Srpska

’ришЮанство против изопачености

ѕротоЉереЉ ¬алентин јсмус ѕротоЉереЉ ¬алентин јсмус
Ќовинарка £улиЉа ЋатиЬина Ље, уместо да поштено каже да ЉоЉ се не свиРаЉу Ђправославне вредностиї, зато што ЉоЉ се свиРаЉу хомосексуалци увредила светиЬу хришЮанске вере измишЪотинама о томе да ни Ђ»сточна ÷ркваї, ни —ам ’ристос нису били неприЉатеЪи изопачености.

ЋатиЬина зна да лаже, али пошто ЉоЉ неко може поверовати, истаЮиЮу следеЮе: ’ристос за —ебе каже да ЂниЉе дошао да наруши, веЮ да испуниї (ћт. 5, 17) старозаветни «акон. јко Ље ’ристос меЬао норме то Ље увек било тако да су постаЉале строже. ћеРутим, «акон Ље остао основа на коЉу се позивао ’ристос. ј у —таром «авету Ље све потпуно Љасно. ” ЉедноЉ од законодавних кЬига читамо: Ђ— мушкарцем не лези као са женом; гадно Ље... ЌемоЉте се скрнавити ниЉедном овом стварЉу; Љер су се свим тим стварима скрнавили народи коЉе Юу одагнати испред вс. £ер се оскрнавила земЪа, и неваЪалство Юу Ьено походити на ЬоЉ, и изметнуЮе земЪа становнике своЉе... Љер ко учини штогод од ових гадова, истребиЮе се из народа свога душе коЉе учинишеї (3 ћоЉс. 18, 22-29). Ђ о би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обоЉица; да се погубе; крв Ьихов на Ьихї (3 ћоЉс. 20, 13).

ƒакле, старозаветни закон за мужеложништво као и за друге изопачености предвиРа смртну казну.

ѕритом не треба мислити да Ље овде изабрани народ био усамЪен у старом свету. ѕерсиЉа Ље с наЉвеЮим гаРеЬем гледала на развратне обичаЉе своЉих западних суседа. » док су се наЉбоЪи умови √рчке са саосеЮаЬем окретали ѕерсиЉи и видели у ЬоЉ чак и оваплоЮеЬе своЉих идеала ми смо данас, саосеЮаЉуЮи с ѕерсиЉом, уверени да развратни «апад не може да Ље покори управо зато што Ље она морално много здравиЉа од Ьега.

ј и –им, на чиЉим основама Ље касниЉе настала ¬изантиЉа, у прво време Ље био строг кажЬаваЉуЮи хомосексуализам смрЮу Ќа преласку из III у II в. пре ’риста lex Scantia Ље ублажио казну до износа од 10.000 сестерциЉа (око 1.700.000 динара по данашЬоЉ цени злата). ” раном царству Ље постоЉала могуЮност подношеЬа тужбе „због увреде“: у оваЉ поЉам су улазиле и развратне радЬе и намере хомосексуалног карактера. ” таквим случаЉевима држава Ље штитила чак и робове.

ѕреЮи Юемо на Ќови «авет. ЋатиЬина се позива на ЂЮутаЬеї ’риста о изопаченостима и на основу тога ћу приписуЉе толерантан однос према Ьима. јли, као што Ље веЮ речено, ќн Ље потврРивао цео старозаветни «акон заЉедно и зато ниЉе имао потребе да се позива на мноштво Ьегових поЉадиначних норми. јли, универзална разобличаваЬа Ђрода лукавог, преЪуботворног и грешногї (ћт. 12, 39; 16, 4; ћк. 8, 38) наравно, подразумеваЉу пороке сваке врсте.

“реба имати заиста изопачену свест да би се у причи о томе како Ље ’ристос исцелио слугу римског капетана видела алузиЉа на то да Ље слуга био капетанов Ъубавник. ЋатиЬина не зна грчки Љезик, али се позива на то што £еванРеЪе користи грчку реч pais, коЉу она схвата како ЉоЉ одговара. ќва реч има наЉмаЬе четири значеЬа. ” Ќовом «авету значи: 1. дечак (укЪучуЉуЮи и мало дете), 2. девоЉчица (с чланом he), 3. син, 4. роб. Ћука, коЉи Ље изузетно прецизан у погледу речи три пута слугу назива роб (doulos Ц Ћк. 7, 2-10) и само Љедном га назива pais. Ћука каже да су се за капетана заступале ЉудеЉске старешине коЉе су рекле ’ристу да он воли £евреЉе и да им Ље саградио синагогу.  апетан Ље притом наЉвероватниЉе и даЪе био паганин. јли на Ьега Ље могла, као што се то често дешавало, да утиче ЉудеЉска вера. Ќаравно, —ведобри √оспод би могао да учини (и чини) чудо чак и ради наЉстрашниЉег грешника, нимало на таЉ начин не одобраваЉуЮи Ьегов грех. јли, ЉудеЉске старешине се никад не би заступале за содомита.

Ќовинарка £улиЉа ЋатиЬина Ќовинарка £улиЉа ЋатиЬина
 раЉЬе Ље наиван покушаЉ ЋатиЬине (коЉи подсеЮа на опусе Ђнаучног атеизмаї коЉи се по злу памте) да прикаже како се ѕавле не слаже с ЉеванРеЪским учеЬем. “о ниЉе тачно веЮ због тога што су сва 4 £еванРеЪа написана после ѕавлових посланица, за Ћуку се зна да Ље ѕавлов ученик, али Ље и £еванРеЪе по £овану сагласно с ѕавловим проповедаЬем радосне вести. Ќа основу неколико ѕавлових реченица (1  ор. 6, 9; 1 “им. 1, 10) на ову жалосну тему навешЮемо Љедно: Ђ...Љер жене Ьихове претворише путно употребЪаваЬе у беспутно. “ако и Ъуди оставивши путно употребЪаваЬе женског рода, распалише се жеЪом своЉом Љедан на другог, и Ъуди с Ъудима чиЬаху срам, и плату коЉа требаше за превару Ьихову примаху на себи... ј неки правду ЅожиЉу познавши да коЉи то чине заслужуЉу смрт, не само то чине, него пристаЉу на то и онима коЉи чинеї (–им. 1, 26-27, 32).

¬реме распада паганства у –имском царству Ље карактеристично по толерантности према содомиЉи, али Ље победа хришЮанства довела до повратка староримским нормама: цар  онстанциЉе Ље 342. г. издао закон о кажЬаваЬу содомита одсецаЬем главе (“еодосиЉев законик 9, 7, 3). ” £устиниЉановим »нституциЉама такоРе се говори о смртноЉ казни за хомосексуализам (4, 18, 4). “о Ље поновЪено у 10. в. у Synopsis Basilicorum major. ” пракси се за време овог цара мужеложницима одсецао уд или су у Ьега забадане дрвене игле. ” оба случаЉа човек Ље могао да умре од болног шока (√еоргиЉе ћонах, ’роника 4, 220; £ован «онара,  ратка историЉа 14, 7). ќве строге казне су по речима √еоргиЉа ћонаха „чиниле целомудрима“ остале кривце. £устиниЉан Ље овом проблему посветио и Ќовеле 77 и 141. Ќе уводеЮи ништа ново у систему кажЬаваЬа оне имаЉу карактер упозореЬа. ” Ќовели 141 коЉа Ље издата за време ¬еликог поста кривцима за мужеложништво се предлаже да се до ¬аскрса Љаве лично патриЉарху (што се могло учинити с обзиром да порок ниЉе био раширен), да се покаЉу и добиЉу епитимиЉу. ” супротном случаЉу на Ьих Ље падала сва тежина одговорности.

≈клога царева Ћава III и  онстантина V (8. в.) коЉа скоро све полне преступе кажЬава одсецаЬем носа за мужеложнике оставЪа смртну казну. ∆ртве разврата коЉе нису навршиле 12 година добиЉаЉу опроштаЉ због незнаЬа.  асниЉа прерада ≈клоге, ≈клогадион, повеЮава оваЉ узраст до 15 година, али младе учеснике у разврату кажЬава бичеваЬем и затвараЬем у манстир.

ћакедонска династиЉа Ље у 9. в. поновила санкциЉе ≈клоге у »сагоги (≈панагоги 40, 66) и ѕрохирону (39, 73). Ќорма ѕрохирона Ље ушла у јзбучну синтагму ћатеЉа ¬ластара (14. в.) и словенску  рмчиЉу (гл. 49, став 39, параграв 74): „... о срам чини с мушким полом и онаЉ ко Ље пострадао од Ьега, обоЉица нека се мачем посеку, само ако настрадали буде млаРи од дванаест година, нека због малолетности буде избавЪен од муке.“

ѕатриЉарх “еодор ¬ласамон (12. в.) у тумачеЬу 63. канона ¬асилиЉа ¬еликог хомосексуализам подводи под норму ¬асилика (свод закона цара Ћава VI, 9. век) као содомиЉу коЉа се кажЬава одсецаЬем уда.

÷рква ниЉе располагала арсеналом кривичних казни, али Ље у свом Љединству с државом могла да обавести државне инстанце о непокаЉанима, коЉи дрско и демонстративно газе норме хришЮанског морала. ÷рквено законодавство коЉе одговара ЅиблиЉи оба «авета Ље врло строго: Ђјко неко легне с мушкарцем у постеЪу као са женом, учинише гадост обоЉица, нека умру смрЮуї (–уска крмчиЉа, гл. 43). ќвом одредбом треба да се руководи хришЮанска држава. Ўто се тиче црквених казни и оне су врло строге. ѕочетком 4. в. ≈лвирски (Ћиберитански) сабор у ЎпаниЉи коЉи Ље уопште врло строг према блудним греховима одредио Ље у 71. правилу да се они коЉи скрнаве дечаке не причешЮуЉу чак ни пред смрт. ¬асилиЉе ¬елики (4. в.) у свом 62. правилу одреРуЉе да се мужеложници, као и преЪубочинци, одлуче од ѕричешЮа на 15 година. ј у 7. правилу одреРуЉе Љеднаке канонске казне за мужеложнике, скотоложнике, убице, троваче, преЪубочинце и идолопоклонике. ћеРутим, ¬асилиЉев брат √ригориЉе Ќиски у 4. правилу разликуЉе блудне грехове као природне и противприродне, одреРуЉуЮи за ове друге веЮу казну. ” наредним вековима су ипак, због гашеЬа паганства с Ьеговим утицаЉима и због тога што Ље проблем ублажен, проблеми казне могли бити маЬи. “ако Ђ аноник патриЉарха £ована »спосникаї (10. в.?) прописуЉе само трогодишЬу забрану ѕричешЮиваЬа због мужеложништва, али ако одлучени не буде постио, плакао и чинио свакодневно 200 метаниЉа, епитимиЉа се продужавала до 15. година. »сти  аноникон налаже да дечак коЉи Ље подвргнут хомосексуалном насиЪу као оскрнавЪен не може постати свештеник. “о Ље унето у —интагму ћатеЉа ¬ластара, а одатле Ц у руски Ќомокоанон уз ¬елики требник.

£ош Љедна срамна измишЪотина ЋатиЬине Љесте тумачеЬе у старо време познатог чина братимЪеЬа као намерно смишЪеног како би се сакриле хомосексуалне везе. ѕобратимство има општеЪудски корен и раширено Ље претежно меРу народима коЉима Ље хомосексуализам у великоЉ мери туР. ѕонекад Ље побратимство имало велики политички значаЉ. “ако Ље митрополит ћосковски £она 1450 године благословио савез поЪског краЪа  азимира IV и великог кнеза ¬асилиЉа ¬асиЪевича. ” две молитве о братимЪеЬу речено Ље да се побратими не везуЉу „природом, веЮ вером и ƒухом —ветим“. „ѕрирода“ Ље наЉуопштениЉи поЉам коЉи обухвата и различите категориЉе „изборног сродства“, на пример, професиЉу, као што Ље то код воЉника коЉи се помиЬу у молитви Ц мученика —ергиЉа и ¬акха. ” „природу“ могу спадати и различите порочне везе, на пример, заЉедничка везаност на вино. јли, ево како забрану братимЪеЬа коментариЉше наЉвеЮи канониста из 13. в. архиепископ ќхридски ƒимитриЉе ’оматин: „побратимство пара различитог пола може подстаЮи на Ъубавну страст и истовремено служити да се она прикриЉе, а побратимство двоЉице мушкараца отвара пут убиствима, заверама, ствараЬу рРавих заЉедница, поЉачава дрскост“ Goar. Euchologion, p. 707-709). ќваЉ коментар, у коЉем Ље изражен истакнуто негативан став према институциЉи побратимства искЪучуЉе вариЉанту хомосексуалне злоуопотребе. ѕостоЉи Љош Љедан аргумент коЉи искЪучуЉе овакво тумачеЬе братимЪеЬа. √лавни проблем брачног права у ¬изантиЉи Љесу препреке за брак због крвног сродства и своЉства, али у подЉеднакоЉ мери и због духовног сродства. ¬изантиЉски канони су у овоЉ области били изузетно строги. Ќа пример, забраЬивали су се бракови у 6. степену Ц измеРу брата и сестре у 3. колену, па чек и у 7 степену. ќви степени се нису стварали само законитим браковима, веЮ и услед случаЉне Ъубавне везе, укЪучуЉуЮи и хомосексусалну. ”з такве чврсте канонске поставке коЉе су ушле дубоко у свест друштва проглашаваЬе двоЉице Ъуди за духовну браЮу морало Ље представЪати Љош Љедну и то врло озбиЪну препреку за порочну везу. √лавни узрок за забрану братимЪеЬа биле су Ьегове велике правне последице. ѕонекад Ље неки пробисвет користеЮи младиЮки идеализам и неискуство наследника великог иметка постаЉуЮи Ьегов „брат“, после очеве смрти могао да претендуЉе (ако ниЉе било друге браЮе и сестара) на половину наследства!

ѕрирода палог човека, оштеЮена грехом, склона Ље разноразним изопачеЬима. јли тврдити да саму суштину великих реалности и институциЉа чине ове или оне изопачености, да Ље суштина породице Ц у озакоЬиваЬу тиранске власти мушкарца над женом и децом, да Ље суштина рада Ц у ЂексплоатациЉи човека од стране човекаї, да Ље суштина домовине Ц тиранска власт владаЉуЮег народа над другима у земЪи и у споЪноЉ експанзиЉи, све то говори или о оштеЮености свести и савести тумача, или о краЉЬоЉ тенденциозности коЉа такоРе може доЮи до краЉЬе несавесности.

 ад човек прочита изЉаве ЋатиЬине осеЮа се као да га Ље неко полио помиЉама.  офа из коЉе су оне проливене носи прекоморску налепницу made in USA. £едино научно дело на коЉе се ЋатиЬина позвала Љесте тенденциозна кЬижица J. Boswell. Same-Sex Unions in Pre-Modern Europe. N.Y. 1994. »сте године Boswell Ље умро од —»ƒ≈.

Ѕлагодаримо Ѕогу због тога што –усиЉа пружа отпор покушаЉима «апада да свет претвори у —одом. ќно што се дешава на «ападу представЪа симптом краЉа. јко се «апад не излечи од моралне парализе погинуЮе. Ќа смену му долазе здравиЉе снаге Ц  ина, »ндиЉа и мусимански свет. ƒобро Ље што Ље –усиЉа на страни здравих снага човечанства.

—а руског ћарина “одиЮ

30 / 09 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0