Srpska

—поменик од 1.008 страница

ћонографиЉа „’ришЮанско наслеРе  осова и ћетохиЉе: историЉско и духовно средиште српског народа”, обЉавЪена у јмерици, сведочанство Ље премоЮи политичких реалности над оним историЉским

—а промоциЉе у  онгресноЉ библиотеци, фото ƒрина –аЉиЮ —а промоциЉе у  онгресноЉ библиотеци, фото ƒрина –аЉиЮ
††††

»сториЉа  осова дуга више од осам векова и чиЬеница да Ље оно „ризница српске средЬовековне историЉе и културе”, блага коЉе спада меРу наЉвеЮа постигнуЮа хришЮанске цивилизациЉе, свакако не може да стане у Љедну кЬигу, али пример монографиЉе „’ришЮанско наслеРе  осова и ћетохиЉе: историЉско и духовно средиште српског народа” показуЉе да Ље могуЮе да Љедна кЬига понуди свеобухватни увид у ту историЉу, Ьене чиЬенице и разноврсне интерпретациЉе Ц и да као таква, са своЉих 1.008 страница, и сама буде своЉеврсни споменик.

–еч Ље о истинском издавачком подухвату «ападноамеричке епархиЉе —рпске православне цркве и Ьене издавачке куЮе „—ебастиЉан прес” из јлхамбре,  алифорниЉа, коЉа Ље прошлог месеца наЉпре инаугурисана у  онгресноЉ библиотеци, централноЉ институциЉи америчке културе и наЉвеЮоЉ светскоЉ ризници кЬига, докумената и савремених мултимедиЉалних садржаЉа. ћонографиЉа Ље на енглеском Љезику, а наслов оригинала Ље „ ристиЉан херитеЉЯ оф  осово енд ћетохиЉа: д хисторикал енд спиритуал хартланд оф д —ербиЉан пипл” (The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: The Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People). Ќа промоциЉи одржаноЉ 10. фебруара директор  онгресне библиотеке (кога на ту дужност именуЉе председник —јƒ) ’арис √рант поручио Ље да Ље институциЉа коЉоЉ Ље на челу „почаствована да има такву ретку уметничку и историЉску кЬигу”.

” „темеЪима” ове споменичке монографиЉе Ље Ьена претходница, „«адужбина  осова” из 1987, на коЉу Ље дограРено више од 50 одсто нових текстова и фотографиЉа, мапа и докумената.  ао главни уредник „’ришЮанско наслеРе  осова и ћетохиЉе” потписуЉе епископ западноамерички ћаксим (¬асиЪевиЮ), али монографиЉа Ље колективно дело многих специЉалиста за историЉу, културу и уметност средЬовековне —рбиЉе.

” уреРивачком одбору су тако ƒушан “. ЅатаковиЮ, директор Ѕалканолошког института —јЌ” (и дипломата) затим владика јтанасиЉе (£ефтиЮ), професори ѕравославног богословског факултета ЅогоЪуб ЎиЉаковиЮ и ѕредраг ѕузовиЮ, као и √ордана  елиЮ, из ЅЋј√ќ фонда за очуваЬе српског наслеРа кога Ље оформио  онгрес српског уЉедиЬеЬа.

”з „—ебастиЉан прес”, суиздавачи су и Ѕалканолошки институт —јЌ”, ѕравославни богословски факултет, поменути ЅЋј√ќ фонд и „»нтерклимаЦграфика”, графичко издавачко предузеЮе коЉе Ље одштампало ову монографиЉу са солидним чврстим повезом, што с обзиром на Ьен волумен (тешка Ље чак шест килограма) ниЉе било технолошки Љедноставно.

„ќва монографиЉа Ље смерна понуда меРународноЉ научноЉ и културноЉ Љавности ради ближег увида у духовне и културне вредности српског народа представЪаЬем Ьегових уметничких, архитектонских и кЬижевних достигнуЮа уграРених у Љединствене споменике српске средЬовековне културе”, написао Ље владика ћаксим у уводу у кЬигу, у коЉем износи и велику наду уредника и издавача: да Юе данашЬи народи  осова и ћетохиЉе моЮи да своЉ диЉалог почну „не од онога што их дели, веЮ онога што их спаЉа, наглашаваЉуЮи у позитивном и конструктивном тону подручЉа у коЉима Ље постоЉало српско-албанско етничко заЉедништво”.

„ќва кЬига Ље позив свима да размотре своЉе разлике у светлу историЉе и будуЮности”, наглашава Љош епископ западноамерички, указуЉуЮи у свом есеЉу на право значеЬе такозваног косовског завета и Ьегову везу са српском историЉском судбином. ќригинални косовски завет Ље, како се на више места помиЬе у овоЉ монографиЉи, само Ќови завет изражен у српском стилу и кроз српско искуство, али Ље и даЪе »сусов Ќови завет, а не нешто сасвим друго.

ћонографиЉа Ље збирка експертских текстова коЉи су илустровани са око 900 ликовних прилога: фотографиЉа цркава и манастира, уметности на Ьиховим зидовима и сводовима и мапа, од коЉих Ље наЉимпресивниЉа она на 47. страни, коЉа приказуЉу истинску галаксиЉу цркава и манастира Ц Ьих око 1.400 Ц на  осову и ћетохиЉи. Ќажалост, то Ље слика ситуациЉе пре 1999. године Ц око 150 их Ље у меРувремену срушено или спаЪено.

 ао контраст том вандализму, у свом есеЉу „—рпска средЬовековна уметност на  осову и ћетохиЉи”, академик-историчар √оЉко —уботиЮ подсеЮа да 1912, када су —рбиЉа и ÷рна √ора коначно ослободиле целокупну териториЉу —таре —рбиЉе (историЉско име за  осово и ћетохиЉу са оближЬим подручЉима), ниЉе срушено нити оскрнавЪена ниЉедно исламско светилиште. „» срушено светилиште остаЉе свето место”, цитира оваЉ аутор тадашЬу прокламациЉу  раЪевине —рбиЉе.

ѕа ипак, Љедан од главних недостатака српске политике, каже се у студиЉи академика ƒимитриЉа ЅогдановиЮа (1930Ц1986) одабраноЉ за ову монографиЉу, „коЉи Юе се показати фаталним”, био Ље „недостатак Љасних идеЉа како да се наРе траЉно и праведно решеЬе за албанско питаЬе... »деЉе о мирноЉ интеграциЉи, укЪучуЉуЮи и асимилациЉу јлбанаца биле су сасвим илузорне, иако нису биле противне постоЉеЮим или потоЬим погледима и практичном искуству европских држава у меРународним односима”.

јкадемик ЅогдановиЮ Ље, пишуЮи пре актуелне косовске драме, пророчки указао да Ље „логика коЉа каже да статус Љедног региона зависи од текуЮе ситуациЉе и демографиЉе, без обзира како, кад и под коЉим условима Ље та ситуациЉа створена и како Ље промеЬена демографска слика, апсолутно неодржива у Ъудском, моралном и историЉском смислу”.

ћонографиЉа садржи и поглавЪе о трагаЬу патриЉарха ѕавла за достоЉанственим решеЬем судбине  осова и ћетохиЉе, као и текст митрополита јмфилохиЉа –адовиЮа чиЉа Ље главна теза да драма и трагедиЉа  осова нису од од Ључе Ц траЉу више од шест векова. «анимЪиве су свакако и европске мапе  осова и ћетохиЉе у —тароЉ —рбиЉи.

—ве у свему, за ову монографиЉу се може реЮи да Ље заиста колосална кЬига, измеРу осталог и зато што потврРуЉе речи јндре ћарлоа на коЉе се позива Ьен главни уредник, владика ћаксим: да „култура, кад Ље наЉдрагоцениЉа своЉина, никад ниЉе прошлост”. јли и зато што Ље уверЪиво сведочанство о немилосрдноЉ премоЮи политичких реалности над оним историЉским.

* * *

” —рбиЉи у маЉу

ѕрема изЉави епископа ћаксима „ѕолитици”, почетни тираж од 1.000 примерака Ље веЮ подеЪен и распродат по —еверноЉ јмерици, а „—ебастиЉан прес” ускоро покреЮе акциЉу да наши Ъуди из —јƒ примерак кЬиге доставе своме конгресмену или универзитетскоЉ (а тамо где такве нема градскоЉ) библиотеци путем онлаЉн куповине.

ѕромоциЉа монографиЉе у Ѕеограду биЮе организована у маЉу, а ≈пархиЉа рашко-призренска жели да кЬигу обЉави на српском, а истовремено се разговара и о француском и руском издаЬу.

ћилан ћишиЮ

ѕолитика

01 / 04 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0