Srpska

ќсам десантних похода баЮушке √еоргиЉа ѕоЪакова

ќƒЋќћј  »«  М»√≈ ѕ”“ќѕ»—ј "–”— »  –—“"

††††

Ќа згради Ўтаба ÷рноморске флоте у центру —евастопоЪа, на ветру коЉи дува са пучине ÷рног мора, виЉори се велика застава –усиЉе.

 ада се пре неколико година учинило да Юе –уска флота отиЮи из —евастопоЪа, да Ље све изгубЪено и да Ље краЉ, воЉни свештеник, баЮушка √еоргиЉ ѕоЪаков, старешина ЌикоЪског храма на Ѕратском мемориЉалном гробЪу, на северу —евастопоЪа, рекао Ље:

Ц –усиЉа никада неЮе отиЮи из —евастопоЪа!

††††

Ќико тада ниЉе знао да ли баЮушка нешто зна, да ли тако и мисли, или само тако говори, да код Ъуди растера страх и уклони малодушност коЉе Ље било у граду.

Ц ≈, моЉ баЮушка, то су лепе речи. —амо лепе речи. ¬и причате, то су само речи, а Ља имам податке, све Ље веЮ одлучено, за пола године ми одлазимо у ЌоворосиЉск, напуштамо  рим и —евастопоЪ Ц рекао Ље тада баЮушки руски официр с коЉим Ље причао.

Ц —ад понекад видим тог официра у —евастопоЪу, очима га питам Ц „ о Ље био у праву?”. ќн ми исто тако очима и осмехом одговори Ц „ви, баЮушка, хвала Ѕогу, Ља сам погрешио” Ц каже баЮушка.

Ѕило би Ље, кажу сада у граду, Ьу, руску ÷рноморску флоту, да се то догодило, а ниЉе могло да се догоди, никако, и стид и срамота од костиЉу десетина и десетина хиЪада воЉника и морнара коЉи су млади умрли да —евастопоЪ буде део –усиЉе.

Ќа Ѕратском гробЪу Ьихова жртва и тешка туга због прерано угашених младости и радост победе и васкрсеЬа могу се држати у рукама.

ЅаЮушка √еоргиЉ познаЉе душу ÷рноморске флоте.

”чествовао Ље у осам десантних похода, пет на десантним бродовима и три на крстарици „ћосква”.

ЅаЮушка се сваког дана моли Ѕогу за своЉе морнаре и бродове.

††††

 рстарица „ћосква” краЉем августа лагано се ЪуЪа на таласима велике бухте у —евастопоЪу, одмах испод Ѕратског гробЪа.

„ува сени погинулих морнара и воЉника.

 ада Ље чуо да сам из —рбиЉе, баЮушка ме братски загрлио.

»спричао ми Ље Љедну причу:

Ц »стина Ље, у неким тренуцима овде на  риму губила се нада да Юемо постати део –усиЉе. »када. £а сам и тада говорио, и сада говорим Ц не треба губити наду, треба се молити, држати се друг друга и брат брата, што Ље народ ЉединствениЉи, сложниЉи у вери, толико Ље и ближи √осподу, а када смо близу √осподу, тада смо сила необорива, и тада све можемо, и тада ништа ниЉе немогуЮе Ц каже баЮушка.

ќн Ље причао о –усиЉи, а Ља сам мислио на  осово.

¬ажи ли прича баЮушке √еоргиЉа и за српске цркве и манастире, за српске посустале и пострадале наде на  осову?

ћени се учинило да важи.

††††

” Ьеговом дому Љели смо посне ваЪушке и кашу, пробали вино са  рима и ракиЉу из —рбиЉе, и лубенице са медом, Ља сам Ьему поклонио шаЉкачу и маЉицу са натписом „ ошаре”, он мени кЬигу „«а веру, цара и отечество”.

Ц Ќа  риму се тешко живи, али, свуда се тешко живи. » мени би било драго да се боЪе живи. ѕензиЉе су мале, требало би их повеЮати. јли, погледаЉте око себе, свуда се гради, мостови, путеви, електричне централе, пуне 23 године овде се рушило, а сада се гради, обнавЪа, 23 године се ништа ниЉе дешавало, а сада се много тога дешава. ћи веруЉемо нашем председнику ¬ладимиру ¬ладимировичу Ц каже баЮушка.

√оспоРа јнастасиЉа, старица коЉа Ље роРена у —евастопоЪу и читав живот провела у граду, крсти се док баЮушка изговара ове речи:

Ц —лава Ѕогу, вратили смо се –усиЉи нашоЉ драгоЉ... Ц каже госпоРа.

Ц ќних дана кад смо  рим враЮали нашоЉ –усиЉи, зове ме унука из јмерике, каже Ц бако, па тамо код вас Ље рат! ≈во, Ља гледам на америчкоЉ телевизиЉи. £а ЉоЉ кажем Ц побогу дете, ниЉе рат, ево Ља сам у —евастопоЪу. ќвде Ље мирно, нико не пуца, само смо се вратили нашоЉ –усиЉи. ј она ми из јмерике каже Ц не веруЉем ти бако, ево Ља гледам на телевизиЉи да Ље тамо рат, ти само неЮеш да ми кажеш истину Ц прича госпоРа јнастасиЉа.

ѕред ЌикоЪском црквом виЉори се застава са јндреЉевским крстом. «нак руске флоте.

Ц ” смутно време, кад Ље био ћаЉдан, граРани су уЉутру устаЉали и гледали ка брегу на коме Ље црква, ако Ље на Љарболу јндреЉевски флаг, добро Ље, не морамо да пратимо децу с  рима. «вали су ме сваког дана да захвале, „баЮушка, хвала вам за заставу, док Ље она испред цркве, ми се не боЉимо”. ј Љедном, звали су ме из команде ”краЉинске флоте, хтели да ставе и заставу ”краЉинске флоте испред цркве, Ља сам им само рекао Ц „схватите, имам два сина, како Ьима то да обЉасним” и они су одустали Ц потврди ми баЮушка причу коЉу сам раниЉе чуо у —евастопоЪу.

††††

Мегове приче о десантним походима су као наЉлепше руске баЉке. —амо што оне нису баЉке.  ад су руски десантЬики кренули у десант, наЉпре у √рчку, а затим и у Ѕосну, као миротворци, баЮушка их благословио а Ьему било жао што ниЉе могао да поРе са Ьима.

Ц £едном, био сам млад свештеник, искрцавали смо се из великог десантног брода близу —олуна. ƒуго смо чекали, кад су се врата на прамцу отворила и када Ље спуштена рампа да Ъуди и техника крену, пред нама се отворила √рчка... £едан од десантника носио Ље посуду са освеЮеном водом, водицом коЉом Ље требало да пошкропим Ъуде и тенкове, и излазеЮи, спотакао се, пао, али Ље и у паду успео да сачува посуду коЉа се ниЉе разбила, веЮ се само мало воде пролило на платформу... —ви су у чуду застали, од команданта до морнара, оног десантника, коЉи ме са пода питао Ц „ЅаЮушка, Ље ли ово лош знак?”... Ќе веруЉем у лоше знакове. —ви су гледали у мене, чекали шта Юу да кажем и не знам откуда из мене Ље изашла реченица Ц „—ине, Ѕог са тобом, какав лош знак, ти си се само поклонио земЪи ’елена и гледаЉ како света вода са брода, са платформе тече на копно” и сви су одахнули Ц присеЮа се баЮушка.

£утрос Ље баЮушка у ЌикоЪском сабору читао молитву за спас и напредак велике –усиЉе, а жене из црквеног хора су певале. ” гласу оца √еоргиЉа Ље сва лепота –усиЉе. ƒок баЮушка пева, могу се видети бескраЉне степе, ƒон, ќб и £енисеЉ, и обале ЅаЉкала и јрхангелск и непрегледна сибирска пространства, и  амчатка и бели облаци како плове на Љуг, и слава √оспода.

” цркви Ље мирисао тамЉан, а под сводовима храма било Ље пуно радости. —а небеса се спустио Љедан зрак сунца.

Ц јлилуЉа, алилуЉа Ц певале су госпоРе из црквеног хора.

Михови су гласови анРеоски.

», како √оспод да не услиши молитве баЮушке за напредак –усиЉе?

††††

” рано августовско Љутро у —евастопоЪу доручкуЉем грожРе убрано из Љедног винограда краЉ £алте и црни бесквасни хлеб. ”лицом пролазе официри ÷рноморске флоте.

„итаве ноЮи истом улицом пролазили су пукови генерала ¬рангела, све до пред зору, уморни козаци застаЉали су под моЉим прозором да се одморе. —таЉао сам на на прозору тужан што одлазе да никад више не виде —евастопоЪ. —вако од Ьих са собом Ље однео своЉ крст. –уски крст.

–етко Ље где, као овде у —евастопоЪу, граница измеРу живота и смрти тако танка, а путеЪак коЉи води од Љедног краЉа до другог, или од Љедног почетка до другог, тако кратак. ќн се овде прелазио неосетно, овде се ни живи ни мртви нису боЉали прашине заборава, Љер ништа ниЉе било лакше него умрети у —евастопоЪу. ќвде смрт ниЉе туга, бездан, краЉ, Љаук, жал за сунцем и животом, овде Ље смрт била дужност и дуг отаЯбини, завет коЉи се не преиспитуЉе, обавеза у коЉу се не сумЬа.

—мрт Ље овде као нит паучине. ќни коЉи леже испод стаза, по алеЉама, испод ливада Ѕратског гробЪа нису одлазили у самртном ропцу, не, Ьихова Ље смрт била тек као кад под благим дахом ветра затрепери лист Љасике. «атрепери и смири се.

“ако се барем чини док се хода Ѕратским мемориЉалом. »ли, можда, ниЉе тако?

јко Ље самоЮа игде посебна, различита, и игде тако узвишена и тешка, онда Ље у —евастопоЪу. —амоЮа овде не доноси тишину него страшан сплет слика, мисли, звукова... » прошлост и садашЬост, и историЉа и будуЮност, и флота и небо, и бели облаци коЉи се понекад укажу од јзова и брезе и море и планине, Ъуди, бродови, и глас баЮушке док чита молитву, све се овде измеша.

” кратким августовским ноЮима док кроз прозор куЪа помрчина, узалудан Ље сваки покушаЉ да се среди неред у глави и срцу. ќвде не вреди мислити на тихи ƒон и на плава магловита пространства јзова.

ЌаЉтеже Ље овде кад човек остане сам са собом. ј то више ниЉе самоЮа.

Ўта тада да ради?  оме да бежи, код кога да тражи спаса, код живих или код мртвих? ј самоЮа труЉе.

ƒок сам Љутрос ходао Ѕратским мемориЉалним гробЪем ниЉедном нисам ногама додирнуо земЪу. “амо се у подне, у бескраЉноЉ тишини чуЉе како анРели певаЉу.

††††

 ако мислити о земЪи коЉа никада до краЉа не изброЉи своЉе жртве, а камоли да им свима зна имена и да им подигне споменике? £е ли то истовремено и крст и несреЮа, али и снага –усиЉе?

” кЬизи јндреЉа —улдина „ќдбрана —евастопоЪа” пронашао сам писмо Љедне немачке маЉке ѕетеру Ўпилеру, сину пилоту коЉи ратуЉе негде на Љугу –усиЉе, написано 1943. ѕисмо даЉе многе одговоре:

Ц ћоЉ малени пилот!  ад мислим о теби видим те Ц под плавим небом, над плавим морем. Ќад нашим морем. —ваки дан гледам дописнице коЉе ми шаЪеш. », Ља веЮ видим, ми Юемо Љедном бити тамо, на нашем мору, на нашем  риму! ќтац се Ъути на мене због моЉих маштаЬа. ќн каже: „ рим Ље дивЪа, татарска, руска земЪа и никад нама тамо неЮе бити мира.” ј Ља му кажем: „ћоЉ мали пилот очистиЮе ту земЪу од свега грозног, а кад тамо више не буде –уса, зашто онда неЮе бити мира?” ќтац онда каже: „“амо Ље веЮ много крви проливено!” ѕа шта има везе! Ќаша немачка крв утврдиЮе наше право на ту земЪу на векове векова. ј –уса Ље ионако много, корисно Ље повремено пустити им крв. “реба да нам кажу хвала за то. Ќе жалим Ља те свиЬе. Ќе оставЪаЉ их, малени моЉ, на  риму, истреби их све до Љедног и ми Юемо онда спокоЉно живети у нашоЉ вили, над морем, меРу ружама”.

††††

 о зна где су остале кости „маленог пилота” ѕетра Ўпилера и снови Ьегове маЉке Ќемице о вили на  риму?

—амо пар стотина метара од Ѕратског гробЪа живи нови, лепи, садашЬи —евастопоЪ. ’иЪаде младих Ъуди, лепих, насмеЉаних, отворених, радосних.

ƒва —евастопоЪа, Љедан краЉ другог. Ќераскидиво увезани. ” аутобусу, коЉи од луке у коЉу пристаЉе брод коЉи превози Ъуде с Љедног на други краЉ великог севастопоЪског залива, осеЮате се као да сте меРу своЉима, у свом граду. —а сапутником на седишту поред вас лако Юете започети разговор о вруЮини, о томе како би возач могао да укЪучи климу, или о томе како се град баш шири и како су на ливадама на коЉима Ље пре пар година расло цвеЮе сада блокови нових зграда.  ада примете да нисте –ус, Ъуди Юе преко тога преЮи сасвим лагано и наставити разговор, тек овлаш распитаЮе се одакле долазите, шта вас доводи у Ьихов град.

” —евастопоЪу нема места за меланхолиЉу. ќвде се чула усталасаЉу, овде емоциЉе долазе са невероватном снагом, овде Юе вас радост зачас понети у висине, а бол опхрвати, зачас прегазити и испразнити. ќвде можете певати, плакати, радовати се, смеЉати, сатима гледати у пучину ÷рног мора, Љедино не можете бити меланхолични и равнодушни.

ќстала Ље таЉна за мене, а можда и ниЉе, како су се растаЉали од —евастопоЪа и душе они коЉи су гинули на ћалаховом кургану или у многим ратовима у рововима око града и по граду. √ледали из ровова плаво небо и плаву пучину, сунце, а одлазили у таму? »ли, можда не у таму, него их Ље из ровова носио вихор светла и радости?  о зна сем оних коЉи су то видели? », ко то може да опише?

ЅаЮушка ми Ље обеЮао да Юе се, кад одем из овог града, сваког дана молити за мене и моЉу душу, нарочито када посрнем, а то ми се у последЬе време често дешава.

„овек се из —евастопоЪа враЮа са необичним питаЬима. јко Ље непревазиРени тренутак лепоте и среЮе, радости, онаЉ када са главног градског трга први пут угледате сунце на заласку како се игра са таласима ÷рног мора, зашто вас таЉ тренутак после, касниЉе, толико боли, зашто га се сеЮате са толико туге?

јко вам срце пева док у рано августовско повечерЉе седите на топлом камену у “оповскоЉ ували у —евастопоЪу, гледате море док ветар са пучине доноси непознате мирисе, зашто вам касниЉе, сеЮаЬе на таЉ тренутак ствара толико тескобе у грудима?

«ашто оно што Ље у Љедном тренутку среЮа, радост, у следеЮем постаЉе бол и туга, несреЮа, патЬа? » где се таЉ прекидач у души, таЉ разделник осеЮаЬа налази, како се укЪучуЉе и искЪучуЉе?

 ад ходате по —евастопоЪу, увек идете нечиЉим путем. ”век станете у нечиЉу стопу. ” свакоЉ од тих стопа много Ље патЬе и много суза и крви, али Ље много и Ъубави.

Ќе постоЉи Љош Љедан овакав град на свету. ќвде има свега сем заборава. ќног коЉи Ље гори од смрти.

ќво Ље земЪа самоЮе. «ашто се у —евастопоЪу Ъуди боЉе да осете среЮу?

10 / 07 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0