу земаЪских година —паситеЪа) Ц поред особа коЉе су имале послушаЬе и преноЮиште на ’утору Ц са строгим правилима отшелништва.

” келиЉама су биле забраЬене посете, монахиЬе су смеле да се среЮу само са родбином и то у трпезариЉи. ѕрема правилима, било Ље дозвоЪено коришЮеЬе заЉедничке трпезариЉе, без употребе хране у келиЉама. ”стаЉало се у 5 уЉутру, а у 5.45 би почиЬале ЉутарЬе молитве, ЉутреЬе и литургиЉа. Ќакон тога Ц вршеЬе послушаЬа. —естре су се непрестано бавиле »сусовом молитвом, и нису je прекидале ни током послушаЬа. «аЉеднички посао увек Ље био праЮен тихим поЉаЬем псалама или читаЬем акатиста.

—троги поредак у скиту био Ље у складу са унутрашЬим осеЮаЬима игуманиЉе, коЉа Ље тежила великоЉ схими. ѕремда се и сама игуманиЉа с времена на време колебала, Љер ниЉе могла да помири монашеЬе у велику схиму са послушаЬем настоЉатеЪа. »пак, после саветоваЬа са старцима-затворницима, поднела Ље молбу митрополиту ћакариЉу и добила благослов. ћонашеЬе игуманиЉе £увеналиЉе у схиму са новим именом ‘амара, Ље вршио викар московске епархиЉе ≈пископ серпуховски јрсениЉе (∆адановски) 20. септембра 1916.г.

1924.г. —ерафимо-«намеЬски скит био Ље опЪачкан, а сестре протеране. «а мати Ље почео пут по мукама. ƒо 1926.г. Ље живела у манастиру светих ћарте и ћариЉе у ћоскви, у соби стреЪане велике кнегиЬе £елисавете ‘Љодоровне. «аЉедно са другим монахиЬама организовала Ље радионицу Ц у то, тешко време Ц за израду платнених лутака.  ада су и оваЉ манастир затворили, мати Ље са наЉближим сестрама пронашла уточиште у предграРу ћоскве код блиске духовне деце: неколико година Ље провела у селу ѕерхушково на Ѕелоруском путу. ѕребиваЉуЮи у ѕерхушкову, сестре-монахиЬе нису престаЉале да раде Ц имале су радионицу, правиле су одела за продаЉу. 1931.г. схиигуманиЉу и сестре су ухапсили и послали у —ибир, у »ркутску област на пет година.

«ахваЪуЉуЮи залагаЬима Ьеног брата, познатог позоришног режисера  онстантина ћарЯанова ( оте ћарЯанишвили), а такоРе и уметника ѕавла  орина, коЉи Ље потом насликао Ьен изванредни портрет, мати Ље провела у изгнанству свега две и по године. јли и то Ље било довоЪно да она, особа ЉужЬачке крви, са тешкоЮом преживи сибирски мраз, и оболи од туберкулозе грла.

††††

ѕо повратку, становала Ље на познатим местима, на Ѕелоруском путу, недалеко од станице ѕионирска. “о Ље било могуЮе због исте оне протекциЉе, Љер особама ”лишеним права” ниЉе било дозвоЪено да се настаЬуЉу ближе од 101 км од престонице. »гуманиЉино здравЪе Ље било сасвим упропашЮено. 23. Љуна 1936.г. Ље уснула у √осподу. ќпело Ље у стану служио епископ јрсениЉе, уз саслужеЬе других свештеника.

2000.г. по благослову —вештеноначелништва —ерафимо-«намеЬски скит Ље почео да се обнавЪа. Ќапорима игуманиЉе »нокентиЉе (ѕопове) много тога Ље веЮ ураРено у скиту, много тога Ље рестаурирано. ѕоставЪени су темеЪи монашког живота. ” многоме Ље, захваЪуЉуЮи залагаЬима мати »нокентиЉе (коЉа Ље овде послата из  оломенског женског манастира), дошло до прославЪеЬа првог оснивача манастира схиигуманиЉе ‘амаре.

23.Љуна 2018.г. у дан спомена на преподобноисповедницу ‘амару, праздноваЬем у част прославЪеЬа нове светитеЪке –уске ѕравославне ÷ркве началствовао Ље митрополит крутицки и коломенски £увеналиЉ.

ћошти преподобноисповеднице се за сада налазе у дрвеном кивоту и изложене су верницима на поклоЬеЬе у манастирском храму у част иконе «намеЬа ћаЉке ЅожиЉе и преподобног —ерафима.

јлексеj √еоргиЉевски
—а руског »ва ЅендеЪа

—толетие.Ru

30 / 12 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0