Srpska

Ќаследност старчества: ¬алаам Ц ѕсковопечерски манастир

јрхимандрит »полит (’алин; 1928-2002) Ље —ветогорац, Љедан од великих стараца савремене –усиЉе. ” ѕсковопечерском манастиру се подвизавао укупно 12 година под руководством печерских и валаамских стараца.

ќваЉ чланак се базира на сеЮаЬима архимандрита »полита, схиархимандрита  енсорина (‘Љодорова) и монахиЬе ћариЉе (—тахович).

 оришЮене су фотографиЉе из Ьихове личне архиве и дневничких забелешки валаамског старца схимонаха ЌиколаЉа (ћонахова).

јрхимандрит »полит (’алин) јрхимандрит »полит (’алин)
††††

јрхимандрит »полит (’алин) ступио Ље у ѕсковопечерску обитеЪ 1957. године.  од старца —имеона (∆елнина), манастирског духовника, долазио Ље на исповест и откриваЬе помисли. ” манастиру се упознао с Љош Љедним младим искушеником, потоЬим оцем  енсорином, с коЉим Ље остао приЉатеЪ за цео живот. «аЉедно су долазили код оца —имеона и он им Ље Љедном рекао: „ƒошли су намесници, биЮете игумани.“ «аиста, отац  енсорин Ље постао намесник —ветогорског манастира у ѕсковскоЉ епархиЉи, а отац »полит Ље после јтона постао намесник –илског манастира —ветог ЌиколаЉа у  урскоЉ епархиЉи. »скушеници су од оца —имеона добили благослов за монашеЬе и истог дана су примили постриг у мантиЉу 1959. године.

—тарац —имеон (∆елнин; 1869-1962) у своЉоЉ келиЉи. ƒанас Ље прославЪен у збору преподобних —тарац —имеон (∆елнин; 1869-1962) у своЉоЉ келиЉи. ƒанас Ље прославЪен у збору преподобних
††††

»з сеЮаЬа схиархимандрита  енсорина (‘Љодорова):

„Ќакон служеЬа воЉног рока из родног £арославЪа сам дошао у “роЉице-—ергиЉеву лавру Ц хтео сам да се упишем у богословску школу. » ту су ми рекли: ‘»ди у ѕечоре, тамо живи прозорЪиви старац.’ ƒошао сам код оца —имеона и остао у ѕечорама, почео сам да му прислужуЉем. —еЮам се како Ље отац —имеон био смирен. Ѕолеле су га ноге, ниЉе могао да иде у ћихаЉловску цркву. » други келеЉник и Ља смо му предлагали: ‘ƒаЉте, оче, да вас однесемо!’ » укрстили бисмо руке у виду ‘столичице’, а он би сео као дете, радосно и смирено и ми бисмо га подигли. — оцем —имеоном сам провео три године, све до Ьегове смрти.

— оцем »политом сам се подвизавао у ѕсковопечерском манастиру. ” прво време смо радили у пекари. ќтац »полит се одликовао изузетном ЉедноставношЮу, ЪубавЪу, смиреЬем и кротошЮу. ќ себи се сеЮао: ‘” младости сам био весео, волео сам да се шалим и да играм, био сам коловоРа, али кад бих био сам, нападала ме Ље сета, много сам туговао, секирао се, размишЪао зашто живим и како да правилно уредим своЉ живот. ќва питаЬа ми нису давала мира.’

£ероРакон »полит (’алин). 1959. г. £ероРакон »полит (’алин). 1959. г.
††††

” фебруару 1959. године, на празник три Љерарха ¬асилиЉа ¬еликог, √ригориЉа Ѕогослова и £ована «латоустог у храму ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице заЉедно смо примили постриг у мантиЉу. ƒобили смо имена у част свештеномученика »полита и мученика  енсорина –имског. ЌоЮ после пострига провели смо у храму Ћазаревског конака, где су живели валаамски старци. —ледеЮе године отац »полит Ље рукоположен за Љеромонаха, а Ља сам у чину Ракона служио осам година.

ќтац »полит ми Ље био и друг и духовник. „есто сам се исповедао код Ьега. ƒешавало се и да ме Ље било срамота да исповедим своЉе грехове, али Ље отац »полит кротко и милостиво снисходио ЪудскоЉ немоЮи, добро Ље осеЮао и познавао нашу природу. “о Ље био човек коЉег сам наЉвише волео и коЉи ми Ље био наЉближи и много ми Ље жао што више ниЉе поред мене.

ƒок Ље био на јтону слао ми Ље писма. ќсеЮало се колико воли домовину и наш народ и колико му растанак тешко пада. ѕисао ми Ље: ‘—матраЉ драгоценим то што живиш у –усиЉи. Куби своЉу земЪу.’  ад сам сазнао да се отац »полит вратио са јтона одмах сам отишао код Ьега у ѕечорски манастир. Ќикад неЮу заборавити како Ље угледавши ме како идем кроз порту отворио прозорчиЮ и као дете повикао на сав глас: ‘ќче  енсорине, доРи ми у госте!’ «адивила ме Ље таква Љедноставност и Ъубав, чак су ми и сузе наврле на очи. —ве Ьегово савршенство састоЉи се од Ъубави, Љедноставности и приступачности.“

«десна налево: о.»полит, о.ƒоситеЉ (—ороченков), схиархимандрит »лиЉан (—орокин) и о.јвеЪ (ћакедонов). ‘ото: afonit.info «десна налево: о.»полит, о.ƒоситеЉ (—ороченков), схиархимандрит »лиЉан (—орокин) и о.јвеЪ (ћакедонов). ‘ото: afonit.info
ќтац »полит се 1983. године вратио у роРену ѕсковопечерску обитеЪ и три године касниЉе отишао Ље у  урску епархиЉу. јли Ље увек одржавао духовну везу с печерским архимандритом ƒоситеЉем (—ороченковом; Ж с коЉим Ље био заЉедно на јтону, и са старцем £ованом ( рестЉанкином; Ж2006). »з –илског манастира им Ље слао писма и поздраве преко ходочасника.

»з сеЮаЬа схиархимандрита  енсорина (‘Љодорова):

„ѕосле повратка оца »полита са јтона посеЮивао сам га у –илском манастиру сваке године.  ад сам први пут дошао тамо манастир Ље био у рушевинама, услови су били тешки, браЮе Ље било врло мало. Ѕез обзира на све ове тешкоЮе отац Ље све гостоЪубиво примао, увек Ље био радостан. ћанастир се брзо обнавЪао. Ќа молитве за истериваЬе злих духова долазило Ље на хиЪаде Ъуди Ц болесних, тужних и оних коЉи су жудели за утехом од благодатног старца. ”век Ље носио стари подрасник и обичан штап. «а педесет година колико сам свештеник нисам видео тако смиреног и кротког пастира пуног Ъубави као што Ље он. ѕривлачио Ље Ъуде Ц у –илски манастир Ље дневно долазило по пет-шест аутобуса ходочасника. Ќа стотине Ъуди Ље стаЉало у реду како би добили духовни савет и замолили га да се помоли за Ьих.

» сад кад Ље починуо у √осподу народ радо долази на Ьегов гроб. ѕоследЬи пут сам ишао у –илски манастир на Ьегов имендан. ƒошло Ље пет аутобуса ходочасника Ц из ћоскве, Ѕелгорода,  урска и Љош однекуд.  ао што Ље за очевог живота народ долазио код Ьега, тако и сад Ъуди желе да доРу. Кубав не престаЉе ни после смрти. ќтац »полит Ље управо ЪубавЪу осваЉао срца.“

¬алаамски старци

ќтац »полит и отац  енсорин су често обилазили велике валаамске старце коЉи су се подвизавали у ѕсковопечерском манастиру: схимонаха ЌиколаЉа (ћонахова), Љеросхимонаха ћихаила (ѕиткевича) и схиигумана Ћуку («емскова).

£еросхимонах ћихаил (ѕиткевич; 1877Ц1962)

£еросхимонах ћихаил (ѕиткевич) у своЉоЉ келиЉи у ѕсковопечерском манастиру £еросхимонах ћихаил (ѕиткевич) у своЉоЉ келиЉи у ѕсковопечерском манастиру
††††

¬алаамски манастир Ље у совЉетско време дуги низ година припадао ЉурисдикциЉи ѕравославне ‘инске ÷ркве коЉа Ље увела нови календар и планирала и друге промене црквене традициЉе. ћонаси коЉи су одбили да приме новине били су подвргнути суровим казнама. „—тарокалендарци“ су бранили чуваЬе старог календара и отачке ѕасхалиЉе, а реформе су видели као борбу против предаЬа и опасно новачеЬе.

ќтац ћихаил Ље био на челу борбе „старокалендараца“, убеРивао Ље да се „чува чистота православЪа“. — групом монаха био Ље приморан да са ¬алаама прво преРе у ‘инску, а затим као осамдесетогодишЬи старац Ц у ѕсковопечерски манастир 1957. године. ∆ивеЮи и ‘инскоЉ говорио Ље: „ЌевоЪе и страдаЬа чисте руски народ.“ –уска земЪа Ље „земЪа мученика, земЪа исповедника, заливена Ље Ьиховом крвЪу и чисти се као злато у ватри. “реба иЮи на крст, и на мучеЬа, али умрети у домовини са своЉим народом.“ ÷ркву у ———– ниЉе називао „совЉетском“, као што Ље то у ово време био обичаЉ у иностранству, веЮ православном исповедничком –уском ÷рквом.

ќтац ћихаил се преко 30 година на ¬алааму подвизавао ретким монашким подвигом Ц затворништвом коЉе Ље било споЉено са старчеством. Ѕио Ље духовник братиЉе. ∆ивео Ље у далеким валаамским скитовима или у осамЪеноЉ келиЉи и сваког дана Ље у току 41 године служио —вету ЋитургиЉу. —тарац Ље усвоЉио исихастичку молитву и постигао Ље бестрашЮе коЉе Ље називао „унутрашЬим тиховаЬем“. ќтац »полит се сеЮао како Ље Љедном видео оца ћихаила како иде у огЬеном стубу. √оспод му Ље показао меру старчевог савршенства.

” своЉим поукама отац ћихаил Ље истицао да су у духовном животу главни смиреЬе и Ъубав. Кубав према ближЬем може да спаси и великог грешника: „Кубав све покрива.“ ”чио Ље умеЮу ствараЬа услова за молитву: „ЌаЉпре чуваЉ мир срца, трпи, смираваЉ се, сакрушаваЉ се и наЉвише чуваЉ душевни мир. »збегаваЉ све што ремети мир. ѕотребни су нарочити опрез и пажЬа да човек не би изгубио наЉдрагоцениЉе Ц душевни мир. Ќикога немоЉ да осуРуЉеш Ц и имаЮеш мир у срцу. ¬ише Юути, учи се да Юутиш.“

—тарац Ље разликовао две врсте тиховаЬа. ѕостоЉи тиховаЬе као неодговараЬе на сваку злобу. јли Ље главно унутрашЬе тиховаЬе, духовни мир, исихиЉа. —тарци достижу ово стаЬе: они могу да говоре од уЉутру до увече налазеЮи се у стаЬу унутрашЬег тиховаЬа. ”чио Ље: „„овек треба да се труди да достигне тишину духа, Љер у немирноЉ души не може постоЉати добро.“ ”право то Ље „истински затвор и отшелништво“, „÷арство ЅожиЉе схваЮено на прави начин“, у коЉем срдачна »сусова молитва не престаЉе служеЬе Ѕогу. ќвакав мир наступа кад престану да се поЉавЪуЉу помисли осуде.

—таЬе тиховаЬа и тихи дух показуЉу дубину срца и подвижник истински схвата своЉу греховност. ќво доводи до дубоког покаЉаЬа и очишЮеЬа: „ѕотребна Ље чистота срца! » само блажено тиховаЬе узноси ка светоЉ чистоти срца. —ве главно се налази у искрености, истиноЪубивости и чистоти срца.“ ќтац ћихаил коЉи Ље искуствено спознао оно чему Ље учио монахе говорио Ље да Ље то „идеал, подвиг коЉи превазилази нашу меру!“

—тарац Ље поучавао Ъуде да се боре и побеРуЉу у духовноЉ борби. Мегово духовно чедо, монахиЬа ћариЉа (—тахович) се сеЮала Ьегових поука: „ѕодношеЬе многих невоЪа Љесте жртва Ѕогу. √оспод испитуЉе верност невоЪама. ќне коЉи су кренули монашким путем чекаЉу невоЪе. ќдмах Ц Љаке. ѕред краЉ живота Ц сасвим слабе да не би побегли. јли ничега се не боЉ. Ѕлагодат ЅожиЉа не оставЪа монаха, ако он сам не остави Ѕога. Ќе избегаваЉ невоЪе и патЬе; буди одлучна и храбра да све трпиш ради √оспода. —упротставЪаЉ се и бори се, а све остало препусти √осподу. ЌеЮеш избеЮи невоЪе коЉе доносе демони; ако не могу сами Ц шаЪу Ъуде да их чине. „овек ту увек треба да буде опрезан и пажЪив.“

—тарац се жалостио због порока у савременом монашком животу, пре свега због фарисеЉства, посветовЬачеЬа и губитка монашког духа. — тугом Ље говорио да Ље свуд унаоколо испразност, да свет са своЉим изопаченим обичаЉима у манастире уводи своЉ поредак. ѕривидно праведне фарисеЉе називао Ље „буквалистима“. „» ако будеш ишчитавао сва правила, колико год да их има, она ти неЮе бити на душевну корист, ако ти срце ниЉе скрушено и смирено. ”змите прву заповест, радите на ЬоЉ Ц и то нека вам буде устав! ј ако будете стаЉали на свим службама, све читали, цео устав испуЬавали, а не будете се чистили изнутра, биЮете као фарисеЉи. Ќикад немоЉ бити „буквалиста“; не кажем да треба изоставЪати, да не треба испуЬавати Ц не, све треба, али ако Ље само то Ц биЮе нам на осуду.“

 рилатица оца ћихаила Ље била: „—ве воли и све избегаваЉ.“ „есто Љу Ље понавЪао и отац »полит поучаваЉуЮи монахе. Ќи он ниЉе подносио дух фарисеЉства и „слова закона“. »сти овакав „валаамски“ био Ље однос оца »полита према отаЯбини.

»з сеЮаЬа схиархимандрита  енсорина (‘Љодорова):

„√одине 1962. добио сам благослов да будем келеЉник валаамских стараца. ќво свето послушаЬе сам обавЪао осам година Ц то Ље милост ЅожиЉа према мени. ¬алаамски старци су живели у Ћазаревском конаку. –адосно су ме примили, бескраЉно сам се радовао новом послушаЬу и с ЪубавЪу сам их неговао. ќсеЮао сам Ьихову молитву и срце ми Ље испуЬавао —вети ƒух. Ќе може се описати утисак коЉи Ље оставЪало општеЬе с Ьима.  ао што слепац не може да опише лепоту природе, тако ни Ља не могу да изразим сва своЉа осеЮаЬа речима.

ќтац ћихаил Ље био пун Ъубави и снисходЪив према ЪудскоЉ немоЮи. —вуда и увек туговао Ље због спасеЬа других трудеЮи се да оствари прву ЅожиЉу заповест дату човеку Ц заповест Ъубави. ¬олео Ље осамЪеност.  ад сам имао прилике да разговарам с Ьим говорио Ље: ‘∆ивеЮи у манастиру, знао сам два пута: до цркве и до келиЉе.’ Ќеколико година Ље провео у потпуном затвору, свакодневно служеЮи —вету ЋитургиЉу. ѕонекад Ље после неких посетилаца лежао болестан, чак Ље било случаЉева да лежи по неколико дана. —воЉу благодат Ље давао човеку коЉи доРе и преузимао Ље све Ьегове слабости.

ќтац ћихаил Ље желео да умре на ¬аскрс или на Ѕлаговести. ”покоЉио се пред краЉ ¬еликог поста, на Ѕлаговести. ѕред смрт Ље позивао све свете, толико мноштво да сам се чудио како се свих сеЮа. ќтац »полит Ље велику пажЬу и бригу посвеЮивао оцу ћихаилу док Ље оваЉ боловао. ћного времена Ље проводио у келиЉи оца ћихаила, сатима Ље читао £еванРеЪе. ќтац »полит Ље за цео живот сачувао Ъубав према старцима. ¬еЮ тих година, кроз општеЬе с тако великим молитвеницима, √оспод Ље припремао оца »полита за старчество.

ћи, данашЬи монаси, никад не можемо достиЮи савршенство валаамских стараца. ќни су били путовоРе, узимали су за руку своЉе духовно чедо и водили га ка спасеЬу. “акви подвижници су со земЪе, без Ьих Юе монаштво пропасти, а свет не може да постоЉи без монаштва.“

—химонах ЌиколаЉ (ћонахов, 1876Ц1969)

—химонах ЌиколаЉ (ћонахов) —химонах ЌиколаЉ (ћонахов)
ќтац ЌиколаЉ Ље дошао на ¬алаам 1900. године, а 1913. године Ље био послат на послушаЬе у московско подворЉе, где Ље примио монашки постриг. ” ћоскви се у Ьеговом животу десио важан догаРаЉ: на чудесан начин му Ље ЉавЪена икона ѕресвете Ѕогородице „ѕомоЮница грешника“. ѕосредством Ье дешавало се мноштво чудесних знамеЬа и исцеЪеЬа коЉе Ље отац ЌиколаЉ бележио у свом дневнику.

£една од забелешки се односи на период раскола меРу братиЉом на ¬алааму 1925. године: „ѕочели су да примораваЉу братиЉу да преРу на нови календар. ƒошла Ље црквена управа на челу с нашим игуманом оцем ѕавлином, одржано Ље суРеЬе. ѕочели су да позиваЉу браЮу, Љедног по Љедног. » Ља сам дошао на ред. ”шао сам у собу у коЉоЉ Ље седео игуман ѕавлин с другима из црквене управе. ”питали су: ‘’оЮеш ли долазити у цркву по новом календару?’ Ќисам могао да одговарам на Ьихова питаЬа, као да ми се одузео Љезик у том тренутку. ќнда су рекли: ‘ƒобро, слуго ЅожиЉи, иди и размисли.’ ” свом срцу сам почео да се молим ћаЉци ЅожиЉоЉ, моЉоЉ ѕомоЮници: ‘–еци: да ли да будем за нови или за стари календар?’ ”нутрашЬи глас ми Ље говорио: ‘»ди, и држи се старог календара.’ » чуЉем одозго женски глас: ‘јко желиш да се спасиш, држи се предаЬа светих апостола и светих отаца.’ »сто се поновило Љош Љедном, и треЮи пут ми Ље оваЉ глас рекао: ‘јко желиш да се спасиш, држи се предаЬа светих апостола и светих отаца, а не ових мудраца.’ —рце ми се обрадовало због тога што ми Ље √оспод указао пут спасеЬа по молитвама ћаЉке ЅожиЉе.“

„удотворна икона „ѕомоЮница грешника“ налазиле се у скромном Юивоту на комоди у келиЉи оца ЌиколаЉа. —тарац се даноноЮно молио пред Ьом. Ќаписао Ље узвишене песме и славословЪа у част ћаЉке ЅожиЉе. Ќа дан празника иконе ћаЉке ЅожиЉе „ѕомоЮница грешника“ 1957. године старац Ље у дневнику забележио следеЮи догаРаЉ. ” своЉоЉ келиЉи Ље служио бдениЉе с братом јлександром. „ѕришао сам икони, ¬ладичица Ље изашла из Юивота и стаЉала Ље као жива, весела, и ћладенац такоРе. ÷еливао сам руку Ц била Ље топла и мека, као и нога ћладенца. ѕришао сам брату и рекао: ‘¬иди, ¬ладичица Ље изашла из кивота Ц иди и целиваЉ.’ јли кад Ље он пришао ¬ладичица Ље веЮ поново била на свом месту.“

»з сеЮаЬа схиархимандрита  енсорина (‘Љодорова):

„ЌаЉвише сам разговарао са старцем ЌиколаЉем. ∆ивели смо у ЉедноЉ келиЉи. £едном сам осеЮао велику раслабЪеност, чак ни послушаЬе нисам могао да обавЪам.  ад сам га угледао у башти радосно сам отрчао до Ьега и испричао му каква ме Ље невоЪа снашла. ќн ме Ље чврсто загрлио, привио уз себе и одмах сам добио исцеЪеЬе од Ьеговог загрЪаЉа. ƒок сам био уз Ьега стално сам осеЮао да Ље то свети човек. ќтац ћихаил (ѕиткевич) Ље за оца ЌиколаЉа говорио: ‘ќн Ље благодатни старац. Ѕлагодат се даЉе за велики подвиг, а Ьему Ље дата због великог смиреЬа и Ъубави.’ »мао Ље дар непрестане молитве. ѕосебно се молио ноЮу. ” 11 сати увече сео би у фотеЪу и целе ноЮи би седео и молио се до 5 сати уЉутру.  ад бих устао он би говорио: ‘—ад Ље време да се Ља одморим. √оспод воли ноЮну молитву.’

—тално сам, док сам живео с Ьим, осеЮао како небеска светлост обасЉава келиЉу за време Ьегове молитве и тада би моЉу душу испуЬавала неизрецива радост. ѕосле полуноЮнице и црквене службе, послужио бих старца чаЉем и одлазио на послушаЬе у пекару, у просториЉу за печеЬе просфора или на заЉеднички рад, а он би наставио да се моли за обитеЪ, за братиЉу, за оне коЉи се труде у светоЉ обитеЪи и за цео свет.

ƒочекивао ме Ље с великом радошЮу, као дете маЉку коЉа га воли. ” Ьему Ље било много детиЬег: Љедноставност, смиреЬе, послушаЬе и необична, недокучива Ъубав. √оворио Ље: „√оспод ми Ље рекао: ‘” старости Юеш бити као дете.’“ „ак Ље и Ьегово лице потврРивало ово. „есто сам имао прилике да служим у цркви и чудна ствар: кад би старцу била потребна моЉа помоЮ, молио Ље √оспода да ме пошаЪе код Ьега. £а сам то осеЮао и долазио управо у тренутку кад сам му био хитно потребан. ƒесет година Ље био потпуно слеп, и наравно, стално му Ље била потребна помоЮ. »пак Ље заборавЪао на своЉе потребе и пуштао ме Ље да идем на богослужеЬа и послушаЬа. „есто бих видео како сиЉа од неземаЪске радости: у тим тренуцима су га посеЮивали небески житеЪи. —ве ово Ље често крио због свог великог смиреЬа. јли Љедном сам дошао из цркве и видео како му теку сузе, и он Ље рекао: ‘√оспод ме Ље посетио.’

ЅраЮу и ходочаснике отац ЌиколаЉ Ље такоРе примао с великом радошЮу, чак Ље многима Ъубио руку. —ве Ље поучавао смиреЬу, послушаЬу и Ъубави, говорио Ље: ‘Ѕог Ље Ъубав, без Ъубави нема спасеЬа.’ Мегово смиреЬе Ље било огромно. » Љедном, кад Ље дошла мама да ми помогне да негуЉем старце у шали сам рекао: ‘ћама, сад Юу проверити смиреЬе оца ЌиколаЉа, схимонаха.’ £едноставно сам му пришао и рекао: ‘ќче ЌиколаЉе, зашто си увредио моЉу маму?’ ќн Ље одмах пао пред Ьене ноге: ‘“ета «ино, опрости мени грешном што сам те увредио.’ »мао Ље 93 године. — напором сам га подигао и ставио у фотеЪу. ј мами сам рекао: ‘≈во, видиш колико Ље дубоко старчево смиреЬе. ј ако кажеш неком искушенику да Ље нешто згрешио правдаЮе се читавих сат времена и реЮи Юе хиЪаду речи у своЉе оправдаЬе.’

ѕредосеЮаЉуЮи у току ¬еликог поста 1969. године да му се ближи краЉ отац ЌиколаЉ Ље рекао: ‘ќво Ље моЉ последЬи ¬аскрс.’ ∆елео Ље да умре на ¬аскрс Ц √оспод га Ље удостоЉио да се упокоЉи на дан ѕреполовеЬа. ќтац ЌиколаЉ Ље био истински свети човек коЉи нам Ље у живом искуству и на примеру показао светост.“

***

£еромонах »полит (’алин). ћанастир —ветог ѕантелеЉмона, јтон. 1973. г. £еромонах »полит (’алин). ћанастир —ветог ѕантелеЉмона, јтон. 1973. г.
ќтац »полит Ље у ѕсковопечерском манастиру усвоЉио монашку традициЉу и валаамских и печерских стараца. ќни су руководили и поучавали „примером дела“, а то Ље много делотворниЉе од поука речима. ∆ивеЮи поред великих подвижника отац »полит Ље у потпуности усвоЉио Ьихове духовне лекциЉе и исихастичку праксу.  ао искусни ’ристов воЉник Љеромонах »полит Ље 1966. године отишао на јтон да помогне у обнавЪаЬу манастира —ветог ѕантелеЉмона. ј 17 година касниЉе, почео Ље да се подвизава подвигом старчества коЉи Ље толико неопходан у –усиЉи коЉа доживЪава препород.

—а руског ћарина “одиЮ

08 / 01 / 2019

     оментари:

    2019-01-11
    01:03
    Milica :
    Odlican tekst, za duhovni rast i razumevanju istinskog znacenja i shvatanja ljubavi, i puteva kojima se do nje dolazi.
    Skruseno srce, smirenje,neosudjivanje, prastanje= ljubav.
    A ljubav je Bog!!!
    Koliko malo, a koliko nam treba da se iscistimo iznutra kako kazu oci!
    Mocno, istinito, i duboko poucno !
    Hvala od srca

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0