Srpska

јрхиепископ £ован шести пут у затвору

јрхиепископ охридски и ћитрополит скопски г. £ован ухапшен Ље и утамничен 12. 12. 2011 године, приликом уласка из √рчке у –. ћакедониЉу. ќ читавом догаРаЉу у српскоЉ Љавности се мало зна. ћожете ли нас упознати са околностима?

јрхиепископ £ован шести пут у затвору
јрхиепископ £ован шести пут у затвору
ћакедонска полициЉа Ље, тог дана на граници, прво одузела пасош јрхиепископу охридском г. £овану, а затим су га одмах и спровели у затвору »дризово. —матрамо да треба да се осврнемо управо на следеЮе суштинске околности. ” разговорима, дакле, са Ъудима коЉи се активно баве поштоваЬем верских слобода, истиче се да Ље са правног аспекта симптоматично када неко бива утамничен више од два пута, због оптужбе као што су оне против јрхиепископа. ј, у случаЉу јрхиепископа £ована битно Ље да се зна да ово ниЉе ни први, ни други, веЮ шести пут како Ље он утамничен! —асвим Ље Љасно да Ље, у суштини, реч о државном прогону на верскоЉ основи. –. ћакедониЉа чека, и ако Ѕог да дочекаЮе, неког свог новог  онстантина, коЉи Юе се едиктом побринути о поштоваЬу верских слобода свих граРана, без разлике на Ьихову националну или верску припадност. “о би, свакако, говорило о цивилизациским достигнуЮима неке будуЮе политике, али ÷рква постоЉи неовисно од позитивних или негативних норми Љедне државе.

 оЉе оптужбе се ставЪаЉу на терет јрхиепископа £ована, какав судски процес Ље у току?

ѕрва и Љедина ”оптужба” Љесте то што Ље јрхиепископ охридски г. £ован решио проблем раскола у –. ћакедониЉи. »з те ”оптужбе” проистиЮу сви политички монтирани судски процеси против Ьега. “о решеЬе раскола се, на жалост, не уклапа у посткомунистичку идеолошку матрицу македонске политике, коЉа уместо да изналази конструктивна решеЬа за добробит свих, ствара горуЮе проблеме. ЌеЮе бити сувишно да се нагласи да према свим меРународним извештаЉима, македонско корумпирано судство апсолутно Љесте наЉвеЮи проблем нашег друштва и, уЉедно, услов за интегрисаЬе државе у савремене цивилизациЉске токове. —ада, управо од тог пословичног судства зависи какав Юе бити и како Юе се одвиЉати процес против јрхиепископа £ована. “реба поменути и да исто то судство упорно одбиЉа захтев за регистрациЉу ѕравославне ќхридске јрхиепископиЉе. «а мото Љедне своЉе кЬиге, писац —ветислав Ѕасара, написао Ље следеЮе: ”опчиЬеност великом празном причом, изазива колективни губитак идентитета”. ќпчиЬеност празном причом раскола, на жалост многих, довела Ље расколничке клирике у –. ћакедониЉи до губитка православног хришЮанског идентитета. ” ÷ркви се идентитет добиЉа од ’риста, у расколу од пагубног етнофилетизма и политичких граница и ограничеЬа.

ƒо када Юе јрхиепископ бити у затвору, дали сте ви или породица успели да га посетите и имате ли примедбе на услове у коЉима се јрхиепископ налази?

 ада Ље прошли пут јрхиепископ £ован био у затвору, написао Ље кЬигу ”—лобода у затвору”. Ќа промоциЉи те кЬиге, на београдском саЉму, ми смо сведочили да Ље јрхиепископ своЉу слободу поклонио ’ристу √осподу, и да Ље тако постао, никоме другоме, него Љедино заробЪеник Кубави. —асвим Ље Љасно да човек може да буде слободан и у затвору, а да буде утамничен, управо као што Ље утамничена македонска, државно-расколничка политика у односу на ÷ркву, када слободу схвата Љедино као ослобоРеЬе од другога, што претставЪа наЉгрубЪи облик самоЪубЪа, а не схвата Ље као слободу у саборности. јрхиепископ охридски г. £ован Ље дакле слободна и саборна личност у затвору у коме су према признаЬима и саме државе, услови испод сваког основног Ъудског достоЉанства. »маЉуЮи у виду све гореречено, разуме се да нико од нас не може да га посети Љер Ље за то потребна дозвола од стране ”праве за санкциЉе, а то Ље процес по ходницима на коме би могао да позавиди и сам ‘ранц  афка.

ƒали Ље хапшеЬе изазвало меРународне реакциЉе, и има ли политичких притисака на воРеЬе процеса?

’апшеЬе, и то не само ово, и не само сада, свакако да Ље изазвало реакциЉе. ” задЬих десет година, ѕретстоЉатеЪи из свих православних ЉурисдикциЉа, писали су македонским политичарима, а и у свим меРународним извештаЉима о непоштоваЬу верских слободи у –. ћакедониЉи, увек се указуЉе на прогон јрхиепископа £ована и ѕравославне ќхридске јрхиепископиЉе. ѕоред —ветог —инода —рпске ѕравославне ÷ркве, реаговао Ље —абор свих канонских ≈пископа јмерике, затим ћитрополити из √рчкеЕ –еакциЉе Юе тек уследити! „ека се одлука суда, коЉи у недоглед одуговлачи процес, држеЮи јрхиепископа, ево, веЮ три месеци у затвору. —уд Ље пресудио јрхиепископу £овану у Ьеговом одсуству, и замислите, управо та процедура Ље сада у току, суд треба да одлучи дали Юе му дати оно што, у граРанском друштву, следуЉе сваком човеку, дакле дали Юе јрхиепископу дати основно право да се он брани у присуству и са слободе!

ƒали Ље српски државни врх упутио протест поводом хапшеЬа?

” више наврата наглашавамо да као Ъуди коЉи нису политичари, ми никада и не тражимо политичку подршку. «а нас Ље наЉважниЉе од свега то што знамо да нас Мегова —ветост ѕатриЉарх српски √. »ринеЉ и саборски јрхиЉереЉи увек имаЉу у Ьиховим светим молитвама. ƒневне политике се меЬаЉу, а васеЪенском ѕравославЪу кроз дугу историЉу ÷ркве позната Ље небеска политика древне ѕеЮке патриЉаршиЉе и Ьених ѕретстоЉатеЪа и ≈пископа коЉи, према савременом изразу професора √еоргиЉа ћарцелоса, остваруЉуЮи се таЉанствено као ÷рква у оквирима помесне ЉурисдикциЉе, никада нису одваЉали бригу за своЉу помесну ÷ркву, од бриге за ÷ркву свуда по васеЪени. —вЉатеЉши ѕатриЉарх српски и —абор јрхиЉереЉа не штедеЮи себе, са саможртвеном ЪубавЪу увек брину о Љединству и саборност ÷ркве. ”право ту Ъубав, ту саборност, верни народ ќхридске јрхиепископиЉе живи литургиЉски и онда све постаЉе лако, сви прогони Љесу благослов ЅожЉи за напредак ÷ркве, постоЉаЬе се не дели више на свето и профано, него само на ÷ркву и на потенциЉалну ÷ркву.

—вакако поменути начин постоЉаЬа не искЪучуЉе жеЪу, уколико Ље имаЉу, претставницима држава да реагуЉу када се некоме наноси неправда.  ако на цео догаРаЉ реагуЉе Љавно мЬеЬе у ћакедониЉи?

” –. ћакедониЉи постоЉе добри Ъуди, заиста добар народ, и та доброта веома често не кореспондира са званичном државном политиком према ÷ркви. ѕрема свим извештаЉима ‘ридом ’аус-а о слободи изражаваЬа, годинама уназад –. ћакедониЉа не спада у целосно слободне земЪе. ” истим тим извештаЉима новинари се називаЉу ”политички назначеници”. “о Ље разлог због чега у нашоЉ земЪи Љедноставно не постоЉи размена мишЪеЬа, тотално Ље отсутна Љавна дебата, не само по питаЬу ÷ркве, него и по, не мало, осталих питаЬа. јрхиепископ £ован Ље пребачен из приЉемног у наЉстрожи режим затвора »дризово.

Ўта то практично значи, по чиЉем захтеву и када Ље то ураРено и дали Ље јрхиепископ £ован у прилици да комуницира са ЉерархиЉом —ѕ÷?

јрхиепископ £ован, несразмерно са висином пресуде, налази се у наЉстрожем затворском третману. “о значи да нема никакву могуЮност да комуницара са било ким. “о Љош значи да нема никакву могуЮност да изаРе на викенд као што излазе остали осуРеници.  ао што Ље било и раниЉе када Ље био утамничен, наЉстрожи третман значи да не постоЉи могуЮност да му се однесе —вето ѕричешЮе, Љедноставно, то значи целосна изолациЉа. Ќама ниЉе познато ко Ље донео ту одлуку, само нам Ље познато да Ље уследила од кад су неки расколнички ≈пископи Љавно, у медиЉима, иступили са веома оштрим изЉавама, тражеЮи да суд донесе одлуку да јрхиепископ £ован по сваку цену остане у затвору. Ќе треба да заборавимо да држава суди јрхиепископу на захтев расколничког синода. –ецимо, кад би расколнички синод повукао оптужбу, држава не би могла да настави суРеЬе.

Ўта ви поручуЉете прогоЬеним верницима и свештенству током ваших обраЮаЬа?

»скуство свакодневног живота Љесте да човек не може да обожи своЉе постоЉаЬе, своЉу личност, уколико око Ьега не постоЉе Ъуди коЉи га стално раздражуЉу своЉим увредама, клеветаЬем. јко немамо такве Ъуде, Љедноставно не можемо да постанемо зрели Ъуди, не можемо достиЮи благобиЮе у животу.  о нема такве Ъуде око себе, таЉ не може да живи живот у пуноЮи, те таквом човеку сметаЉу и наЉмаЬе ситнице. «ато свако одабире коЉим Юе Ъудима припадати. ” ÷ркви негуЉемо Ъубав и захвалност према онима коЉи нам помажу да страдамо за ’риста. “оме нас Ље научио свети ЌиколаЉ охридски и жички, коЉи у своЉоЉ прелепоЉ поезиЉи каже: ”Ѕлагослови неприЉатеЪе моЉе, √осподе. » Ља их благосиЪам и не кунем. ЌеприЉатеЪи су ме више гурнули “еби у наручЉе, него приЉатеЪиЕ”  ако су лепи и пунозначни ови стихови! —авремени човек, због окрутне свакодневице, понекад заборавЪа зашто живи и одроРуЉе се од песничког Љезика усаРеног у Ьему. ѕоезиЉа бива прогоЬена. јли ипак, свака икона живота говори дубоким Љезиком поезиЉе. ѕрви ѕесник, ѕоет, —аздатеЪ ’ристос враЮа нам поезиЉу, т.Љ. стваралачки начин живота из изгнанства и омогуЮуЉе нам да сазнамо да нас достоЉни ’ришЮанства не чине виРеЬа, веЮ спремност страдаЬа за Мега, за ’риста. “о нам и помаже да стекнемо не нешто што немамо веЮ да откриЉемо оно што носимо у себи, дакле да отворимо очи и да видимо да нам се личносни ’ристос даЉе —ебе самог буквално у сваком тренутку нашег живота и да живот у ÷ркви постаЉе неговаЬе бесмртности.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

19 / 02 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0