Srpska

”краЉински томос Ље замка за православЪе у свету

††††

” физици постоЉи поЉам „тачка бифуркациЉе“ и означава критично стаЬе система кад он постаЉе нестабилан и кад због утицаЉа споЪашЬих, чак и готово безначаЉних догаРаЉа може да преРе на нижи, или напротив, на виши ниво самоорганизациЉе.

ƒогаРаЉи у ”краЉини у одреРеном смислу представЪаЉу овакву „тачку бифуркациЉе“ за православЪе у целом свету. ќдлуке коЉе се данас доносе и поступци коЉи се чине умногоме Юе одредити предстоЉеЮи живот ѕравославне ÷ркве, можда и више векова унапред. ” насталоЉ ситуациЉи неправилно би било повуЮи се у страну позиваЉуЮи се на то да Ље ’ристос √лава ÷ркве, па нека ќн све —ам уреди. ЌесумЬиво Ље да Ље ќн и само ќн на челу ѕравославне ÷ркве, али Ље ÷рква богочовечански организам и —паситеЪ Ьоме управЪа у сарадЬи с Ъудима, узимаЉуЮи у обзир наше правилне и неправилне жеЪе и поступке. —тога повлачеЬе и избегаваЬе насталих црквених проблема, коЉе Ље изазвано лажним смиреЬем, може довести до наЉгорих могуЮих последица.

—ве ѕомесне ÷ркве у православном свету су ступиле у тежак период доношеЬа одлука у погледу односа према украЉинскоЉ верскоЉ организациЉи под називом „—вета ÷рква ”краЉине“ (у даЪем тексту Ц —÷”), коЉу Ље основала ÷ариградска патриЉаршиЉа (у даЪем тексту Ц ÷ѕ). «а доношеЬе исправне одлуке не треба само познавати реалну ситуациЉу у ”краЉини, где Ље безусловна веЮина православаца против аутокефалности коЉу намеЮе ÷ариград (2/3 према 1/3), веЮ треба пажЪиво проучити документ Ц томос о додели аутокефалности —÷”, коЉи нипошто ниЉе упуЮен само украЉинским расколницима и „самосвЉатима“(1). ” Ьему се садрже тврдЬе коЉе православЪе у свету доводе у нову ситуациЉу без преседана. ƒа ли су представници ѕомесних ÷раква у потпуности свесни чиЬенице да признаЉуЮи —÷” на основу овог томоса прихватаЉу и Ьегов садржаЉ? ѕрекорачивши црту „признаваЬа“ ѕомесне ÷ркве Юе пасти у замку из коЉе више неЮе моЮи да изаРу. ” чему се криЉе опасност? — чим се имплицитно слажу сви они коЉи признаЉу оваЉ томос?(2)

1. ѕризнаваЬе ѕатриЉарха цариградског за поглавара све ѕравославне ÷ркве и свих ѕомесних ÷ркава поЉединачно.

” томосу √оспод наш »сус ’ристос ниЉедном ниЉе назван √лавом ÷ркве, веЮ се назива само Ьеним ќснивачем: „под покровом ќснивача £едне —вете —аборне и јпостолске ÷ркве Ѕогочовека √оспода и —паситеЪа нашег »суса ’риста“.

” томосу се главом —÷” не назива ни „Ьегово блаженство ћитрополит киЉевски“ Ц назива се само „првим“ и „предстоЉатеЪем“.

ѕоЉам главе ÷ркве у васеЪенским размерама у тексту томоса се Љасно везуЉе само за ѕатриЉарха цариградског, а представници новостворене украЉинске структуре мораЉу бити потпуно свесни да немаЉу свог самосталног поглавара: „јутокефална ÷рква ”краЉине признаЉе као главу (κεφαλὴν) —вети јпостолски и ѕатриЉаршиЉски ¬асеЪенски ѕресто, као и други патриЉарси и предстоЉатеЪи“. —амом овом реченицом се у потпуности брише аутокефалност —÷”, Љер аутокефалност значи самостално и независно предвоРеЬе ѕомесне ÷ркве од стране Ьеног поглавара, коЉи Ље изабран и потврРен на сопственом црквеном —абору, што се огледа у термину „аутокефалиЉа“ (од грч. αὐτός „сам“ + κεφαλή „голова“). ” ѕравославноЉ ÷ркви Ље незамисливо да поглавар аутокефалне ÷ркве буде представник друге ѕомесне ÷ркве.

ћеРутим, овом реченицом се уЉедно поништава аутокефалност свих других ѕомесних ÷ркава, Љер се тврди да „и други патриЉарси и предстоЉатеЪи“ за свог поглавара признаЉу ѕатриЉарха цариградског. ќдносно, по томосу, оваЉ принцип се односи на све ѕомесне ÷ркве и на све предстоЉатеЪе и Ц што Ље главно Ц они то наводно признаЉу.  ад Ље и где ÷ѕ добила од ѕомесних ÷ркава сагласност да за свог поглавара сматраЉу ѕатриЉарха цариградског?

“ешко нам Ље да се ослободимо узнемираваЉуЮег осеЮаЉа да представници других ÷ркава Љош увек нису пажЪиво прочитали текст томоса, Љер да су свесни Ьеговог садржаЉа, реакциЉа би сигурно била негативна. ќвом реченицом не само да се обезвреРуЉе „аутокефалност“ —÷”, него се у суштини одбацуЉе пуновредна аутокефалност свих ѕомесних ÷ркава и декларише се Љерес цариградског папизма с коЉом се, наводно, сви слажу.

2. ѕризнаваЬе да ѕатриЉарх цариградски има право наЉвишег суда без права апелациЉе над свим клирицима свих ѕомесних ÷ркава.

ќво Ље у томосу отворено речено: „—ви архиЉереЉи и остали клир и даЪе имаЉу право да се у апелациЉи обраЮаЉу ѕатриЉарху васеЪенском коЉи има канонску одговорност да доноси судске одлуке без права апелациЉе за епископе и други клир ѕомесних ÷ркава.“ ќвде Ље важно истаЮи тврдЬу да ÷ѕ нема наЉвишу судску власт само за клирике —÷”, веЮ да се она односи на све свештенослужитеЪе у православЪу у целом свету. —ад могу да се суде у »стамбулу и ове одлуке свака ѕравославна ÷рква треба да прихвати „без права на апелациЉу“.

” томосу се позива на 9. и 17. правило IV ¬асеЪенског сабора, у коЉима нема ни речи о праву ѕатриЉарха цариградског да суди представницима других ѕомесних ÷ркава. »зузетно угледни византиЉски канониста «онара тумачеЮи 17. правило недвосмислено негира да ÷ариград има такво право: ÷ариградски патриЉарх ниЉе судиЉа свим митрополитима без изузетка, веЮ само онима коЉи су му потчиЬени. £ер не може да позове на своЉ суд митрополите —ириЉе, или ѕалестине и феничанске, или египатске против Ьихове воЪе; веЮ митрополити —ириЉе подлежу суду ѕатриЉарха антиохиЉског, а палестински Ц суду ѕатриЉарха Љерусалимског, а египатскима треба да суди ѕатриЉарх александриЉски, од коЉих добиЉаЉу и рукоположеЬе и коЉима су управо потчиЬени.“ ј преподобни Ќикодим —ветогорац у познатом „ѕидалиону“ коментаришуЮи ова правила категорички инсистира на томе да: ÷ариградски поглавар нема права да делуЉе у диЉецезама и областима других патриЉараха и ово правило му не даЉе право да прихвата апелациЉе у вези са сваком ствари у ¬асеЪенскоЉ ÷ркви. Ќавевши мноштво аргумената преподобни Ќикодим долази до закЪучка: ƒанас Ље... цариградски поглавар први, Љедини и последЬи судиЉа митрополитима коЉи су му потчиЬени, али не онима коЉи се потчиЬаваЉу осталим патриЉарсима. £ер, као што смо рекли, последЬи и свеопшти судиЉа свих патриЉараха Ље ¬асеЪенски сабор и нико други. »з горе наведеног недвосмислено следи да ÷ѕ нема канонска права да укида пресуде коЉе донесу друге ѕомесне ÷ркве.

ѕритом више нико не може да суди ѕатриЉарху цариградском. “еоретски би могао да му суди ¬асеЪенски сабор, али Ље он узурпирао право на Ьегово сазиваЬе и самим тим Ље преузео да решава судбину ÷ркве, при чему нико не може да му суди. ” уставима свих ѕомесних ÷ркава Љасно Ље прописано да поглавари подлежу суду своЉе ÷ркве, (3) и нигде нема одредаба о обраЮаЬу суду ÷ѕ као коначноЉ инстанци у црквеним споровима. ѕритом су претензиЉе ÷ѕ на наЉвишу судску власт необично сазвучне с папском доктрином католика: „ѕетар и Ьегови наследници имаЉу право да слободно доносе суд свакоЉ ÷ркви и нико нипошто не сме да помути или поколеба Ьихово стаЬе; Љер нико не суди наЉвишоЉ катедри (summa sedes a nemine judicatur)“. (4) ƒа ли се са оваквим новинама слажу они коЉи признаЉу аутокефалност —÷” на основу овог томоса? ќво питаЬе треба обавезно поставити свим ѕомесним ÷рквама пре него што донесу коначну одлуку.

3. ѕотчиЬаваЬе ѕатриЉарху цариградском све православне диЉаспоре (5) у целом свету и ограничаваЬе делатности ѕомесних ÷ркава границама националних држава из коЉих потичу.

” тексту томоса се ова идеЉа прво прописуЉе —÷”, чиЉи црквени живот треба да се одвиЉа строго „у географским границама ”краЉине“. ќна „не може да поставЪа епископе или да оснива парохиЉе ван граница државе; оне коЉе веЮ постоЉе од сад се потчиЬаваЉу, у складу са поретком, ¬асеЪенском ѕрестолу коЉи има канонска овлашЮеЬа у диЉаспори, зато што се ЉурисдикциЉа ове ÷ркве ограничава териториЉом украЉинске цржаве“. ќвде се, као и у претходним примерима, норма коЉа Ље прво прописана за —÷” представЪа као универзална и општеприхваЮена за све ѕомесне ÷ркве („потчиЬаваЉу се, у складу са поретком, ¬асеЪенском ѕрестолу, коЉи има канонска овлашЮеЬа у диЉаспори“). Ѕез усаглашаваЬа с другим ÷рквама утврРуЉу се права ÷ѕ на управЪаЬе светском диЉаспором. ќне ѕомесне ÷ркве коЉе буду признале —÷” мораЉу бити спремне да се одрекну своЉе духовне деце, парохиЉа и манастира у иностранству у ÷ѕ. ƒа ли су свесне ове чиЬенице?

4. ѕризнаваЬе ÷ѕ за наЉвиши ауторитет у решаваЬу догматских, канонских и других црквених питаЬа.

Ѕез обзира на недостатак убедЪивог образложеЬа за своЉа ексклузивна права у томосу се садржи захтев да се —÷” потчиЬава ÷ѕ у решаваЬу догматских и канонских питаЬа: „«а решаваЬе важниЉих питаЬа црквеног, догматског и канонског карактера Ьегово блаженство ћитрополит киЉевски треба да се обраЮа нашем —ветом ѕатриЉаршиЉском и ¬асеЪенском ѕрестолу трудеЮи се да схвати какво Ље Ьегово угледно мишЪеЬе и став (о датом питаЬу).“ ќвде нема директне тврдЬе да тако поступаЉу и друге ѕомесне ÷ркве, зато што би то веЮ била вапиЉуЮа лаж, али не треба сумЬати у то да Юе украЉински преседан бити употребЪен против других ѕомесних ÷ркава, а посебно оних коЉе признаЉу оваЉ томос и новостворену —÷”.

ѕошто Ље ÷ѕ узурпирала право на доношеЬе коначних црквених одлука, поставЪа се питаЬе: где Ље гаранциЉа да Юе ове одлуке бити истините и непогрешиве? јко ова гаранциЉа не постоЉи, не може постоЉати ни право на сличне одлуке без права апелациЉе. ј ако таква гаранциЉа постоЉи, желели бисмо да се упознамо с Ьом. ƒо данас ниЉе приказана пуноЮи ÷ркве. Ќе само то, црквена историЉа Ље препуна издаЉа цариградских патриЉараха, коЉе се односе на веронауку, као и канонских и моралних издаЉа. ƒовоЪно Ље сетити се да се на цариградском престолу у току Ьеговог постоЉаЬа налазило много више званично осуРених Љеретика него на свим осталим православним престолима заЉедно.  ако се у том случаЉу ÷ѕ могу дати таква права?

ѕротоЉереЉ ¬адим Ћеонов, доцент —ретеЬске духовне богословске школе ѕротоЉереЉ ¬адим Ћеонов, доцент —ретеЬске духовне богословске школе ††††

ѕред нама се налази очигледно сведочанство узурпациЉе црквене власти коЉа припада искЪучиво црквеним —аборима. ƒа ли су представници других ѕомесних ÷ркава спремни да се одрекну принципа саборности у корист цариградске непогрешивости у догматским и канонским питаЬима? Ѕез решаваЬа ових питаЬа слагаЬе с овим томосом у суштини значи потписиваЬе смртне пресуде своЉоЉ аутокефалности и светском православЪу.(6)

5. ѕризнаваЬе права ѕатриЉарха цариградског на мешаЬе у унутрашЬе послове свих ѕомесних цркава.

” томосу се неосновано тврди да Ље ÷ѕ „у складу са вишевековним канонским предаЬем дужна (ὑποχρεωμένον) да се брине о —ветим ѕравославним ÷рквама коЉе имаЉу потребу за тим“.  о Љу Ље обавезао на то? Ќа основу коЉих саборних одлука?  ад су ѕомесне ÷ркве изразиле пристанак на такво обавезно мешаЬе? £едан од повода за мешаЬе ÷ѕ у унутрашЬе послове аутокефалних ÷ркава наведен Ље у томосу Ц то Ље наводно лечеЬе раскола: «бог дужне бриге ¬елике ’ристове ÷ркве за православни свет, ради исцеЪеЬа раскола и подела коЉи стално прете ѕомесним ÷рквама.“  ад Ље настала ова обавеза ÷ѕ да се баве расколима у другим ѕомесним ÷рквама? ƒа ли су друге ѕомесне ÷ркве пристале на овакве претензиЉе? »стамбулски Љерарси не могу да одговоре на ова питаЬа, зато што немаЉу никакву убедЪиву аргументациЉу за овакве претензиЉе.

ћеРутим, не треба сумЬати у то да Юе све аутокефалне ÷ркве коЉе признаЉу —÷” самим тим бити незаштиЮене од брижних истамбулских старатеЪа. »стамбулски Љерарси су више пута показали своЉе умеЮе да у ширем смислу тумаче сопствене тврдЬе и оваЉ преседан потчиЬаваЬа неких ѕомесних ÷ркава несумЬиво Юе проширити на све и увек. Ќа пример, у томосу коЉи Ље ÷ѕ издала ѕоЪскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви 1924. године начиЬена Ље опаска да наводно „митрополиЉа  иЉева и од Ье зависне ѕравославне ÷ркве ЋитваниЉе и ѕоЪске, као и Ьихово придруживаЬе —ветоЉ ÷ркви ћоскве од самог почетка уопште ниЉе остварено у складу са законитим канонским прописима“. ѕрошло Ље време и истамбулски Љерарси су искористили политичку нестабилност у ”краЉини и почели да истичу своЉа права на  иЉевску митрополиЉу позиваЉуЮи се, измеРу осталог, и на ову опаску у поЪском томосу. (7) “ако да услови истакнути у украЉинском томосу неЮе одмах бити упуЮени другим ѕомесним ÷рквама, него чим се у Ьиховом животу поЉаве нестабилност и одговараЉуЮе могуЮности за интервенциЉу.

6. Ћажна аргументациЉа.

” томосу се тврди да у ”краЉини „државни и црквени руководиоци... веЮ скоро тридесет година ватрено моле за Ьену црквену самоуправу“. Ўто се тиче „црквених руководилаца“ то Ље нескривена лаж, зато што се у току поменутих тридесет година никад нису обраЮали ÷ѕ с молбом за „црквену самоуправу“, Љер веЮ одавно имаЉу потпуну црквену самосталност (од 1990. године). Ќе само то, ÷ѕ Ље игнорисала преко 400 хиЪада потписа (8) верне деце канонске ”краЉинске ѕравославне ÷ркве против аутокефалности коЉа им се намеЮе. ” томосу су потпуно игнорисани канонски „црквени руководиоци“ коЉе следи огромна веЮина православне пастве у ”краЉини, него су таквима названи „самосвЉати“ и расколници коЉи су анатемисани и изопштени из ÷ркве, пре свега ћ. ƒенисенко, а коЉе Ље ÷ѕ донедавно сматрала отпалима од ÷ркве. — друге стране, у »стамбул су донете одлуке неколико украЉинских политичара коЉи имаЉу невероватно низак реЉтинг повереЬа у свом народу. «ато и следеЮе речи у томосу: „...и раме уз раме с народом и у складу са Ьеговим давнашЬим молбама, коЉе су своЉевремено упуЮене светом јпостолском ÷ариградском престолу“ представЪаЉу наставак безочне лажи.

7. ѕрекомерно самоуздизаЬе ÷ѕ.

“екст томоса Ље препун самоуздизаЬа ÷ѕ над свим аутокефалним ÷рквама и присваЉаЬа апсолутних назива. Ќа пример, „¬елика ’ристова ÷рква“ Ц оваЉ назив Ље умесан за целу ѕравославну ÷ркву, али не за неку патриЉаршиЉу, а ÷ѕ Ље „смерно“ присвоЉила оваЉ назив и очекуЉе одговараЉуЮи однос. —÷” Ље за ÷ѕ „кЮерка“ коЉу све остале ѕомесне ÷ркве треба да прихвате као „сестру“. »з тога следи да ÷ѕ себе сматра „маЉком“ свих ѕомесних ÷ркава. ƒругим речима, граде се односи субординациЉе аутокефалиЉе при чему се на врху налази ÷ѕ као васеЪенска „мама“ а испод су Ьене „кЮери“. «анимЪиво Ље истаЮи да се у томосу коЉи Ље дат ѕоЪскоЉ ÷ркви (1924. г.) она наводи као „духовна сестра“ ÷ѕ.  ао што видимо, у току протеклих година сопствена оцена статуса ÷ѕ Ље битно порасла.

÷ѕ се „скромно“ назива „центром православЪа“, иако Ље врло чудна примена овог поЉма на престо коЉи Ље у Љереси падао чешЮе него сви остали поглавари ÷ркава заЉедно.

***

–езимираЉуЮи кратку анализу текста украЉинског томоса можемо реЮи да Љерарси ѕомесних ÷ркава коЉи намераваЉу да признаЉу квазиаутокефалност —÷” на основу овог томоса самим тим признаЉу:

  • ѕатриЉарха цариградског за поглавара своЉе ѕомесне ÷ркве;
  • право ѕатриЉарха цариградског да суди без права апелациЉе свим клирицима у ЬиховоЉ ѕомесноЉ ÷ркви;
  • спремност да ѕатриЉарху цариградском потчине своЉу православну диЉаспору и да ограниче делатност своЉе ѕомесне ÷ркве границама своЉе националне државе;
  • потребу за усаглашаваЬем важних црквених питаЬа с ÷ѕ као са врховним ауторитетом у области догматских и канонских истина;
  • право на интервенциЉу ѕатриЉарха цариградског у унутрашЬе послове своЉе ѕомесне ÷ркве под обличЉем лечеЬа раскола и по другим основама;
  • ÷ѕ као „центар православЪа“ и „¬елику ’ристову ÷ркву“ без обзира на све Ьене незаконите поступке и лажне тврдЬе коЉе се садрже у украЉинском томосу.

ќстим тога, ступивши у литургиЉско општеЬе с расколницима и „самосвЉатима“ из —÷” клирици ѕомесних ÷ркава Юе грубо прекршити 10. правило светих апостола: „јко се неко помоли с изопштенима од црквеног општеЬа, макар и у куЮи: нека буде изопштен“ Ц и 33. правило ЋаодикиЉског сабора: „Ќе треба се молити с Љеретиком или с отпадником (расколником).“

јко се укратко изрази суштина горе реченог, све претензиЉе ÷ѕ наведене у томосу имаЉу Љедан циЪ Ц да усаде Љерес папизма у православЪу по коЉоЉ као главу ¬асеЪенске ÷ркве више не треба признавати ’риста, веЮ ѕатриЉарха цариградског и потчиЬавати се ЬеговоЉ воЪи увек и у свему. ƒакле, томос —÷” не представЪа само угаРаЬе интересима украЉинских политичара, легализациЉу расколника и „самосвЉата“, веЮ Ље то Ц што Ље много важниЉе Ц декларациЉа Љереси цариградског папизма потврРена потписима патриЉарха ¬артоломеЉа и свих наЉвиших Љерарха ÷ѕ. ѕомесне ÷ркве коЉе буду признале томос не само да Юе показати своЉу спремност да се потчине новом папи, веЮ Юе преузети на себе одговорност за утврРиваЬе и ширеЬе Љереси цариградског папизма у православЪу. —игуран сам да Юе уколико наЉвише руководство ѕомесних ÷ркава постане свесно ове мисли, жеЪа за одбациваЬем украЉинске црквена авантуре, коЉу Ље организовала ÷ѕ бити свеопшта и спасоносна, не само за светско православЪе, веЮ и за цариградске Љерархе, коЉи су очигледно одлучили да Ље „виноград ЅожиЉи“ постао Ьихова своЉина (в.: ћт. 21: 33Ц41).

ѕротоЉереЉ ¬адим Ћеонов, магистар теологиЉе,

доцент —ретеЬске богословске школе

(1) „—амосвЉати“ су свештеници и Ракони отпали од ÷ркве коЉи ради наставка постоЉаЬа своЉе организациЉе чине светогрРе Ц „рукополажу“ епископе тако што ставЪаЉу руке свештеника на изабраног кандидата. ” ’’ веку Ље на таЉ начин створена „”краЉинска аутокефална православна црква“ (”јѕ÷), где Ље упркос свим канонима (јп. пр. 1; јнтиох. саб. пр. 19; 1 ¬ас. саб. пр. 6 и др.) протоЉереЉ ¬асилиЉе Ћипковски коЉи Ље био изопштен „рукоположен“ од стране презвитера коЉима Ље било забраЬено да служе и од стране мирЉана, тако што су на Ћипковског положене мошти (рука) свештеномученика ћакариЉа ћитрополита киеЉвског. ќваЉ светогрдни акт Ље поновЪен приликом следеЮе „епископске хиротониЉе“, такоРе изопштеног протоЉереЉа Ќестора ЎараЉевског. “ако Ље организована „хиЉерархиЉа“ ”јѕ÷, чиЉи су клирици почели да се називаЉу „самосвЉати“. ÷ѕ Ље 1995. године примила у своЉу ЉурисдикциЉу „самосвЉате“ ”јѕ÷ у —еверноЉ јмерици. ѕредставник „хиЉерархиЉе“ „самосвЉата“ су садашЬи поглавар ”јѕ÷ у ”краЉини „митрополит“ ћакариЉе (ћалетич) Ц свештеник коЉем Ље забраЬено да служи, али коЉег Ље ÷ѕ без обзира на то признала у постоЉеЮем чину, као и сви остали „самосвЉати“ у ”краЉини.

(2) «а анализу томоса Ље коришЮен текст коЉи Ље обЉавЪен на званичном саЉту ÷ѕ https://www.patriarchate.org.

(3) ¬. на пример, у ”ставу –уске ѕравославне ÷ркве: http://www.patriarchia.ru/db/text/133121.html.

(4) Epistolae et decreta pontificia, XXXII // PL. 143, 765.

(5) ѕравославна диЉаспора Ц православни верници разних народа и ѕомесних ÷ркава коЉи стално живе и воде потпуни црквени живот у земЪама у коЉоЉ преовладава неправославно становништво. ” такве регионе спадаЉу земЪе —еверне и £ужне јмерике, јзиЉе, јустралиЉе, «ападне ≈вропе итд.

(6) ѕретензиЉе на коначно право у решаваЬу општецрквених и канонских питаЬа стално се могу чути у говорима патриЉарха ¬артоломеЉа. Ќа пример, он Ље на —инаксису у септембру 2018. године рекао: „¬асеЪенска патриЉаршиЉа Ље одговорна за решаваЬе питаЬа црквеног и канонског поретка, пошто Љедина има канонску привилегиЉу да обавЪа ову високу дужност.“ Ц https://www.uocofusa.org/news_180901_1.html.

(7) https://cerkvarium.org/ru/novosti/pomestnye-tserkvi/arkhiepiskop-telmisskij-iov-gecha-avtokefaliya-eto-sredstvo-obespechit-edinstvo-i-tserkvi-vnutri-gosudarstva-i-mezhdu-pomestnymi-tserkvami.html.

(8) http://news.church.ua/2018/06/27/shhe-ponad-300-tisyach-pidpisiv-peredali-na-fanar-pravoslavni-ukrajinci/#more-213814.

08 / 03 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0