Srpska

’иротониЉа и устоличеЬе ≈пископа тимочког г. »лариона

††††

Мегова —ветост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ, на —ветоЉ архиЉереЉскоЉ ЋитургиЉи у —аборном храму ѕресвете Ѕогородице у «аЉечару, обавио Ље чин хиротониЉе и увео у трон ≈пископа тимочких ≈пископа »лариона, досадашЬег настоЉатеЪа манастира Ѕуково.

Ќа божанственоЉ ЋитургиЉи, МеговоЉ —ветости ѕатриЉарху српском г. »ринеЉу саслуживали су ¬исокопреосвеЮени ћитрополит црногорско-приморски г. јмфилохиЉе и ѕреосвеЮена господа ≈пископи жички £устин, белоградчишки ѕоликарп (Ѕугарска ѕатриЉаршиЉа), рашко-призренски “еодосиЉе, брегалнички ћарко и моравички јнтониЉе, затим, архимандрити, изабрана господа ≈пископи топлички јрсениЉе и Љегарски £ероним, као и протоЉереЉ-ставрфор јнастасиЉе  оропулу, старешина храма —ветог апостола “оме у јтини. “акоРе, саслуживали су и свештеномонаси и свештеници из других сестринских ÷ркава. ћолитвено учешЮе узели су ѕреосвеЮена господа ≈пископи бачки »ринеЉ, враЬски ѕахомиЉе, крушевачки ƒавид и изабрани славонски £ован.

††††

ќвом евхаристиЉском сабраЬу присуствовали су ƒиректор канцелариЉе за сарадЬу са црквама и верским заЉедницама г. ћилета –адоЉевиЮ, √радоначелник «аЉечара г. ¬елимир ќгЬеновиЮ, председник скупштине града «аЉечара г. —аша ћирковиЮ као и представници воЉске, полициЉе, Љавних установа, привредног и културног живота “имочке епархиЉе.

Ќа краЉу свете ≈вхаристиЉе одлуку —ветог јрхиЉереЉског —абора прочитао Ље Мегово ѕреосвештенство ≈пископ жички г. £устин а у трон ≈пископа тимочких ¬ладику »лариона увели су ¬исокопреосвеЮени ћитрополит црногорско-приморски г. јмфилохиЉе и ѕреосвеЮени ≈пископ жички г. £устин.

¬ладици »лариону, свим јрхиЉереЉима и верном народу обратио се ѕатриЉарх »ринеЉ, подсетивши на све досадашЬе ≈пископе тимочке, на великог државника овога краЉа, Ќиколу ѕашиЮа, на Љунака ѕрвог српског устанка, ’аЉдук ¬еЪка ѕетровиЮа и на изузетно значаЉног, за наше црквено поЉаЬе, композитора —тевана ћокраЬца. ѕатриЉарх »ринеЉ Ље Љош бираним речима очинске Ъубави и поуке пожелео ¬ладици »лариону да настави дело коЉе Ље започео Ьегов претходник, ¬ладика £устин а то Ље дело Ъубави и заЉедништва свих коЉи живе у ÷ркви ’ристовоЉ на овим просторима. “акоРе, ѕатриЉарх »ринеЉ Ље изразио радост и задовоЪство што се хиротониЉа изабраног ≈пископа тимочког по први пут обавила у “имочкоЉ епархиЉи и граду «аЉечару.

††††

ѕотом се МеговоЉ —ветости, браЮи јрхиЉереЉима и свима присутнима обратио ≈пископ тимочки г. »ларион:

¬аша —ветости, ¬исокопреосвеЮена и преосвеЮена браЮо архиЉереЉи, часно свештенство и богоЪубиво монаштво, поштовани изасланиче ѕредседника –епубликe —рбиЉе, уважени директоре ”праве за односе са црквама и верским заЉедницама, уважени градоначелниче града «аЉечара, поштовани представници локалних самоуправа са териториЉе “имочке  раЉине, уважени представници воЉске и просвете, Љавних установа и организациЉа, драга браЮо и сестреЕ

¬оРени саборним духом и бригом за поверену ¬ам ÷ркву ЅожиЉу, свештено сословиЉе богоносних јрхиЉереЉа —рпске православне ÷ркве, на челу са ¬ама, ¬аша —ветости, на овогодишЬем редовном заседаЬу —в. јрхиЉереЉског —абора донело Ље одлуку о избору моЉе недостоЉности за ≈пископа ове богоспасаване ≈пархиЉе тимочке, да би се тако, уз ЅожиЉу помоЮ, наставило са трудоЪубивим и богоугодним радом коЉи Ље досадашЬи ≈пископ тимочки, а однедавно ≈пископ жички г. £устин спроводио и оставио нам за даЪе духовно делаЬе чврст ослонац на  раЉеугаоном  амену коЉи Ље сам √оспод и Ѕог наш »сус ’ристос (1.ѕт. 2,6).

—вестан своЉих Ъудских немоЮи да достоЉно одговорим узвишеном чину, зваЬу, положаЉу, одговорности и служеЬу у ÷ркви ЅожиЉоЉ пред очима душе поЉавЪуЉу ми се речи дате нам у —ветом £еванРеЪу: „Ќигде ниЉе пророк без части до у постоЉбини своЉоЉ и меРу родбином и у дому своме.“ (ћк. 6,4), посебно због чиЬенице што ме воЪа ЅожиЉа поставЪа да будем управо на епископскоЉ катедри у граду у коме сам се родио, одрастао, учио и стасавао, али коЉи сам и напустио кренувши за ’ристом путем покаЉаЬа, коЉи ме Ље одвео преко ÷рне –еке и других манастира светог и многострадалног  осова и ћетохиЉе управо у манастир Ѕуково, у моЉу монашку колевку.  ад Ље ове ЉеванРелске речи изговорио и своЉим животом, али и страдаЬем посведочио ради нашега спасеЬа оваплоЮени Ѕог и Ћогос, √оспод наш »сус ’ристос, шта преостаЉе мени, наЉмаЬем и последЬем од свиЉу, ¬аша —ветости, господо јрхиЉереЉи Ц а сада браЮо и саслужитеЪи, и благочестиви народе, осим да завапим ка свима вама и заиштем од свих искрене молитве Ѕогу за мене слабог и немоЮног, да ми се благи и лаки Љарам ’ристов (уп. ћт. 11,30) не наРе претежак за ношеЬе и служеЬе под Ьим. —ве вас молим за помоЮ, да бих по милости ЅожиЉоЉ испунио духовни савет упуЮен младим јрхиЉереЉима од стране освештаног у подвизима —в. Ќикодима —ветогорца коЉи каже: „ оЉи су у достоЉанству јрхиЉереЉском треба да буду чистиЉег живота од оних у пустиЬама, Љер ови брину и управЪаЉу народом, а они брину само о себи“. (—в. Ќикодим —ветогорац,  Ьига духовних савета)

—тога, пред свима вама, стоЉеЮи као пред самим Ѕогом молим и вапиЉем: помози √осподе „да се не збуЬуЉе срце моЉе и да у “ебе Ѕога и √оспода веруЉем“ (уп. £н, 14,1)Е помози ми благодаЮу ƒуха “вога —весветога, призване на моЉу недостоЉност, коЉа „свагда немоЮи исцеЪуЉе и недостатке допуЬуЉе“ (ћолитва на рукоположеЬу), како би данас изречену заклетву и примЪену божанску благодат одржао и уз помоЮ ЅожиЉу умножио, на прославЪаЬе »мена √осподЬег Ц Љединог имена на земЪи достоЉног славословЪа, Љединог имена под небом коЉим се спасавамо, на радост наше ÷ркве, а уЉедно и на спасеЬе повереног ми пред Ѕогом благоверног, али и свеколиког народа на подручЉу богомчуване ≈пархиЉе тимочке, древне, страдалне, али и обнавЪане благословом ЅожиЉим и трудом наших претходника и духовних прегалаца.

—нагу за узвишено и одговорно служеЬе ÷ркви ’ристовоЉ у своЉоЉ постоЉбини у роду и дому своме, налазим у утешним речима коЉима Ље √оспод бодрио —воЉе ученике пред —воЉе страдаЬе, али и пред —воЉе светло ¬аскрсеЬе и ¬азнесеЬе, обеЮаваЉуЮи им обиЪе дарова ƒуха —ветога рекавши им: „ЌеЮу вас оставити сиротне; доЮи Юу к вама“ (£н. 14,18). » Ља данас, смирено се покораваЉуЮи воЪи ЅожиЉоЉ, очекуЉем дарове ”тешитеЪа, „кога свет не може примити, Љер √а не види, нити √а познаЉеЕ“ (£н. 14,17), а коЉи са нама борави вавек века.

“акоРе, храброст и чврстину вере на свом архиЉереЉском служеЬу молитвено Юу црпети из примера и поука духовног родоначелника народа српског Ц —ветога —аве, затим читаве светородне лозе ЌемаЬиЮа, —ветог кнеза Ћазара  осовског као и свих —ветих из рода нашега, коЉи су сви до Љеднога служили у роду своме и послужили му безрезервно служеЮи и ЪубеЮи наЉпре √оспода Ѕога, ƒивног и прославЪеног у —ветима своЉим (ѕрокимен, гл. 4.).

”гледаЮу се на ревносно служеЬе Ѕогу и ближЬима и на примеру других знаменитих Ъуди из историЉе поверене ми епархиЉе, да бих био храбар и одважан до саме смрти као ’аЉдук ¬еЪко у одбрани  раЉине од неприЉатеЪа и вековних поробЪивачаЕ Ќека би, слично слуху и великом труду знаменитог ћокраЬца и слух моЉе душе и савести био довоЪно истанчан ƒухом —ветим и осетЪив да чуЉем глас ЅожиЉи кроз глас повереног ми народа, да чуЉем и осетим Ьихове духовне потребе, те да им уз ЅожиЉу помоЮ и лични труд будем истински отац духовни и добри пастир, по угледу на ѕастиреначалника ’риста.

††††

ѕримивши из руку ¬аше —ветости архиЉереЉски жезал, а са Ьим и духовну власт поучаваЬа, богослужеЬа и управЪаЬа и ступаЉуЮи на трон тимочких ≈пископа са дубоким поштоваЬем и молитвом сеЮам се своЉих претходника, десеторице епископа, коЉи су до ове Љубиларне 180-годишЬице од осниваЬа ≈пархиЉе 1834. године радили и обделавали виноград √осподЬи. «а време Ьиховог служеЬа догодиле су се крупне историЉске промене, коЉе су у тешким временима за народ и ÷ркву храбро изнели до дана данашЬег. »маЉуЮи поштоваЬе према свима, желим да посебно истакнем неке од Ьих: првог ≈пископа тимочког ƒоситеЉа ЌоваковиЮа, неуморног духовног делатника и оснивача библиотеке у Ќеготину коЉа данас носи Ьегово име достоЉно сваке похвале. ѕомиЬем ≈пископа ћелентиЉа, строгог, али праведног и доследног, чиЉе свете мошти почиваЉу на —ветоЉ √ори у ’иландару, а чиЉи дух, како веруЉемо, стоЉи пред √осподом у трезвеноЉ молитви за све нас, не би ли нас √оспод удостоЉио „духовног блага коЉим се Ќебо купуЉе“Е «атим и блажене успомене достоЉног ≈пископа ≈милиЉана, у своЉе време Љедног од наЉеминентниЉих епископа —рпске цркве, коЉи Ље готово пола века управЪао, много тога унапредио, али и оставио иза себе —поменицу “имочке епархиЉе из 1934., коЉом се и данас многи користе као извором за упознаваЬе са црквеним приликама оног временаЕ ѕомиЬем Љош и ≈пископа ћетодиЉа, чиЉе гробно место Ље поред светог олтара у манастиру Ѕуково код Ќеготина, где сам стасавао као монах, баш као што су уз Ьега стасавали и многоброЉни млади свештеници коЉе Ље примио, рукоположио и духовно руководио након доласка на трон ове ≈пархиЉе. ЅлагодареЮи новом таласу младих свештеника, надахнутих владикиним задивЪуЉуЮим познаваЬем —ветога ѕисма, сачувана Ље, по милости ЅожиЉоЉ, жива вера у народу, а ÷рква ’ристова од великих искушеЬа у време Љавног и општег безверЉа и верске неслободе. “аквих продуховЪених и богоносних пастира сам и Ља, недостоЉни и смирени, „ушавши у Ьихов духовни труд“ (уп. £н. 4,38) постао наследник и наставЪач божанског делаЬа по воЪи ƒуха —ветога, те их молитвено призивам у помоЮ, уз свагдашЬу молитву за све Ьих, да би нас √оспод сЉединио све у ÷арству —воме вечном и непролазном.

ѕреосвеЮени владико £устине! ƒраги родитеЪу духовни, руководитеЪу моЉе душе на путу спасеЬа, а од данас брате и саслужитеЪу: ¬ашим светим молитвама уздигнут на ову духовну висину архиЉереЉског трона немам довоЪно прикладних речи да ¬ам изразим сву своЉу неизмерну благодарност. —ве што имам, све што сам примио и што сам научио, примио сам од ¬аше смерности, а кроз ¬ас од самог √оспода. «нам колико ¬ам Ље било тешко да на сировом дрвету моЉе душе и личности радите своЉ богонадахнути дуборез обнавЪаЉуЮи ƒрво ∆ивота и лик ЅожиЉи у мени. TакоРе, знам и многе од тешкоЮа коЉе сте затекли у “имочкоЉ епархиЉи и искушеЬа кроз коЉе сте трпеЪиво, али храбро пролазили носеЮи  рст ’ристов на трновитом путу ¬ашег служеЬа. ¬идевши ¬аш труд и страх ЅожиЉи, √оспод коЉи се гордима противи, а смиренима даЉе благодат (1.ѕт. 5,5; £к. 4,6), обдарио ¬ас Ље даром —воЉе благодати и указаним повереЬем привео ¬ас на Љош узвишениЉе место служеЬа Ѕогу и роду нашем. ”звео ¬ас Ље на трон нашег родоначелника и оснивача —рпске цркве, да на том месту Љош више и Љош ЉасниЉе, као правасветиЪка на свеЮЬаку (ћт. 5,15) сиЉате свима у нашем отачаству, али да будете и светионик онима у расеЉаЬу по свету, а нама, из заувек ¬аше “имочке епархиЉе, да будете усрдни молитвеник пред √осподом и често драги гост-домаЮин. Ќа своЉеврсни лични начин осеЮам и схватам да Ље воЪа ЅожиЉа била и Љесте да нас овим просторним удаЪаваЬем Љош више духовно приближи, да нас раздваЉаЬем сЉедини, а да нас духовним уздизаЬем Љош више научи смиреЬу, коЉе Ље маЉка свих врлина. ƒанас, са овог узвишеног места, искрено ¬ам желим сваки мир, радост и благослов ЅожиЉи на даЪем ЉеванРелском путу св. —аве и св. ЌиколаЉа Ц српских и свеправославних светитеЪа, имаЉуЮи оправдану наду утемеЪену на узаЉамноЉ Ъубави ’ристовоЉ, да Юе обиЪе благодати и духовних дарова из, сада ¬аше, пребогате ≈пархиЉе жичке бити изливано и на ове просторе и Ъуде меРу коЉима сте 22 године били прави апостолски проповедник ¬аскрслог ’риста.

ћоЉа благодарност ¬ама, као духовном родитеЪу и оцу, прелази и на сва ¬аша духовна чеда, Љер „онаЉ ко Ъуби родитеЪа, Ъуби и роРеног од Ьега“ (1.£н. 5,1). »скрено благодарим моЉоЉ сабраЮи, монасима манастира Ѕуково на премногом стрпЪеЬу проЉавЪеном кроз дуги заЉеднички и трудоЪубиви живот, али и на искреном послушаЬу. «аЉедно смо много тога проживели у борби и труду на испуЬаваЬу заповести √осподЬих. Ѕило Ље толико тешких дана, препуних искушеЬа, да сам се тада са зебЬом питао у дубини душе: ’оЮе ли нам √оспод, по милости —воЉоЉ, подарити следеЮи дан живота и хоЮемо ли имати довоЪно вере, наде и Ъубави ЅожиЉе у себи да наставимо живот у богоЪубЪу и братоЪубЪу. Ѕез вас, наЉдража братиЉо, сигурно не би било ни мене, вашег сабрата и игумана, на овом светом и узвишеном месту, у новоЉ служби и достоЉанству. ћолим све вас, као и сво богоЪубиво монаштво ≈пархиЉе тимочке, не броЉем, веЮ Љединством достоЉно похвале, за искрену помоЮ и молитвену подршку у предстоЉеЮем христоподобном делаЬу и заЉедничком животу.

”з не маЬу благодарност за показану Ъубав, коЉу сте потврдили и сада своЉим доласком, данас и овде, захваЪуЉем свима вама, браЮо монаси и сестре монахиЬе, окупЪеним са свих страна наше —вете ÷ркве, окупЪеним око нашег предстоЉатеЪа и поглавара, ѕатриЉарха српског √осподина »ринеЉа и свих јрхиЉереЉа. “акоРе, поздравЪам овде присутне госте из √рчке, ћакедониЉе и Ѕугарске и —ириЉе. ѕоздравЪам и благодарим и свему свештенству и благоверном народу, окупЪеним у ’ристовоЉ Ъубави, призиваЉуЮи милост, мир и благослов ЅожиЉи на све вас.

ѕо ЅожиЉем благовоЪеЬу приведен сам из небиЮа у биЮе кроз своЉе телесне родитеЪе, Ћуку и Ћазарку. «наЉуЮи да ми неЮете замерити што вас помиЬем при краЉу овог обраЮаЬа, упуЮуЉем и вама, драги родитеЪи, речи искрене благодарности, веома скромне у односу на оно што сте за мене учинили. ѕрвих 20 година о мени сте бринули потпуно, стараЉуЮи се да од мене изградите врлинског и поштеног човека, док Ље ових других 20 година протекло у вашим, за моЉ напредак и опстанак, усрдним и сузним молитвама, а коЉе сте прилично вешто сакривали од мене. ”з вас, моЉа благодарност простире се и на ваше родитеЪе, претке и све сроднике, коЉи су, имаЉуЮи дубоко усаРен етос хришЮанских и ЉеванРелских врлина и без много речи и споЪне проЉаве вршили благодатан утицаЉ на моЉе узрастаЬе и васпитаЬе.

ѕо речима св. ап. ѕавла како нас Ље √оспод призвао да ходимо истим ƒухом и истим стопамаЕ“, (уп 2. ор. 12,18) тако Юе и план мога делаЬа као новог јрхиЉереЉа бити истоветан свим ЉеванРелским и предаЬским принципима како Ље то и до сада било у “имочкоЉ епархиЉи, и како Ље то утврдио препородитеЪ духовног живота ове епархиЉе, ≈пископ £устин. Ќаравно, свима нам предстоЉи да се много започетог посла доврши, да се оно што Ље планирано започне, и да се много тога до сада непланираног осмисли и реализуЉе кроз активни црквено-литургиЉски живот. “акоРе се надам и веруЉем да Юе се уз активну ЉеванРелску проповед и садржаЉниЉи и свеобухватниЉи литургиЉски живот, уз ЅожиЉи помоЮ и благослов —в. —имеона ћироточивог, учинити помак у наталитету овог веЮ прилично запустелог краЉа, да Юе се пробудити и одушевити, од житеЉских брига уморни народ хришЮански.

ѕо апостолском предаЬу и назначеЬу, трудиЮу се да многоброЉни народ из овог краЉа, коЉи живи свуда по белом свету, по своЉоЉ моЮи и милости ЅожиЉоЉ, уЉединим око ÷ркве ’ристове, коЉа Ље стуб и тврРава истине (1.“им. 3,15), и да сви они, када доРу поново у своЉ завичаЉ осете да су на своЉоЉ земЪи, да осете традиционални хришЮански дух и добродошлицу. ЌаЉпре Ьима, биЮе усмерено деловаЬе и проповед о чуваЬе своЉе вере православне и светосавске, своЉе културе, Юириличног писма, уметности и музике, и многих других вредности коЉе Ље наш народ толико векова неговао и сачувао. ”з боЪе познаваЬе своЉе вере, историЉе и традициЉе надам се да Юе се са више поштоваЬа односити према народима меРу коЉима живе и раде, али и да Юе са више здравог поноса представЪати своЉу земЪу из коЉе потичу.

 ако Юу се у свом предстоЉеЮем архипастирском служеЬу трудити да у духу £еванРеЪа благовестим мир ЅожиЉи меРу Ъудима и браЮом на овим просторима, тако Юе молитва читаве помесне ÷ркве бити усмерена за мир и Љединство, за саборност и благочестивост у целоЉ васеЪени, молитвено се сеЮаЉуЮи многострадалног јрхиепископа £ована, али и многих страдалих и прогнаних хришЮана у —ириЉи, ѕалестини, јфрици, јзиЉи, ”краЉини и другде по свету.

Ќа краЉу ових речи, налазеЮи се пред новим почетком, упуЮуЉем своЉу благодарност ¬ама, ¬аша —ветости, што се донели одлуку да се оваЉ чин епископске хиротониЉе по први пут у историЉи “имочке епархиЉе изврши у граду «аЉечару, наЉвише због изобиЪа благодати ЅожиЉе коЉа се данас кроз ¬ас и сву браЮу архиЉереЉе излива на оваЉ народ, Љер често Ље кроз историЉу “имочка  раЉина безразложно била запоставЪана. —унце ѕравде и ¬итлеЉемски Ѕогомладенац, √оспод наш »сус ’ристос обитава и ЉавЪа се на источноЉ страни духовности. ¬ашим присуством у овом краЉу и меРу овим народом, жеЪним благослова ЅожиЉег и ¬аше близине, надамо се да Юе од сада бити ближа духовном —унцу ѕравде и да Юе зраци милости ЅожиЉе Љош изобилниЉе греЉати и сваким благословом бити на овом делу наше —рбиЉе, на овом народу, благодареЮи ¬ашим светим и саборним молитвама √осподу Ѕогу нашему, у “роЉици славЪеном, ќцу и —ину и —ветоме ƒуху, коме нека Ље вечна слава, хвала, благодарност, част и поклоЬеЬе сада и увек и у све векове векова. јмин !!!

††††

–адост овог свечаног и значаЉног дана, поводом хиротониЉе и устоличеЬа ≈пископа тимочког г. »лариона, била Ље присутна код свих верника “имочке епархиЉе, коЉи су поносни што Ље ¬ладика »ларион роРен и одрастао у «аЉечару, уз молитвене жеЪе свега монаштва, свештенства и верног народа да правилно управЪа речЉу »стине ЅожиЉе.

ƒолгоденствуЉ, ѕреосвеЮени ¬ладико!

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

11 / 08 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0